Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Intervju

  Hasijer Agire,
baskijski aforističar i priređivač Antologije srpskog antiratnog aforizma

Srbija je na čelu evropske aforistike

Verujem da je Srbija na čelu evropske aforistike, i po kvalitetu, i po kvantitetu. Direktan, odvažan i lucidan stil srpskih aforističara danas je onaj koji najbolje otelovljuje satiričnu zaostavštinu velikih majstora kao što su Kraus, Lihtenberg ili Lec.



Hasijer Agire rođen je 1976. godine u Levenu u Belgiji, iste godine kada se njegova porodica vratila da živi u Baskiji. Voli da kaže da je njegova biografija kraća od njegovih aforizama.

Studirao je baskijski jezik i književnost i radi u javnoj upravi svoje zemlje. Agire je 2014. na baskijskom jeziku objavio Antologiju srpskog antiratnog aforizma "Pucnji u rat" koja je nastala na osnovu Antologije Slobodana Simića "Srpsko tajno oružje".

* * *

ETNA: Ko je Hasijer Agire Koji aforizam Vas najbolje opisuje?

AGIRE: Mislim da sam autor koji traži kontrapunkt. Smatram sebe velikim neprijateljem ravnodušnosti. Ravnodušnost je gora od ironije, gora od sarkazma, to je pasivno pozicioniranje koje s vremenom aktivira ono najgore kod pojedinaca i društva.

Verujem da je najveći problem sa kojim se suočavaju moderna društva ta ravnodušnost. Zato mislim da je aforizam koji vrlo dobro opisuje sve što sam objasnio i koji me dobro može opisati upravo ovaj Žarka Petana: "Javno sam za, privatno protiv, ali duboko u sebi baš me briga".

ETNA: Da li ste Vi humorista, satiričar, aforističar, prevodilac ili antologičar? Ili sve ovo zajedno?

AGIRE: Više volim ljude koji znaju ponešto od svega, od onih koji su specijalisti samo za nešto određeno. Verujem da nas današnje društvo prisiljava da se toliko specijalizujemo za nešto, što nas čini neznalicama u mnogim drugim oblastima. Nedavno sam pročitao knjigu na francuskom jeziku Karela Čapeka o Tomašu Masariku, velikom češkom političaru i filozofu. Nema više takvih političara.

Danas su opšta kultura i retorika manje važni od imidža. Sada je sve imidž. Ljudi kažu da će Kina dominirati svetom, da je ona buduća ekonomska sila, ali ja to ne vidim tako. Kina je takođe amerikanizovana, nije slobodna od američke kulture imidža.

Vraćajući se Vašem pitanju, napominjem da nikada ne bih pisao aforizme da ih nisam najpre čitao i kasnije prevodio. Pre svega, smatram se čitaocem aforizama.

ETNA: Odakle potiče Vaša ljubav prema aforizmima?

AGIRE: Krivac za moju ljubav prema aforizmima je pisac kojeg sam ranije pomenuo – Žarko Petan. Otac mi je sa frankfurtskog sajma doneo knjigu (na četiri jezika) ovog slovenačkog autora, koju sam potom preveo na baskijski. Mislim da nisam ja odabrao aforizme, nego oni mene. Žarkovi aforizmi su "književni meci" (kao što mi je rekao u svojoj kući u Bohinju), a tada mi je trebalo racionalno oružje. Ovo oružje je moralo biti racionalno, jer je to jedini način da se pametno usmere nekontrolisane emocije koja su u to vreme vladale u Baskiji.

Ali, da se vratim Masariku: emocije nas pokreću, ali mediji moraju biti racionalni. Masarikov politički realizam, zasnovan na principima humanizma i demokratije, i dalje mi se čini vrlo zanimljiv za 21. vek.

ETNA: Koji Vam je Vaš aforizam omiljeni?

AGIRE: Kritikujem one koje volim, ne samo one koje mrzim. Ljubav je mnogo više šizofrena nego mržnja. Verujem da je u mojoj zemlji bilo puno ekstremista koji se nisu pokazali radikalnima. Vreme sve jasno govori. Biti radikalan ne znači nužno biti agresivan. Možete biti radikalni i istovremeno graditi mostove. To nije kontradikcija.

Međutim, da biste čvrsto hodali morate imati noge na zemlji. Ekstremista žrtvuje sebe da bi sebe spasao. Sve daje jer traži individualno odobravanje, a ne društveno priznanje. A tu su i intelektualni ekstremisti koji su još opasniji. Oni kombinuju radikalizam i ekstremizam. Uz sve što sam upravo rekao, mislim da su moji omiljeni aforizmi oni koji idu protiv svega toga. Na primer: "On toliko voli svoju domovinu da savija krila kada leti u suprotnom smeru". Ili ovaj: "Ne nudite odjednom sve domovini, dok niste sigurni da će vam uzvratiti". Ili ovaj poslednji: "Odvezali smo pupčanu vrpcu, da bi smo je vezali čvršće".

ETNA: Kada i zbog čega ste odlučili da priredite Antologiju srpskih aforizama na baskijskom jeziku?

AGIRE: Ta moja filozofija kritikovanja sunarodnika mislim da je veoma srpska. To je očigledno u antologiji srpskih aforističara protiv rata koju sam preveo pod naslovom "Pucnji u rat". Pokojni Milan Beštić uradio je naslovnicu knjige, dok je poznati aforističar Aleksandar Čotrić delovao kao posrednik između srpskih aforističara i mene. Sviđa mi se način na koji srpski aforističari kritikuju patološku mržnju, apsurdnost rata ili pogrešno shvaćen patriotizam. Ne možemo izbeći sudbinu svoga naroda, nacije i svojih sunarodnika, ali ne smemo ni opravdavati sve što se radi u njihovo ime. Naravno da aforističari ne dele stav koji su srpski lideri imali u balkanskim ratovima.

Ideja aforizma otelotvorena je u nepomirljivom bludnom sinu, a ne u milosrdnom ocu. Ideja da se glas našeg protivnika koristi upravo za suprotno, meni se uvek činila vrlo sugestivnom i verodostojnom. Evo nekoliko primera koji dobro odražavaju ono što sam rekao: "Tačno je da sam vas ja vodio, ali smo zalutaali zajedno." / "Pobeda je pripala nama. Neprijatelju je pripalo sve ostalo." / "Osim genocida, na našim prostorima nije bilo većeg incidenta."/" Ne pregovaramo o uslovima predaje. Zato smo potpisali bezuslovnu kapitulaciju ."...

Neki kažu da je svaki aforizam mali esej i tačno je da je cilj oba žanra polemika i zastupanje različitog mišljenja, ali način argumentacije je potpuno drugačiji. Esej želi da ubedi, a aforizam je više nepodržavajuće pozicioniranje, nešto kategorično što ne priznaje diskusiju. Ne zato što o temi nema diskusije, već zato što autor ponekad želi jasno da demonstrira da postoji crvena linija do koje se može ići. Evo jednog mog aforizma za koji mislim da može odražavati ono što sam rekao: "Smrtna kazna se ne može izreći, ali u nekim slučajevima bi trebalo ozbiljno razmisliti o njenoj prednosti".

ETNA: Postoji li nešto što razlikuje srpske aforizme od aforizama u drugim zemljama?

AGIRE: Pratim srpske aforističare godinama. Ne samo u knjigama ili antologijama, već i u časopisima i novinama zahvaljujući Internetu. Prisustvo aforizma u srpskom društvu mnogo je veće nego u Baskiji ili drugim delovima Evrope.

U Srbiji postoji drugačije društvo, pa su i aforizmi različiti. Univerzalizam se prenosi na našu posebnost na način koji je ubedljiv i razumljiv drugima, a srpski aforističari to rade vrlo dobro. Zaista volim aforizam Aleksandra Baljaka koji kaže: "U našoj tradiciji je da svaki čas raskidamo sa našom prošlošću".

Verujem da aforističari Beogradskog aforističarskog kruga predstavljaju onu srpsku demokratsku tradiciju koja je samo 15 godina posle Francuske revolucije već bila u središtu zapadne i šire evropske civilizacije. Srbija tog vremena nije samo znala da se podigne protiv vekovne osmanske moći, već je narodnim bunama odgovorila i na uzroke i ekonomske posledice toga vremena. Srbija ima svoje korene, uprkos geografskom položaju i različitom nasleđu, u francuskoj demokratskoj tradiciji, a ne u reakcionarnoj Austriji ili autokratskoj Rusiji.

Etna: U kojim evropskim zemljama se, po Vašem mišljenju, pišu dobri aforizmi?

AGIRE: Kao što sam upravo rekao, verujem da je Srbija na čelu evropske aforistike, i po kvalitetu, i po kvantitetu. Hteo bih da dodam da u svakoj zemlji postoje dobri i loši aforističari i da se aforizam ne ceni svuda kroz istu prizmu. Direktan, odvažan i lucidan stil srpskih aforističara danas je onaj koji najbolje otelovljuje satiričnu zaostavštinu velikih majstora kao što su Kraus, Lihtenberg ili Lec. To je aforizam koji me najviše zanima.

Etna: Da li postoji interesovanje za aforizme u Španiji i Baskiji?

AGIRE: Imam aforizam koji kaže: "Aforizam je imao svoj rast, ali to nije bilo dovoljno da se pojavi na grafikonu". Mislim da to prilično dobro objašnjava situaciju aforizma u Baskiji. U Baskiji je veoma teško objaviti knjigu aforizama, a ako je reč o prevodu, to je gotovo nemoguće. Pored toga, može se reći da imamo samo jedan konkurs za aforizme tokom cele godine.

Mislim da strip imalo malo bolji status od aforizma u baskijskim novinama. Zahvaljujući autorima poput Linazasoroa ili Igerabidea uspeli smo da aforizam dobije referentnu tačku u baskijskoj literaturi. Što se tiče štampe, može se reći da u našem jedinom nacionalnom listu koji izlazi na baskijskom jeziku postoji mali prostor za karikature i aforizme.

Etna: Koliko su humor i satira zastupljeni u masovnim medijima i kulturi u Španiji?

AGIRE: Verujem da su u Španiji satira i humor više povezani sa svetom televizije. Postoje šaljivi monolozi ili kritički programi poput "El intermedio", gde se pruža ironičan pregled španskih političkih aktuelnosti.

Što se tiče aforizama, prema digitalnom časopisu "El aforista", Španija je od ukupno osam knjiga aforizama objavljenih između 1981. i 1990. godine, stigla do dvadeset knjiga objavljenih samo 2015. godine. Ali, ne smemo zaboraviti da govorimo o društvu sa više od četrdeset miliona ljudi.

Etna: Šta čitate sa strašću, a šta ne volite da čitate?

AGIRE: Romanopisci koje najradije čitam su oni koji su u roman na dvesta stranica sposobni da unesu desetak aforizama. Preveo sam delo Miroslava Krleže "Na rubu pameti" upravo zato što verujem da sadrži deset ili dvanaest bisera koji ne prolaze nezapaženo. Ista stvar dogodila mi se i sa poslednjim romanom baskijskog autora Harkaitza Kanoa, jer u njegovom romanu "Glas fakira" postoje neke rečenice ili kratka razmišljanja koja su me dotakla.

Mislim da nekolicina autora koji pišu aforizme imaju značajan nivo. Kod Linazasoroa bih naglasio njegovu nepredvidivost i promenljivost: "Živeti znači naučiti da živimo sa onim što nam oduzimaju", kod Igerabidea njegovo filozofsko rezonovanje: "Usamljenost retko dolazi sama", a kod Bikente Serano Izkoa njegovu koherenciju i čvrstinu stavova. Ovo je jedan od njegovih aforizama o istoriji: "In media res: Istorija nikada nije počela od početka".

Ne volim predvidljivost, odnosno one pisce koji pišu istu priču sa različitim likovima. Ne volim pisce koji udaraju "neprijatelja" čak i kada ih prijateljski tapšu po ramenima. Više volim pisce koji zloupotrebljavaju individualizam, nego one koji imaju "ponašanje stada". I kao aforističar mrzim one koji puno pišu, a ništa ne kažu.

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -