Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Počasni građanin

TREĆI DEO

7.

Ako je propustio sastanak sa Amerikancima (koji, kako se pokazalo, i nije doneo ništa značajno), Zlatan Prišević je iskoristio boravak u prestonici da spoji lepo sa korisnim, pa je, uz provod sa Smiljom, koji ga je obodrio i podmladio, posetio Livnicu braće Šarić ne bi li ubrzao livenje Spasićevog kipa. Pokazalo se da su Šarići ozbiljna radionica, posao je bio pri kraju.

Po povratku u Domanovićgrad, počelo je natezanje sa Radišom Šopalovićem oko mesta za Spasićev kip. Zlatan je insistirao da to neizostavno bude strogi centar grada, dok je Radiša smatrao da je prikladnije mesto za spomenik ili rudnik na Belim stenama, ili bivša fabrika za izradu nakita Alem. Zlatan se usprotivio: ko još podiže spomenike po brdima i ledinama, sem ako nisu partizanski ili četnički, a ne priliči i da se za mesto Spasićevog kipa odredi napuštena fabrika koja zarasta u korov. Nije odustajao ni Radiša: kakva je, takva je, ali ta je fabrika izgrađena zahvaljujući naporima samog Novice Spasića, pa je logično da se kraj nje i nađe njegov bronzani lik. Zlatanu je prekipelo natezanje, pa je podigao ton: ili će Novica dobiti dostojno mesto, ili ništa! Radiša je ipak prvi popustio. Od tog spomenika njega je u ovom času mnogo više brinula sudbina poduhvata njegove karijere – američko investiranje u radojevsku vodu.

– Neka ti bude, Priševiću, izaberi ti mesto za spomenik, ali uradi nešto i za našu vodu kod Amerikanaca – prešao je Radiša sa rasprave na trgovinu.
– Vrlo rado – odmah se složio na nagodbu Zlatan – samo mi reci šta imaš u vidu?
– Da si bio na sastanku, shvatio bi da stvar nije ni izbliza onako kako smo planirali. Naš nazovielaborat Dejvid šalje u firmu Aqua Levi, tražio mu otac. Ko zna šta sve kapitalisti mogu da pronađu, i sam znaš šta je Mutivoda smandrljao, i to za koje pare! Ako iko odavde može da utiče, to si ti – preko budućeg zeta...
– Čekaj, čekaj, Šopaloviću, nećemo tako udavati moju ćerku! – pobunio se Zlatan sav zajapuren. – Pa nije ona opštinska udavača! Kad bi ti imao...

Zlatan se ujeo za jezik. Iako povređen, nije mogao da dira u bolnu tačku svog oponenta – da nema decu. Radiša je shvatio da se Zlatan na vreme zaustavio da ga ne povredi, pa se i sam izvinio:
– Nisam ništa loše mislio. Samo sam polazio od toga da je onaj Dejvid zaljubljen u tvoju Zlaticu, pa da bi se, kako smo se već ranije dogovarali, to moglo malo iskoristiti. Isto i Milenina veza sa Majklom. Ako se sa tim ne slažeš, ja povlačim predlog, pa šta nam bog da.

Radiša je završio snuždivši se, kao sve su im lađe potonule. Zlatana je prošla ljutnja, sad je i on popustljiviji:
– Ja sam već tražio od Zlatice da se malo angažuje... Što se tiče Milene, tu moramo da idemo preko njenog brata Šerifa. Neka i Zelenovići nešto doprinesu.
– Slažem se – brzo živnu Radiša. – Vidi ti sa Šerifom, ipak ste vi stari saradnici.

8.


Što je dogovoreno u gradonačelnikovom kabinetu, to je i učinjeno. Zlatan Prišević je istoga dana zatražio od Šerifa da utiče na svoju sestru da poradi za opštu stvar, a potom je vrebao priliku za susret sa svojom ćerkom.

Prilika se ukazala kad je Zlatica svratila kući da uzme neku garderobu, budući da je više prebivala u hotelu nego u roditeljskom domu. Nevolja je bila u tome što je tu bila i Liza, pa je neugodan razgovor morao da obavi pred majkom. Ali, Zlatan je znao da se snalazi i u škakljivim situacijama.

– Retko se viđamo, tatino zlato – krenuo je nežno Zlatan. – Stalno si sa onim momcima...
– Devojka i treba da bude sa momcima – Liza je odmah ustala u odbranu svoje ćerke.
– Jel’ to ozbiljno sa onim Dejvidom? – bio je sad direktan otac.
– Ne znam, videćemo – Zlatica je odgovarila neodređeno, ne pokazujući pri tom da je ovo ispitivanje vređa.
– I vreme joj je da nađe ozbiljniju vezu – majka je nastavila da drži ćerkinu stranu.
– Slažem se, samo... Ništa, kako ona odluči. Ono što mene zanima, ti, Zlatice, već znaš. Koliko možeš, utiči na Dejvida da se angažuje za našu vodu. To ti, nadam se, neće teško pasti.
– Dobro, tata, reći ću mu.
– Ne moraš! – usprotivila se Liza.
– Neka, mama, nije mi teško. Mogu da kažem Dejviju da sam i lično zainteresovana za tu vodu, neće mi on zameriti.

nazad