IN-OUT
 
 
 

 

 


Piše: Vitomir Teofilović


Vlada Bulatović Vib –
velikan srpske satire

(1931-1994)

Vlada Bulatović Vib je pripadnik prve plejade naših posle­ratnih velikih satiričara. Nakon Ćopićevog dramatičnog pro­boja ideološke dogme o savršenom društvu kultnom "Jere­tičkom pričom" i desetogodišnjeg rovovskog rata između re­žimske idile i njenog odraza u realističkom književnom ogle­dalu, početkom šezdesetih godina stasali su naši aforističari najvišeg svetskog ranga, među kojima posebno mesto pri­pada Vladimiru Bulatoviću Vibu.

Iako napisani pre više decenijja, neki čak pre pola stoleća, Vibovi aforizmi aktuelni su i danas. Premda ima i izvanrednih čisto misaonih aforizama, sazdanih od apstraktnih imenica čovek, istina, pravda... većina Vibovih aforizama je scenična i narativna. To su prave mikro-priče sa dramskim nabojem.

Najpoznatiji Vibov aforizam je naoko ležerna a dubinski dramatična slika ponora između bajkolikog života elite i života većine, metafora o drastičnom raskoraku između obećanog društva jednakosti i njegove realizacije: "U šumi vila, u vili mercedes, u mercedesu čovek, u čoveku srce, u srcu ljubav za radničku klasu." Kontrast između reči i dela ostvaren je suptilno, naoko bez kritičke note, bez aluzije na siromaštvo naroda, samim pomenom radničke klase u kontekstu vile i mercedesa.

Citirani aforizam Vib je preveo i na indikativan iskaz, koristeći u funkciji metafore sintagmu ispunjavanje obećanja, iironičnu aluziju na (ne)ispunjavanje političkih obećanja: "Sve što ste obećali narodu narod vam je omogućio da imate." A da ne bi neko klasno neupućen pomislio da živimo u oskudici i da smo daleko od obećanog švedskog standarda, Vib to svima razgovetnim rečima objašnjava: "Potrošnja je velika, ali je grupa koja troši mala."

Odlično se drži i naša junačka tradicija – od kolevke pa do groba mi živimo u istoriji. Koračajući odlučno zacrtanim putem, narodne vođe i mi sa njima na čelu svakog dana postižemo istorijske rezultate. Zato Vib predlaže ukidanje istorije: "Ako je svaki trenutak istorijski, šta će nam istorija?! Dovoljan je kalendar."

Za put u bolje sutra neophodna je armija putovođa, ali to je za nas kolaj rabota: "Imamo kadrova za pet država, ali ih naša država sama izdržava."

Da li su političari bliži narodu nego u Vibovo vreme: "Ako vas sretne političar i seti se da ste mu bili školski drug, znajte da mu ne ide najbolje." Da li je selo osetilo boljitak: "Njive nam se pružile do Stokholma. Gde god se okreneš, rade naši seljaci." No ako još nije stigla na red briga za selo, brigu za naše radnike smo udvostručili. Sad nas duplo više zabrinjava povratak radnika nego njihov odlazak trbuhom za kruhom: "Odoše radnici! Kuku! Vratiše se radnici! Kuku! Kuku!"

Da li nam je ojačao osećaj solidarnosti: "Pada drvo, svi prisutni. Pada čovek, svi odsutni." Da li su nesposobni proširili svoj repertoar sposobnosti ili im je sasvim dovoljna drevna magična veština: "Nesposobni poseduju sposobnost da onesposobe sposobne."

Umesto strahopoštovanja, Vib demistifikuje čak i hiperbolu ljudi od gvožđa: "Nama su potrebni ljudi od gvožđa. Tako je, prihvati rđa, sva srećna."

Koja je tajna napretka u posrnulom društvu? Put uvis je trofazan: "Najpre si čovek u senci, zatim si čovek sa senkom, najzad si senka od čoveka."

Vibu je malo da bude mirođija u ljudskoj čorbi, meša se i u carstvo životinja: "Lako je biti lav kad napraviš pustinju oko sebe."

Aleksandar Baljak je za Domanovića rekao: "Ko o čemu, Domanović o našim teškoćama." Vib je nadmašio svog učitelja, ne valja mu ni ovaj ni onaj svet: "Trčiš u novine da daš čitulju, trčiš na groblje da ti daju parcelu, trčiš u pogrebno da ti daju sanduk... Kako ćeš sve to kad si sam, a još si i umro?"


- 16 -