Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Počasni građanin

TREĆI DEO

5.

Da je znao u kakvom je odnosu Saša sa Zlaticom, Moši bi odmah postalo jasno njegovo držanje, ali i ovako mu je njihov razgovor ostavio ne baš prijatan utisak. Kao čovek od akcije, smesta je nazvao Dejvida s namerom da ga nagovori da se odmah vrati kući, kao iskrsli neki problemi u firmi, a on nešto nije u dobroj zdravstvenoj formi, pa da ga zameni u Upravnom odboru. Ali nije stigao da išta od toga izgovori, jer ga je sin preduhitrio.

– Tata, ovde je krenulo! Stigao je izveštaj iz njihovog instituta za podzemne i mineralne vode i, koliko ja mogu da prosudim, dosta je povoljan.
– Šta to znači dosta povoljan? – u Moši je nadvladao biznismen, namera da sina vrati nazad kao da nije ni postojala.
– Da je voda odličnog kvaliteta, da ima natprosečan sastav minerala, da povrh toga, kako sam ti već ranije rekao, ima i neka lekovita svojstva, na primer, da poboljšava vid. Meštani čak tvrde da su mnogi slepi progledali!

Biznismeni su ljudi koji čvrsto stoje na zemlji. Moši je sinovljeva priča zaličila na reklamni spot kakav bi osmislila i njegova firma kad bi plasirala novi izvor vode. Moraju biti oprezni, rekao je u sebi. Ali ni blizu toga da se sad odustaje. Da li zato što je gajio predrasude da drugi, a pogotovo tamo neki zaostali Srbi, nisu vični takvoj perfidnoj propagandi, ili zato što je hteo da veruje da njegov sin najzad može da donese značajan posao, čime bi se potvrdilo da porodica Levi nastavlja s predvodničkom ulogom u firmi Aqua Levi, on je, začudo, propustio da se raspita koliko zapravo ima vode, da li uopšte postoji to ogromno podzemno jezero, ili je to samo nečiji san. (Kasnije, kada je u glavi premotavao traku razgovora sa sinom, negde iz dubine svesti pomaljalo se i to pitanje, ali on kao da mu nije dozvoljavao da izbije na površinu. Tek u par navrata je pomišljao da zatraži od Dejvida i taj podatak, ali je brzo odustajao, činilo mu se da bi time uvredio sina, na koga i ovako previše vrši pritisak, ne da mu da misli svojom glavom, a ovamo ga priprema za svog naslednika u biznisu.) No, ako nije dodatno zapitkivao, iskusni biznismen nije propustio da zatraži nalaz dotičnog instituta iz Beograda, po mogućnosti preveden na engleski, kako bi stručnjaci iz firme Aqua Levi dali svoj sud.

– Kad taj elaborat stigne, i ako sve bude u redu, Dejvi, doći ću lično da potpišem ugovor! – Moše je bio zadovoljan što je najzad podržao i ohrabrio sina.
– Biću neizmerno srećan da dođeš!
– Kako tvoja...

Nije stigao da upita Dejvida kako njegova sentimentalna avantura, veza se već prekinula.

Iz svega ovoga, dalo bi se zaključiti da je biznismen Moše Levi isuviše sentimentalan otac, koji maltene ne razlučuje posao od ljubavi. Naš daleki, prekookeanski junak, daleko je od toga, inače ne bi stvorio onoliki biznis gotovo ni od čega, od jevtine kupovine jednog planinskog izvora, koji u tom trentku nije mnogo obećavao. Ako nije želeo da kvari tek započeti posao svom sinu, to ne znači da već nije isplanirao naredni korak...

6.


Majklu i Dejvidu je predočen izveštaj Instituta za mineralne i podzemne vode, imali su nekoliko dana da ga pretresu, a Dejvid i da se konsultuje s firmom u Čikagu, pa ih je gradonačelnik pozvao da čuje njihovu reakciju i da se, ako bude sve kako valja, krene u realizaciju zajedničkog projekta. Pošto tu nije imalo šta da se krije, a i da se ispoštuje želja dvojice Amerikanaca da u poslovnim razgovorima bude prisutan i vicegradonačelnik Zlatan Prišević, Radiša je i njega pozvao. Za nesreću (a možda i nije bila nesreća!), poziv je stigao Zlatanu na mobilnom telefonu kad je on već bio u kolima na putu za prestonicu. U svakoj drugoj prilici on bi se vratio na jedan takav poslovni razgovor, ali bio je zatečen u izuzetno delikatnoj situaciji. Putovao je u centralu SSS-a na neki sastanak, ništa naročito važan, ali stvar je bila u tome što je poveo sa sobom i svoju novu sekretaricu Smilju. Unapred je rezervisao smeštaj u hotelu, i to na neodređeno vreme, budući da nije mogao da predvidi kako će se njihova saradnja razvijati i u hotelskoj sobi. Ako se moglo suditi po tome kako su se lepo slagali tokom proteklih stotinu kilometara koje su prešli, Zlatana je očekivao veoma izgledan provod. Uostalom, Smilja se toliko opustila, da je čak i zapevala. Zlatan je pohvalio njen glas i odmah prekorio što nije otišla u pevačice, napravila bi karijeru veću i od Cece. Ona se na to nasmejala, ’ajte, šefe, kakva Ceca, daleko je ona od Cece, i odakle joj pare da napumpa grudi kao ona, ali joj je kompliment ipak veoma prijao. A prijao joj je i novi položaj saradnice uvaženog funkcionera, pogotovo što se on prema njoj odnosio kao da mu je ravna.

I dok su njih dvoje hrlili ka svom odredištu, gradonačelnik je gostio dvojicu Amerikanaca u svom kabinetu. Služio ih je viskijem i nekim grickalicama, ali im je priredio i jednu pravu atrakciju. To je bila flaša napunjenu vodom sa Spasićeve česme iz Radojeva, kao posebno iznenađenje za Majkla. Kad je to čuo, Majkl je iskapio punu čašu sa dedine česme, a za njim i Dejvid. Obojica su značajno klimali glavom, ponavljali gud, veri gud, pa je Radiša zaključio da je postignut pun pogodak s rashlađenom vodom iz gradskog vodovoda. Nema šta, njegov saradnik Srećko Srećković, koji je smislio ovaj trik, zaslužio je nagradni put čak na Mesec.

– Danas mi ovde, a već koliko sutra ovu vodu će piti i cela Srbija, a ako bog da, i cela Amerika! – gradonačelnik se toliko zaneo da nije štedeo ni na rečima, ni na geografskim pojmovima. – Šta kažeš, Majkl?
– Kad je sa moje česme, nemam ništa protiv – uzvratio je u vedrom tonu, na engleskom, i Majkl. – Šta ti, Dejvi, kao ekspert za vodu, kažeš? Je l’ da je moja, a sad i naša, voda bez premca?
Jes, jes – potvrdio je Dejvid, iznevši zahtev svoga oca da se u Čikago pošalje prevedeni izveštaj beogradskog instituta, da i oni tamo ocene vodu. Kao da je to zateklo gradonačelnika u raskoraku, ostao je za trenutak ukočen i nem. Pripremajući ovaj sastanak, uz radojevsku vodu kao amajliju, on se bio toliko zaneo da je poverovao kako je dogovor maltene na dohvatu ruke. A sad izveštaj treba da putuje čak u Ameriku, pa da se odatle vrati... Ali i to nije najgore, danas postoji elektronska pošta, može sve da se ubrza. Plašili su ga ljudi, koje je zamišljao kao veoma stroge, koji će tamo negde u nekom kabinetu, ili možda nekoj laboratoriji, proveravati šta je nažvrljao onaj dr Petar Mutivoda.

Dejvid i Majkl su primetili promenu na licu svog domaćina, pogledali se, pa je Dejvid odlučio da ublaži napetost:
– Ne brinite, mister Šopalović, to je samo rutinska provera.

Rekao je to na engleskom, preveo Majkl, pa se težak kamen otkačio sa Radišinog srca, ali da je sasvim pao, to još nije. Nema druge, zaključio je, moraće pod hitno da se primeni i Srećkov plan, a možda i još neki marifetluk.

nazad