IN-OUT
 
 
 

 

 


Piše: Vitomir Teofilović


In memoriam

    Dejan Pataković

(1941-2019)

27. aprila 2019. godine preminuo je ugledni satiričar Dejan Pataković. Rano je stupio u kulturnu javnost – već u sedamnaestoj godini objavio je svoju prvu karikaturu u uglednom i visokotiražnom nedeljniku "Jež". Diplomirao je na Katedri za istoriju umetnosti Beogradskog univerziteta. Radni vek proveo je u "Politikinoj" kući – dvadeset pet godina je bio urednik "Politike ekspres", a petnaest urednik humorističkog zabavnika "Huper". Po vokaciji satiričar, bio je plodan u mnogim formama – pisao je aforizme, epigrame, satirične priče, humoreske... Bio je komentator i urednik više novinskih rubrika. Kultnu rubriku "Kaktus" u Politici Ekspres je uređivao dvadeset tri godine. Ta rubrika je bila svojevrsni vox populi, kritička tribina naroda.

Aktuelne teme i probleme izlagao je žestokoj kritici, ali ih je sagledavao iz šireg političkog horizonta. Pripadao je sazvežđu vrsnih satiričara koji su uspešno spajali pojedinačno i opšte, konkretne izazove i humanističku širinu. To je najteži i najdelikatniji vid pisanja satire – moralna osuda vinovnika aktuelnih društvenih problema književnim, stilsko-retoričkim sredstvima – aluzijom, asocijacijama, kroz književne i istorijske paralele, govorom između redova... Njegovi britki tekstovi bili su u isti mah i moralno-politički angažman i satirična književnost. Iako se prevashodno posvetio medijskom obraćanju javnosti, kritičkom reakcijom na prvu loptu, Pataković je u svim žanrovima kojima se bavio napisao niz tekstova trajne vrednosti. Pomenimo ovim tužnim povodom bar nekoliko iz riznice bisera Dejanove raskošne duhovitosti. Izvanredan primer sinteze pojedinačnog i opšteg je aforizam koji je naoko samo spontani komentar anketnog pitanja, a visprenom dosetkom – kontekstualno ironičnom upotrebom imenice sirovina – sublimira naše porazno socijalno stanje i slom sistema vrednosti: Kako živim? Zar nemate neko lepše pitanje?! Evo i ironične opaske o neveseloj temi masovnog odlaska umnih ljudi u svet: Izvoz mozgova ne ugrožava domaće potrebe. Sirovina imamo na pretek! Gubitak kompasa društvenih prioriteta perspektivno ugrožava i opstanak nacije. Brigu nadležnih za obrazovanje mladih satiričar očitava iz ciničnog ugla, iz funkcionerskog odnosa pro domo sua: Pošto na mladima svet ostaje, funkcioneri svoju decu obrazuju u elitnim stranim školama. Došlo je dotle, rezimira Dejan društvene prilike, da Biti il’ ne biti više nije pitanje!

Pataković je uspešno sarađivao i sa elektronskim medijima. Za serijal "Vreme sporta i razonode" Radio Beograda napisao je više od sto tekstova. Pisao je tekstove i za radio-serijale "Jovanovići", "Popodne jednog pauna" i druge, ukupno više od trista tekstova. Na radio-stanici "202" dve godine je vodio emisiju "Krug dvesta dvojkom". Pisao je i scenarija za TV centre Zagreb i Sarajevo, a na Televiziji Beograd je sarađivao sa Jovanom Ristićem na programu "Sedam plus sedam", koji je dobio Srebrnu ružu na festivalu u Portorožu i zastupao našu zemlju na festivalu "Zlatna ruža Montrea"... Napisao je i niz pesama koje je komponovao Boris Bizetić...

Dejan Pataković je jedanaest godina u Etni ispisivao svoju rubriku "Junaci našeg doba" (str. 3), u kojoj je komentarisao izjave političara, javnih i estradnih ličnosti, događaje i događanja... U ovom broju, nažalost, ide njegov poslednji, 98. komentar, koji je poslao početkom aprila.

Među mnogim priznanjima najznačajnija su – nagrada "Jovan Hadži Kostić" i "Zlatni beočug" Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za ukupan doprinos srpskoj satiri.

Evo malog izbora od više hiljada Dejanovih aforizama:

• Protiv neprijatelja svih boja bore se naši najbolji daltonisti.
• Mogao je on da govori i pametnije, ali nije hteo d auznemirava javnost.
• Dušu su mi uzeli, ali šta mi fali?! Ja nisam emotivac!
• Mi jesmo nebeski narod, ali tek u podzemlju smo kao kod svoje kuće.
• Najgore od svega je što naše vreme tek dolazi!
• Ne znam kome da dam svoj glas. Ni prošli mi nisu vratili.
• Meteorolozi su krivi za obećanja političara. Čas odu u vetar, a čas padnu u vodu.
• Pa šta ako godinama čamimo na Birou za zapošljavanje? Jednom se živi.
• Povedite me u svetliju budućnost što pre, dok ne poskupi struja.
• Nije loše učiti na tuđim greškama, ali previše je učitelja.
• I podzemlje može biti na visokom nivou.
• I život piše romane. Nekom komediju, nekom tragediju.
• Život je oduvek bio velika škola, ali danas imamo i diplome na tržištu.
• Svaka čast ljudima koji su na svom mestu. Ali, sve više ih je na tuđem.
• Bio je žrtva saobraćajke. Pregazilo ga vreme.
• Sirotinja je u prednosti. Nema šta da izgubi.
• Gradovi su nam toliko zagađeni da ni uspesi ne mogu da se vide golim okom.


- 16 -