Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Intervju

  Andžej Majevski,
poljski aforističar,
novi član Beogradskog aforističarskog kruga

Impresionira me aktivnost Beogradskog aforističarskog kruga

Aforizmi se obično javljaju pod uticajem negativnih podražaja,
kao vrsta intelektualne pobune
protiv nesavršenosti sveta oko nas.
 

Andžej Majevski rođen je 12. novembra 1966. u poljskom gradu Vroclavu, gde i danas živi. On je aforističar, publi­cista, umetnički fotograf, scenarista i reditelj. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu, a doktorske studije završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Vroclavu. Jedan je od najčešće citiranih savremenih poljskih pisaca. Njegovi afo­rizmi objavljeni su u brojnim antologijama poljskog i svetskog aforizma. Aforizmi su mu prevedeni na srpski, engleski, ne­mački, hebrejski, ruski, italijanski, grčki i rumunski. U febru­aru ove godine dobio je nagradu "Ekselencija satire" Udru­ženja književnika Srbije, a u martu je postao član Beog­radskog aforističarskog kruga. Pobednik je takmičenja kon­ursa za aforizme Hugo Štajnhaus (1995) i Stanislav Ježi Lec (2000). Dobitnik je počasne značke za poljsku kulturu od ministra kulture i nacionalnog nasleđa (2008). Dodeljena mu  je povelja na međunarodnom konkursu "Nadži Naman" u Libanu 2012. Dobitnik je glavne nagrade na jednom od najprestižnijih međunarodnih takmičenja Međunarodna nagrada za aforizme u Italiji "Torino in Sintesi" (2012).  Pored ostalih, objavio je knjige aforizama: Aforizmi i rečenice koje će uzdrmati svet ili ne (1999), Aforizmi, ili za apologiju veličine (2000), Aforizmi za sve prilike (2007) i Aforizmi - citati o: životu, umetnosti, ženi i muškarcu, politici i novcu (2015). Izbor njegovih aforizama objavljen je 2012. godine na nemačkom jeziku u Berlinu. Ne samo zato što je rođen 1966. godine, kada je umro Stanislav Ježi Lec, već zbog obima i kvaliteta napisanih aforizama, Majevski se u Poljskoj smatra njegovim autentičnim i dostojnim naslednikom.

* * *

ETNA: Gospodine Majevski, kako se danas u Poljskoj, pola veka od smrti Stanislava Ježi Leca (1909-1966) gleda na njegovo delo? Koliko su njegovi aforizmi aktuelni i koliko su prisutni u javnosti, medijima i popularnoj kulturi?

MAJEVSKI: Stanislav Ježi Lec je klasik jer je postavio novi standard u svetskom aforizmu. Kao i svaki veliki stvaralac, on je besmrtan. Najvažnija Lecova knjiga doživljava ponovljena izdanja, a nove generacije mogu da uživaju u njegovim neočešljanim mislima. Srećom (iako neki kažu nažalost), svet se menja i novi istorijski, društveni i politički procesi otvoreni su za naslednike Leca. To je teren za nova opažanja i sublimisanje u lapidarnu rečenicu. Ako su Lecove misli bile neočešaljene, neke nove misli su razbarušene.

ETNA: Kako ocenjujete savremenu poljsku aforistiku koja, za razliku od one klasične, nije dovoljno poznata u Srbiji?

MAJEVSKI: U Poljskoj je krug autora sentenci veoma aktivan i stabilan. Vredi pomenuti istaknute stvaraoce, kao što su Krištof Bilica koji je pokrenuo inicijativu kod Uneskoa da se dan rođenja Leca proglasi za Svetski dan aforistike, i Vojćeh Vjerćoh, predsednik Poljskog udruženja aforističara koji je zaslužan za ogroman i nesporan doprinos promociji poljskog aforizma. Poslednjih godina mladi aforističar Tomaš Vargala postao je poznat na najbolji način. Posebno su za poljsku aforistiku važni neumorni autori nekoliko najboljih antologija aforizama - Danuta i Vlođimerž Maslovski. Zahvaljujući njihovim zbornicima, velika grupa poljskih mladih stvaralaca mogla se pojaviti u javnosti. Još jedan odličan autor, koga bih želeo da istaknem i koji je uključen u promociju ovog žanra u svetu, a takođe piše na poljskom, jeste rumunski aforističar Valeriu Butulesku, za koga je Poljska druga domovina, jer je u njoj pronašao svoju drugu polovinu.

ETNA: Da li su u poljskoj štampi, internetu i izdavaštvu prisutni srpski aforističari? Kod nas vlada uverenje da poljski i srpski aforističari po kvalitetu zauzimaju sami evropski vrh.

MAJEVSKI: Da, to je istina. I ako se pitamo zašto je to tako, možda bi objašnjenje bilo - prilično dramatična i burna sudbina obe zemlje. Možda je atraktivnost srpskog i poljskog aforizma nastala takođe pod uticajem određene specifičnosti i preciznosti, pa i sličnosti između srpskog i poljskog jezika. Međutim, ako uporedimo interesovanje prema aforizmu u obe naše zemlje, sa žaljenjem moram reći da, dok aforizam kao žanr cveta u Srbiji, u poljskim javnim medijima aforističari uopšte nisu prisutni. O razlozima za takvo stanje stvari može se mnogo toga reći, ali ja ću citrati jedan od mojih omiljenih aforizama: «Da biste nekoga učinili robom, samo mu stavite nevidljive okove iskovana od neznanja». Srećom, osim poljskih javnih medija, još uvek imamo privatne medije i u njima je situacija mnogo bolja. Interesovanje za aforistiku je veoma veliko i svake godine postaje sve veće. Vreme debelih romana je skoro isteklo. Sada ljudi očekuju nešto mudro, duhovito i estetski atraktivno, saopšteno ukratko. Aforizam ispunjava ovaj postulat.

ETNA: Šta za Vas znači priznanje „Ekselencija satire“ Udruženja književnika Srbije i prijem u članstvo Beogradskog aforističkog kruga?

MAJEVSKI: Počašćen sam tako velikim priznanjem Udruženja književnika Srbije i Beogradskog aforističarskog kruga i to mi pričinjava istinsko zadovoljstvo. Srpski narod iznedrio je mnoge velike evropski i svetski priznate pisce, da pomenem samo Ivu Andrića, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. I danas Srbi mogu da ponude svetu aforističku književnost svetske klase, izuzetna i originalna dela. Bez sumnje, nagrada me ohrabruje da nastavim svoj intenzivni stvaralački rad. Aforizmi se obično javljaju pod uticajem negativnih podražaja, kao vrsta intelektualne pobune protiv nesavršenosti sveta oko nas. Dakle, nagrada za stvaraoca je kašika meda, izlivena u bačvu katrana.

ETNA: Za Vas kažu da ste savremeni poljski Lec. Koliko je to za Vas podsticajno, ili Vas to poređenje opterećuje, jer je poznato koliko je Lec veliki?

MAJEVSKI: S obzirom na položaj Leca u Panteonu svetskog aforizma, ovo poređenje je nesumnjivo lepo. Međutim, ako je pitanje da li je ovo poređenje stimulativno ili opterećujuće, odgovaram; ni jedno ni drugo. Kreativnost nije sportsko takmičenje. Ovde nema trke i ne moramo izabrati jednog pobednika. Pobednici u ovom takmičenju mogu biti dva, sedam ili čak deset. I vraćajući se ovom poređenju sa Lecom, mogu da kažem da sam rođen u godini Lecove smrti, odnosno 1966. Nije da verujem u reinkarnaciju, ali je ne isključujem. Ozbiljno govoreći, mnogo pre nego što sam počeo da pišem aforizme, znao sam samo o Lecu da je veoma poznat pisac i autor čuvene knjige "Neočešljane misli" koja sadrži mudre i zabavne rečenice. Možda zvuči neverovatno, ali onda sam znao samo nekoliko njegovih aforizama. Na svu sreću! Da sam pročitao ovu knjigu u to vreme, sumnjam da bih počeo da pišem aforizme. Verovatno bih pomislio da se ništa novo i bolje ne može osmisliti. Srećom, to se nije dogodilo, i nakon godina promatranja života, tame i sjaja, počeo sam da pišem mudre i zabavne rečenice u obliku misli koje su drugi cenili - i tako je počelo...

ETNA: Kako povezati i organizovati aforističare iz Evrope? Imate li Vi neku ideju?

MAJEVSKI: Veoma sam zahvalan za ovo pitanje, jer i sam razmišljam o takvoj inicijativi koja bi okupila aforističare iz Evrope, pa čak i celog sveta. Na početku bih želeo da kažem da me je impresionirala aktivnost Beogradskog aforističarskog kruga koja je neprocenjiva. U ovom trenutku, to je verovatno najdinamičnije u Evropi, u tom smislu, kreativno udruženje. Drugi veoma dinamičan aforistički ambijent su stvorili ljudi koji rade u Italijanskom udruženju aforističara koji deluju na Univerzitetu u Torinu, a glavni animator je odličan italijanski aforističar Fabricio Karamanja. Moja ideja, koju sam na početku pomenuo, jeste osnivanje Svetske konferencije aforističara, koja bi se svake godine održavala u drugoj zemlji. Nadam se da će ova ideja biti ostvarena, jer bi bila odličan forum za aforističare iz celog sveta, za razmenu mišljenja i dobru zabavu.

AFORIZMI ANDŽEJA MAJEVSKOG

Lakše je biti siromašan duhom, nego samo siromašan.

Još nijedan idealista nije izgradio idealan svet.

One koji su živi procenjujemo po onome šta su radili,
a one koji su otišli, po onome šta su mogli da urade.

Najprikriveniji oblik diskriminacije je - tolerancija.

Ljudski um tako napreduje,
da čovek ne može da ga prati.

Ne gori svaki papir na isti način.
U svakoj epohi na lomačama gore knjige,
ali niko nije čuo da se spaljuje novac.

U uniformisanim službama običaj salutiranja dolazi od činjenice
da svaki put morate proveriti da li i dalje imate svoju glavu.

Tamo gde je budali potrebna pesnica,
mudrom čoveku dovoljna je - ironija.

Radoznalost je izvela ljude iz raja.
Danas postoji opasnost da ih tamo vrati.

Kada se osvrnemo,
iznenađujuće je koliko se mnogo promenilo čovečanstvo
i koliko se malo promenio čovek.

Elektromagnetni talasi u mozgu služe da čovek može da misli.
Isti takvi talasi u etru služe da čovek ne bi mislio.

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -