Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 



Promenada duha 44

Priredio: Vitomir Teofilović

Mali esej o velikoj temi

HLADNI RAT

I nakon Prvog i nakon Drugog svetskog rata miroljubivo raspoloženje bilo je toliko snažno i široko da se moglo smatrati planetarnim, opšteljudskim osećanjem. No kao i milenijumima ranije nakon stradanja velikog broja ljudi i razaranja gradova i sela, čim bi došlo do oporavka i zarastanja rana, ponovo su na scenu stupale ranije zavade i netrpeljivosti. To stanje izrazite netrpeljivosti koje nije prelazilo u oružani sukob ali je mirisalo na rat nazvano je hladnim ratom. Epitet hladni ovde ima dvostruku konotaciju – netrpeljivost i mržnju među narodima, uključujući i sve moguće štete koju jedni drugima pričinjavaju, ne čine se vojnim sredstvima već repertoarom zlobe ostvarive bez upotrebe oružja. Drugo značenje epiteta hladni je da u sukobu nema prolivanja krvi, simbola toplote ljudskog bića, već se međusobna netrpeljivost sprovodi ometanjem privrede i trgovine, kao i svim raspoloživim sredstvima iscrpljivanja suprotne strane, što rezultira oskudicom, glađu i povećanom smrtnošću.

Termin je prvi upotrebio Bernard Baruh, savetnik američkog predsednika Trumana, u američkom kongresu 1947. godine. Zanimljivo je da je isti političar prethodne, 1946. godine tražio krstaški rat protiv Sovjetskog Saveza i komunističkog bloka država u celosti, ali je i njegova retorika i pokliči drugih zagovornika radikalnog bračuna sa neprijateljem dobila blažu varijantu zahvaljujući novom fenomenu u vojnoj tehnologiji – atomskim a uskoro potom i hidrogenskim bombama, koje bi usmrtile milione ljudi i proizvele katastrofalna razaranja na obe strane. U tom kontekstu je nastala i sintagma ravnoteža straha, možda najveća psihološka i strateška brana od prelaska hladnog u vrući rat. U sazvežđu ovih pojmova je i sintagma gvozdena zavesa, zabeležena 1919. godine u vojnom rečniku u značenju neprobojne barijere. Pojam je ušao u širi opticaj 1920. godine, u značenju granice između Sovjetskog Saveza i ostalog sveta, a postao je globalni pojam nakon govora Vinstona Čerčila u američkom gradu Fultonu 1946. godine, takođe u značenju neprobojne zavese, kojom su komunisti ogradili svoj blok zemalja od slobodnog sveta (Čerčilov izraz).

Nakon pada Berlinskog zida, koji je simbolizovao poslednji deo gvozdene zavese, nastala je optimistička atmosfera i nada da više nikad neće biti ne samo vrućeg nego ni hladnog rata. Na žalost, svedoci smo ponovnog oživljavanja hladnog rata, što pokazuje da su istorija i politika loše učiteljice života.

ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

INDIJSKE NARODNE IZREKE

 • Na početku života čeka nas neznanje, u zrelom dobu patnja,
na kraju života tuga.
• Bolje je živeti u otadžbini u siromaštvu nego u tuđini u raskoši.
• I đavo ima potrebu za drugom.
• Hleb siromaha slađi je od hleba bogataša jer glad mu daje slast.
• Da li će nos tražiti miris cveća kad creva traže šaku pirinča?
• Planovi lenjivca ne vrede ni kao potonuli ćup.
• Budala je ko ne ume da krije svoju mudrost.
• Pesnik dopire i gde sunčani zraci ne mogu.
• Pohlepni čovek ima dve muke: kako da zgrće novac i kako da ga troši.
• Ruke advokata uvek su u nečijem džepu.
• Sve prolazi: porodica, žena, deca, naše telo i naše bogatstvo.
Pa šta ostaje? Naša dobra i rđava dela.
• Ko se opije vinom, otrezni se, a ko se opije vlastoljubljem,
ne otrezni se sve dok ne padne u svojoj krvi.
• Većina ne ceni mudrace, a mudraci ne cene većinu.

Pojmovnik

ISTORIJA

• Julije Cezar:
Veni, vidi, vici! (Dođoh, videh, pobedih!)

• Luj IX:
Divide et impera! (Podeli, pa vladaj!)

• Luj XIV:
Država, to sam ja!

• Leon Gambeta:
Ili se pokloni ili se ukloni!

• Renan:
Dar istoričara je stvaranje istinite celine od poluistinitih detalja.

• Fenelon:
Dobar istoričar ne pripada nijednom vremenu i nijednoj zemlji;
mada voli domovinu, nikad joj ne laska.

• Fridrih Šlegel:
Istoričar je natraške okrenuti prorok.

• Ludvig Berne:
Istorije su donele istoričarima i izdavačima lepu zaradu.
Ne znamo da li su i drugima koristile.

• Oskar Vajld:
Svako može da stvara istoriju, ali samo veliki ljudi mogu da je pišu.

• Napoleon:
U revolucijama učestvuju dve vrste ljudi:
oni koji ih dižu i oni koji se njima koriste.

• Anri Bek:
Potop sveta nije uspeo – ostao je čovek!

• Čezare Bordžija:
Ili Cezar (tj. car) ili ništa!

• Papa Grgur VII:
Voleo sam pravdu i mrzeo nejednakost, zato ću umreti u progonstvu.

• Rišelje:
Dajte mi dva reda napisana rukom najpoštenijeg čoveka
i ja ću naći u njima razlog da ga osudimo na vešala.

• Ričard III:
Konja! Konja! Kraljevstvo dajem za konja!

• Madam de Pompadur Luju XV:
Posle nas neka bude potop sveta!

VELIKANI DUHA

SIGMUND FROJD
(1886-1939)

• Detinjstvo je roditelj čovekove ličnosti.
• Veličina vašeg identiteta određuje se veličinom problema
koji može da vas izvede iz takta.
• Neuroza je nesposobnost da se toleriše nejasnoća.
• Što je besprekorniji čovek spolja, to je više demona u njemu.
• Čovek može od svega da se odbrani, ali je pred pohvalom nemoćan.
• Nikad nismo ranjiviji nego kad volimo i nikad nesrećniji
nego kad gubimo ljubav.
• Muškarac je srećan sa bilo kojom ženom dok je ne zavoli.
• Jedina seksualna devijacija je odsutvo seksa.
Sve drugo je stvar ukusa.
• Ništa nije tragičnije nego da čovek nadživi svoje delo.
• Nagovor i odgovor: – Ako ostaviš piće, možeš da imućnoj deci
daješ časove. – Šta ti je, pa ja i dajem časove da bih imao za piće!
Lekar: Opet piješ i opet slabije čuješ.
Pacijent: Tako je, doktore, jer ništa što sam čuo ne prija mi kao rakija!
• Devojci baš pri oblačenju javljaju za posetu uglednog mladića:
Eh – pomisli ona – čovek ne sme da se pokaže baš kad je najprivlačniji!
• Prosjak dobacuje kolegi: Zaobiđi danas grofa, loše je volje, daje samo jedan gulden! – A što da mu poklonim taj gulden? – uzvrati mu drug.
• Na jednom putovanju princ upita čoveka koji je veoma ličio na njega: Da li je Vaša majka nekad radila na dvoru? – Ne, moj otac je radio na dvoru.

VREMEPLOV

500 godina od smrti

LEONARDO DA VINČI
(1452-1519)

Pre pola milenijuma umro je jedan od najvećih slikara i vajara svih vremena, čovek svestrane zantiželje – bavio se raznim naukama, bio vizionar čiji se tehnički izumi tek u naše vreme ostvaruju... Bio je i čovek raskošnog duha.

• Čovek je doista kralj svih životinja –
njegova svirepost nadmaša njihovu.
• Mi živimo od smrti drugih. Mi smo lutajuće grobnice.
• Doći će vreme kad će ljudi gledati ubijanje životinja istim očima
kao i ubijanje ljudi.
• Jadan je učenik koji ne nadmaši svog učitelja.
• Priroda nikada ne krši svoje zakone.
• Samo veliki ljudi mogu istinski da vole.
• Rđavo je hvaliti ono što ne razumeš, a još je ružnije ako ga kudiš.
• Mudrost je ćerka iskustva.
• Slikar koji ne sumnja u svoju sposobnost malo postiže.
• Slikarstvo je poezija koja se vidi a ne čuje,
a poezija slikarstvo koje se čuje a ne vidi.
• Autoritet najbrže raste u tišini.
• Kada kritikuješ, kritikuj delo a ne autora.
• Ko se obogati za jedan dan, obesiće se za godinu dana.
• Sva naša znanja niču iz osećanja.
• Ko ne sprečava zlo, pomaže mu.
• Ko ne ceni život, nije ga ni zaslužio.

PREVOD / TRANSLATION

Dragan Uskoković

ZASADA

Była sobie pewna grupa intelektualistów, do dyplomów im nie zaglądałem, więc nie mogę przysiąc ale, że tak się przedstawili narodowi, to nikt nie miał wątpliwości.

Natomiast wierzę, że byli pokazywani w telewizji, tylko aby gadać, czyż nie? Tam myślą że się znają na tym, kto może narodowi powiedzieć, wszystko to, co myśli no i ma naród myśleć.

Nawet teraz, gdy zebrali się, by rozprawiać, wiadomo, że nie rozprawiają, lecz oni, bracie- rozpatrują jakieś bardzo ważne i gorące kwestie.

Stałem obok, patrzyłem i słuchałem. Więc, mogę prosto z mostu powiedzieć, że to są nasi, patrz, takich mógłbym wysłać do stolicy... niech ich słuchają, i bym się nie powstydził.

Wyszykowali się odświętnie, i tak mądrze gadają, że aż uszy im się czerwienią, patrzę i widzę wyraźnie, że choć nie rozumieją jeden drugiego, to im to nie przeszkadza, żeby zasadniczo się trzymać dyskusji i nie ustępować nawet o krok.

Kim że jest nasz działacz, analityk, ech że!

Nawet silniejsi nie mogliby nas namówić, ani przekonać, ani... a co dopiero my, jeden drugiego.

Patrzyłem, widziałem i rozkoszowałem się.

Jakaś zasadnicza, jakby wspólna prawda, teoretycznie pojawiła się - myślę sobie, ale znów doszło do walki.

Jeden z nich uderzył, jak to się mówi, od niechcenia...opowiada, aż miło, a drugi mówi – ni, to nie tak ...!

Wszyscy zamilkli...

Jak się przeciwstawisz? I czym?

Nie można tego było nazwać ciszą, lecz pustką, dziurą... więc nastąpiło milczenie.

Ech, człowieku!

A po zamieszaniu, które wywołała przeciwna strona, rzekł – nie, to nie to! Co wywołało jeszcze większą, jeszcze bardziej głębszą, jednym słowem wszechogarniającą ciszę.

I... weszli kelnerzy, wnosząc tace. Brzęczą szklanki, rozlewa się to co w szklankach, a tych kilku kelnerów uwija się jakby ich było dwustu. Zniknęła pustka, cisza wypełniła się gulgotaniem. Nigdy dotąd teoria tak nie przenikała praktyki. A, nawet mi nie uwierzysz, zaczęli spojrzeniami lubić jeden drugiego. Nawet mnie, aczkolwiek nikogo tu osobiście nie znałem, nawet słowa z nikim nie zamieniłem.

Potem zaczął jeden zastępować, tamto „chcesz, czy znowu nie chcesz”, mówić – nie, nie to, mówi, tamto! A tamten komentator, który tak mocno przeciwstawiał się argumentacji, uznał jego słowo, jakby były jego... więc nikt nie zauważył żadnej zmiany.

Jakiż wkład dla retoryki, ludzkiego ducha, jakież błyskotliwe umysły, jeden z nich obok mnie tak się narąbał, aż po brodzie, gdy był pełen entuzjazmu, ciekł mu tłuszcz z posiłku.

A, idź!

Tamten, z którym przyszedłem, powiedział mi , że zachodzi do takich miejsc, ponieważ, nigdzie na świecie nie można zobaczyć zasady trzech stanów skupienia na raz, tak jak tutaj.
Patrzę, nie wierzę ... ale nie kłamał człowiek.

Przełożyła na j. polski: Olga Lalić-Krowicka

- 15 -