IN-OUT
 
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 31


PREMA VELIČINI

- Čiko, šta to čitaš?
- Evo, hoću da rešim ovaj zadatak iz "Nevena" pa ne mogu, a ovde stoji da je to za manje.
- Pa i ti bi ga mogao rešiti da si manji.

ZAGONETKA

- Čiko, i ja sam napravila jednu zagonetku.
- A kakvu to? Da čujem.
- E, pa pogodite! Zagonetku treba pogoditi, a ne da vam ja kažem.

ŠTA JE STRINA

Došli nam gosti, čika i strina iz Zemuna. Naša Anka taki prvi dan upusti se s njim u razgovor, tj. stade izbacivati razna pitanja. Zapitaće čiku: odakle je?
Čika joj odgovori:
- Ja sam Zemunac.
Onda se Anka obrnu strini pa joj reče:
- A, vi, strina, jelte, vi ste onda zemunica.

PUTNIK I MAČAK

Dete:
- Je li, oče, odakle je taj putnik što je jutros bio kod nas?
Otac:
- Iz Omiša.
Dete:
- Iz’o miša? Pa to je onda mačak.

SLANIKOV SKOK

Mati:
- A gde je slanik, Sokice?
Sokica:
- Skočio je sa stola pa se razbio.

ČEKAJUĆI KUMU

Mati:
- More, Gojko, ti se nisi umiivao već nekoliko dana. Danas se moraš umiti.
Gojko:
- A zašto?
Mati:
- Danas će nam doći gospoja kuma u posetu.
Gojko:
- A, al’ ako ne dođe?

Jovan Jovanović Zmaj



I TO MI JE DRUG

Kad nastavnik pita
ko na času nije,
Damir sve nas oda,
ne zna da sakrije.

I to mi je drug...

Kad pred tablom stojim
i nešto mi zapne,
onaj Damir ćuti,
ne zna ni da šapne.

I to mi je drug...

Sanjam da ću jednom
s Jelenom izaći,
al' Damir joj kaže
da će boljeg naći.

I to mi je drug...

U dvorištu školskom
treće dva nas lema.
Branimo se muški,
samo njega nema.

I to mi je drug...

Ja znam da će jednom
kad sve ovo prođe
Damir hteti da u
naše društvo dođe,

da bi bio drug.

Hteće u životu
da nas brani strasno.
Mnogo tog će hteti,
Al' će biti kasno

da nam bude drug...

Nedeljko Popadić

Mama, ne brini, nisam se tetovirao.
Imali smo kontrolni,
pa sam na rukama ispisao
formule iz hemije.

Moja mama kaže da se
svaka škola plaća.
Zato mi je dala poklon
da ga ponesem učitelju.

Aleksandar Čotrić 

GLADNA MAMA

Mami stomak raste,
Čujem – jedva diše.
Ja sakrijem ručak,
Sakrijem slatkiše.

Mama ipak raste,
Širi se po kući.
Da l' će kao balon
Jednog dana pući?

Objašnjava baka
Evo pola sata:
U njenom stomaku
Raste mali bata.

Rodo, leti dalje
Po plavome nebu!
Mama je od gladi
Progutala bebu!

Ivana Milanov

DAN I VEČE

Imao jedan sunčani Dan
dvanaestočasovni stan,

pa je usamljen, vitezu sličan,
i nešto manje romantičan

krenuo da traži ljubav sebi,
o blago meni, o blago tebi.

Raspitivao se u svakom gradu,
i već počeo gubiti nadu,

a kad se vratio do svoga gnijezda
sreo je haljinu punu zvijezda

i zadivljen čuo kako mu reče:
"Baš mi je drago, ja sam Veče".

Od tog su trena, samo da znate,
njih dvoje spojili svoje sate

pa im sad jedna kazaljka kruži,
i baš ih briga ko je kad duži.

Da nižu godine i mjesece
rodiše sedmoro vječne djece

pa je ta ljubavna čarolija
kriva što sam se rodio i ja.

Milenko Jevđević



OPET NEKO PITA

Ustao sam umoran.
Cijelu noć sanjao sam
da pomažem tati i mami
u kućnim poslovima.

Mama mene stalno tjera da jedem,
ali i tatu tjera da prestane.

Mama se plaši miša,
ali tata je u kući manji od miša
i mama ga se ne plaši.

Mama, ima li u kompjuteru mnogo nastavnika kad sve zna?

Zašto me mama tuče po guzi,
kad sam ja slatko uzimao rukama?

Mama nikako ne može da se sjeti
gdje je ostavila onu teglu s marmeladom
koju sam ja pojela.

Baka kaže da budem dobar
i da svima govorim
da su lijepi i kulturni.
Ona me uči da lažem.

On ne voli zaboravne tetke.
One uvijek dolaze bez čokolade.

Čulo vida nalazi se u nosu.
Moj nastavnik stalno drži naočare
na nosu.

U cijelom prvom razredu najbolji je
iz matematike moj kalkulator.
Zna sve računske radnje.

Pita me učiteljica kako se zovem,
i ja kao iz topa odgovorim,
a da mi niko nije šapnuo.

Svaka budala zna koliko je dva plus dva, ali, eto, opet neko pita.

Ja ne dobijam petice,
zato što ih uvijek nestane
dok učiteljica dođe do mene.

Spanać je dobar i koristan.
Za tete koje ga na pijaci prodaju.

Sve što nam odrasli zabranjuju da radimo, oni to rade.

Šteta, tako dobro dijete, a odraste.

Slobodan Janković

U KRATKIM PANTALONAMA

Ja ne plivam kao riba, nego još bolje.
Molim, koja to riba ume da pliva kraul?

Od svih štetnih biljaka
najviše prezirem
one na kojima rastu šibe.

Tolika mesta na svetu,
a ja sam morao da se zateknem
baš tamo gde se radi pismeni iz matematike.

U redu, ali može li u zdravoj ishrani
da se nađe i nešto što ja volim?

Danas sam otpratio Marinu do kuće...
Zašto ne stanuje dalje?

Kakav mi je džeparac,
džepovi mi nisu ni potrebni.

Ja sam za reformu kalendara.
Zašto se raspustu ne bi dodao
koji dan iz ostalih meseci?

Kako da steknem uspomenu?
Dobio sam divan spomenar,
ali mi, bez uspomena, propada.

Prava je sreća što se svi rađamo
baš na svoj rođendan.
Zamislite da sam se rodio nekog dana
kad se ne daju nikakvi pokloni!

Ukidanje krompira –
najenergičniji korak u borbi
protiv krompirove zlatice.

Šestica samo čeka da stvari
pođu naopako,
pa da se probije među devetke.

Mikroorganizmi su mali i kada porastu.

Pa šta ako nema kratkih pantalona?
Nabavite dužu decu!

Novorođeni, ozbiljnije to!
Ne budite deca!

Kako je krenulo sa natalitetom
izgleda da su rode počele da odnose decu...
da se rode na nekim udobnijim mestima.

Zoran Stanojević

- 11 -