Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Intervju

  Ovidiu Eftimie,
rumunski satiričar, urednik portala Times New Roman

Samo imbecili cenzurišu humor

Lično bih voleo da verujem da humor označava pobedu ljudskog duha
nad zlom koje nas okružuje. Ma koliko teški bili životni uslovi,
tenzija se smanjuje kada uspeš da nasmeješ nekog.
 

Brojnim Rumunima trenutno nije do smeha, pogotovo onima koji od njega žive. Rumunska vlada, naime, nije nimalo oduševljena satirom, pa ju je praktično prognala iz javnih medija. Rumunski satiričari, koji često nalaze inspiraciju u političkom životu svoje zemlje, još nalaze puteve do svoje publike - preko interneta i privatnih kanala - ali nije im nimalo lako. Smeh je, naime, postao opasan. Potvrda za to su tužbe koje su protiv autora popularnog rumunskog humorističko-satiričnog portala Times New Roman, podigli pojedinci iz rumunske vlasti.

Ovidiu Eftimie (1980) je novinar i urednik portala Times New Roman, a osim satire, piše i naučno-fanstastični žanr. Redovni je učesnik satiričnog festivala Zeleni konj koji se održava u Temišvaru, u organizaciji Gorana Mrakića.

* * *

ETNA: U svojim satiričnim komentarima veoma ste oštri i beskompromisni. Nikoga ne štedite u sferi politike, privrede, crkve, kulture i sporta. Neki, izgleda, nemaju dovoljno razumevanja za vaše kritike i opservacije, pa su protiv vas podneli tužbe. Ko vas i zbog čega tuži?

EFTIMIE: Trenutno su nas tužili samo premijer Rumunije, ministar odbrane, ministar rada, gradonačelnik Bukurešta (sve žene) i konkubina šefa najveće vladajuće stranke Socijal-demokratske partije (PSD). Razlog je što smo bili previše oštri, te smo napisali da su hiljade simpatizera vladajuće stranke, među kojima i pomenute dame, došli na godišnji kongres da nauče šefovu konkubinu kako se kvalitetno izvodi felacio. Ove osobe, sve ženskog pola, smatraju da je ono što smo rekli diskriminišuće. Prve mere je preduzeo Nacionalni savet za suzbijanje diskriminacije (CNCD), ustanova koja sprovodi političku represiju pod okriljem vladajuće stranke, kaznivši nas protivzakonito zbog onog što smo napisali. Nismo jedini u toj situaciji, pomenuta ustanova je u poslednjih nekoliko godina konstantno kažnjavala novinare ili osobe koje su javno kritikovale vlast i PSD.

ETNA: Da li ovaj vid pritiska, pretnje i zastrašivanja može da utiče na slobodu stvaralaštva generalno i, konkretno, da li će vas obeshrabriti ili učiniti da vaša satira ne bude više toliko direktna i oštra?

EFTIMIE: Svaka situacija ovakvog tipa trebalo bi da se pretvori u pravi izazov za kreativne osobe. Bićemo primorani da ponovo počnemo da pišemo između redova, to jest da pronalazimo formule koje su komične inteligentinim ljudima, a nisu direktno uvredljive za imbecile na vlasti. Ovo govorim jer je stopostotno dokazano da je u državama gde se cenzuriše humor, vlast uvek u rukama imbecila.

ETNA: Da li i među onima koji se reklamiraju na vašim stranicama može da bude straha od reakcije vlasti, odnosno da ostanete bez dela prihoda od oglašavanja?

EFTIMIE: Ne, zato što većina kompanija koje se reklamiraju na našim stranicama jesu strane, tako da ih vlast ne može obavezati da urade bilo šta. Ako bi država imala tu moć, opelješila bi ih do gole kože, jer jedina stvar koja zanima naše rukovodioce jeste novac. Mogući rizik je da im se ne dopadnu neke od naših šala ili to što se pomalo sprdamo sa njihovim brendom. Kada sve vreme pišeš da je pivo sa ukusom limuna sranje, ne možeš očekivati da se oni koji proizvode pivo sa ukusom limuna reklamiraju kod tebe.

ETNA: Koliko je publici zanimljivo i provokativno to što radite? Koliko imate čitalaca, a koliko vas prenose i komentarišu u drugim medijima? Zapravo, koliko ste uticajni? Da li vaše pisanje može da utiče na (ne)popularnost određenih političara, javnih ličnosti ili stranaka?

EFTIMIE: Tehnički gledano, mi smo najveći portal satiričnog karaktera u Rumuniji, pogotovo što se redakcija časopisa "Kacavenku", naša preteča, priklonila vladajućoj stranci. No, imali smo i pre toga mnogo više čitalaca od njih. Već četiri godine imamo oko milion čitalaca mesečno. Poređenja radi, toliko imaju i najveće novinske agencije u Rumuniji, s tim što one troše mnogo više klikbejtova i spamova da bi postigle isti rezultat.

Što se uticaja tiče, uspeli da iskarikiramo mnoge uticajne ličnosti predstavljajući ih u ne baš najboljem svetlu. S druge strane, rumunski glasač je prilično šizofren i vrlo zaboravan, smeje se korumpiranim političarima, ali ipak ide da glasa za njih, zato što postoje i drugi korumpirani i glupi političari .

ETNA: Da li u rumunskoj javnosti i medijima ima dovoljno humora i satire? Kolika je njihova zastupljenost u elektronskim i štampanim medijima, a kolika na internetu i društvenim mrežama?

EFTIMIE: U zvaničnim rumunskim medijima humor ne postoji. Smatra se da je to nešto površno i neozbiljno. Ljudi koji nemaju humora lako su prepoznatljivi po tome što često upotrebljavaju reč "bășcălie” (sprdnja), koja se kod nas poistovećuje sa zavitlavanjem na nečiji račun, sa ironijom. Oni ne vole da im se neko smeje jer se smatraju ozbiljnim ljudima. Filozofija redakcije Times New Roman je da ljudi koji ne znaju za samoironiju ne mogu imati ni smisla za humor, i zato smo često i sami meta naših tekstova. Smejemo se jedni drugima koliko smo glupi, lenji, hvalisavi ili skloni pijanstvu, pa kao takvi možemo u miru da zbijamo šale na sopstveni račun.

Lično bih voleo da verujem da humor označava pobedu ljudskog duha nad zlom koje nas okružuje. Ma koliko teški bili životni uslovi, tenzija se smanjuje kada uspeš da nasmeješ nekog.

Postoje i drugi elektronski časopisi satiričnog karaktera, ali, nažalost, ne mogu se pohvaliti našom istrajnošću na tržištu. Mi uskoro navršavamo deset godina od osnivanja. Postoje mnogi ljudi koji se privremeno bave humorom na internetu, dok ne pronađu neke unosnije i isplativije poslove.

Imamo i nekoliko humorističkih TV-serija, koje su, po mojoj proceni, prilično lošeg kvaliteta, ali i veliki broj solidnih stendap komičara, koji su počeli ni od čega, a sada pune dvorane.

ETNA: Šta mislite o kolegama satiričarima iz Srbije? Da li ste čuli za srpski satirični portal News net, koji je veoma sličan vašem? Na Festivalu Zeleni konj koji se već šest godina održava u Temišvaru imate priliku da čujete srpske aforističare. Koliko su u prevodu na rumunski razumljivi njihovi aforizmi i koliko su bliske teme iz Srbije ljudima u Rumuniji?

EFTIMIE: Da, festival Zeleni konj je bio odlična prilika da se upoznamo sa srpskim humorom. Goran Mrakić je uspeo da uradi sjajnu stvar za koju se nadam da će što duže trajati. Od pre pet godina slušam srpske aforizme i mogu reći da sam primetio blagu promenu. Teme su slične, vrlo dobro razumem na šta se odnose šale, a razumem i nastojanje kojim se obrađuju politički subjekti. No, osetio sam da se u poslednjih nekoliko godina spektar malo proširio. Počeli ste da razrađujete više društvenih, generalnih, pa čak i specifičnih tema. Ove bih godine, na primer, izdvojio Bratislava Kostadinova i Dejana Milojevića. Njihovi aforizmi su vrlo smešni i na rumunskom jeziku, obrađuju univerzalne teme i shvatljivi su i ljudima koji ne prate politiku.

Kad je reč o News netu, čuo sam da postoji, ulazim ponekad i čitam tekstove uz pomoć Gugl prevodioca da vidim o čemu se radi. Otkriću vam i jednu tajnu: na takvom sajtu možeš pronaći istinitije informacije nego čitajući obične vesti, jer satiričar je taj koji prepoznaje realne probleme društva i države u kojoj živi. Novinar se ograničava da ugodi onome ko ga plaća.

ETNA: Kako spajate satiru i naučnu-fantastiku? Koliko među njima ima sličnosti. U Srbiji bih rekao da ono što rade i govore, a posebno obećavaju neki naši političari pripada domenu naučne fantastike.

EFTIMIE: Saznao sam da se ova dva žanra mogu uspešno spojiti čitajući roman Karela Čapeka Fabrika apsolutnog, pravo remek-delo svetske književnosti. Čapek je jedan od pokretača naučne fantastike u literaturi, izmislio je reč "robot", tako da se ne radi o bilo kome. Naravno, ne verujem da ću bilo kada dostići nivo njegovog spisalačkog majstorstva, niti ću uspeti da tako uspešno spojim satiru, konciznost (multum in parvo) i druge suptilnosti. Ipak, ka tome stremim. Drugi pisac ozbiljnog kalibra je Daglas Adams, ali pošto je Britanac, nije nam toliko blizak. Naučna fantastika koju ja pišem suočava Rumune sa nenormalnim ili neobjašnjivim dešavanjima. A oni, pošto su Rumuni, a ne filmski junaci poput Luka Skajvokera ili Harija Seldona, tako se i ponašaju. Kao tipični Balkanci, jer nismo toliko različiti. Sličnost između satire i naučne fantastike sastoji se u tome što oba žanra eksploatišu nerealnu verziju stvarnosti. No, dok fantastičari ozbiljno shvataju svoj rad i pokušavaju da zamisle kako bi ta alternativna stvarnost funkcionisala, satiričari ruše sve konvencije i pokazuju koliko bi glupa bila jedna takva stvarnost. Uzmimo, na primer, aforizam Dejana Milojevića, kojeg sam već pomenuo: "Kada su na ulice izašli tenkovi, saobraćaj je normalizovan". Pisac naučne fantastike napisao bi bar jednu priču inspirisan idejom o totalitarnom društvu u kojem neko juri tenkovima građane na ulici. Aforističar nam u jednoj rečenici kazuje da je takva stvarnost čist idiotluk.

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -