Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Počasni građanin

DRUGI DEO

19.

Radiša Šopalović je kasno legao, ali je ipak poranio na posao. Pre no što će izveštaj Instituta pokazati svom zameniku Zlatanu Priševiću, možda još nekome iz opštinskog vrha, a napose i Amerikancima Majklu i Dejvidu, pozvao je svog promućurnog savetnika Srećka Srećkovića. Ovaj je pročitao izveštaj bez imalo uzbuđenja, kao da je nešto slično već unapred znao. A onda je gradonačelniku izneo svoju originalnu zamisao:
– Šefe, nešto sam u poslednje vreme razmišljao, a sada, kada sam pročitao ovo, još više sam siguran da treba da preduzmemo i neke dodatne radnje. Možda će se i na ovaj izveštaj navući naši Amerikanci, ali nije na odmet da ih malo više zaintrigiramo.
– Kako to misliš? – upita Šopalović ponadavši se slamki spasa.
– Da im ubacimo konkurenciju.
– Konkurenciju? Kakvu sad konkurenciju?!
– Možda će biti najbolje da je arapska. Na primer, iz Saudijske Aranije. Zna se da oni tamo u pustinji imaju naftu, ali nemaju vodu. Pa kao čuli da je u Domanovićgradu pronađeno veliko podzemno jezero najkvalitetnije vode, oni bi da ga u celosti preuzmu, ne pitaju šta košta, samo da otvore fabriku...

Radiša je gledao svog savetnika s ushićenjem. Šta sve neće pasti na pamet tom malom genijalcu! Toliko prosto, a samo on da se seti!

– Ti si savetnik? – uputi gradonačelnik neočekivano pitanje Srećkoviću.
– Da, savetnik – odgovori Srećko ne shvatajući zašto sad proverava njegovo zvanje.
– Ima li neko više zvanje, viši savetnik, visoki savetnik, kao što oni iz Evrope imaju visokog komesara?
– Kao što znate, mi imamo samo savetnika i višeg savetnika.
– Od sada si ti visoki savetnik. Ja uvodim to zvanje specijalno za tebe.
– Hvala, shvatiću to kao da sam zaslužio – uzvrati Srećko ne previše zatečen.
– Samo, nemoj da se uobraziš. Onako kako te unapređujem, tako mogu i da te degradiram.
– Imaću to u vidu.
– Sad na posao. Razradi stvar i pusti u javnost. Bitno je da saznaju Amerikanci.

20.


Da bi se zadržali Amerikanci, Srećko Srećković je smislio čitav folk-festival. Sad njegova neiscrpna mašta uvodi i Arape... A gde je on tu, zapitao se gradonačelnik Šopalović. Može li i sam nečim da doprinese kako bi se ojačao kavez da ptičice Majkl i Dejvid ne bi odlepršale? Radojevska voda je za Radišu Šopalovića postala prava opsesija. S tom vodom je legao, sa njom ustajao. Ako ona propadne, propao je i on. Ako nje nema, nema ni njega. Nema druge, zaključio je, mora da se malo sagne i ide na kompromis. Njegov politički rival Zlatan Prišević ima iskustva sa velikim poduhvatima, u par navrata je učestvovao u pokretanju domanovićgradske fabrike dragog kamena, pa ne treba prenebregavati njegovo iskustvo. Najzad, u njegovim rukama je još jedan veliki adut...

– Evo, ovo sam dobio od Instituta – pružio je Radiša fasciklu svom zameniku.

Zlatan je, sevši za konferencijki sto kod Radiše, brzo prelistao izveštaj iz prestoničkog instituta, zadržavajući se nešto duže tek na pojedinim brojkama. Potom je podigao pogled, ali je ostao nem. Radiša je predusretljivo izgovorio ono što je pretpostavio da je zaključio Zlatan:
– Onolike pare za tih nekoliko stranica, pretpostavljam da i ti tako nalaziš.
– Ima tu nešto za šta se može uhvatiti – bio je malo optimističniji Zlatan. – Ako si mislio da će sve ići samo od sebe, može da te zabrine ovaj izveštaj. Sećam se, iako sam tada još bio omladinac, podalje od odlučivanja, i izveštaj koji je dobio Novica Spasić iz Instituta za mineralogiju nije bio ništa bolji. Ali to Novicu nije pokolebalo, nego je izgurao stvar do kraja. Uspeo je da privuče na svoju stranu i republičko, i savezno rukovodstvo, sve do Starog!
– To su bila druga vremena, dirigovana privreda, a sada ne odlučujemo mi nego tržište – rezonovao je Radiša.
– Samo delimično, moj Šopaloviću. Da iza našeg projekta s vodom nije zalegao Predsednik, mogli bismo da se slikujemo.

Radiša slegnu ramenima, morao je da se složi.

– Pre no što nastavim, moram da te podsetim da kip Novice Spasića još nije dat na livenje. Nije bitno koliko je on zaslužan za naš grad, bitno je da bi njegov lik građanima ulivao optimitzam i nadu, pogotovo što ga je Adam Rezići izvajao sa onim njegovim zaraznim osmehom.

Ako će od Zlatana čuti ono što je očekivao, onda je Novičin kip najmanje što bi sada progutao, rezonovao je Radiša. Za početak, da se malo opravda:
– Nisam opstruirao, nego navalili drugi poslovi pa se to livenje izgubilo iz vida. Računaj da će koliko sutra to biti sređeno. Živo me zanima šta imaš na umu.

Pošto je izgovorio u sebi: E moj, Šopaloviću, ne možeš ti bez mene ni da se popišaš! – Zlatan je prikazao Amerikance kao momke koji, koliko zanima biznis, još i više provod. Oni su sada u rukama njegove ćerke Zlatice i njene ortakinje Milene. On će preko Zlatice uticati na Dejvida da ne odustane od saradnje na radojevskoj vodi, bar dok ne prođu izbori. Da se ne lažu, tu je Zlatan otkrio karte do kraja, koliko je bitna ta eventualna fabrika vode, u ovom času su i novodemokratima i esesesovcima važniji izbori. S tom fabrikom, mnogo su veći izgledi na pobedu i jednima i drugima, što će reći, zadržala bi se njihova koalicija i na lokalnom, i na republičkom nivou.

– Znam, Šopaloviću, da bi ti voleo da sam ovde vladaš, ali ako nisi dosad shvatio, sad je prilika da uvidiš da ti je sa mnom pozicija daleko sigurnija – bio je i više nego neposredan Zlatan.

Ono što je Radiša očekivao, to je i dobio. On je računao sa uticajem Zlatanove ćerke na Jevrejina, ali taj adut imao je u rukavu i njegov rival. Možda Zlatan smišlja neku podvalu, ali se ona u ovom času nije naslućivala. Zlatan je zvučao iskreno. Biće da se umorio od rivalstva, pa ipak je on stariji. Sve u svemu, Radiša je prihvatio ponudu:
– Ja sam, Priševiću, uvek za saradnju. Ako misliš da tvoja ćerka tu može nešto da doprinese, ja te svesrdno podržavam.
– Da se jedno razumemo – imao je Zlatan još nešto da doda – ja time ne poturam svoje dete nekom tamo Jevrejinu. Naprotiv, ako uspemo sa investicijama, prihvatiću ga i kao zeta, šta se tu može. Ali, ako sve propadne i taj Dejvid odmagli, ne da će mi biti krivo, nego ću se radovati. Naravno, radovaću se što mi neće odvući dete u beli svet, a što se tiče fabrike, dabome da će mi biti žao.

Radiša je prvi put u Zlatanu video brižnog oca, što je u njemu izazvalo ne male simpatije.

– Potpuno te razumem, Priševiću. I podržavam.

nazad