Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 



Promenada duha 41

Priredio: Vitomir Teofilović

Mali esej o velikoj temi

INTERESI I VREDNOSTI

U vremenima haosa i nemaštine termini iz naslova se poimaju u znaku opreke – interes se poima kao nešto samo po sebi negativno, kao suprotnost pojmu vrednost. Da li su doista interes i vrednost isključivi? Jezičko-logička analiza nam pokazuje da nisu: ne možemo reći da je ignorisanje svojih interesa pozitivna osobina. U javnom mnenju apriornu negativnu konotaciju ima, recimo, za poimanje međunarodnih odnosa simptomatična sintagma velike sile gledaju svoje interese, ali da li je prirodno da ne gledaju svoje interese? Očigledno, nije pitanje treba li gledati svoje interese, već da li se gledanje (ostvarivanje) svojih interesa čini na štetu interesa drugih.

U našem folkloru sačuvan je odnos interesa i vrednosti kao saglasan a ne isključiv. Nekad se, kao narodna, koristila izreka: "Majstori su prvi ljudi". Jeste interes majstora bio da što više zarade, ali taj interes se ostvarivao tako da njihov proizvod bude najbolji u određenoj sredini. Kad je prevladavala saglasnost, a kad protivrečnost između interesa i vrednosti? Konkurencija je pospešivala približavanje ovih pojmova, a monopolski status – udaljavanje. "Kad se mora – nije pitanje!" – izreka je koja sažima teške prilike i iznudicu.
 
Kakav je odnos ovih pojmova na društvenom planu?

U razvoju ljudskog društva od prvobitne zajednice, preko robovlasničkog i potom feudalnog poretka, život je dobijao i u sigurnosti i u kvalitetu, da bi se nakon građanskih revolucija i društvenih evolucija opreka između rada (radnika) i kapitala (poslodavaca), često uz trzavice i potrese, ali postojano smanjivala.

Šta se može reći za naše (sadašnje) vreme?

Ostvarivanje interesa može se ocenjivati na dva načina – dijahronijski i sinhronijski, a i jednu i drugu evaluaciju možemo podvrgnuti implicitnoj i transcedentnoj analizi. Istoričari su manje-više saglasni da se tokom istorije i pojedinačni i širi interesi ostvarivali su se na razne načine – za nas danas, zvanično opredeljenih za Evropsku uniju i evropski sistem vrednosti, bitno je (1) da li su se u ranijim vremenima interesi sprovodili pravičnije nego danas? Izvesno je da se u razvijenim liberalno-demokratskim zemljama sistem vrednosti nikad nije više poštovao nego danas. Isti zaključak možemo izvesti i (2) na nivou sinhronije – poređenja na globalnom nivou – najveće uvažavanje sistema vrednosti (počev od pojedinačnih i kolektivnih prava) imamo u Evropskoj uniji i nije slučajno što se evropski sistem vrednosti i na njoj zasnovana legislativa primenjuje u razvijenim zemljama svih kontinenata – u Australiji, Japanu, Kanadi, Južnoj Koreji, Novom Zelandu, SAD... Još uvek se više pitaju velike sile nego male države, ali nesporno je da se nikad nisu više pitale ni male zemlje, poput Malte, Luksemburga i Kipra, koje u EU imaju imaju i pravo veta. Legislativa zasnovana na evropskim vrednostima osvojila je svetsko javno mnenje i ugrađena je i u pravne sisteme čak i autoritarnih režima.  Što se tiče (3) implicitnog aspekta (funkcionalnosti društvenog sistema) i (4) transcedentnog pristupa (ocene iz vizure sub speciae aeternitatis), otvorena kritika vlasti i njenih ideoloških pretpostavki je preduslov napretka i ujedno neprobojna brana od bilo kakve uzurpacije građanskih prava.

Taj sklad ugrađen je u praksu zemalja Evropske unije kroz takozvane korpe – setove propisa koji regulišu kako da najefikasnije i najhumanije funkcionišu privredna, zdravstvena, kulturna i druge oblasti društvenog života.

Devedesetih godina, nakon urušavanja komunizma, zavladalo je opšte uverenje da je najbolji poredak liberalni kapitalizam, a japanski politikolog Fukujama lansirao je krilaticu o kraju istorije, stav da je poredak sa podelom vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu optimalni oblik ljudskog društva.

Večna strukturalna opreka između kapitala i rada i moć poslodavaca obuzdava se i kultiviše sve većom ulogom i snagom društvenog kapitala. To je društvena kategorija koja obuhvata sva radnička i građanska udruženja, sve faktore koji imaju moć da čuvaju i pospešuju građanske dobrobite. Krah kolektivističke privrede vaspostavio je uverenje da je privatni kapital temeljni konstituent privređivanja, da nema prave brige o imovini bez titulara. S druge strane, na osnovu svesti o ogromnom značaju subjektivnog faktora u radu, sve je prisutniji i proces osmoze – sve više kapitalista uviđa da je motivacija u pozitivnoj srazmeri sa efikasnošću rada i visinom dobiti, pa i samoinicijativno, mimo ugovornih obaveza, na razne načine stimulišu zaposlene.

Nakon dvehiljadite, zbog izostanka ili sporosti očekivanog napretka, niču i bujaju i alternative zasnovane na veri i tradiciji kao simbolima zlatnog doba i putokaza u svetlu budućnost.

Ceo svet, doduše vrlo različitim tempom, privredno napreduje. A savremena aksiologija je uvidela da interes i vrednost ne samo što nisu suprotnosti već da je i ekonomija – vrednost. Imati je aspekt glagola biti, a ne njegov antipod. Drugim rečima, bez dostojne egzistencije nema ni dostojanstva!

ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

KOREJSKE NARODNE IZREKE

• Slavoljubivom čoveku kapa je čitavo nebo.
• Svako saznanje je početak sumnje.
• Čovek koji živi po svojim načelima ne boji se kazne.
• Pametan često služi budali.
• Većina ljudi za svoje nevolje okrivljuje druge.
• Pošteni ljudi ne boje se ni svetla ni mraka.
• Gladnom tigru svejedno je: pas ili monah.
• Naša deca su bolja od druge dece, ali tuđe žene su bolje od naše.
• U času uspeha seti se i svojih neuspeha!
• Preterana dobrota odvodi u prosjake.
• Nevoljeno dete previše jede.
• Miš žudi da o vratu mačke vise zvona.
• Žaba zaboravlja da je bila punoglavac.
• Jezik nema noge, a za tren pretrči ceo svet.
• Laskave reči obično završavaju molbom.
• Ljubav je u stanju da za jednu noć sagradi Kineski zid.
• Sreća topi srce kao proleće sneg.
• Ptica koja se duže zadržava na jednom mestu pre ili posle biće žrtva lovca.
• Pas koji je odrastao u tami laje na Sunce.
• Tigar posle smrti ostavlja kožu, a čovek – ime.

Pojmovnik

ISKUSTVO

• Džon Djui:
Iskustvo nam ne otkriva punu istinu – njegovi zaključci su pojedinačni
a ne univerzalni.

• Gete:
Niko ne zna kolike su mu mogućnosti ako ih ne iskuša.

• Taso:
Šta sve čovek ne nauči polazeći Amorove škole?!

• Engleska izreka:
Mada je škola iskustva najskuplja, mnoge budale samo nju pohađaju.

• Rimski pesnik Marcijal:
Iskustvo nas čini obazrivim.

• Fransoa Morijak:
Iskustvo je jedina stvar koju je bolje kupovati polovnu.

• Nemački glumac Paul Vegener:
Iskustvo je zbir gluposti koje smo uspeli da učinimo
a da vrat ne slomimo.

• Italijanski pesnik Pitigrili:
Iskustvo je kao čačkalica – služi samo vama.

• Francuski pisac Emil Ožijer:
Iskustvo je zbir razočarenja.

• Nemačka izreka:
Iskustvo jeste dobar lek, ali dobija se tek kad prođe bolest.

• Oldos Haksli:
Iskustvo nije ono što nam se dogodilo
već šta činimo sa onim što nam se dogodilo.

• Češki slikar Oskar Kokoška:
Svako iskustvo se plaća, ali srećni dobijaju popust.

• Bogdan Popović:
Jedino ljudi bez iskustva žive samo u sadašnjosti.

• Oskar Vajld:
Iskustvo nema moralnu vrednost.
To je samo ime kojim su ljudi nazvali svoje greške.

• Srpska narodna izreka:
Kad mator pas laje, valja videti šta je.

• Nepoznati autor:
Da biste cenili minute, morate potrošiti godine.

VELIKANI DUHA

MAHATMA GANDI
(1869 – 1948)

Pre sedam decenija preminuo je legendarni indijski državnik, simbol borbe za slobodu nenasilnim sredstvima. Bio je čovek širokih vidika i visprenog duha.

• Najveća snaga kojom ljudski rod raspolaže je moć nenasilja.
• Na svetu ima dovoljno za čovekove potrebe,
malo za njegovu pohlepu.
• Dužni smo da se opiremo ugnjetavanju,
ali bez nanošenja zla ugnjetaču.
Moramo ga pobediti neposlušnošću,
makar i po cenu sopstvenog života.
• Kako da cenimo civilizaciju koja je to samo po imenu,
a obožava životinju u nama i ceni samo materijalno?!
• Bog ima onoliko imena koliko ima ljudi.
• Dostojanstvo dopušta samo jedno pokoravanje:
najvišem zakonu – snazi uma.
• Najbolje knjige su one koje nas uče čovečnosti.
• Istinska demokratija omogućava da se svim nenasilnim sredstvima
štiti lična, nacionalna i opšteljudska sloboda.
• Gladnom čoveku hrana je bog.
• Istina je božansko biće.
• Najbolje vaspitanje je ono koje izvuče ono najbolje kod dvakog.
• Različite istine u svetu su kao lišće na raznim granama istog drveta.
• I ja bih bio hrišćanin kad bi hrišćani bili hrišćani 24 časa dnevno.
• Ceo svet je umoran od mržnje.
• Život bez načela je brod bez kormilara.
• Sloboda nije sloboda ako ne dozvoljava da se greši.
• Gde vlada strah, nema vere.

VREMEPLOV

Osam decenija od smrti

KAREL ČAPEK
(1890-1938)

• Mašinsko doba: zameniti cilj brzinom.
• Osuđujući nasilje, mi ne oduzimamo sebi slobodu da prodajemo oružje.
• Mašta nije zamišljanje samo nemogućih već i mogućih,
budućih pojava.
• Zamislite kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili
samo ono što znaju!
• Humor je najdemokratskija ljudska osobina.
• Kritika – to je dokazivanje nekome da ne radi onako kako bi kritičar radio.
• Samo se mali ljudi bore za prestiž. Veliki ga imaju.
• Za stvar mira nijedna tuđa žrtva nije velika.
• Atila: I ja hoću mir, ali hunski!
• Mir! Sada se opet možemo mirno vratiti naoružavanju.
• I na zgarištu neko podgrejava svoju čorbu.
• Borbu je stvorila priroda, a mržnju čovek.
• Svet ipak napreduje:
umesto ratnog nasilja nastupilo je nasilje bez rata.
• Sporazumi služe zato da ih se pridržavaju slabiji.
• Kad nemam šta da radim, radim.

PREVOD / TRANSLATION

SLOBODAN SIMIĆ
(1963)
Aphorisms

(From the book "SERBIAN SATIRE AND APHORISMS",
edited and with an Introduction by
Branko Mikasinovich, NAB; 2017)

• Come let's talk like people, said a wolf to a sheep.
• They were leading us while we were carrying them.
• They think that the government should be brought down
but can it go any lower?
• The whole world knows about Serbia.
The War was a great advertisement.
• The war was waged for no reason. We apologize to the victims.
• I cannot support my family. I will have to find a sponsor.
• What a pity that they got killed!
They did not live long enough to hear the reason.
• Every nation has the right to self-determination until self-destruction.
• We had to silence them. There was no other way of talking to them.
• Battles have resumed on all fronts, but the most violent ones are taking place of the baker's and the butcher's.

Translated by Srđan Došljak

- 15 -