IN-OUT
 
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 28


KORIŠĆENJE ENCIKLOPEDIJE

Kada je moja majka upitala: "Ko je rođen?", viknuo sam; "Jaaaaa!!!"

Kada sam se rodio, nije bilo nikoga kod kuće - majka je bila u bolnici, a otac je već treću godinu bio u polarnoj ekspediciji.

Predavanje na temu: "Šta bi novorođenče trebalo da zna".

Očevi odrastaju zajedno sa decom.

U detinjstvu mlađi nose stvari starijih, a u starosti stariji nose stvari mlađih.

Škola je mesto gde nastavnici zahtevaju znanje od učenika iz svih predmeta, dok oni sami znaju samo jedan.

Kakva je razlika između dobrog i lošeg učenika? Lošeg učenika tuku roditelji, a dobrog - učenici.

- U tvojim godinama, sine, ja sam već bio dobar radnik.
- Verovatno zato, tata, što si bio loš učenik.

- Zašto klavir ima točkiće?
- Da bi na njemu moglo da se svira dok orkestar ide ulicama!

"Puškica" je nevesela činjenica za nastavnika, jer učenik na nju može da prepiše sadržaj svih predavanja.

- Kada ste imali prvu izložbu?
- U prvom razredu kad me je učitelj izbacio u hodnik, jer sam crtao po školskoj klupi.

Vreme je kao komarac - efikasno se ubija knjigom.

Supermen — čelični mišići, bronzani ten, gvozdeni nervi, zlatni zubi, olovni pogled i bakarno čelo.

Iz anatomije sam imao dvojku, jer sam previše znao.

Ne brini ako te je Ljubav ostavila, Nada će je zameniti.

Ništa tako ne ukrašava ženu kao dete.

Počeo sam da zarađujem sa pet godina - kad je otac počeo da mi šalje alimentaciju.

Otac me nikad nije tukao kaišem, jer kad bi ga skinuo, nije mogao da me stigne.

Muzika ujedinjuje sve ljude osim suseda.

Teški rok - muzika za gluve.

Mačka je kućni ljubimac koji povremeno pravi popis imovine.

Da bi se smanjila grubost u hokeju, trebalo bi onoga ko udari protivničkog igrača, poslati, ne na klupu za kažnjene igrače, nego na klupu protivničke ekipe.

Bolje je loše početi, nego loše završiti.

Razumem da govorite engleski, ali ne razumem šta tačno.

Često korišćenje enciklopedije ne razvija samo mozak, nego i mišiće.

Štedite solarnu energiju! Uključite struju!

Konstantin Melihan (Rusija)



PESMA O MENI

Juče u našu školu dolazio pesnik.
Govorio mnogo lepih stihova.
Pesmu o cvetu
koji je išao na izložbu cveća.
O majčinom pogledu
koji je i brižan i osmehnut.
O zvezdi Danici
koja se u Velikim kolima
vozi Mlečnim putem.

Najlepša je bila pesma o meni.
O meni i Milanu.
Kao: jedva čekam veliki odmor
da istrčim na dvorište.
Tamo ispod oka pogledam Milana.
Kad, i on krišom gleda mene.

Dok smo se vraćale iz škole
Maja me pitala da li mi se svidela
pesma o njoj i Draganu.
Ono kako ona jedva čeka
veliki odmor
da istrči na dvorište
i da vidi Dragana.
Rekla sam joj da je pesma lepa,
a nisam htela da kažem
da je to pesma o meni i Milanu.

Čim uđoh u kuću, zove me Nataša.
Kako mi se sviđa pesma
o njoj i Igoru?
Kako koja? Ona kako ona jedva čeka
veliki odmor... i tako dalje...

Lepa je, rekla sam Nataši,
ta pesma o njoj i Igoru,
a znala sam da je to pesma
o meni i Milanu,
samo što pesnik nije
spominjao imena.

Ranko Pavlović

SVAĐALICA

Naravi sam dosta preke,
naljutim se zbog sitnice.
Zbog gluposti tamo neke
mrgudi se moje lice.

Zapodenem uvek svađu
što mi nije sve na mestu.
Razlozi se neki nađu
pa naljutim čak i sestru.

Ali ona sve razume,
nasmeje se, pa me smiri.
Jedina je koja ume
mene sa mnom da pomiri.

Kristina Anđelković

ZEMLJA SNOVA

Pričao mi deda Jova
Da postoji Zemlja snova.
U toj zemlji kuće grade
Sve od same čokolade.

Sladoled se, deda veli,
Dobroj deci džabe deli.
Mesto vode – limunada.
Dečje pravo tamo vlada.

Sa decom su mama, tata,
Nema straha, nema rata.
Kakao se topli pije,
Istina je, šala nije.

Igračkama nema broja,
Svaka može biti tvoja,
Igraj se do mile volje,
šta ćeš lepše, šta ćeš bolje?

Pitao sam dedu Jovu,
Gde je put za zemlju ovu?
To je put, kaže deka,
Od deteta do čoveka.

Ljubiša Simić



OKRŠAJ KOD BOLJEG VOKALA

Dok ceo svet mirno spava,
jutros, negde pred svanuće,
začula se gromka vika
u dvorištu jedne kuće.

Petao što jutrom peva
čim dan prvo svetlo pali,
zbog uvrede jednog Patka
na sav glas se sada žali.

"Ovaj Patak, drznik jedan,
izrekô je teške reči.
Želja mu je, kako kaže,
u pevanju da me spreči.

Glas moj mu je nepodnošljiv.
Da me vređa nema prava.
A svi znamo kol'ko sluha
ima ova pačja glava.

Šta on misli - da je bolji?!
Čujete li ovo ljudi?
Zamislite da vas jutrom
Patak svojom pesmom budi.

Ljut sam vrlo, al' bih mogô
preko ovih reči preći,
ako Patak javno prizna
da sam, ipak, pevač veći."

Tatjana Pupovac


Pile Žika

Najmanje jajašce
U celome gnezdu
Već je tada ličilo
Na veliku zvezdu

Kad je blago napuklo
Odmah to se vide
Nije kao ostali
Što se malo stide

Izlete pilence
Lepo kao slika
Svima kaže glasno:
"Zovite me Žika"

Prsi se pilence
Nema još ni repić
Al' se Žika petli
K'o da je već petlić

Marija Radmilović

DECO, NE PRETERUJTE

Popravio sam jedinicu.
Nastavnik je podebljao onu od juče.

Ako lažem, porašće mi nos,
ako sam nevaljao, porašće mi uši.
Šta sve neću morati da radim,
da bih porastao!

Svake godine krenemo na more,
ali se tati uvek kola pokvare u selu.

Deda Mraz mi je jutros u čarapi
na prozoru ostavio bombone.
Tamo gde sam čuvao
sav svoj džeparac.

U našoj porodici svi zarađuju:
mama i tata platu, baba i deda grip,
a ja i brat – batine!

Deco, ne preterujte!
Milion puta sam vam to rekao...

Mamina pčelica, tatin vredni mrav,
a u školi – lenja buba.

Kažu da nije lepo
kad se neko pravi pametan.
Od sada ću se praviti da sam glup.

Postao sam ekolog.
Za početak ću da očistim sobu.

Ceo čas sam stajao u ćošku.
Nisam naučio dečja prava.

Škola je na poslednjem mestu.
Znam šta je azbučni red.

A lepo mi je otac govorio:
"Ne slušaj nikakve savete...!"

Bilo ko može to da nauči.
Ali nisam ja bilo ko!

Spavao sam kao beba.
Budio sam se na svaka dva sata.

Mama kuva, pegla, pere, usisava,
presvlači me i hrani, a tata radi.

Da je zemlja okrugla,
imate dokaze na svakom ćošku.

Deca su ukras sveta.
Služe svetu za ukras.

Aleksandar Mijalković

- 11 -