IN-OUT
 
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 27


MESEC

pun se mesec srećno ljulja
sred nebeskog hladnog gnezda
ponekad ga samo žulja
bljeskajuća neka zvezda

ne zna zašto ni zbog koga
svoje sjajne zrake prede
al sigurno bez razloga
preko noći sebe jede

jede kad god u noć dođe
ili se to nama čini
dok se sasvim ne oglođe
i nestane u mladini

Miodrag D. Maksimović

SVAĐALICA

Naravi sam dosta preke,
naljutim se zbog sitnice.
Zbog gluposti tamo neke
mrgudi se moje lice.

Zapodenem uvek svađu
što mi nije sve na mestu.
Razlozi se neki nađu
pa naljutim čak i sestru.

Ali ona sve razume,
nasmeje se, pa me smiri.
Jedina je koja ume
mene sa mnom da pomiri.

Kristina Anđelković



NOVA MODA

Sad je došla neka moda nova.
Danju lete i šišmiš i sova.
Babaroge i još neke ale
Dobrotom se svojom sada hvale.

Ni veštica nije što je bila.
Sad je fina, nasmejana, mila.
Više je se i ne plaše deca.
Raduju se: „Eno tetka Veca!“

Ništa više ne izgleda isto.
Sve je na njoj uredno i čisto.
Haljine joj nekad krpe bile,
Sada sve od pamuka i svile.

Sija joj se i lice i kosa,
Skinula je i kvrge sa nosa.
Pa veštačke stavlja trepavice,
Ruž na usne i puder na lice.

Glas joj nežan, topao i mio.
Nije kreštav kao što je bio.
Stas joj vitak, pazi na masnoće.
Jede samo povrće i voće.

Oči kažu, dobro im je tako.
Na lepotu navikne se lako.
Sad sve sija, šljašti i miriše.
Niko ničeg ne plaši se više.

Tatjana Pupovac

ĐAČKA SREĆA

Gledam decu što se vole
Dok idu iz svoje škole
Na krilima đačke sreće
Svu planetu obleteće

Jer za sreću malo treba
Da procveta sve do neba
Zašto bismo mi to krili
Kad bi samo deca bili

Devojčica jedna crna
Sad skakuće kao srna
Jer joj dečak plavokosi
Ranac prepun knjiga nosi

Druga smeđa trčka stane
Umiljata kao lane
Svima deli bombonice
Ko sunce joj sija lice

Cika vriska smeh i šala
Vesela je družba mala
Vesele su ptice cveće
Od poplave dečje sreće

Plavušanka jedna mala
Drugaru je sendvič dala
On joj kaže baš si šiz
Dosta mi je jedan griz

Ljubav ili simpatija
To se sada pitam i ja
Na krilima đačke sreće
Ceo Svemir obleteće

Pero Solar



NEVIDLJIVI ODŽAČAR

Jovica se boji odžačara.
Kad sam u podne došao kući, čuo sam da je bio odžačar da očisti odžak. Zapitam Jovicu:
-No, jesi li video odžačara?
-Nisam.
-Kako da nisi kad je bio tu?
-Al’ ja nisam bio tu.
-Da gde si bio?
-Žmurio sam.


PREMA VELIČINI

-Čiko, šta to čitaš?
-Evo, hoću da rešim ovaj zadatak iz „Nevena“ pa ne mogu, a ovde stoji da je to za manje.
-Pa i ti bi mogao rešiti da si manji.

Jovan Jovanović Zmaj

VOLIM BRATA KAO SESTRU

Matematičarka je izašla
sa časa tužna:
nije dala nijednu jedinicu.

Nikad ne mogu da sračunam
što od mene traži matematičarka.

Naučio sam da mašem
nogama i rukama.
Još samo da naučim da plivam.

Kad god držim ekser u ruci,
udarim se čekićem po prstu.

Sunčani sat se uvijek pokvari
kad zađe Sunce.

Najbolje pamtim ono
što bih volio da zaboravim.

Savo Martinović

- 11 -