Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Intervju

  Valentin Dimitrov,
bugarski satiričar

(drugi deo)

Nušić je u Bugarskoj najprevođeniji strani pisac

Mnoga elektronska izdanja, sajtovi, blogovi i forumi
objavljivali su najbolje srpske aforističare.

Valentin Dimitrov rođen je 1946. godine u Varni, gradu na crnomorskoj obali. Jedan je od najboljih i najproduktivnijih bugarskih satiričara i odličan poznavalac prilika u bugarskoj satiri i zastupljenosti ovog žanra u medijima. Završio je Visoku vojnu pomorsku školu i 33 godine je služio u vojnoj floti. Godine 2002. prešao je u rezervu, od kada je odgovorni urednik za Varnu nacionalnog pomorskog časopisa "Klub Okean". Član je Saveza nezavisnih bugarskih pisaca i Moskovskog kluba aforistike. Njegova stvaralačka delatnost obuhvata oko hiljadu i pet stotina publikacija u periodičnoj štampi. Piše humoreske, priče, minijature, epigrame, aforizme... Radovi su mu objavljivani u različitim zbornicima, časopisima, novinama, elektronskim izdanjima i radio emisijama. Redovni je saradnik sedmičnika "Stršel" i mesečnika "Književni svet". Sastavljač je, urednik, autor i koautor desetak knjiga, dobitnik je 12 novinarskih i književnih nagrada, među kojima i priznanja Saveza nezavisnih bugarskih pisaca za životno delo.

* * *

ETNA: Gospodine Dimitrov, da li je i koliko srpska satira poznata u Bugarskoj?

Dimitrov: Teško je reći koliko je srpska satira poznata širokoj publici kod nas, ali siguran kriterijum u tom smislu je koliko su srpski satiričari objavljivani u Bugarskoj. Ako izdavači preuzimaju taj rizik, znači da ih čitaoci još više poznaju i cene. Možda je u Bugarskoj najprevođeniji strani autor svih vremena Branislav Nušić. Njegova prva prevedena knjiga "Dr" kod nas se pojavila 1939. godine. Do kraja iste te godine izašla je i "Gospođa ministarka". Do danas je prevedeno devet Nušićevih knjiga – neke i po nekoliko puta. "Autobiografija" drži rekord – sa ukupno dvanaest izdanja (1958, 1972, 1974, 1979, 1992, 2001, 2003, 2005, 2007, 2015, 2016, 2017. godine). Branislav Nušić je objavljivan i u zbornicima s različitim negovim radovima - Izabrani spisi (dva toma) – 1967, Izabrana dela – 1951. i 1961, Izbrani radovi (tri toma) – 1990. i Izabrani radovi – 1995. godine. Negove komedije i danas se igraju u našim pozorištima.

Na bugarski jezik prevedene su i na scenama naših pozorišta igrane skoro sve najvažnije drame Dušana Kovačevića. U njegovim delima, kako ocenjuju bugarski mediji, ispoljava se jedinstveni osećaj tranzicije u našem regionu i mešaju se "balkanski" smisao za humor i dramatika.

Bez pretenzija na sveobuhvatnost, pomenuću i druge srpske satiričare koji su kod nas objavljivani: Siniša Pavić – "Vruć vetar" (1985), Svetislav Basara – "Fama o biciklistima" (2009) i "Na Gralovom tragu" (2016), Stevan Sremac – "Pop Ćira i pop Spira" (2014), Aleksandar Čotrić – "Časna poslanička" (2014), Vladan Matijević – "Vrlo malo svetlosti" (2017) i drugi.

Veliki uspeh kod bugarskih čitalaca postigao je zbornik "Džaba ste krečili – beogradski grafiti", Nebojše Bogavca, koji je prevela Žela Georgijeva, a objavljen je prvi put 2001. godine. Do 2010. godine pojavila su se još dva štampana izdanja. U medijima je knjiga dobila visoke ocene. Mnoga elektronska izdanja, sajtovi, blogovi i forumi objavljivali su najbolje srpske aforističare. U bugarskim elektronskim časopisima sarađuju Igor Damnjanović, Jasmina Bukva, Aleksandar Čotrić i drugi.

ETNA: U Bugarskoj su objavljene i antologije srpskog humora i satire?

Dimitrov: Najsveobuhvatnije pred bugarskim čitaocima srpski satiričari predstavljeni su u ovom veku kroz dve antologije. Prva je izašla 2004. godine pod naslovom "Ošišani jež" i uključuje 36 satiričara koji su rođeni u periodu od 1924. do 1966. godine. Aforizama je više nego satiričnih priča.

Posebno treba istaći izdanje "Srpski humor". Reč je o zborniku u kojem priče preovladavaju nad aforizmima. Ovo delo šest prevodilaca i sastavljača Ganča Savova izašlo je 2013. godine, uz podršku srpskog Ministarstva kulture. Predstavljeno je 55 autora koji su stvarali u poslednja dva veka. Svrstani su hronološki, od Jovana Sterije Popovića (1806-1856), preko klasika srpske književnosti, do najmlađih i savremenih predstavnika.

ETNA: Koliko su srpski satiričari imali uspeha na književnim konkursima u Bugarskoj?

Dimitrov: U Bugarskoj postoji nekoliko tradicionalnih godišnjih humorističkih konkursa u gradovima Kubrat, Kazanlak, Asenovgrad i Svištov. Poslednji konkurs za kratku humorističku priču je najugledniji i nosi ime "Aleko", u čast velikog bugarskog pisca, satiričara Aleka Konstantinova (1863-1897), i ima međunarodni karakter. Svake godine na njemu učestvuju i srpski satiričari. Od 2000. godine laureati velike nagrade bili su: Dragutin Minić (2000), Jasmina Bukva (2007), Veselin Milićević (2009) i Aleksandar Čotrić (2011).

ETNA: Vi ste jedan od najboljih bugarskih satiričara. Koji su u Vašoj zemlji drugi značajni savremeni autori ovog žanra?

Dimitrov: To je teško pitanje koje zahteva subjektivan odgovor. Svako ima sopstveni kriterijum za ocenu kvaliteta produkcije nekoga drugoga. Nema integralne merne jedinice koja može da obuhvati sve parametre stvaralačke ličnosti.

ETNA: Ali, ipak, da čujemo Vaš "subjektivni odgovor"!

Dimitrov: Većina bugarskih satiričara su radili zajedno ili su sarađivali sa "Stršelom". Danas jezgro časopisa čine Mihail Vešim, Rumen Belčev i Sergej Trajkov. Oko njih je "teška artiljerija" koju čine prevashodno autori priča i humoreski. Među saradnicima su i autori pesama i epigrama: Marko Gančev, Georgi Kušvaliev, Georgi Konstantinov, Vihren Bankov, Borislav Gančev, Hristo Nedjalkov i Krasimir Mašev, kao i pisci minijatura i aforizama: Nasko Mandadžijev, Valeri Kakačev, Boris Čojev, Nikita Nankov, Čičin, Gordopej i Hačik Lebikjan, a za više žanrova su se opredelili: Petar Krajevski, Rumen Ivančev, Veselin Zidarov, Dimitar Atanasov, Češo Puhov i drugi. Oni su objavili i veliki broj autorskih knjiga.

Prva mesta na konkursima satire u 2017. godini osvajali su Georgi Drambozov, Georgi Galov, Vasil Sotirov i Aleksandar Štinkov. Najduže je u satiri prisutan, u različitim žanrovima i sa preko trideset objavljenih knjiga Turhan Rasijev, a u novije vreme Ivo Siromahov koji je objavio više od dvadeset romana i drama. Veoma dobar lični sajt i nekoliko knjiga aforizama ima Vencislav Konstantinov. Filozofske aforizme u knjizi nedavno je objavio profesor Jordan Vedar. U elektronskim medijima aforizme publikuju: Todor Bakardžijev, Plamen Georgijev, Slavomir Genčev i Diljan Benev, a epigrame: Tihomir Jordanov, Donka Koleva i Ivajlo Ivanov. Na humorističkim stranicama sedmičnika pojavljuju se Pančo Nedev, Vencislav Bojčev, Dinko Pavlov i mnogi drugi.

Etna: U jednom svom aforizmu kažete: "Svaki vožd nosi svoj krst. Na kojem nas razapinje". Kakav je u Bugarskoj odnos satire prema vlasti i kakav je odnos vlasti prema satiri?

Dimitrov: Između satire i vlasti postoji "nepodeljena ljubav". Satira ne može bez vlasti. Satiričari u najvećoj meri prema vlasti pokazuju svoju pažnju, strast i talenat. Vlast im uzvraća nadmenom ravnodušnoću, flerturujući samo s onima koje može da potkupi. Danas po zakonu nema cenzure. Satiričari se ne plaše i nemaju nikakvih ograničenja, a predmet njihovog pisanja su predsednik i car, premijer i glavni tužilac, poslanici i politički lideri, svi mehanizmi državne mašine. Nema zabranjenih tema. U kratkom periodu, od 2010. do 2011. godine, kod nas u objavljene tri knjige "Najsmešniji vicevi o Bojku i vlasti", "S Bojkom na moru" i "Ja, Bojko". Oni se odnose na premijera Bojka Borisova. To je bilo nemoguće u prethodnom periodu.

Etna: Nije lako ni vlasti sa satiričarima?

Dimitrov: Ponekad, ni satira nije bezgrešna, narušava ton pristojnosti, poštovanje prema institucijama, pokazuje mišiće u odnosu na politička tela, iskazuje pristrasnost koja rađa suštinsku jednostranost. Vlast ne sedi skrštenih ruku. U okviru slobode govora, makar i retko, zajedno s novinarima, i satiričari osećaju dugu i "elegantnu" ruku vlasti. Sasvim legitimno možeš da izgubiš radno mesto, da nestaneš iz etra, da ti ne distribuiraju novinu, da te ne objavljuju...

Takva opasnost rađa autocenzuru i služenje vlasti. Najteži je posao urednika, koji je gospodar reporterima, ali je sluga vlasnika. Vlast ne zastrašuje, ne zabranjuje izdanja i ne zatvara usta. Ali zato postoje institucije i ličnosti koje su na državnim i stranim jaslama. Satiričari su uvek protiv vlasti, zato što ona, kao ni sve ostalo, nije savršena. A šta preostaje, kad je nesposobna da rešava probleme ljudi. Ponekad optuže satiričare da sve vide crno. Opravdanje satiričara sadržano je u jednom aforizmu Arkadija Davidoviča: "Ne možeš voleti domovinu, ako ne kritikuješ njene nedostatke".

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -