Časopis za satiru

- ETNA -

 

 


  Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15


Nove knjige

VATROMET DUGINIH BOJA

Satirična paleta Jelene Kanački

Mnogo reči o malo sutra - Jelena Kanački

Shodno vremenu u kome su nastajali i protiv koga su ratovali, i aforizmi Jelene Kanački su, poput ogromne veći- ne naših savremenih aforističara, prevashodno satirični. To je bio nalog aktuelnog društvenopolitičkog stanja, imepra- tiv trenutka, zadatak koji se svim humorističkim perima sam nametao. Ono što i u tako sumornom miljeu odlikuje Jeleni- ne, kao i aforizme njenih poznatih koleginica Vesne Denčić i Jamine Bukve, u osnosu na njihove muške literarne sabor- ce, to je velika razuđenost, pravo obilje motiva i prizora u njihovom satiričnom vidokrugu. I u ovom žanru, dakle ima- mo na sceni takozvano žensko i muško pismo. Muški rukopis u ovom kontekstu označava striktno fajterski odnos, borbu prsa u prsa, a ženski odlikuju razuđena kono- tacija i šira tonska skala.

Kontrast muško-žensko Jelena je suptilno pokazala istom metaforom senke: Čovek iz senke uliva strah. Žena iz senke mnogo toga. Da prafraziramo Vuka: Isto to, ali mnogo drukčije!

Ugao gledanja na svoje društvo ovde i sada temeljno je pitanje svakog satiričara, semafor koji otvara ili zatvara sve ostale prilaze. Tu se najčešće krije najveća zamka. Naime, ljubav prema rodnoj grudi, od najužeg zavičaja do domovine i njene tradicije i istorije, najčešće prizivaju i njome se busaju u grudi upravo oni vladari koji je najvećma nipodaštavaju i rabe za svoje egoistične interese. Oni podstiču i gaje mitski, idolopok- lonički odnos jer bi zdrav kritički odnos osvetlio njihovu pogubnu delatnost i ulogu. Otuda tolika briga o korenima onih koji nam pobrstiše sve lišće i pojedoše sve plodove. Taj pogubni mitomanski odnos Jelena Kanački karikira jednim kratkim ali britkim aforizmom: Na svoje smo korene ponosni i ne mičemo se od njih! Umesto da dobru startnu poziciju koristimo za nove trke i podvige, mi se ponašamo klaustrofobično i svodimo na statičnost biljke! Na tu temu pogledajmo ovu ironičnu dilemu: Naš mit se neprestano vrti oko korena. Da li zato što smo vegetarijanci ili što samo vegetiramo? Naravno, ni u sluđenim vremenima nije svima isto: Demagozi nisu toliko nastrani koliko su na svojoj strani! Dok to narod uvidi, dođe i do katastrofalnih posledica u spasiteljskom tonu: Sve nas je više ponosnih, broj himni se povećava!

Da nam ne bi uvek drugi krojili kapu, da bismo se i sami o sebi i društvu pitali, treba imati samostalnost u mišljenju, gajiti kritički duh, jedino plodotvoran, umesto prepuštanja inerciji popuštanja: Lepo je što imamo Steriju, ružno je što ga neprestano gubimo iz vida.

Razume se, da bi se cenilo kritičko mišljenje pretpostavka je da se ceni mišljenje kao takvo, da se uviđa značaj uma: Izoštren um u svetu čini svašta, a ni kod nas nije bez išta. Jezdi u kafanskom dimu! Doduše, kod nas pametnom siromahu nije baš uvek potaman: Ne priznaju mi pamet, a ja drugo ništa nemam! Takav pojedinac sam je kriv što je tako jednostran!

Zna se, za stanje u društvu najviše su krivi političari, ali treba i njih razumeti, teška je njihova rabota: Nije ni političarima lako - moraju da zaobilaze istinu, da je izbegavaju, da izvode s njom razne računske radnje... Da ne bude zabune, to se odnosi na prethodnu vlast: O novoj vlasti sve najbolje!

Nismo ni mi građani ljudi bez mana, umemo i mi da okrenemo ćurak naopako: Molili smo Boga da ne radimo, sad molimo Boga da radimo!

Mogućnost boljitka tu je, tik uz nas, kao voćka koju samo treba ubrati: Progledali smo. Još samo da prohodamo. Ova cinična metafora iz zoološkog repertoara suočava nas sa nezavidnom pozicijom u kojoj se kao društvo nalazimo. Drugim rečima, tek smo, ako smo, na početku početka: Idemo uzlaznom linijom tražeću izlaznu.

Nikakav bezizlaz nas ne može pokolebati: Mi smo biljka kakve nigde nema! Naši koreni sežu do neba!

Jelena je svesna da se starim metodama i planovima više ne može napred: Više nema planskih ni prebačaja ni pobačaja, sve je planulo!

Nizom lucidnih aforizama, sa maštovitom igrom reči i smisla, sa bogatim metaforama, aluzijama i asocijacijama, ilustrovali smo satiričnu ubojitost i inventivnost Jelene Kanački. Evo i aforizama iz drugih tematskih krugova i valera: 

Samo sport vezuje žene za životno doba i selektora. 
Izvan sporta one biraju i vezuju!

I kad je u nominativu, 
vođa je u imperativu!

S kolena na koleno, 
prenosi se sve i svašta.

Živimo u ravnoteži sa prirodom. 
Oko za oko, zub za zub...

Mi smo rečit narod, 
samo kad nam nedostane psovki, 
nastane tajac.

Kod nas se stvari ne rešavaju preko noći, 
a ni danju.

Zbirka aforizama Jelene Kanački zavređuje čitalačku pažnju i lucidnošću opaski i stilskom lepotom književnog izraza, i lekovitošću pouka i rečitošću poruka.

Vitomir Teofilović

_________________

Izvornik: Iz recenzije zbirke aforizama Mnogo reči o malo sutra, Jelena Kanački,
GEA, Beograd - 2002.

-  7 - 


 

Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15

 

Optimizovano za IE 800x600
Vesna Dencic ©
ETNA, Beograd, 2001-2002. Sva prava zadržana

- ETNA -