IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Piše: Tomislav Drvar


David Štrbac pred sudom

(kratka drama)

Ovo je nastavak priča o neprestanoj borbi čoveka sa jazavcima. Traje od pamtiveka, do dana današnjeg. Ovaj deo se odvija pred Opštinskim sudom u gradu B.
Stražari uvode u sudnicu Davida Štrpca, sa lisicama na rukama.

SUDIJA: Počinje suđenje po tužbi Jazavac Muflje protiv Davida Štrpca, zbog krivičnog dela ugrožavanja opstanka zaštićene vrste, iz člana 128. Krivičnog zakona. Sudi uvaženi sudija Jazavac Mito, to jest ja. Sud poziva Jazavac Muflju da iznese svoju tužbu.

DAVID: Slavni sude, s obzirom na prezime, mada ni ime ne sluti na dobro, pitam, da li ste u srodstvu sa tužiocem, Jazavac Mufljom?

SUDIJA: Da, mi smo rođena braća.

DAVID: Ne bih želeo biti nepristojan, ali bio bih slobodan tražiti Vaše izuzeće, jer ste u bliskom srodstvu sa tužiocem.

SUDIJA: Ko si ti, ništarijo, da sumnjaš u moje poštenje? Budeš li imao još ovakvih budalastih zahteva, bićeš osuđen pre suđenja. Zahtev za izuzeće se odbija, jer su sve sudije u ovom sudu bliski rođaci. Sedi! Sud poziva uvaženog tužioca da iznese šta ima protiv tuženog.

DAVID: Ne sumnjam u vaše poštenje velečasni sudijo, ali pravde je malo i nema je za sve, pa brinem da li će nešto preteći za mene. Plašim se da od silnog poštenja ne zafali pravde, a njen mač se istupi baš na meni.

SUDIJA: Nje vreme za razbacvanje pravdom, treba je štedeti. Mogu doći naopaka vremena, pa da nam je, ne daj bože, zafali. Tužioče, izvolite.

MUFLJO: Hvala brate, pardon, sudijo. Dozvoli da te ispoštujem ovom zlatnom čukom, kao malim znakom pažnje. Ja, moja žena i desetoro nejači, živimo od kukuruza sa njive tuženog zlotvora, Davida Štrpca, koji godinama ugrožava naš opstanak. Nedomaćinski obrađuje svoju njivu, tako da na njoj rađa sve manje kukuruza, koji je nekvalitetan. Na ovaj način jedva prehranjujem svoju porodicu, koja samo što ne umre od gladi. Ugroženo je naše ustavno pravo na život, razumeš brate?

DAVID: Poštovani sudijo, to nije istina. Pogledajte ga, zadrigao, puca firmirano krzno na njemu. Nosi zlatan sat, lanac oko vrata debeo kao da je za vezivanje bikova. Vozi džip. Žena mu je, na svoje krzno, obukla krzno od nerca, iako je leto. Ruke otežale od prstenja. Kinđure se, da svi vide da su i oni neki jazavci.

SUDIJA: Samouvaženi sud, poslednji put opominje tuženog da se upristoji, inače će biti novčano kažnjen i udaljen iz sudnice. Nastavi, dragi moj brate.

MUFLJO: Hvala brate, al’ si ga sasek’o. Rispekt, care! Tuženi, ne samo što otaljava obradu njive, već pušta da se kukuruz ubuđavi, ne bi li nas sve potrov’o.

SUDIJA: Verujem ti brate, ali neće biti zgoreg da čujemo šta ovaj zlotvor ima da kaže u svoju neosnovanu odbranu. Ajde, laprdaj!

DAVID: Uvaženi sudijo, nisam kriv. Ova štetočina, izvinjavam se, tužilac i njegova familija, izjedu mi sav kukuruz, tako da moja porodica ne bi imala šta da jede da nam nije narodne kuhinje. Ne kupujem sortno seme, nemam para, sejem staro sa tavana. Agrotehničke mere, sem onih božjih, su skupe, odakle da platim? Traktor je još od dede, ambar se srušio. Subvencije jazavci pojedu pre nego što stignu do seljaka. A zemlja, iz godine i godinu sve niže klase, tu dobro rađa samo najgori jazavičarski ološ, pardon, korov. Jazavaca, od izbora do izbora, sve više i sve proždrljiviji. Dobili bespovratne kredite, izgradili silose i sušare. Imaju monopol na trgovinu kukuruzom i silno se obogatše na kokicama i palenti.

SUDIJA: Sedi jado, kako te nije sramota da govoriš protiv jazavaca i države? Vi imate narodne kuhinje, a za jazavce su vaše njive, jazaveće kuhinje. Mada je ovde i pre suđenja sve bilo jasno, sprovešćemo dokazni postupak, da ispoštujemo slovo zakona. Sud poziva svedoka, Jazavac Ćoru.

DAVID: Za ime sveta, em je bratanac tužioca, em je slep!

SUDIJA: Opet ti upadaš! Ne bira sud ko će kome biti rod, slučaj je tako hteo. Ako je slep, nije mutav, pa može tačno da nam ispriča šta je video. Tebi sve smeta, što sam brat tužioca, što mu je svedok bratanac i slep. Nemoj iskušavati moju dobrotu, malo je onih koji su je preživeli. Ajde Ćoro, ispričaj ono što si video svojim očima i što sam te poučio da kažeš.

SVEDOK: Ja sam poljočuvar i nebrojeno puta sam video tuženoga kako krade kukuruz sa svoje njive.

DAVID: E, da je on jedini slepac u ovoj sudnici, ne bih ja brinuo. Strah me je od onih što vide, a zaslepljeni su. Sudijo, kako mogu da kradem svoj kukuruz, sa svoje njive?

SUDIJA: Zbog stalnog vređanja suda, tužilac se kažnjava sa 100.000 dinara. Sud poučava tuženog da su jazvaci oduvek pod zaštitom države i da imaju preče pravo plodouživanja na kukuruzu. Njiva je tvoja, ali rod nije. Tebi pripada kukuruz, kukuruzovina i šapurine. koje oni ne pojedu. Pravedna vlast je mislila i na vas sirotane, iako niste pod zaštitom države.

DAVID: Jazavci su državni, kada ih treba štititi – a moji, kada ih treba hraniti?

SUDIJA: Tako je, nisi ti baš tako blentava seljačina, kao što deluješ. Čoro, nastavi.

SVEDOK: Video sam tuženoga kako na svojoj njivi, trpa kukuruz u džakove i traktorom, registarske oznake Bg-178-245, odvozi kući.

SUDIJA: Eto, milina kako je svedok precizan. Ko mu ne bi verovao? Sud poziva sudskog veštaka, Jazavac Šanu, da iznese svoj nalaz. Da li ste u nekom strodstvu sa tužiocem?

VEŠTAK: Ne, mi smo samo kumovi.

SUDIJA: Kum nije srodnik, pa ne postoje razlozi da se nalaz ne prihvati kao objektivan. Pozivam veštaka da iznese svoj nalaz.

DAVID: Kakav je ovo sud, narodni ili jazavičarski? Nigde čoveka, osim tuženog. Veštak je do juče bio šaner, prodavao kradenu robu. Tužilac i njegova porodica se odevaju kod njega.

SUDIJA: To je bilo juče, u međuvremnu je nabavio diplomu, a njegov otac, Jazavac Ministarski ga imenovao za sudskog veštaka.

VEŠTAK: Izvršio sam sveobuhvatnu analizu i utvrdio da je njiva namerno nedomaćinski obrađivana. Korišćeno je staro seme, agrotehničke mere nisu primenjivane, oranje je bilo plitko. Đubrivo je bacano svake dve-tri godine. Zato je kukuruz bio sitan, često plesniv, a prinosi minimalni Porodica tužioca se jedva prehranjivala. Ugrožavanje opstanka je očigledno.

DAVID: Uvaženi jazavičarski, pardon, narodni sude, pa veštak uopšte ne zna gde je moja njiva.

SUDIJA: Ti izgleda da voliš da se igraš glavom? Kakve veze ima da li veštak zna gde je njiva? Kod svedoka je smetalo što je slep, a kod veštaka što je vidovit? Važno je da je stručan, pa sud prihvata nalaz. Molim prisutne da ustanu i saslušaju presudu koju proglašavam u ime naroda, nakon objektivne procene svih okolnosti:

Tuženi David Štrbac, kriv je zbog ugrožavanja opstanka zaštićenih jazavaca izgladnjivanjem, tako što je u dužem periodu, nedomaćinski obrađivao svoju njivu, smanjivao prinose i krao kukuruz sa iste, a sve u nameri da onemogući prehranu tužioca i njegove porodice, te ga sud osuđuje na dva miliona dinara novčane kazne i obavezuje da obezbedi dovoljne količine kvalitetnog kukuruza za celu familiju tužioca. Ukoliko bi prinosi bili nedovoljni, dužan je kupiti nedostajuće količine i staviti ih na raspolaganje tužiocu, sve pod pretnjom prinudnog izvršenja. Na ovu presudu tuženi može izjaviti žalbu Apelacionom sudu u roku od trideset minuta, što mu se ne savetuje, jer o žalbi odlučuje moj otac, Jazavac Drugostepeni, pa bi se moglo desiti da bude još strožije kažnjen.

DAVID: Blago narodu koji ima ovako nepotkupljive i pravedne sudije – njegovo je carstvo nebesko. Vazda će biti sit nepravde, nikada gladan pravde, na uši će mu izlaziti. Jazavac te tuži – jazavac ti sudi i o žalbi odlučuje. Jazavci su evoluirali zahvaljujući povoljnoj državnoj klimi, pored kukuruza, sada proždiru fabrike, zgrade, banke, budžet: Sve vredno čega se dohvate. Izjedoše nam i ovo malo države.

SUDIJA: Zbog vređanja suda, tuženi se kažnjava sa 60 dana zatvora. Jednoga dana će i taj vaš Kočić osetiti mač jazavičarske pravde. Pozivam svedoka i veštaka da mi se pridruže na gozbi koju nam priređuje tužilac Jazavac Mufljo, gde će nam, zadovoljan presudom, uručiti novčane nagrade. Suđenje je završeno.

David je došao kući, gde ga je, posle narodnog, sačekao strašni, preki sud, palacajući račvastim jezikom:

– Tačno sam znala! Ponosan si, nećeš da podilaziš, oćutiš, niti učlaniš u jazavce. Palamudio si protiv jazavaca i države i udario ...... o ledinu. Tvoj čukundeda, tužio je jazavca carskom sudu, jer mu je izjeo kukuruz i sud ga je proglasio 40% budalom. Tebe, čukununuka, tužio je jazavac i pred narodnim sudom si ispao 100% budala.

- 16 -