Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Intervju

  Valentin Dimitrov,
bugarski satiričar

glas naroda čuje se samo na ulici

Danas se bugarska satira sve više udaljava od moralizma
i dobija visok socijalno-politički stepen i oštrinu.
A to je moguće zahvaljujući slobodi reči,
od koje koristi imaju satiričari koji su se oslobodili refleksa autocenzure..

Valentin Dimitrov rođen je 1946. godine u Varni, gradu na crnomorskoj obali. Jedan je od najboljih i najproduktivnijih bugarskih satiričara i odličan poznavalac prilika u bugarskoj satiri i zastupljenosti ovog žanra u medijima. Završio je Visoku vojnu pomorsku školu i 33 godine je služio u vojnoj floti. Godine 2002. prešao je u rezervu, od kada je odgovorni urednik za Varnu nacionalnog pomorskog časopisa "Klub Okean". Član je Saveza nezavisnih bugarskih pisaca i Moskovskog kluba aforistike. Njegova stvaralačka delatnost obuhvata oko hiljadu i pet stotina publikacija u periodičnoj štampi. Piše humoreske, priče, minijature, epigrame, aforizme... Radovi su mu objavljivani u različitim zbornicima, časopisima, novinama, elektronskim izdanjima i radio emisijama. Redovni je saradnik sedmičnika "Stršel" i mesečnika "Književni svet". Sastavljač je, urednik, autor i koautor desetak knjiga, dobitnik je 12 novinarskih i književnih nagrada, među kojima i priznanja Saveza nezavisnih bugarskih pisaca za životno delo.

* * *

ETNA: Gospodine Dimitrov, nema više "Krokodila" u Rusiji, "Špilkija" u Poljskoj, "Dikobraza" u Češkoj, "Ostena" u Makedoniji, "Pereca" u Ukrajini, "Pavlihe" u Sloveniji, "Berekina" u Hrvatskoj... Kako objašnjavate da je od svih satiričnih časopisa u Istočnoj Evropi, tranziciju, demokratiju i kapitalizam preživeo samo bugarski "Stršel"? Zar to nije fenomen?

Dimitrov: Prototip "Stršela" izlazio je nekoliko meseci tokom 1886. godine. Drugi pokušaj dogodio se 1930. godine, ali su izašla samo dva broja. Treći put časopis je pokrenut 1942. godine. Sa istim zaglavljem i današnjim izgledom "Stršel" izlazi u Sofiji, bez prekida, od 1946. godine do danas i najstariji je list u Bugarskoj. Od 1951. do 1990. godine bio je pod kontrolom Centralnog komiteta Bugarske komunističke partije. Posle toga je nezavisan, privatni, sedmični časopis na osam stranica i s glavnim urednikom koji se menja. Na isto pitanje, kao Vaše, povodom sedamdestogodišnjice časopisa, sadašnji glavni urednik, u trećem mandatu, poznati pisac, satiričar Mihail Vešim objasnio je da se "u drugim državama stanje poboljšava i da se satirični listovi gase, a u Bugarskoj situacija ne ide na bolje i zato je 'Stršel' još uvek potreban". U ovoj šali krije se i formalna logika.

ETNA: Ne ide sjajno ni mnogim drugim državama koje su izašle iz socijalističkog lagera. Sigurno je da postoje i drugi razlozi za vitalnost "Stršela"?

Dimitrov: Tako je. S promenama početkom devedesetih godina prošlog veka kod nas se pojavilo mnogo periodičnih izdanja. Među njima su postojali i dobri listovi za humor i satiru. Najduže je izlazila novina "Tri glupaka" (1990-1999), zatim "Pardon", kao i druge. One, međutim, nisu izdržale konkurenciju sa "Stršelom" koji ima dugu tradiciju, ambicioznu redakciju s visokim društvenim i umetničkim kriterijumima, kvalitetne autore, redovne čitaoce (elektronsko izdanje postoji za inostranstvo), prijatelje i sponzore. Ranije je novina imala četrdeset troje zaposlenih, a danas - četvoro. Uprkos tome, ima samo jedan problem - finansiranje, i samo jednu konkurenciju - elektronska izdanja. Da napomenem da su svi brojevi od 1946. do 2017. godine digitalizovani i dostupni besplatno na sajtu bugarske Nacionalne biblioteke "Sveti Kiril i Metodij".

ETNA: Nama u Srbiji, koja nije u Evropskoj uniji, izgleda da će svi naši problemi biti rešeni kad budemo postali njen deo, i da nam posle toga neće biti potrebna satira. Ipak, primer Bugarske govori da i posle prijema u EU ima mnogo tema za satiričare. O čemu su bugarski satiričari pisali u vreme komunizma, a o čemu sada?

Dimitrov: Za vreme komunizma društvo je bilo jedna "kasarna" - sve radiš po komandi, ne misliš ni o čemu, ne možeš da izađeš van ograde, ne smeš da psuješ nadređenog. U toj kasarni ljudi su jeli tri puta dnevno (vođe su imale drugačiji meni), i sve je bilo besplatno. Zato postoji nostalgija za tim periodom. Međutim, tada satira nije mogla da ismeva "Veliku istinu" - sistem, partiju, vlast... Objekat satire bila je "Mala istina" - činovnik, ljubavnica, radnik, prodavačica, sekretarica, esnaf, tašta, pijanica - rečju "sitne ribe". Naravno, grmelo se protiv imperijalizma i ideoloških diverzija. Razume se, bilo je i mnogo čestitih i talentovanih satiričara koji su ezopovskim jezikom raskrinkavali nedostatke tog vremena. Oni su trpeli udarce sistema i njihova imena su ostala upisana u nacionalnoj kulturnoj istoriji. Najistaknuti primeri su satiričar Radoj Ralin i karikaturista Boris Dimovski.

ETNA: A šta su danas "Velike" i "Male" istine?

Dimitrov: Danas su demokratija, tržišna ekonomija i članstvo u Evropskoj uniji doneli mnogo prednosti, ali problem je što od toga korist ima mali deo društva. Možeš da putuješ po svetu, ali nemaš para da odeš iz provincije u Sofiju, postoji glasnost, ali glas naroda se čuje samo kad izađe na ulicu, postoje evropski projekti, ali pare odlaze u nečije privatne džepove, postoji slobodna inicijativa u biznisu, ali korupcija je postala gorivo državne mašine. Problema ima i u zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, demografiji, sudskom sistemu... Širi se kriminal, a najveći deo naroda živi u bedi. "Otvorena" Evropa donela je novi civilizacijski sukob. Ranije je Partija komandovala svime u državi, a sada komande dolaze sa strane. To su teme za današnjeg dobrog satiričara. Nije potrebno da ih izmišlja, dovoljno je da gleda televiziju, da prati internet i da se kreće među ljudima. Danas se bugarska satira sve više udaljava od moralizma i dobija visok socijalno-politički stepen i oštrinu. A to je moguće zahvaljujući slobodi reči, od koje koristi imaju satiričari koji su se oslobodili refleksa autocenzure.

ETNA: U mnogim balkanskim državama dnevni listovi su zatvoreni za satiru. Kakvo je stanje u u Bugarskoj?

Dimitrov: Centralni i regionalni dnevni listovi korektno informišu o satiričnim dešavanjima - novim knjigama, izložbama, konkursima, predstavama, filmovima, uglavnom na stranicama posvećenim kulturi. Neki listovi imaju specijalne rubrike za satirične priče i karikature. Objavljuju i intervjue sa satiričarima. Ponekad "ozbiljni" članci imaju satirični jezik. Vikend je vreme za humor, posebno za anegdote. Jedan od najtiražnijih dnevnih listova "24 časa" ima rubriku "Mali Ivančo", koja je pokrenuta još 1991. godine. Svaki dan po konkursnom principu jednu od stotinu ideja, koju predlože čitaoci, umetnik Ivajlo Ninov pretvara u karikaturu. Njen tekst je dijalog od dve rečenice ili jedan aforizam, sentenca, šala, koja osvaja svojom aktuelnošću i satiričnim nabojem. Dnevni list "Duma" petkom objavljuje dve strane posvećene humoru i satiri pod naslovom "Pardon".

Etna: Ima li satire na televizijskim kanalima?

Dimitrov: Glavne televizije imaju zabavni program u kojem, pored humora, ozbiljno prisustvo beleži i satira. Takvi su "Slavov šou" i "Komičari" na Bi-Ti-Vi (privatna televizija), "Gospodari etra" na Nova TV (privatna), "Šou na kanalu" na Bugarskoj nacionalnoj televiziji (državna) i drugi slični programi. Na muzičko-zabavnom fonu najoštrija politička satira je u "Slavovom šou". Ponekad se njene poruke sa ekrana pretvaraju u društveno-političku aktivnost, obraćanja, peticije, proteste...

Etna: Kako u takvom okruženju moćnih, čitanih i gledanih medija, opstaje "Stršel"?

Dimitrov: Sedmičnik "Stršel" je glavno "bojno polje" humora i satire u Bugarskoj. On koristi sva moguća "oružja". Tako, na primer, u najnovijem broju mesto je našlo - šest humoreski, dvadeset karikatura, tri priče, tri minijature, pet epigrama, dva aforizma, 27 anegdota, redakcijski komentar i analiza štampe. U svakom broju gostuju jedan ili dva strana autora i bude objavljeno nekoliko stranih karikatura.

Etna: Da li u Bugarskoj postoji još neki satirični časopis?

Dimitrov: Drugi novi, kompletno satirični list je "Prase pres" (organ nevaspitanih karikaturista), koji su pokrenuli karikaturisti Čavdar Nikolov, Čavdar Georgijev, Hristo Komarnicki i Ivan Bakalov. Pilot broj se pojavio u novembru 2016. godine, a od početka 2017. godine izlazi jednom u dve sedmice. Uporedo s kratkim satiričnim formama, težište je na oštroj personalnoj političkoj karikaturi.

Etna: Da li periodična i revijalna izdanja imaju sluha za satirični izraz?

Dimitrov: Satirične stranice imaju sedmičnici "Treće doba", "Penzioneri", "Druga mladost" i još neki. Najbogatija je rubrika u listu "Treće doba" koja je na poslednjoj stranici najnovijeg broja donela dvanaest epigrama, deset aforizama, devet karikatura, šest angegdota i tri minijature. U sadržinskom smislu ova satira je fokusirana na probleme starijih ljudi.

Etna: Koliko je bugarske satire na Internetu?

Dimitrov: Od elektronskih časopisa najviše satire je u "Književnom svetu". Pokrenulo ga je 2008. godine deset osnivača i izlazi svakog meseca, objavljujući oko 200 publikacija svih žanrova - teoriju, kritike, prevode i drugo. Redovno objavljuje humoreske, priče, epigrame i aforizme - i bugarskih i stranih autora. Satire ima i u drugim ozbiljnim elektronskim časopisima - "Liternet" i "Publik republik". Neki satiričari imaju sopstvene sajtove i blogove, ostali radije redovno objavljuju na Fejsbuku i drugim socijalnim mrežama. Međutim, tamo se originalne autorske misli prepliću sa amaterskim i mnogo puta se dele tuđe ili poznate mudrosti.

Etna: Da li ljubitelji satire imaju priliku da na radiju čuju emisije ovog žanra?

Dimitrov: Da, na nekim radio stanicama. Više od dvadeset godina nedeljom ujutro nacionalni radio "Horizont" u emisiji "Marfijevi zakoni" emituje najbolje aforizme koje šalju slušaoci (do pet poruka) tokom sedmice. Bira se najbolji aforizam sedmice, meseca i godine. Početkom sledeće godine biće objavljen zbornik "Marfijev zakon u etru", s najboljim radovima 25 autora. To daje šansu ljudima koji nikada nisu objavili autorsku knjigu da vide svojih šezdeset-sedamdeset aforizama na papiru. Tokom 2018. godine biće objavljen i deveti po redu zbornik koji, po tradiciji, priređuje Georgi Barbenkov - i sam autor dvadesetak knjiga aforizama.

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -