Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Piše: Vitomir Teofilović

Aforizam u svom ogledalu

Skica za autopoetiku aforizma

Nedavno je profesor Ivo Tartalja objavio svetsku antologiju pesama o poeziji – to je vrhunac pesničke autorefleksije. Postoje srodna dela i o drugim književnim rodovima i vrstama.

Da li je autopoetika žanra superiornija od književne kritike i teorije? Mada su i neki vrhunski pisci zastupali to gledište, većina, među kojima je i pisac ovih redaka, smatra da su u tumačenju, a pogotovu u ocenjivanju književnih dela merodavniji kritičari i teoretičari.

Ako ni pisci velikih formi ne uspevaju da optimalno protumače "šta su hteli da kažu", to je, razume se, mnogo teže piscima najkraćih formi. No, autopoetički iskazi imaju veliku vrednost i van kritičko-teorijske sfere – oni spadaju u beletristiku, u ispoljavanje umetničkog bića na drugi način, sa akcentom na racionalnom diskursu. Osim toga, autopoetički iskazi su i prozor u umetničku radionicu i psihologiju stvaralaštva. Tako i "Doktor Faustus" i "Nastanak doktora Faustusa" spadaju u vrhunska dela Tomasa Mana.

Ako je aforizam po definiciji kratki dvodelni paradoksalni iskaz, u kome drugi deo na stilski diskretan a značenjski radikalan način opovrgava prvi deo iskaza – šta tu ima još da se kaže o toj malenoj formi?! Reklo bi se – ništa. No, istoričari i teoretičari aforizma napisali su čitave studije, od kojih neke imaju i više stotina strana, a neki od njih, poput Frensisa Bekona, čak tvrde da je to najviša forma duha. Šta, međutim, kažu sami aforističari?

Radeći na antologiji "Vrag i šala – pola stoleća srpskog aforizma (1950-2000)", za međaše značenjsko-stilskog radijusa ove male forme izabrao sam aforizme "Aforizam je dribling duha na malom prostoru" Aleksandra Baljka i "Aforizam je srpska borilačka veština" Miše Vojisavljevića. Prvi aforizam naglašava kako, drugi šta aforizam čini; prvi je oda umeću, drugi učinku. No, pogrešno bi bilo ove bipolarne kote poimati kao značenjski isključive. Značenje Baljkovog aforizma je dublje od stilskog sloja, kao što i Vojisavljevićev aforizam nije sav u supstanci. Dribling ne podrazumeva samo kako, nije poput skakutanja okrenuto samom sebi, već implicira i protivnika, kao što i borilačka veština ne podrazumeva obračun ravnopravnih već različitih intelektualno-moralnih protivnika.

Znameniti antički lekar Galen je odao veliko priznanje aforizmu: "U malenoj formi velika snaga". Galenova oda aforizmu je i autopoetički aforizam i metateorijski stav. Ushićenje je proizvelo uviđanje ogromne nesrazmere između mikro-iskaza i dalekosežnosti njegovog značenja. Tu beskrajnu nesrazmeru Baljak je izrazio terminima koji su bipolarne kote: "Aforizam je monumentalna minijatura."

Iako i od najvećih autoriteta hvaljen, aforizam vazda oseća potrebu za samodokazivanjem i samoafirmacijom, za isticanjem svoje univerzalnosti (monumentalnosti) uprkos svojoj mikro-supstancijalnosti. To samodokazivanje ima bezbroj oblika i nijansi – od poređenja sa drugim oblicima realnog ili literarnog opštenja, pretenzije na estetsko-značenjsku ravnopravnost i sa najvećim književnim strukturama. Primer prvog poimanja je aforizam Dušana Bodrožića: "Aforizmi su kao telegrami. Brzo putuju, ali se nerado primaju." Očigledno, aluzija se ne odnosi na recepciju čitalaca već na "žrtve" satiričnih strela. Upečatljiv primer univerzalne pretenzije, načelne jednakosti literarnih struktura bez obzira na njihov volumen, je Baljkov aforizam: "Aforizam je roman u prahu".

Oduševljen izvornom lepotom i paletom značenja kratkih kineskih pesama, prevodilac Dragoslav Andrić je (1991) svoju antologiju klasične kineske poezije naslovio "Svet u kapi rose". Ta metaforična sintagma se zahvaljujući popularnosti pomenute antologije kod nas odomaćila. Možda je samonikla, a možda je pozajmica iz lektire (Andrić je prevodio sa nekoliko jezika) kao deo autopoetičkog aforizma Martina Kesela: "Pravi aforizam je svemir u kapi rose". Ovaj poetski aforizam je lep primer paralelizma metafore i stvarnosti – kad je vedro jutro, u malenoj kapi rose se na njenoj gornjoj strani ogleda ceo nebeski svod, a bočno i odozdo – zelenilo travki i živahne boje obližnjih cvetova...

Energiju paradoksa, efekat aforističkog iskaza koji samom svojom prirodom nadmaša indikativne iskaze, aforističari i aforizmolozi su nastojali na različite načine da protumače, a to nastojanje udenulo se i u neke njihove autopoetičke aforizme. Austrijski pisac, i sam vrstan aforističar, kaže: "Aforizmu nije dovoljno da bude istinit, on mora istinu da nadmaši." A filosof Ivan Foht je pokušao i da otkrije formulu tog aforističkog viška istine: "Aforizam je istina i po, sinteza umetnosti i filosofije."

Teoretičari aforizma, nužnim načinom, neprestano mire najmanje i najveće, atom (kap rose) sa svemirom. Mirenje takvih krajnosti u nauci i tehnici obično se vrši uvođenjem u igru nekih međufenomena, koji bi imali odlike i jedne druge krajnosti, kao što je uključivanje atoma u molekule i veće skupine, a u literaturi bi analogno bilo pravljenje nekih međustruktura, primerice kratkih priča ili mikro-eseja kao eventualnog mosta između najkraćih formi i romana. Ali, u književnom svemiru međužanrovi su samo međužanrovi, ravnopravni (ako su uspešni) sa drugim žanrovima, i ništa više od toga – ne ukidaju autohtonost postojeće književne fenomenologije već je samo proširuju novim estetskim fenomenima. Drugim rečima, aforizam mora, da bi bio autohtoni žanr, da ostane atom, najmanja književna forma. To je i njegova ontološka odlika i osnovna estetsko-psihološka draž. Karol Iržikovski kaže: "Aforizam osvaja kratkoćom." Kratkoća i unutarnji paradoks su esencijalne odlike njegovog identiteta. Gerhard Branstner pravi most između aforističke jezgrovitosti i njegove saznajno-umetničke celovitosti: "Aforizam ne trpi fusnote." Mnogi naši aforističari imaju autopoetičke aforizme, verovatno najviše Baljak, što je i razumljivo – to je autor koji se svim bićem posvetio aforizmu i aforistici. Mada ironičnim tonom prebacuje lopticu odgovornosti "drugoj strani", u pozadini je uvek i preispitivanje svoje ukupne poetičke i konkretne satiričke pozicije: "Aforizam može da se protumači i ovako i onako. Naročito onako." Baljku nije dovoljna žanrovska ravnopravnost, pa standardnu hijerarhiju žanrova sa romanom kao krunom književnosti obrće za 360 stepeni: "Romam je nedovršeni aforizam". Analogijom sa vajarskim umećem pretvaranja kamena od čitave tone u gracioznu statuu, osporava i u književnosti kvantitet kao argumenat vrednosti. Pri tom energiji paradoksa pripisuje veliku i osobenu učinkovitost: "Aforizam je dokaz da se i velike drame mogu igrati na maloj sceni."

I Vesna Denčić je autentična aforističarka, ali je daleko od uspostavljanja hijerarhije među žanrovima. Piše i poeziju i priče i eseje... Mada je objavila nekoliko zbirki aforizama vrhunske vrednosti, ne veliča apriorno aforizam. Naprotiv, imajući na umu njegovu ludičku privlačnost i mogući izazov i bez dubljeg razloga i povoda, zov čistog artizma i/li potrebe za relaksacijom i razonodom, relativizuje aforizam do krajnosti: "Aforizme ne pišem svaki dan. Nije mi svaki dan do zezanja." No ovaj naoko krajnje ležeran iskaz, ispod maske pune opuštenosti krije dublje, ironično značenje: neki dani su toliko teški i mučni da čovek ne može da se opusti, da radi išta drugo osim da se posveti toj muci i teškoći. To su oni dani ili trenuci kad oobično kažemo: " Pusti me, nije mi danas do šale", što Vesna iskazuje sočnijim folklornim idiomom. Pažljivi čitalac uviđa da je ovaj (anti)ludistički aforizam dvostruko zanimljiv – i kao autopoetički aforizam i kao socio-psihološka dijagnoza aktuelnog stanja. No, katkad je izazov toliko jak da mu se ne može odoleti. To Vesna takoreći samo konstatuje: "Moram da pišem aforizme. Tera me neki đavo." Metaforu đavola kao antipoda osveštanom oficijelnom mišljenju koristi i Aleksandar Čotrić: "Aforističar traži đavola. U jeziku." Isti autor aforistički tematizuje i paradoksalnu recepciju ove malene forme: "Što je slatko, to je kratko. To ne važi za aforizam koji je gorak, opor, ljut i kiseo." I Čotrić oseća potrebu da uporedi najkraću i najdužu formu, nalazeći uporište vrednovanja u duhovitosti: "Život piše romane. Aforizme mora neko duhovitiji." Iako zapretana, ta gorčina i kiselost se "svete" aforizmu, potiskuju ga na rub javnosti: "Aforističari pišu između redova. Zato su na margini." Uprkos toj marginalizaciji tvoraca javnog mnenja, Čotrić je optimista u pogledu čitalačke recepcije: "Knjige aforizama pokreću čitaoca. Da pročita i druge zbirke aforizama." Taj optimizam je, međutim, uslovan – isti pisac kritikuje i spisateljsku hiperprodukciju, koja nije mimoišla ni najkraći žanr: "Objavio je dvadeset knjiga aforizama. Da u svakoj rasporedi po jedan dobar aforizam."

Mihailo Veljković, izvanredan aforističar, rano preminuli umetnik i naučnik koji se bavio raznim sferama duha, sa naučnom akribijom je proučavao i skupljao narodne izreke. Uviđajući veliku razliku između ovih jedino kratkoćom bliskih žanrova, napisao je autopoetički aforizam: "Aforizam je nenarodna poslovica." Pažljivi čitalac uviđa da nema crtice između odrečne reči "ne" i reči "narodna". To nije pravopisna greška već duhovita igra reči i smisla, višestruko zanimljiva. Ukazuje na odnos aforizma kao žanra prema društvu, na aspekt njegove društvene svrhovitosti. Naime, poslovica je praktična pouka opšteg tipa – kako nešto najbolje uraditi – i ne pravi razliku među korisnicima. Zato je (opšte)"narodna" tekovina. Aforizam, međutim, ima trostruku funkciju i recepciju: piše ga čovek koji ima kritički odnos prema društvu za dve publike – jednu da moralno ohrabri i zabavi, drugu – pripadnike režima – da ukori i eventualno prosvetli. No pošto vlast određuje i imenuje ko je ko i šta u društvu, kritičari vlasti su neprijatelji države alias društva, to jest naroda, pa su i njihove bogohulne reči, odnosno aforizmi – nenarodni.

& & &

Iako je ovaj esej samo ad hoc skica za autopoetiku aforizma i razmatra tek neznatni delić ogromnog korpusa ovog tipa aforizama, ubedljivo pokazuje da je i najkraća forma dovoljno sposobna ne samo da kritički ukaže na društvenopolitičke i druge aktuelne i hronične probleme, već da je u stanju i da samoj sebi, autentičnim govorom svog bića, odredi mesto ne samo u sferi književnosti već i u vaskolikom svetu duha i materije.

RUSKI AFORISTIČARI O AFORIZMU

Aforizam može da bude i prvi korak i vrh misli.

Aforizam nije aksiom, aforizam je mišljenje.

Aforizam može da bude samo deo istine, ali ne sme da protivreči celoj istini.

Postoje romani koji prepričavaju sadržaj poznatih aforizama.

Vladimir Šojher


Samo deset aforizama učinilo je Mojsija tako slavnim.

Jevgenij Kašejev


Aforizam je pokušaj da se ceo univerzum smesti u jednu rečenicu.

Vitautas Karalijus


Aforizmi su krem filozofije.

Aforizam – zdrav razum u paradoksima.

Aforizam je misao koja nas podstiče da mislimo drukčije.

Aforizam je misao koja rađa reči.

Aforističari su aristokrate misli.

Arkadij Davidovič


Aforizam treba da bude takav da se ne pamti lako, a da se teško zaboravlja.

Ivan Ivanjuk


Aforizam se razlikuje od fraze kao snajperski hitac od rafalne paljbe.

Vadim Zverev


Orah očišćen od ljuske vredniji je od neočišćenog. Zašto nije tako i s prozom aforističkom i prozom mnogostraničnom?

Aleksej Grišankov


Aforizam je pažljivo redigovan roman.

Vladimir Goloborotko


Kod pesnika je reč moćnija od misli. Kod aforističara je obrnuto.

Oštri aforizmi od česte upotrebe neće otupeti.

Koreni aforizma dublji su nego što izgleda.

German Gusev


U početku beše reč... Zatim prvi aforizam.

Borba mi ubrzava krv, a aforizmi misli.

Garun Agacarski


Aforizam je začin života.

Dmitrij Andrejev


Aforizam je ono što još niko nije rekao.

Valerij Afončenko


Štedite vreme, čitajte aforizme!

Aforizam je striptiz misli.

Jurij Baziljev


Hoću da prespavam epohu.
Kad aforizmi uđu u modu, probudite me!

Aleksej Batijevski


Aforizam pokreće na mišljenje čak i lenjivca.

Aforizam je umetničko delo zato što stvara
vatromet asocijacija koje daleko lete.

Valentin Borisov


U dobrom aforizmu mora da bude više misli nego reči.

Aforizam je kao santa leda: manji deo je na površini, a veći je pod vodom.

Artur Vasiljev


Aforizam je kapljica koja se drznula da u sebi odrazi vasionu.

Viktor Vlasov


Savremeni aforizam je most koji spaja obalu mudrosti s obalom humora.

Aforizam će opstati ako odmah počnu da ga prisvajaju.

Boleslav Volter


Aforizam je lako napisati. Samo ga je teško smisliti.

Aforizam je roman iz kojega je urednik izbacio sve nepotrebno.

Aforizme sam počeo da pišem rano. Žena i deca su još spavali.

Mihail Genin


Ne razume svako aforizam, pa za takve moraju da se snimaju TV serije.

Viktor Konjahin


Aforizmi satiričara – to su krilatice s kljunom.

Andrej Korjakovcev


Novinar piše za sve. Pisac – za mnoge.
Pesnik – za malobrojne. Aforističar – za izabrane.

Aforizam je duhovna hrana u pilulama.

Leonid Krajnov Ritov


Aforizam – to je zrno misli sazrelo za onoga koji govori i posejano za onoga koji sluša.

Viktor Krotov


Aforizam zvuči tek kad dobije odjek.

Aleksandar Kruglov


Aforizam je prostranstvo misli na krajevima jezika.

Vladimir Lebedev


Aforističar – čovek koji uspeva da zapiše krilate misli pre no što odlete u zaborav.

Pisanje aforizama je zarazna bolest. Na sebi sam proverio.

Valentin Mazur


Aforizam ne sme da bude kraći od misli.

Genadij Malkin


Aforizam je igra uma, a kalambur igra reči.

Genadij Matjušov


Aforizam je kratka izreka, mudrost kojoj nisu potrebni nikakvi argumenti.

Vladimir Mikuševič


Ako aforizam niste zapamtili, i nije bio vredan pamćenja.

Olga Muravljova


Aforizam je lepa pelena za novorođenu misao.

Aforizmi ne mogu da se čitaju po dijagonali, ali svašta kažu između redova.

Aforizam je rezultat flerta misli i reči.

Ašot Nadanjan


Dobar aforizam izazaziva sumnju u autorstvo.

Jevgenij Norkin


Forma aforizma daje teškim mislima lakoću, a lakima težinu.

Nije važno koliko u aforizmu ima istine, već koliko svetla on baca na nju.

Aforizam je uvek pitanje. I to pitanje koje je bolje od odgovora.

Aforizam nije izvrnuta istina. To je istina o izvrnutom svetu.

Salek Pinigin


Karikatura – aforizam crtača!

Ako je aforizam dobro redigovan roman, onda je tačka dobro redigovan aforizam.

Ako je kratkoća sestra talenta, onda je aforizam brat remek-dela.

Najteže je čitati između redova aforizma.

Aforizmi se ne pišu zbog nedostatka reči već zbog mnoštva ideja.

Sergej Sidorov


Najkraćim može da se ponosi samo aforističar.

Lav Solovejčik


Aforizam je sličan mini-suknji: kratko i jasno.

Viktor Sumin


Jedan aforizam – roman, dva aforizma – sabrana dela, a tri aforizma – biblioteka.

Bauržan Tojšibekov


Aforističar je sličan skulptoru. Odbacuje sve suvišno.

Što je bolji aforizam, ima više autora.

Natalija Hazjajinova


Aforizam je slatki plod gorkih razmišljanja.

Ivan Šarapov


Aforizam je lep cvet s dubokim korenom.

Aforizmi su ili filozofija na granici umetnosti ili umetnost na granici filozofije.

Protivrečnost aforizama je ogledalo protivrečnosti života.

Aforizam je poezija filozofije.

Ilja Ševeljev


O AFORIZMU

Zašto pišem aforizme?
Zato što ne mogu sve da ih zapamtim.

Pišem aforizme jer posle svega ostajem bez reči.

Pred aforističarem je izbor.
Da bude LEC, ili ZEC.

On je loš satiričar.
Iz njegove knjige sam uspeo da prepišem jedva tri aforizma.

Deset Božjih zapovesti su
kratke, jasne i misaone rečenice.
Dakle, prvi aforističar bio je Bog!

Aforizam je dosetka
do koje se dolazi posle dugog razmišljanja.

Aforizam
je tragikomedija u jednoj rečenici.

Aforizam je tona težine
u pakovanju od jednog grama.

Aforizam je ono što bi svako od nas mogao da kaže.
Kada bi imao talenta, duhovitosti i hrabrosti.

Aforizam je kratka forma.
Zato ga kritičari lako obilaze.

Aforizam je igra reči.
A gde je igra, tu je i sudija.

Aforizam je najsličniji životu.
Kratak je.

Dobar aforizam može da razume svako,
ali ne može da napiše svako.

Aforističari ubeđuju u dve reči.

Rad na jednom aforizmu bio je vrlo zahtevan,
pa su ga potpisala četvorica autora.

Aleksandar Čotrić



OSTAVKA NARODA


Valentin Dimitrov


Cilj opozicije je da krade kao vlast.

Policija ne goni krimilance. Zato što je plaćaju više nego država.

Ako ima pravde, prestupnici će platiti za sve - kome treba.

Svaki zločin ima mnogo očevidaca i nijednog svedoka.

Policija nema informatore u kriminalnom svetu,
ali zato postoje banditi u policijskim uniformama.

Kad bismo pili, koliko čitamo, odavno bismo postali trezvenjaci.

Vrh političke prostitucije - prodaju ljubav prema domovini.

Postani pesimista! I ništa te neće razočarati.

Svi tragovi vode u parlament. I gube se u imunitetu.

Kako je krenulo, vlada će tražiti ostavku naroda.

Sud ne može da sudi po savesti, jer mora da primenjuje zakone.

Živimo psećim životom, zbog džukela u vlasti.

Gvozdena zavesa je pala! Ali evropsko pozorište nema kraja...

Važno je da postoji sloboda i posle govora.

Ne moraju da ti podrežu krila. Dovoljno je da ti iščupaju pero.

Ne mogu pametna rešenja da zavise od proste većine.

Šta će nam glasnost, ako nema slušanosti?

Najviše nas košta ona vlast koja ništa ne vredi.

Svaki vožd nosi svoj krst - na koji nas raspinje.

Svaki sluga naroda ima svoje sluge.

Kakva je korist što smo na raskrsnici, kad putevi nigde ne vode?

Pre nego što se sruši država, pronađite crnu kutiju!

Otkad smo u Evropskoj uniji, naši unutrašnji poslovi postali su spoljni.

Postoje spomenici neznanom junaku. Sada gradimo - nepoznatom izvršiocu.

Dugo smo bili braća po oružju, sada smo oružje Velikog brata.

Kada je glupost svakodnevna, mudrost je nacionalni praznik!

Laganje klijenata je biznis, laganje birača je - politika.

Ljudi su kao kamile - natovare nas čim kleknemo.

U svakom pukovniku drema general, a general - prosto drema.

Bolest države počinje od unutrašnjih organa.

Shvatili smo da je car go. Posle se ispostavilo da i nije car.

Velike istine su besplatne, ali i najmanja laž ima svoju cenu.

Kad opljačkaju celokupno nacionalno bogatstvo,
ostaće nam samo moralne vrednosti.

Prevod sa bugarskog: Aleksandar Čotrić

- 8 -