Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 



Promenada duha 38

Priredio: Vitomir Teofilović
 

TEMA meseca, GODINE

Slovo o kulturi

DRUKČIJE JE DUŠA NAPRETKA

Napredak čovečanstva, već milenijumima, odvija se na dva koloseka: samorazvojem i preuzimanjem iskustava drugih; unapređenjem sopstvenih uvida i umeća i uključivanjem u svoj saznajni vidik vidokruge najpre susednih plemena, a potom bližih i daljih naroda.

Bilo je perioda kada su pojedini narodi toliko odskakali od drugih – poput Periklove Atine – da su mudrošću i invencijom bili rasadnik znanja i umeća za ceo svet: razvili su po mnogo čemu i danas uzornu demokratiju, osnovali niz nauka, od biologije i medicine do vojne taktike i strategije; začeli čitav niz filosofskih pravaca, prednjačili u književnosti, vajarstvu, arhitekturi...

U široj perspektivi gledano, i najnapredniji narodi imali su velike oscilacije u svom razvoju – uspone i padove. Ima više uzroka tih oscilacija jin i jang – jedan od najčešćih je veliko opuštanje, zamena dinamike statikom, uživanje na starim lovorikama. Taj fenomen je francuski mislilac Pol Burže nazvao dekadencijom. Drugi, a uvek u izvesnoj meri povezan sa prvim razlogom, je brži uspon nekog drugog naroda, odnosno države.

Periodi dekadencije počinjali su životom u obilju, mogućnošću lakog zadovoljavanja osnovnih potreba većine žitelja jednog naroda, ali je gubitak tempa dobijao sopstvenu inerciju, pa se nije mogla dinamika društva obnoviti ni prelaskom obilja u oskudicu. Tako su se mnoge države raspale i bez "pomoći" osvajača, a neke čak i iščezle.

Kao i u prirodi, pravo jačega (vojna moć) dominiralo je u svetskim odnosima do kraja Drugog svetskog rata, kada je na svetsku arenu stupila i ubrzo postala dominantna takozvana meka moć – brzina i obim protoka ljudi, kapitala i ideja, dinamika u praktičnoj primeni ideja, uticaj asortimanom i kvalitetom poizvodnje, obim i rentabilnost trgovine, uticaj pomoću kulture... Još se nije došlo do etape potpune eliminacije vojne sile, ali se došlo dotle da su udružene civilizacijski najnaprednije zemlje ujedno i vojno superiornije, tako da razvoj civilizacije ne može više biti ugrožen već samo više ili manje ometan. Tehnički i humanistički najnaprednije zemlje su i najfleksibilnije, kako unutar svoje društvene strukture (samorazvoja) tako i u preuzimanju tuđih ideja i iskustava.

Znanje i umeće su došli dotle da su postali životni činioci prvog reda: nekada najsiromašniji delovi sveta – skandinavske zemlje i Švajcarska zbog planina i za poljoprivredu nepovoljnih uslova, danas izvoze hranu čak i u zemlje koje imaju milione hektara plodnog zemljišta i povoljnu klimu. A Japan, koji ima svega oko pet procenata potrebnih prirodnih sirovina, spada među najveće izvoznike sveta – znanje i vrednoća postali su samodovoljni elementi ne samo pukog opstanka već i vrhunskog standarda. Optimalno uvažavanje svojih mentalnih kapaciteta, davanje maksimalnih šansi svojim inovativnim idejama, kao i preuzimanje svega stranog ("ništa ljudsko nije nam strano") što pospešuje dalji razvoj; drugim rečima: maksimalna otvorenost prema drukčijem je temeljni garant uspeha. Drukčije je duša napretka! A ono što je najbitnije: u modernoj humaniori, nauci i tehnologiji nema mesta prevarama ni (samo)obmanama – moral i istina su ugrađeni u temelje savremene filosofije života.

Nama je još veoma dalek taj modus vivendi. Da li samo zbog neznanja? Ne – savremeni humanizam, evropski sistem vrednosti i na njemu zasnovana legislativa – iznose na videlo svaku zloupotrebu zakona i nezakonitog bogaćenja. Zato je kod nas još uvek transparentnost odlučivanja i privređivanja mislena imenica, a kritičko mišljenje ne samo neprivatljivo već i "neprijateljsko". Zato je naše pridruživanje naprednom svetu još veoma daleko.

ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

ŠVEDSKE NARODNE IZREKE

• Nema brige koja nema sestru.
• Vernost je najsigurnija u pasjoj kućici.
• Istina ne menja boju.
• Među slabima najjači je ko je uvek svestan svoje slabosti.
• Nužda nas nauči da pevamo niskim tonovima.
• Ne odugovlači sa obećanjem koje možeš odmah da ispuniš.
• Ko ume da oprosti, dovoljno se osvetio.
• Umesna pohvala je pola prodaje.
• Gorka je hrana gutanje sopstvenih reči.
• Priroda nas uči kako da govorimo, a razum kako da ćutimo.
• Šala mudraca nije šala.
• Na leđima rata je ceo svet.
• Što više vrlina, žešći pad.
• Majčino srce je uvek mekano.

Pojmovnik

ISTORIJA

Da li je istorija "učiteljica života", kako su je optimistički nazvali stari Latini, ili je puka "hronika zločina i gluposti", kako ju je pesimistički pojmio čuveni antropolog Džejms Frejzer?

• Šarl Monteskje:
Srećni su narodi koji imaju dosadnu istoriju.

• Džejms Frejzer:
Da je čovečanstvo razumno, istorija ne bi bila hronika zločina i gluposti.

• Ludvig Berne:
Nacionalna i opšta istorija donele su piscima i izdavačima lepe zarade. Ne zna se da li su još nekome koristile.

• Efraim Kišon:
Istorija je priča o događajima koji se, prema zdravoj logici,
nisu smeli dogoditi.

• Vinston Čerčil:
Istorija se ponavlja, ali svaki put sve više košta.

• De Gol:
U istoriji je više zveri nego jagnjadi.

• Mahatma Gandi:
Istorija nas uči da nas istorija ničemu nije naučila.

• Fransoa Fenelon:
Dobar istoričar ne pripada nijednom vremenu i nijednoj zemlji.
Iako voli svoju zemlju, nikada joj i ni u čemu ne laska.

• Ernest Renan:
Talenat istoričara je da stvori celovitu istinu
od mnoštva delimično istinitih pojedinosti.

• Fridrih Šlegel:
Istoričar je natraške okrenuti prorok.

• Američki reditelj Pol Tejlor:
Istoriju najviše menjaju - istoričari.

• Alberto Moravija:
Pisanje istorije je kao pranje rublja u servisu:
često nam stigne prljavije no što je bilo.

• Teodor Lesing:
Smisao istorije je da osmisli besmisleno.

• Predrag Milojević:
Svaka istorija ima neku crnu rupu, a naša je - sva izrešetana.

• Anri Bek:
Potop nije uspeo. Ostao je čovek.

VELIKANI DUHA

KORNELIJE TACIT
(55-120)

"Anali" rimskog istoričara Tacita spadaju u remek dela istorijske literature i u pogledu obima i verodostojnosti podataka, i u pogledu književnog stila. Njegovi tekstovi su krcati visprenim i duhovitim komentarima. Milenijum i po kasnije, zagovornici njegove vizije istorije - pravnici i istoričari XVI i XVII veka, takozvani tacitisti - obilato su garnirali svoje tekstove njegovim duhovitim opaskama.

• Najbolji ljudi su blage ćudi.
• Najviše zakona ima u najpokvarenijoj državi.
• Kad raste vlast, smanjuje se narod.
• Više vrede dobri običaji nego dobri zakoni.
• Časnija je otvorena uvreda nego potajna mržnja.
• One koji nisu imali prijatelje upropastili su prijatelji.
• Ulizice su najgora vrsta neprijatelja.
• Ako žena prevrši meru, muž je kriv.
• Mržnje najčešće niču među rođacima.
• Draga su nam dobročinstva koja možemo uzvratiti,
ali ako nadilaze naše mogućnosti uzvrata, ljubav se preobraća u mržnju.
• Grlatije nariču oni koji manje tuguju.
• Slava ne luta uvek, ponekad i pravog izabere.
• Potomstvo odaje onoliku počast koliku pokojnik zaslužuje.
• Najmanje treba verovati neograničenoj vlasti.
• Dobročinstvo je sporije od zla.
• Žudnja za vlašću žešća je od svih strasti.
• Ništa nije toliko nepostojano i nepouzdano
kao vlast koja ne zna kolika je njena moć.
• Nikad niko nije nepošteno stečenu vlast pošteno vratio.
• U prisustvu više vlasti iščezava niža vlast.
• Čija zemlja, toga i religija.

VREMEPLOV

VUK GLIGORIJEVIĆ
(1946-2003)

Pre petnaest godina preminuo je pisac renesansne širine - Vuk Gligorijević. Iz njegovih aforizama zrače umne opservacije i duhovite opaske ne samo o aktuelnoj politici već i o raznim oblastima nauke i umetnosti. Vrhunski je majstor sinergijskog aforizma, a upečatljiv primer tog umeća je Vukov kultni aforizam: Zeleno, volim te zeleno - Lorka. Crveno, ne volim te crveno - ćorka.

• Nemajući prethodna iskustva, Bog stvori čoveka.
• Živela sloboda! Perfekt ili imperativ?
• Beležimo izvanredne rezulate u svim oblastima. Diktirajte dalje!
• Kad god izoštrim sliku o vama, pojave se smetnje.
• Mi smo u svetu bez premca. I pramca.
• Istočni greh?! Još jedna provokacija Zapada.
• Alternativa: ili ste za nas ili vam nema druge!
• Kakva degradacija! Nekad sekao glave, danas pere mozgove!
• U nove radne pobede! Psovka ili poziv?
• Čisti kao suza dovedeni su pred zid plača.
• Dnevnu štampu čitam u znaku smanjene uračunljivosti.
• Vlasti sve uzimaju zdravo na gotovs.
• Ja sam patriota: prodao bih se za dinar.
• Ko puzi, ne možeš ga oboriti.
• Stigao sam u bolju budućnost. Šaljite pare!

PREVOD / TRANSLATION

IVO ANDRIĆ (1892-1975)
Aphorisms

(From the book "SERBIAN SATIRE AND APHORISMS",
edited and with an Introduction by
Branko Mikasinovich, NAB; 2017)

• Most evil and dark people can be seen around shrines, monasteries and mosques. ("Letter from the year 1920")
• Terrible and magnificient is the destiny of rebellion. ("Rebellion")
• For the crumbling empire there is no salvation, because both the desease and the medicine are equally deadly.
• Cemeteries are proof of life rather than devastation. ("The Damn Yard")
• Graveyards die too. (Referring to the Jewish cemetery in Sarajevo)
• Knowledge must go to the end; deeds must have a specific goal. ("Zeko")
• People enjoy conversations about the failure and humiliation of those who fly and rise too high. ("The Bridge on the Drina")
• Whispering, the ancient instrument of the unhappy and the prosecuted.
• Beware of Mondays! This is the day when people pressure you the most, when tasks appear on all sides. This is; often, the day of hasty and fast decisions.
• To keep silent is hard only for those who do not think.
• We are all dead, waiting in line for burial.
• Solitude is the luxury of rich minds.
• Careless indifference is a great gift and a povverful weapon of youth.
• It is strange how little we need to be happy; and even stranger how just that little is what we lack.

Translated by Dejan Stojanović

IN MEMORIAM

Branislav Prelević
(1941 – 2018)

Utihnuo je tanani pesnik, sjajan prevodilac i osobeni aforističar. Preveo je čitav niz dela sa francuskog jezika, dobio najviša priznanja za poeziju. Kao aforističar bio je filozof jezika. Gajio je tematsku širinu od sivila svakodnevice do metafizičkih pitanja. Ironijom i sarkazmom je tematizovao političku retoriku. U svemu je bio pesnik liričar – pristupao je i najepskijim temama na lirski način.

• Za razliku od priče, aforizam ne udara u priču naširoko
već uzduž i popreko.
• Da smo se na vreme dosetili jadu,
ne bi se jad sve vreme dosećao nas.
• Pamet je skupa. Kad pojeftini, još je skuplja.
• Kad greške prevagnu, tada i vaga zadrhti a kamoli čovek.
• Ne saginjite glavu pred onima koji je nemaju.
Zar ne vidite, hteli bi vašu.
• Ko drugima kuću gradi, tome je kuća čitav grad.
• Nije siromašan čovek bez imetka već imetak bez čoveka.
• Čovek spasava sve: i čoveka u čoveku i čoveka u nečoveku.
• Naučili smo da se spasavamo zato što smo spasili naučeno.
• Drugog posla i nemamo sem da pomažemo jedni drugima da ne budemo samo jedno i samo drugo.
• Sve doplovi svojoj luci: ruka ruci, muka muci.
• Pokušao sam da živim. Pokušaj je propao, a ja sam i dalje nastavio sa životom ne pokušavajući ništa više osim života.

Nedeljko Radlović
(1946 – 2018)

Bio je aforističar najšireg tematskog spektra, od lirske refleksije do žestoke satire. Objavio je zbirke aforizama "Privremeni ljudi", "Išli su njuhom za duhom", "Kažnjena zemlja", "Izmislice", "Vesele žene i lepuškasti muškarci" i "Munje u mozgu". Pisao je i pesme i priče.

• Vlast drže, a slobodu čereče.
• Ušli su istoriju kad su se s njom zavadili.
• Sve će to narod povratiti.
• Pošto na njega nisu mogli računati, proglasili su ga neuračunljivim.
• U političkim vodama većina reka su ponornice.
• Što je diktator usamljeniji, narod je monolitniji.
• Lakše je prepisivati prošlost nego preispitivati sadašnjost.
• Prvo su ga kremirali, a zatim su ga citirali.
• Čoveka uče dok je živ, a životinju dok ne nauči da sluša čoveka.
• Jedina važna pobeda u literaturi: ostati čitan.
• Najsatiričnije vreme je vreme bez satire.
• Ne pristaje svakome život posle smrti.

- 15 -