IN-OUT
 
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 25



PEVANJE

Dolazi Janko kući i kaže majci:
- Mama dobio sam jedan iz matematike.
Sazna za to otac pa odluči da kazni Janka tako što neće dobijati džeparac, sve dok ne dobije pet.
Sledeći dan dolazi Janko iz škole i pohvali se ocu:
- Tata, dobio sam peticu iz muzičkog!
Naljuti se otac i odluči da ponovo kazni Janka.
Na to se pobuni majka i reče:
- Ali zašto ga sad kažnjavaš, dobio je pet?
Otac:
- Ima jedan iz matematike, a stalo mu je do pevanja!

GLAD

Pita mama Pericu:
- Zašto ne jedeš? Rekao si da si gladan kao vuk.
Perica joj odgovori:
- A kad si ti videla vuka da jede boraniju?

BRZINA

Nastavnik matematike pita Pericu:
- Čuo sam Perice da si brz u računanju. Koliko je 32 x 26?
Perica:
- 750!
Nastavnik:
- To nije ni blizu.
Perica:
- Ali bilo je brzo!

VERONAUKA

Bio Perica na času veronauke. Kaže veroučitelj:
- Neka svi dignu ruke koji žele ići na nebo!
Svi su digli ruke osim Perice.
Pita njega predavač:
- Zar i ti ne želiš ići na nebo, Perice?
Mališan odgovori:
- Mama mi je rekla da posle veronauke odmah dođem kući.

TEST

Pita mama sina:
- Kako je bilo na testu?
- Dobro.
- Šta ćeš dobiti?
- Neopravdani.

EKSPERIMENTI

Posle nastave pita mama sina:
- Perice, šta ste danas radili u školi?
- Na hemiji smo radili eksperimente s eksplozovnim materijalima.
- Lepo, a šta ćete sutra raditi u školi?
- U kojoj školi?



MAČAK IDE MIŠU U SVATOVE

Ženio se mladi miš
U selu Šalali;
Vodili su devojku, -
Mačka nisu zvali.

Mačak reko: "Čekajte
I gosta nezvana!"
U sonice uprego
Četiri zekana.

Pa pojuri svatovski
Po tom putu belom,
U paradi najvećoj,
S porodicom celom.

Ali neko poruči
Mišu brzojavom:
"Sakrijte se, svatovi,
Ne šal'te se glavom"!

Mačak stiže prekasno, -
Jer za časak tili
Veseli su svatovi
Svi u rupi bili.

"Mnoga ljeta" čulo se
Sve do zore same,
Iz mestanca sigurnog
Iz rupine tame.

Jovan Jovanović - Zmaj

OTKUD MENI OVA SNAGA

Otkud meni ova snaga
Gde bih steko te mišiće
Da mi hrana nije draga
Da mi nije drago piće

Volim, brate lepo sesti
Volim brate dobro jesti
Volim se sa šniclom sresti
Il' za stolom il na cesti

Otkud meni ova sila
Ovaj pogled ljuta zmija
Da mi hrana nije mila
Tako reći najmilija

Volim brate lepo sesti
Volim brate dobro jesti
Tamo gde se klopa smesti
I mene će nos odvesti

Otkud meni ovo zdravlje
Gde bih našo takva pluća
Da ne volim mleko kravlje
I cicvaru dok je vruća

Volim brate lepo sesti
Il' za stolom il' na cesti
Volim se sa hranom sresti,
pa makar je moro jesti.

Ljubivoje Ršumović



KLJUČAR ZEMLJE ČUDA

(O knjizi aforizama za decu "Kad porastem biću veliki"
Zorana T. Popovića,
"Grafos internacional", Pančevo, 2017)

Dušan Radović govorio je da "za decu treba pisati kao za odrasle, samo mnogo bolje". Zoran T. Popović podjednako dobro piše i za mališane i za velike, s tim da deca uz njegove misli odrastaju, a stariji se uz aforizme namenjene mladima vraćaju u čarobni svet detinjstva.

Popović je jedan od prvih srpskih aforističara za najmlađe, kako po počecima stvaranja, tako i po vrednosti napisanog. Neobičnost, vedrina, smeh i radost osnovne su odlike Popovićevih aforizama. Njegove rečenice su mudrije od vica, duhovitije od izreka, originalnije od poslovica, sažetije od anegdota i poučnije od naravoučenija. "Humor je vrsta ključa koja otključava dušu deteta", rekao je Ljubivoje Ršumović, a Popović je taj vešti ključar koji otvara vrata Alisine zemlje čuda.

Aforizmi za decu ovog priznatog autora uče da ništa nije kao što izgleda, da je svet pun neočekivanog, da i u običnim i neveselim stvarima ima duha i razdraganosti, da u malo reči može mnogo da se kaže i da se najbrže saznaje kroz kratke poruke koje se dugo pamte.

Zoran T. Popović je "veliko dete" koje razume klince i zato oni razumeju njega. Ovom umetniku kratke forme uspeva da ispisane rečenice budu razumljive i bliske malim čitaocima, iako su višesmislene, figurativne i enigmatične.

"Kad porastem biću veliki" - kroz usta mališana poručuje veliki pisac Popović koji je stvorio najlepše misli za buduće čitanke, najpamtljivije rečenice za dečje spomenare, najduhovitije SMS poruke i najcitiranije statuse na društvenim mrežama.

"Zna se da decu ne donose rode, ali kako u to ubediti roditelje?!", pita se autor ove knjige, u čiju vrednost i značaj ne treba ubeđivati ni decu, ni njihove roditelje, jer kad Zoran T. Popović nešto napiše i potpiše podrazumeva se da je dobro, štaviše - izuzetno!

Aleksandar Čotrić


MOJ MATORI JE SILA

Ja nemam kućnog ljubimca,
jer tata neće da mi kupi slona.

Da se mama i tata nisu rodili,
ja bih bio dete bez roditelja.

Zna se da decu ne donose rode,
ali kako u to ubediti roditelje?!

Da mama nije upoznala tatu,
mene bi donela roda.

Kad me je donela roda,
mama nije bila kod kuće.
Bila je u bolnici.

Kako to?
Kažu da sam tatin sin,
a mama me je rodila.

Mama se udala za tatu,
jer nije slušala roditelje.

Mama pere sudove,
a tata čita novine.
Svako radi svoj deo posla.

Moj matori je sila.
On se ne boji mame.

Moj tata nikad ne ide sam na pecanje.
Vodi i gliste sa sobom.

Tata je izgubio živce.
Moraće da kupi nove.

Mama i tata su se poljubili.
Igraju masne fote.

Sećam se kada se mama posvađala sa tatom.
Tada sam prvi put video leteće tanjire.

Mnogo sam se uplašio kad se mama razbolela.
Mislio sam da će tata da nam kuva.

Roditelji su danas bili dobri prema meni.
Zaslužili su da me vode na sladoled.

Počeo sam da se brijem,
ali moram da pazim da me tata ne uhvati.

Ne znam da li će mama roditi batu ili seku.
Sve je to lutrija.

Razmazio sam roditelje.
Ne mogu da žive bez mene.

Tata ne sme da gleda druge žene,
jer on voli samo mamu.

Tata me je vodio na utakmicu,
da jedemo kikiriki i semenke.

Tata mi svakodnevno radi domaće zadatke,
tako da je uz mene mnogo toga naučio.

Ponovio sam se.
Dobio sam brata.


Zoran T. Popović

- 11 -