Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 



Promenada duha 36

Priredio: Vitomir Teofilović
 

TEMA meseca, GODINE

SAJAM KNJIGA

Sajam knjiga je višestruka i višenamenska književna manifestacija. Dva njena osnovna cilja oduvek bila su i ostala da izdavači izlože knjige štampane nakon prethodnog sajma i da kupci knjiga, i kolektivni (knjižare, biblioteke) i čitaoci kao pojedinci, od dece do najstarijih generacija, mogu da nabave te nove knjige po nižim cenama. No već od početka u opticaju je i treći cilj – da se prodaju i "stare knjige", što je sintagma za sve knjige izdate ranijih godina, od prošle do davnih godina. To je kupcima, kako strasnim čitaocima tako i kolekcionarima, bilo čak važnije od upoznavanja sa novim knjigama, što su mogli učiniti i ličnim zalaženjem u knjižare, kao i prisustvom na promocijama knjiga u mnogobrojnim kulturnim centrima.

Zagovornicima koncepta sajma knjiga kao prevashodno kulturne (duhovne) manifestacije, kao promocije novih knjiga, oduvek je smetala takozvana komercijalizacija sajma, što će reći prodaja knjiga i po sniženim i po punim cenama. Za njih je nebitan argumenat što takve aristokratske čistote – da sajam bude samo duhovna manifestacija – nema nigde na svetu. "Pa šta?!" – uzvraćaju oni – "mi smo i protiv globalne komercijalizacije kulture."

Pisac ovih redaka video je i neke sajmove ove vrste i u inostranstvu, među kojima i najveći na svetu – Frankfurtski sajam knjiga. I sajmovi u svetu su prevashodno u komercijalnom znaku – sklapanje ugovora između izdavača, autora i distributera knjige, ali postoje i mnogobrojne promocije novih knjiga i susreta sa piscima. Poslovni kontakti koncentrisani su u radne dane, a ovi drugi u dane vikenda, kada su i ulaznice veoma (čak četvorostruko) jeftinije.

Duhovnim čistuncima smeta i što mnogi posete sajam iz čiste pomodnosti, da bi čaršija videla kako oni drže do knjige i kulture, ali pomodnost srećemo i na svim drugim smotrama – sajmovima tehnike, odeće i obuće, kućnih aparata, automobila...

Na jednu drugu, daleko važniju pojavu ukazuju kritičari komercijalizacije kulture, ali to nije specifika sajma već odnosa društva, pre svega vlasti, prema kulturi. Naime, otkako se društveno-politička briga prema kulturi svela na minimum, na fond za kulturu u iznosu od, simbolično rečeno, jednog procenta u državnom budžetu (jedno vreme je iznosio 0,6 odsto, a ni sad nije mnogo bolje), istinska kultura – najvredniji romani, najbolje priče i pesme (satira, pre svega aforizam, kao pastorče kod izdavača i knjižara je posebno tužna priča) su u debeloj senci knjiga raznih šoumena i drugih imućnih pojedinaca, koji imaju više novca od izdavača i knjižara – izdavači već niz godina ne samo što ne isplaćuju autorske honorare, već traže od pisaca da doniraju štampanje svojih knjiga! Ono što važi za beletristiku važi i za sve oblasti nauke, pa razni šarlatani, imajući novca za gromoglasnu medijsku reklamu, zarađuju milione dok istinski pregaoci kulture jedva životare. To može da ispravi samo država ako jednog dana shvati da je kultura značajna za društvo i da treba da se nalazi u središtu a ne na rubu društvene pažnje.

ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

POLJSKE NARODNE IZREKE

• Tuđe mane iznosimo na videlo, svoje guramo u senku.
• Greh traži zatvorene oči.
• Ko ne zna svoje mane, neka pita susede.
• Lenjost je najkraći put do sramote.
• Onome kome učinimo zlo možemo nadoknaditi štetu, ali suze ne.
• Ko se sam hvali, ima zle susede.
• Daj, Bože, u dobar čas govoriti, a u zao ćutati.
• Ko laskavca rado sluša, prodaće svoju robu u bescenje.
• Tek u bežaniji otkrijemo koliko imamo suvišnih stvari.
• Po obećano treba na najbržem konju odjahati.
• Lepa je svaka ruka koja nešto daje.
• Lepote se još niko nije najeo.
• Lepota bez ljupkosti retko koga će privući.
• Kad je seljak siromašan, čitava država je siromašna.
• Strah ima velike oči, ali mali mozak.
• Molba gospodara gora je od zapovesti.
• Veći glupak je odlučniji, veći mudrac obazriviji.
• Kad je život težak, smrt je laka.
• Ništa što boli, što šteti i što smrdi – nije za šalu!

Pojmovnik

KNJIGA

• Deo natpisa na jednoj egipatskoj grobnici:
Knjiga vredi više od svih spomenika (...) jer ona je spomenik
u srcu svog čitaoca.

• Izreka nepoznatog autora:
Ko uči bez knjige, crpi vodu rešetom.

• Portugalska izreka:
Kaži mi šta čitaš, pa ću ti reći ko si.

• Hajne:
Knjiga i dete traže vreme. Sumnjam u knjige nastale za dve-tri nedelje – poštena žena ne rađa dete pre devet meseci.

• Hemingvej:
Klasično delo je knjiga koju ljudi hvale ali je ne razumeju.

• Karl Lihtenberg:
Svet je više unapredilo olovo nego zlato
i više u štamparijama nego u puškama.

• Ludvig Fojerbah:
Knjige su kao devojke – one najbolje poslednje se otkriju.

• Luj Aragon:
Među knjigama ima nezasluženo zaboravljenih,
ali nijedna nije nezasluženo zapamćena.

• Kineska izreka:
Knjige govore duhu, prijatelji srcu, nebo duši, a sve ostalo ušima.

• Tin Ujević:
Knjiga nije hrana, ali je poslastica.

• Karl Veber:
Knjiga koja nije vredna da se pročita dvaput
ne vredi da se pročita ni jedanput.
• Nikad ne ispišem svoje ime na kupljenoj knjizi dok je ne pročitam.
Tek tada postane moja.

• Jovan Dučić:
Sve knjige trebalo bi da budu knjige utehe –
toliko je nesrećnih na svetu.

• Žozef Žuber:
Nove knjige imaju jednu veliku manu:
sprečavaju nas da pročitamo stare.

• Oskar Vajld:
Nema moralnih ili nemoralnih knjiga. Knjige su ili dobro ili loše napisane. To je sve.

VELIKANI DUHA

MAHATMA GANDI
(1869 – 1948)

Legendarni borac za slobodu nenasilnim sredstvima bio je i veoma mudar i duhovit čovek. Evo pregršti njegovih bisera duha:

• Na svetu ima dovoljno za čovekove potrebe,
nema za njegovu pohlepu.
• Kako možemo da cenimo civilizaciju koja je to samo po imenu,
a obožava životinju u nama i ceni samo materijalno?!
• Najbolje knjige su one koje nas uče čovečnosti.
• Istinska demokratija omogućava da se svim nenasilnim sredstvima
štiti lična, nacionalna i opšteljudska sloboda.
• Gladni milioni priželjkuju samo jednu jedinu pesmu: bolju hranu.
• Istina je božansko biće.
• Različite istine u svetu su kao lišće na raznim granama istog drveta.
• I ja bih rado postao hrišćanin kad bi hrišćani bili hrišćani 24 časa dnevno.
• Ceo svet je već umoran od mržnje.
• Patriotizam je čovekoljublje. Ja nikog ne isključujem –
ja sam patriota što volim ljude bez razlike.
• Život bez načela je brod bez kormilara.
• Sloboda nije sloboda ako ne dozvoljava da se greši.
• Gde vlada strah, nema vere.
• Bog ima onoliko imena koliko ima ljudi.
• Ljudsko dostojanstvo traži poštovanje najvišeg zakona: snage duha.
• Čoveku praznog želuca hrana je bog.
• I najokorelija ćud rastopi se u vatri ljubavi.
Ako se ne rastopi, to znači da vatra nije bila dovoljno jaka.
• Najveća snaga kojom čovečanstvo raspolaže je nenasilje.
Ono je jače i od najrazornijeg oružja koje je stvorio ljudski um.
• Moramo se opirati ugnjetavanju, ali ne nanositi zlo ugnjetaču. (...) Otkazati mu poslušnost, makar i po cenu života.

In memoriam

ANĐELKO ERDELJANIN
(1941 – 2017)

Anđelko Erdeljanin je rođen u selu Vojka, u kojoj je završio, osnovnu školu. Školovanje je nastavio u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, gde je diplomirao jugoslovenske književnosti. Radio je u raznim ustanovama, a najduže (dvadeset pet godina) na novosadskom radiju. Pisao je pesme i priče za decu i odrasle, aforizme, radio-drame, književnu kritiku... Živeo je u Novom Sadu.
Napisao je oko tridesetak knjiga i dvadesetak radio-drama, većinom satiričnih komedija. Dobitnik je više književnih nagrada i uključen u više antologija i zbornika tekstova raznih žanrova.

• Pitali magarca kakvu bi želeo nagradu za životno delo. "Sjašite!"
• Još ima velikih zanosa. Vode u saobraćajne nesreće.
• Život nije tako jednostavan kao što nekima uspeva.
• Proglasili su ga za đubre i rasli pomoću njega.
• Šta ste po šovinizmu?
• Nema malih ljudi! – reče Toma Palčić i zgazi Biberče.
• Nekad vas zavede uspeh, a legnete sa neuspehom.
• Ko ima jaka leđa, smatra se nesposobnim za fizički rad.
• Čoveka sve više koriste u humane svrhe.
• Ko nisko leti, visoko zimi.
• Kako da cenimo domaću pamet kad nije kod kuće?!
• Cenjeni smo svugde među nama.
• Treba nam ruska pomoć.
Ali, ako je moguće, da Ana Karenjina ne skače pod voz!
• Mi smo najbolji narod i zato samo mi možemo protiv sebe.
• Mi smo pobednici. Danas jesmo, sutra nismo.

PREVOD / ÜBERSETZUNG

RADIVOJE DANGUBIĆ

Aphorismen

• Seine Gnaden und das Volk sind siamesische Zwillinge.
Sie können nicht unblutig getrennt werden.
• Nur der Führer bahnt sich seinen Weg.
Alle anderen gehen über Leichen.
• Der Führer hält das Steuer fest in der Hand.
Nur ein Mann von solcher Kraft war imstande, es vom Schiff zu trennen.
• Sie haben uns verlassen, als es uns am schlechtesten ging.
Gleich wurde uns besser.
• Ein Triumhbogen reiht sich an den anderen.
Wir werden nie aus des Finsternis herauskommen.
• Man hätte nicht einmal gewusst, dass es sich um einen marxistischen Gedanken handle, hätte ihn die Praxis nicht demantiert.
• Er hat alle seine Nachvolger geschluckt.
Sie waren nach seinem Geschmack.
• Ich lese wieder die Klassiker des Marxismus.
Ich habe den Eindruck, dass sie mich nicht richtig verstanden haben.
• Kümmere dich um deine eigenen Angelegenheiten.
Dreh dich zur Wand.
• Zwischen ihnen sind alle Hindernisse beseitigt.
Sie packen einander schon an der Gurgel.

Herausgegeben und übertragen von Milo Dor

- 15 -