Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 



Promenada duha 35

Priredio: Vitomir Teofilović
 

TEMA meseca, GODINE

100 GODINA OD OKTOBARSKE REVOLUCIJE (1917)

Život u bedi umesto raja na zemlji

U nizu utopijskih projekata posebno mesto je više od pola stoleća zauzimala Oktobarska revolucija i Sovjetski savez (SSSR) kao njen uzorni ishod i paradigma budućih revolucija i preobražaja čitavog čovečanstva u besklasno društvo opšte pravde i jednakosti. Zbog zatvorenih granica i strogo kontrolisanih "informacija" svet nije znao prave razmere likvidacije "narodnih neprijatelja", koje su dostizale astronomske brojeve od više stotina hiljada, po mnogim istoričarima i više miliona ljudi. A i glad je čitave dve decenije nakon rata odnosila milione života, što se takođe nije znalo, jer su u svet slate idilične slike basnoslovno plodnih i uzorno obrađenih polja novokomponovanih seoskih zadruga – kolhoza i sovhoza. Leva (podrazumeva se: napredna) inteligencija sveta, već vekovima glavni kreator javnog mnjenja, poimala je i primenu nasilja i glad kao prolazne i uzgredne pojave u uspostavljanju novog, idealnog poretka.

Ta falsifikovana idilična slika trajala je čitavih pola stoleća, ali je, zahvaljujući sve većoj otvorenosti sveta i sve globalnijoj informatici – svet je postajao "globalno selo", kako je taj fenomen upečatljivo krstio Maršal Mak Luan – počela naglo da se urušava nakon gušenja "Češkog proleća". Nije mogla nikako da se pravda odbrana idealnog sistema tenkovima i okupacijom tobože savezničke zemlje sa istim ideološkim predznakom. Sve veće ekonomsko zaostajanje za razvijenim zemljama Zapada dobilo je nepodnošljive razmere i čitav sistem, ovaploćen u nizu zemalja, urušio se ne samo bez rata već i bez ikakvog spoljnog pritiska. Utopijski projekat koji je dosezao gotovo četvrtinu zemaljske kugle (SSSR, Kina i niz srednjih i manjih zemalja) raspao se kao kula od karata, privreda se vratila kapitalističkom načinu proizvodnje, a ateizam je ustupio mestu religiji iako je pola stoleća propagirao tezu "religija je opijum za narod".

Zašto se urušio utopijski projekat koji je imao ogroman geografski prostor i druge velike potencijale? Po jednima zato što glavni promoteri, izvođači Oktobarske i svih drugih "proleterskih" revolucija, nisu bili na nivou tako ambicioznog istorijskog zadatka, pa se prvobitna koncentracija vlasti u rukama vođa nije prelila na narodne mase, što država ne samo što "nije odumrla", kako je najavljeno, već je dobila faraonske prerogative. Po drugima, greška je u samom projektu; neostvariv poduhvat.

Savremena aksiologija daje za pravo ovom drugom gledištu. Otkrila je – to je jedno od najvećih otkrića u humanistici 20. veka – da je sistem vrednosti nedeljiva, homogena celina, i da su politički poduhvati, u ovom slučaju revolucije, zasnovani na ostvarivanju jednih vrednosti na račun drugih, unapred osuđeni na neuspeh. Oktobarska i sve druge srodne revolucije motivisane su moralom i ekonomijom – da sve bogatstvo sveta (države...) pripada svima podjednako ("zajednička svojina"). Sve druge vrednosti su suspendovane do daleke budućnosti – humanizam i sloboda pre svega (pobijeni su ili pohapšeni milioni ljudi), represija protiv drukčije mislećih nikad nije prestajala, samo je imala žešće ili blaže oblike. A drugo/drukčije je duša napretka. U slučaju protežiranja jednih vrednosti na račun drugih, po dijalektici odnosa među vrednostima, dolazi do osvete ostalih vrednosti, pa se najviše uruše upravo protežirane vrednosti. Tako je u ime materijalnog obilja za sve ("svakome prema potrebama") potpuno razorena ekonomija, a umesto jednakosti dobilo se faraonsko raslojavanje društva na svemoćne vođe i nemoćnu masu naroda.

Prevedeno na politički jezik, u građanskim društvima (pravnim demokratskim državama) revolucije su kontraproduktivne – jedino sredstvo napretka (promene poretka) je evolucija. Uz neizostavno poštovanje nezavisnosti tri stuba moći i na njima zasnovanih institucija, koje samim svojim postojanjem garantuju i štite pravni poredak od voluntarizma političke volje državne vrhuške.

ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

PORTUGALSKE NARODNE IZREKE

• Kad se nitkov obogati, nema ni rodbine ni prijatelja.
• Loš je vladar koji svakome ugađa.
• Nema tako zlog vremena koje vreme ne ublaži.
• Ko je izgubio mesec, nije izgubio godinu.
• Bolje je ništa ne reći nego reći ništa.
• Dece i novca nikad previše.
• Zapiši pre nego što daš i uzmi pre no što potpišeš.
• Najčešće skrenemo s puta zbog žena i zbog vina.
• Ko tebi priča o tuđim manama, drugima će da priča o tvojim.
• Ništa nije lakše nego lagati i ništa nije teže nego dobro lagati.
• Kupljenu ljubav što pre prodaj.
• Vatra u srcu puni glavu dimom.
• Više vredi jedan dan ljubavi nego deset godina latinskog.
• Nema malih neprijatelja.
• Vodu i savete daj samo onome ko ih od tebe zatraži.
• Dobri saveti uvek su gorki.
• Niko tako ne čuva tajnu kao oni koji je ne znaju.
• Ne vređa ko hoće već ko može.
• Hrabrost i dobro vino kratko traju.
• Tri stvari uništavaju čoveka: mnogo govoriti a malo znati,
mnogo trošiti a malo imati i mnogo hteti a malo moći.

Pojmovnik

REVOLUCIJA

• Emil Litre (Emile Littre):
Revolucija je prelaz iz starog poretka, koji se ruši u prah i pepeo, u novi, koji se rađa iz pepela.

• Alber Kami:
Pobuna nije sama po sebi plemenita već po onome šta zahteva.
• Revolucije počivaju na krvavim temeljima.
Revolucija koja nije zalivena krvlju nije dugog veka.

• Mihali Krolji:
Sudbina beskrvnih revolucija je – propast.

• Marks i Engels / Komunistički manifest:
Vladajuće klase će drhtati od straha pred komunističkom revolucijom. Proleteri u njoj nemaju šta da izgube osim svojih okova,
a dobiće ceo svet.

• Vendel Filips:
Pobuna misli je prethodnica pobuni oružja.

• Lord Halifaks:
Gunđanje gnevnog mnoštva je najstrašnija buka sveta.

• Marks i Engels (Nemačka ideologija):
Nije kritika nego revolucija pogonsko gorivo istorije, kao i religije, filozofije i drugih duhovnih sistema.

• Lec:
Svaki plotun ne najavljuje revoluciju.

• Napoleon:
Revoluciju dižu dve vrste ljudi: borci za dobrobit naroda
i borci za svoju ličnu korist.

• Karel Čapek:
Građanski rat. Ura! U ime naroda istrebićemo sami sebe!

• Ferenc Deak:
U burnim vremenima lakše je slediti bujicu strasti
nego ih u interesu domovine suzbijati.

• Vasa Pelagić:
Najveći je moral trud da ugnjeteni postane slobodan čovek...

• Lunačarski:
... Ako revolucija da umetnosti dušu, umetnost će dati revoluciji usta.

• Jevgenij Zamjatin:
Nema poslednje revolucije – revolucije su beskrajne.

VELIKANI DUHA

VLADIMIR ILJIČ LENJIN
(1870-1924)

Lenjin će ostati u istoriji kao vođa komunističke revolucije u Rusiji, najvećoj državi na svetu, nazvanoj nakon revolucije SSSR (Savez sovjetskih socijalističkih republika). Svoju političku misao i praksu zasnivao je na filozofiji Marksa i Engelsa. Ideologija SSSR-a i njegovih sledbenika dobila je još za njegova života naziv marksizam-lenjinizam.

Društvo nade – pravde za sve – urušilo se samo od sebe sedam decenija (1989) nakon Oktobarske revolucije.

• Religija je opijum za narod.
• Bog je ... pojam rođen u čoveku pod stegom sila prirode i klasnog tlačenja – pojam koji učvršćuje tu stegu i uspavljuje klasnu borbu.
• ... Ima trenutaka u istoriji kada je očajnička borba masa čak i za nemoguć cilj nužna radi daljeg odgajanja tih masa i njihove pripreme
za sledeću borbu.
• Samo borba odgaja eksploatisanu klasu, samo joj borba otkriva meru sopstvenih snaga, proširuje vidike, razvija sposobnosti, osvetljava um
i čeliči volju.
• Ne postoji borba u kojoj bi unapred bile poznate sve šanse.
• Uzaludno je tražiti ljudsko dostojanstvo u kapitalizmu.
• Ne može se živeti u društvu i biti nezavisan od društva.
• Revolucija je praznik ugnjetenih i eksploatisanih.
Narod je tada najsposobniji za promenu društvenog poretka,
sposoban da stvara čuda.
• Kad revolucionar počne da reč revolucija piše velikim slovom,
prestaje da bude revolucionar.
• Ideje postaju snaga kad zavladaju masama.
• Ništa toliko ne pomaže razumevanju politike kao tumačenje
koje o političkim događajima daju naši protivnici...
• Politička zbivanja su veoma zamršena i složena.
Možemo da ih uporedimo sa lancem. Da ne ispustimo lanac iz ruku,
treba uhvatiti glavnu kariku.
• Politika je najsažetiji izraz ekonomije.
• ... Velike reči ne treba bacati u vetar.

VREMEPLOV

LJUBIŠA MANOJLOVIĆ
(1913-1997)

Radio-novinar, pesnik, dramski pisac, pisac kozerija, pisac za decu, aforističar... Manojlović je umro pre dvadeset godina. Središna tema njegovih aforizama je odgovornost.

• Godinama svi gledamo kako se arči narodna imovina
i stalno se pitamo: Vidi li ko to?!
• U kulturno zaostalim zemljama uvek postoji višak učenih ljudi.
• Mogli smo taj posao da završimo pre nekoliko godina,
ali mi vodimo dugoročnu politiku.
• Oreol nije samo verski fenomen – sujetni ga vide u svakom ogledalu.
• Čovek na visokom položaju ima pravo na zadovoljavanje
svojih niskih pobuda.
• Nije lako ni drugim planetama ako imaju božanstva
slična zemaljskim dvonošcima.

PREVOD / ÜBERSETZUNG

PETAR LAZIĆ

Aphorismen

• Wir leben in einem fortschtittlichen Gesellschaft.
Wir haben nichts Bessseres verdient.
• Für jene, die sich in Büchern schlecht auskennen,
hat man die Parteibücher eingeführt.
• Man muss meinem Vaterland verzeihen.
Es hatte eine unglückliche Kindheit.
• Das sind echte Komunisten! Sie haben all ihre Bedürfnisse befriedigt.
• Zu Anfang war er ein Arbeiter, aber dann hat er ein Klassenbewusstsein entwickelt.
• Nach Kain und Abel zu urteilen, sind die Menschen doch Brüder.
• Er hat im Traum so geschlucht, das wir geglaubt haben, er sei wach.
• Seitdem man die Presse erfunden hat,
benützen die Erpresser keine Revolver mehr.
• Ein kritisches Lob des bestehenden Zustands ist unumgänglich.
• Es ist normal, dass unsere Horizonte so weit sind,
dass wir uns ständig im Kreis drehen.
• Die Revolutinon ist das Richige. Sie erfrischt, aber macht nicht dick.
• Gebt mir meine Funktion zurück, und ich verspreche,
dass ich nie mehr unfähig sein werde.
• Vor dem Krieg waren wir ein zurückgebliebenes Land.
Und dann ist der Sozialismus gekommen.
• Ihr habt uns in eine leuchtende Zukunft geführt.
Ihr müsst uns nur auch aus ihr herausführen!
• Die Jugend ist unsere Zukunft, solange sie nichts Besseres zu tun hat.
• Der mensch ist unser grösster Schatz. Und wir halten unsere Schätze unter Verschluss.
• Wir haben so viele Blinde grossgezogen,
aber es ist kein einziger Homer darunter.
• Wir lieben jeden von ganzem Herzen, bis ein anderer Befehl eintrifft.
• Unser Weg ist einmalig. Es würde niemanden einfallen, ihn zu gehen.

Herausgegeben und übertragen von Milo Dor

- 15 -