Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Filozofija


Adam Svift

Politička filozofija

Vodič za studente i političare

Dva pojma slobode?

Većina čitalaca Berlinovog eseja stiče uverenje da je razlika između negativne i pozitivne slobode ista kao i između "slobode od" i "slobode za". Prema njima, zagovornici negativne slobode veruju da je suština slobode u oslobađanju od stvari (ograničenja, prepreka i uplitanja), dok zagovornici pozitivne slobode smatraju da se ona pre sastoji u slobodi činjenja.

To je pogrešno. Ako postoji razlika između negativne i pozitivne slobode, ona sigurno nije u tome. Pravljenje razlike između "slobode od" i "slobode za" je bespredmetno. U prilog tome govori činjenica da su sve slobode istovremeno "slobode od" i "slobode za". Možemo uzeti bilo koju slobodu, ona će uvek biti i "sloboda od" i "sloboda za". Uzmimo, na primer, slobodu koja je veoma prirasla za srce zagovornicima negativne slobode (one koju zagovara Berlin) - religijsku slobodu pojedinca. Da li je to "sloboda od" - da se država ne mesa u to za koju ćete se religiju opredeliti? Ili je to "sloboda za" - da se opredelite za religiju koja vam odgovara? Uzmimo onu slobodu kojoj su privrženi zagovornici pozitivnijeg poimanja slobode (koja nije po Berlinovom ukusu) - slobodu kao racionalno samousmerenje. Da li je to "sloboda za" - sloboda činjenja racionalnih stvari ili postupanja u skladu sa sopstvenim racionalnim bićem? Ili je to "sloboda od" - sloboda od emocija, neznanja, želja ili svega drugog što vas može sprečavati da postupate racionalno?

U poznatoj kritici Berlinovog eseja, američki filozof Džerald Makelam (1925-1987) tvrdio je da je Berlin pogrešno smatrao da postoje dva poimanja slobode, a posebno da postoji razlika između "slobode od" i "slobode za". Prema Makelamu, sve tvrdnje o slobodi izražene su na sledeći način:

x je (nije) slobodno od y da čini (ne čini, postane, ne postane) z

Sloboda predstavlja trijadičan odnos. Obavezno se odnosi na tri stvari - x, nosioca ili subjekta slobode; y, ograničenje, uplitanje ili prepreku; i z, cilj ili svrhu. Na koji god način razmišljate o slobodi, on će, otvoreno ili prećutno, sadržati ideju o subjektu koji je slobodan od nečega da učini ili postane nešto. Ono oko čega se ljudi s različitim poimanjem slobode razilaze jeste šta se može uzeti kao x, šta kao y, a šta kao z.

Berlinov stav da postoje dva pojma slobode izaziva dvostruku zabunu. Pre svega, postoji samo jedan pojam, onaj koji je izražen trijadičnom formulom. Ljudi se razilaze ne u svojim stavovima o pojmu slobode, već po načinu njegove konceptualizacije. Različite koncepcije su posledica različitih mišljenja o tome šta se može smatrati nosiocem, ograničenjem i ciljem. To je, pak, u skladu s postojanjem dve koncepcije slobode. Kada bi postojala samo dva načina da se upotpuni Makelamova formula, moglo bi s razlogom da se tvrdi da postoje dve koncepcije slobode - i Berlin bi mogao biti spašen jednostavno tako što bi se svuda gde on koristi reč "pojam" stavilo "koncepcija". No, ne postoje samo dva načina upotpunjavanja te formule. Mnoštvo je različitih načina i svaki pokušaj da se oni svrstaju u dve kategorije ili vrste - kao što to čini Berlin - osuđen je na neuspeh. Može biti korisno svrstati ih u kategorije. Kao što ćemo videti, različite koncepcije se mogu na zanimljive načine svrstavati u grupe. No, nastojanje da se smeste u samo dve kutije - sa oznakama "negativna" i "pozitivna" - suviše je grubo.

Ako želimo da razmišljamo o razlikama između koncepcija slobode, trebalo bi da se usredsredimo na ulogu subjekta u njima, šta ona smatraju ograničenjima kojima je subjekat izložen, a šta njegovim ciljevima. Na taj način se može precizno i brižljivo utvrditi šta se dešava u raspravama o slobodi. Kada budemo identifikovali različite stavove koji nam se nude, možemo početi da razmišljamo koja koncepcija nama lično najviše odgovara. Neka pitanja tiču se subjekta - da li je subjekat empirijski pojedinac kojeg posmatramo? Ili je on njegovo racionalno, "više" ili "moralno" biće? Ili je, pak, zajednica ili grupa poput nacije ili klase? Druga pitanja se odnose na to šta se smatra ograničenjem - da li je to samo namerno i svesno uplitanje drugih? Da li neko može postati zavisan na osnovu sopstvene želje (poput želje za cigaretom)? Da li siromaštvo predstavlja ograničavanje slobode? Neka pitanja se odnose na ciljeve - da li se neko može smatrati neslobodnim ako je sprečen da uradi ono što želi? Ili što bi mogao želeti da uradi? Ili što bi doprinelo istinskom ostvarenju njegovog bića? To su teška i značajna pitanja, koja Berlin postavlja u svom eseju. O njima će biti reči u narednom odeljku.

nazad