Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Piše: Milica Jeftimijević Lilić

Podigni bedem

 

KUPUJEM NOBELA!

Ja, Homer u vemenu prozvan mudrim
Reših da oglasim se povodom važnim.
Svi kopiraste me, hvaliste -
Nagrade nigde! Imam li prijatelja, pitam se,
kad niko ne lobira u moje ime.

Uzeću, napokon stvar u svoje ruke, rekoh sebi!
Reših da i ja ovenčam se.
Ali ne bih sad moljakao za bilo koju,
Nagradu glavnu hoću,
kupujem Nobela, sve Kirke i Penelope dajem...
i Ahileja pride i konja Trojanskog
i Helenu i svu vaseljenu,
reših da napunim im trezore.
Mnim nagrađen biću, a da sam veliki svi znaju...
ako to baš važno je za ovu stvar, sad i ovde.

Al' ja znam da sve cenu ima,
ne verujete li, Nobelov komitet pitajte.
Princip je jednostavan,
Svuda isproban, ko više da - nosi.
Al' ne uzmite mi za zlo što pisah iskreno,
iskren je i kupac,
njegova je poslednja.

Što da se lažemo,
Kupac sam, Nobela kupujem, ko još klasike cita!
Zažagrila očima svita,
Dolare broji, broji, broji...
Gotovo je, maske su pale!
Držmo se oprobanog modela!
Kupujem, kupujem Nobela!


ISTORIJA

Osuđeni na filmsku verziju istorije
Trajno osakaćeni smo za životnu.
I makar je genijalci kreirali
sa najhumanijim ciljem,
Ona ostaje to što je, fikcija,
Stvarni život uzmicaće čvrsto stisnut u šaci
Maga što kroji svet po meri sile.
Sve se jednom moralo desiti prvi put,
Iskreno, istinito, strašno, krvoločno
Sve drugo imitacija je, manipulacija
Znamo!


Podigni bedem

Ka drugima kreneš li,
naoštri kandže,
iskezi zube
kao svoj štit
da vide da ih znaš
i šta od njih
čekaš.
Nek ne zavara te
pitomost oka
kojim u prvi mah
gledaju te,
Zamka je.
Ne daš li im
što traže,
od tebe očekuju
Ubodu nadaj se
i spreman budi
da odbraniš se.
Ako li istupiš
nečim od drugih boljim
znaj kakvu poruku
šalješ
i kud ih zloba vodi
te vežbaj ruku,
jezik oštri
i bedem diži.

To što želeo si
osmeh, priznanje
i otkrivena srca
pokucao si
na tvrda vrata
promašaj je
i sebe krivi
što svojim okom
stvari meriš.
To oduvek tako je
i mudri znaju
kad bedem
mukli pred
Sebe stavljaju.


NEDELJA JE

Jednoglasan nastup ptica i cvrčaka
Zasenjuje sirene, buku velegrada.
Pratim ga iz praznog parka.
Ne ometa ga odsustvo publike i aplauza.
Peva se najiskrenije za sebe.

Zapažam da rajski trenutak
nepredviđenog koncerta u sto ptičjih glasova
može da isceli milione.
Sve one što nisu pognuli glave
ni predali se beznađu
I nisu pritisnuti glađu
niti poniženi
za pogrešne korake i izbore,
pred sobom optuženi,
ni prinuđeni da javno kleče
kako bi dotakli stope vladara
ko i svi robovi.
Ovde se uči slobodnom disanju,
Pevanju na slobodne teme,
Let u visine.

Sve može da sačeka,
rokovi za razvode,
parnice, odmazde.

Nedeljno je jutro.
Liturgijski zvuk ptičje molitve okrepljuje.
Deca su uz majčino krilo.
Očevi listaju dnevne novine.
Razgovor starica što dopire
iz otvorenih prozora, tih je
i bez naboja svakodnevih.

Niko nije zaplakao,
potrčao, opsovao.

Nedelja je.


BIVANJE NEPREĆUTIVO

Od mnoštva prepadnem se
Tek mrvu poneti mogu
Da potvrdi zbivanje
Tek da okus prepoznam drugi put
Verujući u ponavljane svetlosti,
Tek da forma održi se, ne raščini
Svetlošću prožeta
Pokaže se kad tama svud je.
Da ne uvuče je beskraj u svoje grotlo gladno
I ne utopi se mnoštvom potisnuta.
S vremena na vreme kriknem istinom
Okrznuta
Bivanje čisto neprećutivo.


 

- 9 -