Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 



Promenada duha 33

Priredio: Vitomir Teofilović
 

TEMA meseca, GODINE

Povodom inauguracije Predsednika Republike

SAMOVLAŠĆE ILI VLADAVINA SVIH?

Ustavna ovlašćenja Predsednika Republike, naglašavaju naši pravnici i politikolozi, više su protokolarna nego stvarna. Mnogo su veća ovlašćenja predsednika vlade. No, u čitavoj našoj novijoj tradiciji moć je bila koncentrisana u rukama najmoćnijeg čoveka u državi, bez obzira kako mu se zvala funkcija. Tako se samo Slobodan Milošević pitao o svim bitnim državnim pitanjima, a Zoran Lilić i Milan Milutinović su bili samo puki izvršioci njegove volje; tako je bilo i sa vladajućim garniturama Borisa Tadića i, poslednjih godina, Aleksandra Vučića.

Koncentracija moći u jednim rukama nije dobra već u načelu. Narod ima izreku: "Četiri oka više vide od dva", a znamo da je pravo značenje te izreke da više očiju više vidi. Ovde su "oči" metafora za ukupan perceptivni i inteligibilni potencijal kolektivnog subjekta, u ovom slučaju celokupnog društva.

U civilizaciji se još pre dva milenijuma uvidelo i postepeno ugrađivalo u pravni sistem demokratskih društava načelo "čuti i drugu stranu" (temeljno geslo Rimskog prava: Audiatur et altera pars). A u istorijskim srazmerama do nedavno, u komunističkim i drugim monističkim državama važila je kao pozitivan pojam isključivost – ponosili smo se umesto da se stidimo Titovog gesla "Ko drukčije kaže, kleveće i laže!"

Moderna društva su uvidela i u politički sistem ugradila, da se podsetimo, tri nezavisna stuba moći – zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, što zajedno sa slobodnim izborima i oročenim mandatima obezbeđuje vladavinu prava. Postepeno je zaživeo građanski sistem bez premca u istoriji. Evropski sistem vrednosti, ovaploćen legislativom kao najhumaniji i ujedno najefikasniji kompleks zakona i propisa – danas je zajednički imenitelj svih razvijenih država na planeti: svih članica Evropske unije, SAD, Kanade, Japana, Južne Koreje, Australije, Novog Zelanda... To su društva velike vertikalne prohodnosti (mogućnosti da svako radi ono što najbolje ume), institucionalno otvorena za dinamičan razvoj, za promene i inovacije, koja su uvidela da je drukčije duša napretka.

Osnovna pretpostavka demokratskih, pravno uređenih i otvorenih društava je nezavisnost institucija, od pomenutih stubova moći do svih drugih društvenopolitičkih činilaca. Među njima važnu ulogu ima i sloboda medija, nesputani glas javnosti.

Kako je u tom pogledu kod nas?

Naša država na papiru ima sve institucije kao i razvijene demokratije, ali o svemu bitnom odlučuje jedan čovek, doskora predsednik vlade, sad predsednik države. Sve poluge moći su u njegovim rukama, sve političke institucije su izvršioci njegove volje. Mediji su, sa izuzetkom nekih od marginalnog uticaja, takođe u funkciji iste volje i predstave. A monopoli su – znamo iz svekolike istorije – sputavali društvenu dinamiku i svodili čitavo društvo na podobije i viziju nepogrešivog vođe. Umesto cvetanja svih cvetova, odnosno razmaha svih pojedinačnih i grupnih vizija i energija...

Još pre dva i po milenijuma čuveni grčki filosof Platon je u svom delu "Država" naglasio da je najbolja država ona u kojoj svaki građanin radi ono što najbolje ume. Nasuprot tome, kod nas je na prvom mestu partijska lojalnost ("partokratija"), neprikosnoveno uvažavanje piramide moći umesto slobodne utakmice znanja i vrednoće.

Mi smo u paradoksalnoj situaciji: načelno smo se (na rečima) opredelili za pristup Evropskoj uniji i evropskom sistemu vrednosti, a u praksi, umesto aktivne i kreativne uloge svih građana u realizaciji te vizije društva imamo na delu voluntarizam vođe i monopol njegove vizije tog puta, njegovih kriterijuma i instrumenata. Svedeni na jedan um ("jednoumlje"), napredujemo puževim korakom, a imamo potencijal za avionske brzine. To pokazuju naši gastarbajteri – fizikalci, majstori svih struka, lekari, inženjeri i naučnici – uživaju ugled širom planete. I ovde bi da smo društvo u kome su na prvom mestu poštenje, vrednoća i kvalitet rada a ne trka u poltronstvu prema vođi i partijskoj vrhuški.

ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

TURSKE NARODNE IZREKE

• Zdravom čoveku svaki dan je praznik.
• Sudbina vuka zavisi od njegovih nogu.
• Gladan čovek svađa se sa svima.
• Gladna kokoš sama nađe zrno.
• Najveća nemaština je nedostatak uma.
• Srce i jezik su mali, ali pokazuju veličinu čoveka.
• Srce je kao dete – nada se onome što želi.
• Ko ukrade minaret, zna gde će ga sakriti.
• Kleveta jednog prijatelja opasnija je od klevete hiljade neprijatelja.
• Čuvaj se gneva mirnoga čoveka i ritanja pitome životinje.
• Ko malo govori, živi spokojno.
• Asna je sestra vajde.
• Čuvaj se svakoga kome učiniš dobro.
• Đavo iskušava ceo svet, a zaludnik đavola.
• I kozja staza je širok drum čoveku bez dugova.
• Mudar čovek ima samo jedan put.
• Štap doseže do kože, a reč do srži.
• Kad hvališ prijatelja, ostavi malo mesta i za pokudu.
• Pametan ne govori ni što zna, glup govori i što ne zna.
• Knjiga govori duhu, prijatelj srcu, nebo duši, a sve ostalo – ušima.

Pojmovnik

AFORIZAM

Srpski satirični aforizam je već četiri decenije u svetskom vrhu – nikad i nigde na svetu nije toliko pisaca pisalo tako izvrsne satirične minijature. Nije slučajno što su prevedene na dvadesetak jezika, a da li je slučajno što su u našoj zemlji pastorčad i kod izdavača i u knjižarama i u bibliotekama?

U čast upravo izašle Antologije srpskog humora i satire od Domanovića do naših dana Branka Mikašinovića, pojmovnik za julsku ETNU je posvećen ovoj najkraćoj književnoj formi.

• Karl Kraus:
Aforizmu nije dovoljno da bude istinit, on mora istinu da nadmaši.

• Ivan Foht:
Aforizam je istina i po, sinteza umetnosti i filosofije.

• Martin Kesel:
Pravi aforizam je svemir u kapi rose.

• Galen:
U malo reči velika snaga.

• Karol Iržikovski:
Aforizam osvaja kratkoćom.

• Gerhard Branster:
Aforizam ne podnosi fusnote.

• Aleksandar Baljak:
Aforizam je dribling duha na malom prostoru.

• Miša Vojisavljević:
Aforizam je srpska borilačka veština.

• Vesna Denčić:
Svi aforizmi su nam na iste teme. Bolje nemamo!

• Aleksandar Baljak:
Kad na vreme stavim tačku na priču, ispadne aforizam;
kad zakasnim, nastane roman.

• Milan Todorov:
Aforizam je roman koji se čita u jednom dahu.

• Gete:
Anegdote i izreke su pravo blago ako one prve na prikladnom mestu ubacite u razgovor i ako vam ove druge u pravi tren padnu na pamet.

• Šamfor:
Sastavljači zbirki stihova i izreka su kao ljubitelji trešanja ili školjki – prvo biraju najlepše, a na kraju pojedu sve.

• Zoran T. Popović:
Sve priče su već ispričane. Zato ja pišem aforizme.

VELIKANI DUHA

SAŠA GITRI
(1885 – 1957)

Od smrti francuskog dramskog pisca, režisera i glumca Saše Gitrija prošlo je šest decenija. Osim svog zanimljivog i raznovrsnog opusa ostavio nam je i niz crnohumornih, katkad i ciničnih, opservacija.

• Kad bi oni koji me ogovaraju znali šta mislim, još više bi me ogovarali.
• Ljubav je laka psihička bolest koja se uspešno leči brakom.
• Ima žena koje paze na ono što im muž govori samo u snu.
• Uspešan muškarac je onaj koji zarađuje više nego što njegova žena troši. Uspešna žena je ona koja je uspela da nađe taskovog muža.
• Žena može ni od čega da napravi tri stvari: šešir, salatu i svađu.
• Ima žena čije je neverstvo jedina spona koja ih još vezuje za muža.
• Žene nas vole u celini, a mi njih obožavamo u sitnicama – mi imamo glavu, a one imaju oči, nos i usta; mi imamo telo, a one imaju ramena, grudi, bedra; mi imamo noge, a one imaju butine, kolena, listove...
• Onome ko vam preotme ženu najbolje ćete mu se osvetiti
ako mu je ostavite.
• Zamišljam prevarenog muža kako govori: "Baca me u očaj pomisao
da taj gospodin sada zna čime sam se zadovoljavao."
• Ima ljudi koji govore, govore, govore – sve dok nešto ne kažu.
• Ući u pozorište kad je glumac na bini isto je kao i staviti ruku na rame čoveku koji upravo crta.
• Ljudi bez zazora govore loše i o remek-delima misleći da tako ostavljaju utisak vrsnih poznavalaca umetnosti, ali da kažu nešto dobro, a kamoli da se oduševe nekim delom, tu su krajnje oprezni!
Boje se da ne ispadnu smešni.
• Dokle god volimo nekog zbog njegovih vrlina, to nije ništa ozbiljno.
Ali kad zavolimo i nečije mane, to je prava ljubav.
• Kad bi muškarci bili tako izvrsni ljubavnici kako o sebi pričaju,
žene ne bi imale vremena ni da se očešljaju.

VREMEPLOV

PAVLE JANKOVIĆ ŠOLE
(1939-1997)

• Sada je drugo stanje. Od koga je?
• Znao sam da će za propast okriviti portira.
On je u fabriku puštao – bivšeg direktora.
• Koliko ima pacova vidi se tek kad – brod tone.
• Jedni čine napore, ostali – stenju.
• Mislio sam tapšu me, a proveravali koliko mogu da – natovare.
• Iz svoje se kože ne može. Ali, može pod tuđu.
• Televizija je masovni medij za pojedinačno zaglupljivanje.
• U mraku sve izgleda kako zamislimo.
• A kad se dočepao državne sise, podetinjio je.
• U našoj zemlji se živi od radničkih ruku. Od svake – po nekoliko.
• Vlast je dobra kada se – ne oseća.
• Jedan čovek nikada ne bi poverovao u ono u šta odjednom poveruju – hiljade ljudi.
• Detinjstvo je najlepše doba za – sećanje.
• Ni Diogen ne bi sedeo na buretu da je bilo puno.

PREVOD

IVO ANDRIĆ
(1892 – 1975)

APHORISMS AND INSIGHTS
From the book "Serbian satire and aphorisms",
edited by Branko Mikašinović

• Most evil and dark people can be seen around shrines,
monasteries and mosques. ("Letter from the year 1920")
• Terrible and magnificent is the destiny of rebellion. ("Rebellion")
• For the crumbling empire there is no salvation because both the disease and the medicine are equally deadly.
• Cemeteries are proof of life rather than devastation. (The Damn Yard)
• Graveyards die too. (Referring to the Jewish cemetery in Sarajevo)
• Knowledge must go to the end; deeds must have a specific goal. („Zeko")
• People enjoy conversations about the failure and humilitation of those who fly and rise too high. (The bridge on the Drina)
• Whispering, the ancient instrument of the unhappy and the prosecuted.
• Beware of Mondays! This is the day when people pressure you the most, when tasks appear on all sides.
This is, often, the day of hasty conclusions and fast decisions.
• To keep silent is hard only for those who do not think.
• We are all dead, waiting in line for burial.
• Solitude is the luxury of rich minds.
• Careless indifference is a great gift and a powerful weapon of youth.
• It is strange how little we need to be happy;
and even stranger how just that little is what we lack.

Translated by Dejan Stojanović

- 15 -