IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 20



MUZIČARI

Rođeni sam muzičar
Za sviranje imam dar
I pre no što sam se rodio
Za muziku sam se odlučio

Sluha nemam, note ne znam
Al' za muziku sam vezan
I slatkiša čak se gnušam
Samo Mocarta da slušam

Raznih boja veličina,
Mnogo instrumenata ima
Ne napušta mene nada
Volim daire, za sada

Kupiše mi bubanj fin
Prirediću bučan čin
Deci dobro buka dođe
Dok nam zabava ne prođe

Note šire glasan zvuk
Susede natera na muk
Ja uvežbavam etide
Stalno sviram, dobro ide

Neću u prirodu, na selo
Zato nabaviću čelo
Gudalo je kao luk
I k'o potok teče zvuk

Otac gnjavi klavir naš
I pedalu gazi baš
Po dirkama udaraju prsti
Tata svira, a mama se krsti

S flautom je teška muka
Dunem u nju nema zvuka
Tražim učitelja veštog
Da me poduči bar nešto

Postaću gitarist, znam
Prebiram po žicama
S ponosom gitaru držim
Dva akorda znam do srži

Ded mi dade u muzičkom žaru
Harmoniku svoju staru
Širiti joj treba meh
Al' me opet prati peh.

Fuge, dva muzička komada
I sonate pišem sada
Mamu i tatu zadovoljno gledam
Šteta, jer nota je samo sedam

Nadarenost ćerku štiti
Harfistkinja ja ću biti
Naspram zlatne harfe stojim
Zasad na njoj žice brojim

Stišava se ceo dom
Mama svira saksofon
Za prijatnost naše muze
Delimo joj aplauze

Al' ideja tati sinu
Braci kupi violinu
Otad ovde nema mira
Brat na nerve naše svira

Zar ćeš muziku da učiš?
Moraš brzo da odlučiš!
Mada, kad se dobro uči
I šerpa mi lepo zvuči!

Alena Kurenaja
Rusija, Moskva
(Preveo
Milivoje Baćović)



KAD BI MENI DALI

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi, pričali bi nešto.
Trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo, a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.

Brana Crnčević

MAJSTOR

Šta to radiš majstor kvariš,
vodu variš vodu ladiš?

Iza uva, tebe češka
neka veća, ljuta greška.

Pristigle su nove stvari
treba nešto da se kvari.

Iz slavine voda curi
prepušta se fiskulturi.

Po parketu voda lije
gledaj, gledaj, te rospije.

Popraviće sve to Vlado
tatin majstor, a ne jado!

Sekira se ipak tata
kao majstor od zanata.

Vladina mu pomoć prija -
Skuplja pita neg tepsija!

Ranko Risojević

NERAZDVOJNI DRUGARI

Tata je glava porodice,
a mama ne zna gdje joj je glava.

Djeca znaju šta je suština.
Zato odvajaju kupus
kada jedu sarmu.

Vidio sam patike,
samo što ne pričaju.
Pertlama im zavezan jezik.

Moji roditelji nemaju
isto mjesto stanovanja.
Mama živi u kuhinji,
a tata u dnevnom boravku.

Jednom sam se zakačio
s najboljim drugarom.
Od tada smo nerazdvojni.

Kad me je djevojčica iz razreda
pitala da joj pokažem
svoju simpatiju,
morao sam da joj kupim
ogledalo.

Škola je najvažnija.
To treba ponoviti.

Mi idemo s pjesmom u školu.
Ne vadimo slušalice iz ušiju.

U kakvom su stanju školske stolice,
nije ni čudo što na času
sjedimo na ušima.

Naš auto ne ide na benzin,
već tati na živce.

Današnje djevojke su teške naravi.
Zato moj brat valjda ide u teretanu.

Sve se to dogodilo na putu za ludilo.
Upoznali smo se na putu do škole.

Djeco, nemojte da psujete na ulici.
Nije vam ovo učionica.

Stanislav Tomić



KLЈUČIĆ ZA OSMEH

Moj ključić za osmeh-
to su lepe reči,
ne može da niko
u tome me spreči.

Svima ću da kažem-
dobar dan i zdravo,
da kulturan budem
na to imam pravo.

Hvala, doviđenja,
oprosti, izvini,
nije teško reći,
samo ti se čini.

Pokušaj i biće
drago tvojoj mami,
kad ključić za osmeh
okreneš u tami.

Opet svima kaži-
dobar dan i zdravo,
da kulturan budeš,
na to imaš pravo.

Hvala, doviđenja,
oprosti, izvini,
nije teško reći,
samo ti se čini.

Vid Vukelić

NE JEDE SE SVE ŠTO LETI

Zašto voliš, moja luda glavo,
sve šašavo i sve lepršavo.

Lepršaju krila, lepršaju snovi.
Lepršaju kljunovi, a nekad i kljovi.

Lepršaju repovi. Lepršaju grive.
Čak i neke ribe što u moru žive.

Za Pegaza, znate - lepršavi konjić.
A Dambo se zove lepršavi slonić.

Onomad sam, ljudi,saznao od dede:
sve ono što leti, ipak se ne jede.

Radomir Mićunović


KRAVA


Nije naša krava lila,
nit se Milka zove,
al’ nam zato mleka daje
sve godine ove.
Čokoladu ne zna
da napravi ona,
al’ mleka i sira nama,
daje bez pardona.

Dragana Meseldžija

- 11 -