Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Intervju

  Dr Franci Čeč, predsednik Društva aforističara Slovenije,
aforističar i predavač "Škole humora"

Neprocenjive vrednosti

Mladima želimo da stvorimo uslove
i da im omogućimo takve odnose
da mogu da izraze svoje potencijale.

Franci Čeč se u celoj svojoj profesionalnoj karijeri bavi ljudskim resursima. Vodio je brojne lokalne, regionalne, nacionalne i međunarodne projekte iz ovog područja. Bio je na vodećim radnim mestima u privredi, javnom sektoru i nevladinim organizacijama. Napisao je više stručnih knjiga i članaka o liderstvu, koučingu i humoru. Na akademskom nivou Franci Čeč se posvetio koučingu. Osnivač je i prvi direktor Instituta za koučing.

On je inicijator, jedan od osnivača i predsednik Društva aforističara Slovenije. Napisao je i preveo je više knjiga aforizama. Aforizme objavljuje u dnevnim listovima i na radiju i televiziji.

* * *

ETNA: Gospodine Čeč, kako izgleda aforistička scena Slovenije i koje su glavne aktivnosti autora koji su okupljeni u Društvo afrostičara Slovenije?

ČEČ: Kad čitam aforizme u Poljoprivrednim i zanatskim novostima iz 1865. godine, aforizme u Ljubljanskom zvonu iz 1918, ili u nezaboravnoj Pavlihi, kao i misli preminulog, poštovanog kolege Žarka Petana, zaključujem da danas aforistika u Sloveniji nije u najboljoj situaciji. Nemamo satirični časopis, a u drugim medijima, s časnim izuzecima (Nedelo, kao nedeljno izdanje dnevnika Delo i mariborski Večer), nema prave mogućnosti za objavljivanje stvaralačkih dostignuća na području aforistike, a to posebno važi za mlade aforističare.

Globalizacijski trendovi (upotreba novih tehnologija, visok stepen mobilnosti, integracija u globalnu mrežu odnosa), takođe i "mekdonaldizacija" sveta, posebno su značajni za mlade koji su najmasovniji korisnici novih usluga, novih tehnologija i veće uključenosti u globalne virtualne i fizičke mreže. U tom kontekstu mladi su voljni da pronađu predstavnike aforistike, a na drugoj strani zaključujemo da je jedna od osnovnih odlika značenja aforizma da je njegov autor, po pravilu, poznat. Mladi se danas radije skrivaju na različitim forumima, četovima i portalaima kao anonimni autori objava.

Uprkos svemu, slovenački aforističari traže nove inovativne puteve za promociju autora. Mladima želimo da stvorimo uslove i da im omogućimo takve odnose da mogu da izraze svoje potencijale. Mislim da smo na pravom putu i da će nam se trud na duže staze isplatiti. U ovom trenutku je najvažnije da nas čitaoci rado čitaju.

ETNA: Šta nam možete reći o saradnji slovenačkih aforističara sa kolegama u regionu, posebno sa aforističarima u Srbiji?

ČEČ: Ako bih želeo da tu saradnju opišem u jednoj reči, glasila bi - odlična. Svojim radovima aforističari teško prodiru u druge države i zato su ti kanali za promociju još važniji. U susretima aforističara iz regiona dobijamo inspiraciju, nove ideje i potvrdu da radimo u pravom smeru. To je jedinstvena mogućnost za susrete, druženje i razmenu iskustava sa kolegama iz drugih država. Uveren sam da ćemo u budućoj međusobnoj saradnji u regionu svoje kreativne snage i nadalje razvijati u korist napretka i slave aforistike.

ETNA: Uskoro će u Beogradu biti objavljena knjiga izabranih aforizama velikog slovenačkog aforističara Žarka Petana pod naslovom Istorija budućnosti. Kako Vi vidite aforističarsko delo Petana i značaj ove knjige da na prostoru bivše države ovaj veliki satiričar bude još bolje poznat i vrednovan?

ČEČ: Žarko Petan je bio uzor, mentor i prijatelj brojnim slovenačkim aforističarima. Njegovom smrću aforistika u Sloveniji i šire je mnogo izgubila i nastala je velika praznina koju je teško nadoknaditi. Zato se izuzetno radujemo što su srpske kolege, na čelu s Aleksandrom Čotrićem, odlučili da objave knjigu izabranih aforizama ovog velikog slovenačkog aforističara koji je ostavio neizbrisiv pečat u regionu i šire. Nesumnjivo je objavljivanje ovakvog književnog dela veliki događaj i za naše aforističare, i zato intenzivno razmišljamo o mogućnosti promocije knjige u Sloveniji.

ETNA: Vi ste priredili Antologiju slovenačkog aforizma na srpskom jeziku Sunčana strana Alpa na osnovu koje su čitaoci u Srbiji mogli da sagledaju kvalitet slovenačke aforistike, a dobitnik ste i priznanja Beogradskog aforističarskog kruga "Zlatni krug" za prevode srpskih autora na slovenački jezik, konkretno za Antologiju srpskog aforizma. Na čemu sada radite?

ČEČ: Priznanje Beogradskog aforističarskog kruga znači mi veoma mnogo i predstavlja čast, a istovremeno i obavezu da nastavim s novim i uspešnim projektima.

U ovom času uveliko se bavim izradom projekta Etnički humor u svetlu tolerancije i govora mržnje, koji smo prijavili na konkurs Kancelarije Vlade Slovenije za informisanje.

Osnovni cilj projekta je da mladima na zanimljiv način približi problematiku poštovanja i prihvatanja različitih etničkih grupa, izbeglica i migranata. Specifični ciljevi projekta su podsticanje mladih da počnu da razmišljaju o uzrocima i posledicama etničkog humora, da prave razliku između namernih i ironičnih etničkih viceva, da uspostave korelaciju između šala i etničkih konflikata i da prepoznaju mogućnosti da se u pozadini humora kriju različite problematike odnosa i percepcije stvarnosti.

ETNA: Bili ste jedan od organizatora uspešnog Festivala u Sevnici, u Sloveniji na kojem su nastupali i aforističari iz Srbije. Takođe, učestvovali ste na Satira festu u Beogradu. Koliko ovakve manifestacije mogu da doprinesu popularizaciji aforistike?

ČEČ: Takvi susreti su od neprocenjive vrednosti i valjalo bi ih u narednom periodu osnaživati.

ETNA: Vi ste autor knjige Škola humora i predavač na ovu temu. Humorom se bavite naučno, studiozno i s velikim poznavanjem njegovih uzroka i posledica. Pošto je humor i terapeutsko sredstvo, kako izgledaju Vaša predavanja i koji ciljevi se njima postižu, jer smo, pretpostavljam, saglasni da u našem ličnom i kolektivnom životu nema dovoljno smeha?

ČEČ: Svrha Škole humora je da različitim ciljnim grupama predstavi neke značajne aspekte humora, posmatranog sa stanovišta različitih naučnih disciplina. Kod humora nas uvek iznenadi kako malo pažnje mu posvećujemo. Posebno se radujem predavanjima u preduzećima i drugim organizacijama, jer humor veoma mnogo utiče na pobošljanje organizacione atmosfere u nekoj zajednici. Zato i predstavljam humor kao koncept pozitivnog psihološkog kapitala, i posledično - razvoja ličnosti u svetlu pozitivne psihologije.

ETNA: Molimo Vas da za čitaoce "Etne" kažete nekoliko Vaših aforizama!

ČEČ:
Jedanaesta Božja zapovest: Ne poštuj prvih deset!

Moderan oglas: Na određeno ili za stalno zapošljavam osobu koja će mi tražiti posao.

Pred ljudima s praznim stomacima nikad ne treba govoriti punim ustima.

Nezaposlenima je ulaz zabranjen - pisalo je na vratima Zavoda za zapošljavanje.

Verujem u večnu ljubav. Samo partnere treba menjati.

Na njoj je bilo nešto životinjsko. Imala je pileću pamet.

Ljudi najradije idu na sahrane. Jedino tamo mogu da čuju neku lepu reč.

Bio je veoma plodan pisac. Imao čak petoro dece.

Bolje je biti vuk, nego mamac za vukove.

Seks je jedina sportska disciplina koja dopušta upotrebu nedozvoljenih sredstava.

Stav modernog menadžera: Bolje bajpas preduzeće, nego bajpas na srcu.

Samo onima s dugim prstima nije problem da ih gurnu duboko u džep.

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -