Početna

Arhiva

Kontakt

 

IN-OUT

 
 
 

 

 

 


Piše: Filip Mladenović


Izvršitelj

(socijalna drama u dva izvršenja)

STRANKE u postupku:

Osoba Ta i Ta
Supruga Osobe Te i Te
Ćerka Osobe Te i Te
Sin osobe Te i Te
Poštar
Izvršitelj
Pomoćnik izvršitelja
Policajci
Advokat
Socijalni radnik
TV novinarka

I izvršenje

Scena 1.


(Standardno opremljena dnevna soba u tipičnom stanu solitera konfekcijskog kvarta predgrađa velegrada.)

Supruga osobe te i te (pegla i razgovara preko mobilnog telefona): Halo, čuješ li me!? Onda sve to potopiš u ključalu vodu i ostaviš da se krčka 4-5 minuta...
Ćerka osobe te i te (sa tabletom u krilu): Sad, sad…! Bravo! Osvojila sam 8. nivo!
Sin osobe te i te (kucka po tastaturi mobilnog telefona): Smanji malo doživljaj!
Osoba ta i ta (menja TV kanale pomoću daljinskog upravljača): Ima li tople vode u bojleru?

(Zvono ulaznih vrata stana.)

Sin (ustaje): Ja ću! Sigurno je neko od mojih!
Osoba ta i ta: Nisam ni sumnjao, čim su ovako seli na zvonce!
Supruga: Meni ova zvonjava više liči na poštara...

(Na vratima sobe pojavljuje se poštar u pratnji sina.)

Poštar: Dobar dan želim... Jedna preporučena pošiljka za vas!
Osoba ta i ta: Šta je sad, opet neka "čestitka"!?
Poštar: Od izvršitelja je, neko rešenje. Potpišite ovde da ste je primili!
Supruga: Kakav izvršitelj?
Osoba ta i ta: To je neka greška! Pogledajte pažljivo, možda je došlo do zabune!
Poštar: Na koverti je vaše ime i prezime i ova adresa. Greške nema!
Supruga: Mi to nećemo primiti!
Osoba ta i ta: Vratite to, napišite da je primalac nepoznat, da se odselio, nažvrljajte bilo šta.
Poštar: Ako ne primite ovu pošiljku od izvršitelja, oni će rešenje okačiti na oglasnu tablu suda i to je isto kao da ste je primili. Ne gine vam izvršitelj u stanu i plenidba stvari zbog duga!
Supruga: Kakav dug!?
Osoba ta i ta: Ova kuća nikome ništa ne duguje! Nismo u kreditima, nemamo platne kartice, račune plaćamo redovno!
Poštar: Bolje vi preuzmite ovu pošiljku, da možete blagovremeno uložiti žalbu ako je neka greška u pitanju.
Supruga: Ne potpisuj!
Sin: Mama, poštar je u pravu.
Ćerka: Tata, potpiši, pa ćemo se žaliti. Sigurno su nešto pobrkali!
Osoba ta i ta: Dajte, da vidimo šta piše unutra.
Poštar: Evo, ovde se potpišite, da vas više ne jure!
Osoba ta i ta (potpisujući): Ako potpišem, kajaću se, ako ne potpišem, opet ću se kajati. Ovo mi zvuči poznato!

(MRAK.)
 

Scena 2.


Osoba ta i ta (otvarajući plavu kovertu): U ovoj državi je sve moguće!
(Čita pažljivo, menjajući izraze lica, od zbunjenosti do besa.) Pa da li je ovo moguće!?
Supruga: Čitaj glasno, da svi čujemo!
Osoba ta i ta: Izvršitelj taj i taj u izvršnom postupku izvršnog poverioca "Elektrodistribucija" protiv izvršnog dužnika osobe te i te, dakle mene, donosi sledeći ZAKLJUČAK:

Određuje se sredstvo izvršenja određeno zaključkom izvršitelja broj taj i taj od tog i tog datuma, tako što će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.
Ukoliko se uplata celokupnog iznosa potraživanja izvršnog poverioca "Elektrodistribucije" zbog dugovanja za neplaćene račune za struju u iznosu tom i tom i troškova izvršnog postupka u visini toj i toj ne može izvršiti u celosti prodajom zaplenjenih pokretnih stvari, preostali dug će se namiriti tako što će se izvršenje sprovesti plenidbom zarade i drugih stalnih novčanih primanja izvršnog dužnika, do potpunog namirenja duga. Zaplenjuje se 2/3 zarade, odnosno 1/2 novčanih primanja izvršnog dužnika, ukoliko isti po tom osnovu prima iznos manji od minimalne zarade.

Supruga: Neko je ukrao tvoje podatke i podmetnuo ti dug!
Sin: Tata, to je krađa identiteta. Moraš odmah da uložiš žalbu.
Osoba ta i ta (nastavlja sa čitanjem): Pouka o pravnom leku: protiv ovog zaključka izvršitelja nije dozvoljen prigovor.
Ćerka: Tata, idi što pre u Elektrodistribuciju, vidi gde su pogrešili.
Osoba ta i ta: Ovde piše da dugujem više od 200 hiljada za neplaćene račune za struju na adresi na kojoj nikada nisam stanovao. To je suprotan deo grada, tamo nikad nisam ni svraćao!
Supruga: Kako je to moguće!? Pa tako mogu svakome od nas da nakače dug!
Ćerka: Od kukanja nema ništa! Tata, moraš hitno i do tog izvršitelja.
Sin: Moramo i u policijsku stanicu, da uzmemo potvrdu da na toj adresi nikada nisi bio prijavljen!
Supruga: Pođi ti i do suda, da vidiš sa njima šta nam je činiti.
Osoba ta i ta: Šta će to meni ljudi moji!? Pored svih briga, sad treba da se bakćem sa ovim glupostima.
Sin: Tata, danas je krađa identiteta veliki biznis. Veći od prodaje ukradenih beba!
Osoba ta i ta: To nije moj problem, već državni! Čemu onda država, šta rade ti silni činovnici koje plaćamo?
Sin: Pa i oni igraju igrice, na višim nivoima!
Osoba ta i ta: Trebaće nam dobar advokat za ovo. Odakle da ga platim!?
Ćerka: Tata, uz tebe smo. Radićemo nešto preko omladinske zadruge, biće para za advokata.
Supruga: Pozajmiću ako treba od mojih. Ne brini!
Sin: Tata, zamisli sve ovo kao kompjutersku igricu. Trenutno smo na prvom nivou.
Osoba ta i ta: A moje vreme? A moji živci? Šta će meni ovakva "igrica"? Da obigravam oko kancelarija, idem na izlete i čitam oglasne table suda, da strepim od državnih uterivača dugova!?

(MRAK.)
 

Scena 3.


(Osoba ta i ta sedi za radnim stolom krcatim fasciklama i papirima. Oko stola stoje supruga, ćerka i sin.)

Osoba ta i ta: U "Elektrodistribuciji" me primio njihov glavni pravnik… Ljubazan, uglađen, dobro potkovan… Kaže, sve je po propisima… Električno brojilo se vodi na moje ime, tu je i moj matični broj, samo što adresa nije tačna… Pričao je o tome kako se na razne načine mućka sa brojilima, ali su navodno nemoćni…
Sin: Šta su ti rekli u policiji?
Osoba ta i ta: Šta su rekli? Ispitaćemo, istražićemo, ispravićemo… Pitam, kako i kada, oni kažu obavestićemo vas… Ponovo pitam kada ćete me obavestiti, oni opet – kad obavimo sve istražne radnje…
Ćerka: Pas juri svoj rep!
Supruga: Da li si stigao da odeš do suda?
Osoba ta i ta: U sudu ne mogu dopreti do sudije, da sa njim porazgovaram. Uputili su me na pisarnicu, da podnesem žalbu predsedniku suda! Kažu, takva je procedura…
Ćerka: Ima li javni pravobranilac neki predlog?
Osoba ta i ta: Samo se gorko nasmejao… Vrti glavom, koluta očima, kaže da smo kao vrsta skroz izgubili moralni kompas. Uložiće i on neku žalbu, ali su prognoze – mrka kapa!
Sin: A što mi ne bismo tužili "Elektrodistribuciju" i tog sudiju koji je nakaradno presudio?
Osoba ta i ta: Zato što ne bismo dizali glave od priprema za ročišta, a to bi nas i finansijski ojadilo…
Ćerka: Mora da postoji neka sudska praksa za ovakve slučajeve!
Osoba ta i ta: Ovakav slučaj nije zabeležen u sudskoj praksi. Da te tuže za navodni dug za struju na adresi gde nikada nisi bio prijavljen niti si tamo boravio – takva budalaština do sada nije zabeležena.
Ćerka: A zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja?
Osoba ta i ta: Podneo sam u pisanoj formi pritužbe… Oni će sada po službenoj dužnosti preduzeti neke mere, ali sumnjam da će bilo šta ispasti od toga.
Supruga: Nadrljasmo, ni krivi, ni dužni!
Osoba ta i ta: Ovo su opasni igrači… Svaka država ima svoju mafiju, ali ovde mafija ima svoju državu!
Sin: Ja tebi – ti meni, to je zakon vladanja!
Ćerka: Tata, da odem u tu zgradu gde si navodno stanovao, da uzmem potvrdu od stanara da tamo nikada nisi bio?
Osoba ta i ta: Dobra ideja, ali sumnjam da će to sudija uzeti kao dokaz. Uvek može da kaže da smo potplatili stanare… Ili da ti potpisi nisu validni za sud!
Sin: Možemo tvoj slučaj da postavimo na društvene mreže, da što veći broj ljudi sazna šta se valja iza brda!
Osoba ta i ta: Radi šta hoćeš, ali mi gubimo trku sa vremenom…
Supruga: Mora da postoji neki vanredni pravni lek!?
Osoba ta i ta: Naravno da postoji: omča, most ili otrov!
Supruga: Ne lupetaj! Bilo je i gorih stvari do sada, pa smo se izvukli!
Sin: Tata, da se kladimo da ćemo nadmudriti ove državne varvare!?
Osoba ta i ta: Deco moja, kako bih voleo da živim sa vama u nekoj zemlji gde nema uniformi, zastava, carina, poreza, crkava, kasarni, izvršitelja, udarnih vesti, rijaliti TV programa…

(Mrak.)
 

Scena 4.


(U dnevnoj sobi stoje dva policajca, izvršitelj i pomoćnik izvršitelja.)

Osoba ta i ta: Lepo vam ljudski kažem: u pitanju je greška!
Izvršitelj: Mi radimo po zakonu, na osnovu dokumentacije!
Supruga: Ali gospodine, da li nas čujete? Moj muž nikada nije živeo na toj adresi niti je mogao da napravi toliki dug za struju. Jurite pogrešnu osobu!
Izvršitelj: Gospođo, mi radimo na osnovu dokumentacije izvršnog poverioca – "Elektrodistribucije". Ako je došlo do greške, vi to rešavajte sa "Elektrodistribucijom" ili preko suda!
Osoba ta i ta: Gospodine, bio sam u i sudu, i u "Elektrodistribuciji", i u policiji. Evo, imam potvrdu policije o prijavljenom boravištu samo na ovoj adresi i nigde drugde. (Pruža papir.)
Izvršitelj: To za nas nije merodavan dokument. Imamo sudsku, izvršnu presudu, i po njoj moramo danas da postupamo!
Supruga: Šta to znači!? Ukradu vam identitet zbog korupcije, a onda vam uzmu i život zbog arogancije!
Izvršitelj: Gospođo, omogućite mi da po zakonu okončam ovaj postupak. Kao što ste već upoznati iz rešenja, danas sprovodim izvršenje popisom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Zakonom je zabranjeno da se zaplene obuća, odeća, posteljina, posuđe, neophodan nameštaj, šporet, hrana i ogrev za tri meseca, ordenje, medalje i odlikovanja, lična pisma, rukopisi i invalidska pomagala. Sve ostalo je predmet zaplene.
Sin: Evo, zaplenite mene i prodajte me. Trgovina ljudima je postao legalan biznis.
Izvršitelj: Mladiću, uozbiljite se. Omogućite mom pomoćniku i meni da popišemo stvari koje će biti zaplenjene.
Osoba ta i ta: Šta se posle dešava, kada sve to popišete?
Izvršitelj: Dobićete na kućnu adresu rešenje o datumu iznošenja zaplenjenih stvari iz vašeg stana.
Ćerka: Kuda odnosite naše stvari?
Izvršitelj: Na procenu i na prodaju. Sav novac od prodatih stvari ide za namirenje duga izvršnom poveriocu.
Osoba ta i ta: A ostatak duga?
Izvršitelj: Onda ide novo rešenje Vašem poslodavcu o plenidbi 2/3 zarade, sve dok se celokupan dug sa zateznom kamatom i troškovima izvršenja ne namire.
Supruga: A koliki su ti troškovi izvršenja?
Izvršitelj: Troškovi imaju nekoliko stavki. Najpre, troškovi izvršnog poverioca, jer je morao da angažuje advokata za tužbu. Pa normirani troškovi izvršitelja. I najzad, troškovi angažovanja policijskih službenika, ovde prisutnih. Sve ćemo to lepo otkucati u rešenju, kako zakon nalaže!
Supruga: Zar policiju ne plaćamo svi mi, od naših plata i penzija!?
Izvršitelj: Gospođo, prošli put kada je bio zakazan popis stvari za zaplenu niste hteli da otključate vrata. Još ste nahuškali komšinice i komšije na mene, pretili novinarima… Ovog puta smo morali da angažujemo policajce. To je standardna procedura!
Osoba ta i ta: Kada jednog dana uspem da dokažem da je u pitanju greška i da to nije moj dug, šta će biti sa našim stvarima i mojim parama?
Izvršitelj: Možete da podnesete tužbu Upravnom sudu. Na osnovu pravosnažne presude tog suda, ako niko u roku od 15 dana ne uloži žalbu, stičete pravo na povraćaj novca i na isplatu novčane naknade za oduzete stvari, sa pripadajućom kamatom.
Osoba ta i ta: Za oduzete stvari neću pare sa pripadajućom kamatom! Hoću moje stvari opet u našem stanu, na istom mestu odakle ćete ih odneti.
Izvršitelj: Žao mi je gospodine, ali to je nemoguće.
Supruga: A koliko dugo traje taj sudski spor pred Upravnim sudom?
Izvršitelj: Koliko je meni poznato, između 2 i 3 godine. Mnogo je sudskih predmeta, mali broj sudija, pa se dugo čeka na presudu.

(MRAK.)
 

Scena 5.


(Poluprazna dnevna soba, u kojoj nedostaje većina stvari.)

Osoba ta i ta: I, šta ćemo sada!?
Sin: Ja sam oformio grupu na društvenim mrežama pod nazivom "STOP otimačini". Grupa ima već nekoliko hiljada članova, svi nas podržavaju!
Ćerka: Ja sam u školi razgovarala sa razrednom i sa direktorom. Spremni su da me podrže ako se odlučimo na javni protest, ispred suda ili zgrade Vlade.
Supruga: Čula sam se sa mojima, spremni su da nam pomognu. Kažu da ne brinemo, sve će se lepo okončati.
Osoba ta i ta: Sve je to divno i krasno, ali mi ostadosmo bez većine stvari... A uskoro će da mi plene 2/3 plate. Kako ćemo i kuda ćemo!?
Sin: Tata, borićemo se! Šta drugo?!
Ćerka: Jesi li napravio dug? Nisi? Da li su ti ukrali identitet? Jesu!? Važno je da ti je mirna savest!
Osoba ta i ta: Od mirne savesti se ne plaćaju računi i ne pune se frižider i zamrzivač!
Supruga: Ako treba strpećemo se te 2-3 godine, dobićemo spor na sudu, sa sve kamatom. Ne sekiraj se!
Osoba ta i ta: Ako su mi ukrali lične podatke, ko mi garantuje da će sve stati na izmišljenom dugu za struju?
Sin: Obrati se Ministarstvu pravde, piši kabinetu premijera. Animiraćemo medije, neka svi znaju za ovu bruku i sramotu.
Osoba ta i ta: Sinko, ne budi naivan. Ko zna koliko je ovakvih i gorih slučajeva? Niko ne piše o tome, mediji se bave sporednim stvarima i glupirity šou programima!
Ćerka: Podneo si žalbe Zaštitniku građana i Povereniku za informacije od javnog značaja. Što više javnosti, to manje šanse da ti pakuju nove dugove!
Osoba ta i ta: Dok mi sve to izvedemo – proš’o voz! Am, am, i pojedoše ti 2-3 godine života!
Ćerka: Mafijaši kupuju podatke od bedno plaćenih državnih činovnika! Korupcija nadire sa svih strana – to je specijalni rat protiv građanki i građana.
Sin: Ako smo u ratu, branićemo se svim sredstvima.
Osoba ta i ta (ironično): Možemo da štrajkujemo glađu u krugu porodice!
Ćerka: Što da ne!? Sešćemo ispred zgrade Vlade i štrajkovaćemo glađu!
Supruga: Ne preteruj! Sve će biti u redu, lepo vam kažem!
Osoba ta i ta: Moramo da razvijemo sve scenarije, od najgoreg do najboljeg.
Sin: Tata, korumpirana država je objavila rat ovoj porodici i krenula na njenu teritoriju, na ovaj stan. Ako tu napast ne zaustavimo svim sredstvima, krenuće na naše zdravlje i na naše živote!

(Zvono na ulaznim vratima stana.)

(MRAK.)
 

Scena 6.


(Na vratima poluprazne dnevne sobe poštar u pratnji sina.)

Poštar: Komšija, opet ista priča. Preporučena pošta, rešenje o izvršenju.
Osoba ta i ta: Ma preuzeću ja na sebe i sve državne dugove!
Supruga: E, sad ne potpisuj, neka ga okače mački na rep oglasne table suda.
Poštar: Ako se ne potpiše, ja vraćam izvršitelju. On opet pošalje, pa ako mu vratim i tu pošiljku, onda rešenje kače na oglasnu tablu.
Osoba ta i ta: Daj ovamo, da vidimo kolika je sada cifra i od koga je!

(Poštar obavlja formalnosti i odlazi.)

Osoba ta i ta (otvara koverat i čita): Izvršni poverilac je dana tog i tog podneo predlog za izvršenje u kom je predložio izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. Opa bato!
Supruga: A ko ti je sad pa taj izvršni poverilac!?
Osoba ta i ta: Neka privatna firma, koja je mojoj firmi isporučila robu, a ja je kao vlasnik nisam platio! Cvrc!
Sin: Šta sam ti rekao!? Ukrali su ti podatke i osnovali firmu na tvoje ime.
Supruga: Kakvu firmu?
Sin: Pravu firmu, sa pečatom i deponovanim potpisom tate, naravno falsifikovanim. Ta firma koja tuži tatu je isporučila robu, a onaj koji se krije iza svega je tu robu prodao i pare zadržao za sebe. Zato se sada "tatina firma" vodi kao dužnik.
Ćerka: Kako je to moguće?
Sin: Sa falsifikovanom ličnom kartom odeš u Agenciju za privredne registre, platiš nešto malo novca za takse i osnuješ privatnu firmu. A onda kreće biznis! Sa velikim B!
Supruga: Pa valjda u toj Agenciji imaju sigurnosne kamere, da vidimo ko se i kada pojavio ispred šaltera da registruje firmu na tatino ime.
Sin: Snimci sa tih kamera se brišu posle nekog vremena, a taj koji je došao da registruje firmu na tatino ime siguno je bio maskiran. Kačket na glavi ili brada.
Ćerka: Pa šta sada mogu da nam zaplene?
Osoba ta i ta: Ovaj stan!
Supruga: Ne pričaj gluposti.
Osoba ta i ta: Ovde u rešenju piše da poveriocu "moja firma" duguje iznos novca jednak polovini tržišne vrednosti našeg stana! Plus zatezne kamate do dana izvršenja!
Sin: Daj da vidim! (Uzima rešenje i čita.)
Supruga: Sreća da je barem auto na ime mog tate! To ne mogu da nam zaplene!
Sin: Ovo se neko ozbiljno šali sa nama!
Ćerka: Kako je krenulo, prodavaćemo mi i bubrege da namirimo dugove!
Supruga: Najbolje da nađemo nekog dobrog advokata, specijalizovanog za ovakav kriminal. Moji će ga finansirati, da ne lupamo glavu!
Osoba ta i ta: Ne mogu da smislim bankare i advokate. To su grobari živih ljudi.

(MRAK.)
 

Scena 7.


(Nasred poluprazne sobe 5 stolica poređanih u krug.)

Osoba ta i ta: Deco, mama i ja smo prisiljeni da angažujemo advokata, kako bi nas posavetovao i pomogao da isplivamo iz ovih…
Advokat: Govnarija! Recite slobodno! Niste vi ni prvi ni poslednji koje su gurnuli u septičku jamu!
Sin: Ovo više liči na konc-logor, bez žica i čuvara.
Ćerka: Bežični fašizam!
Advokat: Šta god bilo, moramo da se iščupamo!
Osoba ta i ta: Šta nam je činiti, dragi gospodine?
Advokat: Prvo, uložićemo prigovor nadležnom sudu. To neće stopirati proces izvršenja, ali će biti jak adut u kasnijoj fazi procesa.
Osoba ta i ta: Čekajte, čekajte. Meni su ukrali identitet. Dakle, ne auto sa parkinga, ne novčanik iz džepa, već lične podatke. Kome mogu podneti prijavu za krađu?
Advokat: Vidite, tu zakonodavac nije bio precizan.
Supruga: Šta hoćete da kažete?
Advokat: Zakonodavsto, čak i kada se primenjuje u sudskoj praksi, uvek zaostaje za životom!
Osoba ta i ta: A to znači?
Advokat: U normalnoj zemlji niko ne može da ukrade tuđe podatke i da ih zloupotrebi, pa stoga nema ni zakonskih sankcija.
Osoba ta i ta: Znači, puj pike ne važi.
Advokat
: Otprilike tako.
Supruga: Ako vam neko ukrade kreditnu karticu, banka vam nadoknađuje štetu ukoliko je lopov podigao novac sa bankomata.
Advokat: I vi ćete dobiti odštetu, samo što se mora čekati godinu ili dve, dok prođu sve procedure.
Sin: Mora da postoji neka prečica. Neka caka za skraćeni put.
Advokat: Svakako!
Suruga: A to je!?
Advokat: Podmazivanje sudija za ubrzanje procedure i službenika u pisarnici suda da Vaš predmet poguraju…
Osoba ta i ta: Kako da poguraju!?
Advokat: Pošto ima mnogo sudskih predmeta, podmićivanjem službenika pisarnice suda dobija se na vremenu…
Ćerka: Ni krivi ni dužni uvučeni smo u lavirint gluposti!
Advokat: Za utehu, niste jedini. Kada bih vam ispričao par najsvežijih slučajeva, bilo bi vam sigurno lakše…
Supruga: Na primer!?
Advokat: Moja kancelarija trenutno zastupa jedan mladi bračni par, kome su ukrali novorođenu bebu iz porodilišta.
Osoba ta i ta: Čuli smo za te slučajeve, ima ih par hiljada do sada.
Advokat: Ovde je sve jasno, crno na belo, ali svi se prave ludi: od načelnika porodiliša do policije i tužilaštva.
Sin: Što neko lepo reče: Nisam Kafka, ali osećam proces!*
Osoba ta i ta: To je gnojni proces, moj sinko!
Advokat: Sepsa, tako reći!

(MRAK.)

_________
* Aforizam Vladimira Jovićevića JOV-a
 

Scena 8.


(Nasred poluprazne sobe 4 stolice poređane u krug. Članovi porodice se dogovaraju.)

Osoba ta i ta: Deco, moramo da se dogovorimo kako da preguramo narednih par godina…
Supruga: Deca nisu kriva! Što bismo ih opterećivali!?
Ćerka: Pa ni tata nije kriv. Niti dužan!
Sin: Ma ovo je tipičan bulšit!
Osoba ta i ta: Šta je naš školarac hteo da kaže?
Sin: Na fakultetu smo skoro obrađivali jedan esej o bulšitu, to jest o - proseravanju.
Supruga: Molim!?
Sin: Mama, ne paniči. Jedan američki filozof napisao je 2005. godine esej o političkom i društvenom bulšitu. U prevodu, o politikantskom proseravanju.
Osoba ta i ta: I, šta je poenta tog proseravanja?
Sin: Proseravanje je opasnije od neistine ili od laži. Jer, laž barem uzima istinu u obzir, delujući suprotno od nje. A proseravanje je potpuno indiferentno prema istini, što ga i čini toliko opasnim.
Ćerka: Toga ima svuda. U medijima, u reklamama, na internetu, za govornicom parlamenta, a najviše ga ima na svakojakim konferencijama za štampu.
Supruga: Ništa mi nije jasno…
Osoba ta i ta: Dajte nam neki konkretan primer…
Sin: Ima jedna italijanska poslovica. Ti ga pitaš kuda ide, a on ti odgovara – nosim ribu.
Ćerka: Ili kad neki hrabar novinar postavi provokativno pitanje na konferenciji za štampu, na primer zašto je toliko mladih nezaposleno, a onaj za govornicom odgovori da je to zbog svetske ekonomske krize…
Sin: Ili zato što su u toku bolne ekonomske reforme…
Ćerka: Zato što su svi protiv nas…
Sin: Zato što je prethodna vlast bila loša…
Osoba ta i ta: Zato što smo imali tragičnu istoriju…
Sin: Tako je! To je, tata, proseravanje sa predumišljajem, stvoreno da ono bitno prikrije i skrene nam misli na nevažne stvari…
Ćerka: Danas više nema potrebe za cenzurom… Umesto toga stalno se štancaju vesti, informacije i novi izveštaji o bezveznim temama, tako da se ono bitno izgubi u svemu tome…
Sin: Proseravanje je sveprisutno. Ima ulogu kretenizacije i obeshrabrivanja stanovništva!
Ćerka: Zatupi, zaglupi!
Supruga: Ko stoji iza svega toga?
Sin: Proserokratija, mama, proserokratija. Onih 1 odsto prebogatih, naspram 99% siromašnih.
Ćerka: Mama, nas su silom, krađom tatinih podataka, gurnuli u dužničko ropstvo.
Osoba ta i ta: Većina su dužnički robovi, milom ili silom.
Sin: Da, tata, ali je i ta istorijska faza pri kraju.
Supruga: Ima li šta gore od dužničkog ropstva!?
Sin: Ima, mama! Zar ne vidite da smo postali suvišni!? Kao dužnički robovi sve više smetamo. Beskorisni smo. I zato smo s-u-v-i-š-n-i!

(MRAK.)
 

Scena 9.


(Nasred poluprazne sobe dve stolice.)

Osoba ta i ta: Zvao me je advokat. Kaže, uskoro će biti zakazana prva licitacija.
Supruga: Šta se dešava na toj licitaciji?
Osoba ta i ta: Pre licitacije doći će sudski veštak, da proceni vrednost stana, što će biti početna cena licitacije.
Supruga: Pa zar to nije tržišna cena!?
Osoba ta i ta: Advokat kaže da u principu sudski veštaci daju realne procene i da se drže tržišne vrednosti stana.
Supruga: I šta onda!?
Osoba ta i ta: Zakazuje se licitacija. Ovde će prodefilovati svakojake spodobe, koje su unapred sklopile dil. Zovu ih licitacijska mafija.
Supruga: Šta oni rade?
Osoba ta i ta: Idu od licitacije do licitacije i obaraju cenu nekretnina.
Supruga: Pa zar licitacija nije takmičenje ko da više, preko procenjene vrednosti stana.
Osoba ta i ta: Ma kakvi! Zakonom je određeno da se cena nekretnine na prvoj licitaciji ne može oboriti ispod 60 odsto tržišne vrednosti.
Supruga: Šta hoćeš da kažeš!? Da će ta banda cenu ovog stana srozati skoro na pola?
Osoba ta i ta: Još gore. Ta mafija, licitacijska, unapred se dogovori da prva licitacija ne uspe.
Supruga: Šta se dešava kada ta prva licitacija propadne?
Osoba ta i ta: Zakazuje se druga licitacija.
Supruga: U čemu je tajna te druge licitacije?
Osoba ta i ta: Tajna je u tome što se sada cena stana može oboriti na 30 odsto tržišne. Sve lepo po zakonu!
Supruga: Znači ovaj stan ide na doboš za trećinu tržišne cene!?
Osoba ta i ta: Nešto manje od trećine cene!
Supruga: Jedan od njih kupi stan za trećinu cene, a posle ga preproda po punoj, tržišnoj ceni.
Osoba ta i ta: Baš tako. Oni se vrte u krug, njih dvadesetak, i svako zna svoj red kada će otkupiti nekretninu za trećinu cene.
Supruga: Da pogađam kome sve ide u džep ta razlika do pune, prodajne cene stana?
Osoba ta i ta: Idemo dalje! Od sume isplaćene nakon licitacije, najpre se namiruju izvršni poverilac, a ostatak se uplaćuje na račun vlasnika izlicitirane nekretnine.
Supruga: Hoćeš da kažeš da nam neće ostati ništa nakon prodaje stana?
Osoba ta i ta: Ako se stan proda za trećinu tržišne cene, ne samo što nam neće ostati ništa, nego ćemo i dalje dugovati…
Supruga: Ali više nemaju šta da nam otmu…
Osoba ta i ta: Blokiraće mi platu, tih dve trećine, do kraja života, a možda će mi odbijati i od penzije, jer zatezna kamata se stalno pripisuje glavnici.
Supruga: Kamata za vratom!?
Osoba ta i ta: Bez krvi, bez velike dreke, bez odjeka u medijima stežu vratove kamatama. Zateznim!

(MRAK.)
 

Scena 10.

(U polupraznu sobu ulaze ćerka i sin.)

Ćerka: Mama, tata, kažite dragička!
Osoba ta i ta: Dobili ste glavnu premiju na LOTO-u?
Supruga: Dragička!
Sin: Ovih dana smo animirali mnogo ljudi preko društvenih mreža.
Ćerka: Pozvali smo ih da nam pomognu, da odbranimo stan od ovih skotova!
Osoba ta i ta: Lako je kliktati po internetu. Valja mrdnuti guzicom.
Sin: Tata, gde danas izlazi pristojan svet?
Osoba ta i ta: Sinko, nema više pristojnog sveta!
Ćerka: Ima, tata, ima! Videćeš!
Sin: Danas pristojan svet izlazi samo na internet. Formirali su grupu pod nazivom "ŽIVI ZID"! Hoće svojim telima da spreče naše iseljenje.
Supruga: Sumnjam da će se skupiti više od deset…
Ćerka: Mama, do sada imamo preko 10 hiljada pristalica, na svim društvenim mrežama.
Sin: Neka dođe samo jedna desetina, imaćemo hiljadu ljudi ispred zgrade i po hodnicima.
Ćerka: Obavestili smo i sve komšije u zgradi. Išli smo od vrata do vrata i objašnjavali da nam je potrebna podrška.
Osoba ta i ta: Znači, treći svetski rat počinje ovde na periferiji!?
Ćerka: Tata, uozbilji se! Svi pričaju o našem slučaju.
Supruga: Samo na internetu. Još niko ni slova nije objavio u medijima!
Sin: Polako, mama. Neće moći večno da cenzurišu i blokiraju.
Ćerka: Mama, danas više ljudi čita i gleda internet nego te tvoje medije.
Osoba ta i ta: Deco, bolje mi da mislimo šta ćemo kada nas odavde izbace…
Sin: Ako nas izbace, a ne kada nas izbace…
Supruga: Ne budi naivan! Sila Boga ne moli!
Sin: Ali zato mora da šeni pred đavolom! Kad im se skupi hiljadu ljudi oko zgrade, moraće da ustuknu…
Osoba ta i ta: Sine, urazumi se! Čak i da se skupi toliko, ubaciće provokatore, koji će namerno da razbijaju izloge i pale kontejnere sa smećem…
Supruga: I onda ćemo zaista biti u udarnim vestima: kriminalne bande sprečavaju sprovođenje zakona…
Osoba ta i ta: Snage haosa i bezumlja pokušale su da remete mir, ali je odlučnom akcijom snaga reda, bla, bla, bla…
Ćerka: Pa šta!? Ako već moramo da se iselimo zbog tuđe pohlepe i kriminala, vratimo im istom merom!
Sin: Tata, prvo što gaze ovi zlotvori je ljudsko dostojanstvo. Naše uspravne kičme. E, neću da pristanem!
Ćerka: Neću ni ja! Neće ni ovi ljudi koji nam daju podršku i koji su se samoorganizovali.
Sin: Živi zid je dokaz da ipak ima života pre smrti!

(Mrak.)
 

Scena 11.


(U polupraznoj sobi članovi porodice nervozno hodaju i osluškuju buku sa ulice: policijske sirene, huk mase i zvuci pištaljki. Ćerka i sin pomoću mobilnih telefona prate situaciju napolju.)

Sin (sa mobilnim telefonom): Oko zgrade je mnogo ljudi. Formirali su dvostruki prsten!
Ćerka (sa mobilnim telefonom): Stižu policijska pojačanja. Primećena su i kola hitne pomoći….
Sin: Predsednik kućnog saveta se raspravlja sa policajcima…
Osoba ta i ta: Svaka mu čast! Nikada to od njega ne bih očekivao!
Supruga: I hodnici su puni ljudi. Skupio se veliki broj komšija!
Osoba ta i ta: Ko bi rekao!? A ja mislio da su u dubokom zimskom snu!
Supruga: Ma osećaju oni instiktivno šta ih čeka! Neće da i njih trpaju u iste vagone…
Sin: Ispaljen je prvi suzavac na masu… (Pojačana buka sa ulice.)
Ćerka: Deo deomonstranata beži, a deo se povukao u haustor i u park iza zgrade…
Sin: Skupilo se i dosta novinara. Viđene su barem tri TV kamere…
Ćerka: Policija trpa uhapšene u marice i odvoze ih…
Sin: Sve je više suzavca… Narod plače i povraća…
Ćerka: Demonstranti su se zabarikadirali u haustor… Ne dozvoljavaju policajcima da uđu..
Sin: Javljaju da su primećene interventne jedinice na putu prema ovom kraju grada…
Osoba ta i ta: Rekao sam vam, Treći svetski rat počinje ispred ovog solitera…
Sin: Policajci u punoj opremi pokušavaju da razvale ulazna vrata zgrade…
Ćerka: Demonstranti se povlače na više spratove…
Sin: Komšije otvaraju vrata i sklanjaju ih u svoje stanove…
Supruga: Pa da li je sve ovo moguće?
Osoba ta i ta: Zbog jednog pišljivog stana u soliteru na periferiji grada!?
Supruga: Nisam verovala deci, da se preko interneta ovako nešto može organizovati…

(Pojačana buka ispred ulaza stana.)

Sin: Policijske snage su razvalile ulazna vrata. Potiskuju demonstrante ka višim spratovima..
Ćerka: Koriste pendreke, tuku bez milosti…
Sin: Sve je više povređenih… Kola hitne pomoći pristižu svaki čas…
Osoba ta i ta: Deco, kada razvale vrata, budite mirni i dostojanstveni…
Supruga: Čim upadnu moramo da ćutimo kao zaliveni. Još će nas uhapsiti i optužiti da smo kolovođe svega!
Osoba ta i ta: Hajde da se svi sklonimo u kupatilo, za svaki slučaj!
Sin: Policija se probila na prvi sprat. Hapse sve prisutne na hodnicima…
Ćerka: Stigle su još dve TV ekipe… Na društvenim mrežama već su postavljene fotografije policijske brutalnosti ispred zgrade…
Osoba ta i ta: Deco, povlačimo se na rezervni položaj, u kupatilo!

(Prodoran zvuk zvonceta, drmusanja kvake i udaraca u ulazna vrata.)

(MRAK.)
 

II izvršenje

Scena 1.


(U polupraznoj sobi sa prevrnutim stolicama policajci, izvršitelj i pomoćnik izvršitelja. Ćerka i sin stoje sa lisicama na rukama.)

Policajac: Gospodine, moramo privesti vašu ćerku i sina.
Osoba ta i ta: Zbog čega!?
Policajac: Znaju oni dobro zašto!
Supruga: Sve vreme su bili ovde, sa nama. Sedeli i pričali…
Osoba ta i ta: Pa zar je sedenje u vlastitom stanu postalo krivično delo!?
Policajac: Privešćemo ih dežurnom sudiji za prekršaje…
Sin: Kakav prekršaj!?
Ćerka: Mućkanje sopstvenom glavom…
Osoba ta i ta: Zamislite gospodine da policija upadne u vaš stan i uhapsi vam decu ni za šta.
Policajac: Gospodine, nije moje da mislim, već da postupam. Ponavljam: znaju oni dobro zašto ih privodimo!

(Policajci odvode ćerku i sina, koji pružaju otpor i viču.)

Osoba ta i ta: Aman ljudi, što ih i kuda ih vodite!? Evo, uhapsite mene! Šta treba da uradim da biste mene priveli umesto dece!?
Policajac: Gospodine, mi sprovodimo zakon. Evo, omogućili smo izvršitelju i njegovom pomoćniku da obave časno i pošteno svoj posao, u skladu sa načelima pravne države.
Osoba ta i ta: U pravu ste! Ovo je pravna država. Poštuju se svi prirodni zakoni!

(Policajci odlaze.)

Izvršitelj: Na osnovu člana tog i tog Zakona o izvršenju, danas ćemo u vašem stanu na adresi toj i toj obaviti prvu licitaciju, u skladu sa rešenjem broj taj i taj od tog i tog datuma.
Osoba ta i ta: Kakav bre zakon, kakvo izvršenje!? Lopovi mi ukrali lične podatke, osnovali firmu, oteli pare, a meni nakarikali dugove…
Supruga: Kako možete ovo da radite kada znate da je u pitanju krađa identiteta?
Izvršitelj: Sve je po zakonu i na osnovu pratećih propisa. Vi ćete imati pravo da u postupku pred nadležnim sudom dokažete svoju nevinost i ostvarite pravedno obeštećenje…
Supruga: Ko će da nam plati ovo nerviranje!? Ovo šikaniranje bez ikakvog razloga i povoda!
Osoba ta i ta: Čoveče, ne pravi se lud! Nemam nikakve dugove niti sam ikada u životu osnovao firmu na svoje ime i prezime!
Izvršitelj: Gospodine, ako i dalje budete ometali zakazanu, na zakonu zasnovanu prvu licitaciju, moraću da zatražim asistenciju policije.
Supruga: Ta vaša, kako kažete, prva licitacija, pa to je jedna obična predstava! Cirkuska!
Osoba ta i ta: Hajde da se opkladimo da će ta vaša prva licitacija propasti.
Izvršitelj: Kako to mislite!?
Osoba ta i ta: Mislim i uveren sam da se danas ovde neće pojaviti nijedan učesnik licitacije i da ćete ovu prvu licitaciju proglasiti propalom! Nevažećom! Sve po zakonu i u skladu sa pratećim propisima.
Izvršitelj: Dozvolite da pozovemo učesnike licitacije, da krenemo sa propisanom procedurom!

(Pomoćnik izvršitelja izlazi napolje, kako bi pozvao učesnike licitacije.)

Osoba ta i ta: Baš me zanima koje će se njuške pojaviti na vratima.
Supruga: Lisice, vukovi i hijene – domaći ZOO vrt!

(Pomoćnik izvršitelja se vraća, nemoćno šireći ruke.)

Izvršitelj: Šta se desilo?
Pomoćnik: Niko se nije pojavio. Prozivao sam i prozivao, ali niko od prijavljenih nije došao na prvu licitaciju. Verovatno su se uplašili zbog demonstranata!
Izvršitelj: Ako je tako, proglašavam prvu licitaciju neuspelom. O terminu druge licitacije bićete naknadno obavešteni.
Osoba ta i ta: Kladim se da na drugoj licitaciji neće moći da se uđe u ovu sobu od prijavljenih licitatora.
Izvršitelj: Otom – potom!
Osoba ta i ta: Nešto mi govori da će ovaj stan biti prodat za trećinu tržišne vrednosti stana.
Izvršitelj: Gospodine, ja sprovodim zakon, a u njemu sve jasno piše!
Supruga: Gospodo, nemoral koji ste uneli, na silu ugurali u naš dom ne boli samo zato što je odvratan, pogan, nego i zato što hoće da bude normalan… Ozakonjen!

(MRAK.)
 

Scena 2.


(Osoba ta i ta sa suprugom sređuje polupraznu sobu. Zvono na ulaznim vratima.)

Supruga: Šta više hoće da nam uzmu!?
Osoba ta i ta (odlazeći prema vratima): Možda je država došla da nam se izvini...
Supruga: Srećom nema rata, pa ne mogu da uručuju pozive za mobilizaciju...

(Na vratima sobe pomoćnik izvršitelja u pratnji osobe te i te.)

Pomoćnik: Dobar dan, gospođo. Svratio sam samo na kratak razgovor...
Supruga: Nadam se da nije informativan...
Pomoćnik: Ma hajte, nemam ja veze sa policijom...
Osoba ta i ta: Je l’ treba opet nešto da potpisujem... Priznajem sve...
Pomoćnik: Ovog puta sam došao kao privatno lice, kao čovek...
Osoba ta i ta: Imate li neku potvrdu, neki dokaz za tu tvrdnju?
Pomoćnik: Pustite sada šale kada je đavo došao po svoje... Evo kako stoje stvari...
Supruga: Stvari više nema... Odneli su ih... I decu su nam odveli...
Osoba ta i ta: Ovo je pravi pravcati kućni konc-logor...
Pomoćnik: Zato sam i došao da vam predložim par poteza, kako biste dobili na vremenu...
Supruga: Nas zanima kako da nam ne otmu ovaj stan...
Pomoćnik: Polako gospođo! Pažljivo me slušajte... Vi ćete gospodine sutra ili prekosutra pokušati samoubistvo...
Osoba ta i ta: Pa da li ste vi normalni!?
Pomoćnik: Sačekajte da vam lepo sve ispričam, pa me onda zapitkujte. Dakle, vi ćete se sutra popeti na prozor, kao da imate nameru da skočite...
Supruga: Moj muž se plaši visine... Može zaista da padne...
Pomoćnik: Onda se vi popnite na prozor... To će delovati ubedljivije... Već vidim naslove u novinama koji će vam ići na ruku...
Osoba ta i ta: Dobro, ona stoji na prozoru, kao hoće da skoči...
Pomoćnik: Vi ćete naravno smesta pozvati policiju i hitnu pomoć... Izađite potom u hodnik i počnite da kukate i zapomažete...
Supruga: Ma nema ništa od toga!
Pomoćnik: Čim mi javite da krećete na prozor, ja zovem novinare da dođu, da sve snime...
Osoba ta i ta: I šta onda?
Pomoćnik: Kada se svi skupe dole ispred solitera, onda počinje glavna predstava...
Supruga: Kakva predstava?
Pomoćnik: Policija stiže i dolazi pregovarački tim.. To su uvežbane policajke ili policajci, koji vas ubeđuju da ne skočite...
Supruga: Gde će oni biti?
Pomoćnik: Ako ne mogu da uđu u stan, a neće moći, jer će vaš muž iza zaključanih vrata reći da ne može da ih pusti unutra zbog pretnji supruge da će se ubiti, onda će sa vama pregovarati sa prozora ispod ili iznad vašeg stana...
Supruga: O čemu ću sa njima pregovarati?
Pomoćnik: Plačite i kroz jecaje im opišite vašu situaciju... Policija obično snima ovakve razgovore radi obuke budućih pregovarača...
Osoba ta i ta: Šta ću ja da radim?
Pomoćnik: Novinari će imati vaš broj mobilnog telefona, tako da možete davati izjave ili se direktno uključivati u program...
Supruga: Šta će moji reći na sve ovo? Pomisliće da sam poludela!
Pomoćnik: Vaše najbliže ćete vrlo diskretno obavestiti o predstavi koju spremamo.
Supruga: Dobro, i dokle ću da stojim na prozoru?
Pomoćnik: Popnite se oko 10h i izdržite do 15h. To je dovoljno vremena da svi mediji zabeleže događaj. Povremeno se zanjišite, kao da hoćete da skočite...
Osoba ta i ta: Samo bi mi još falilo da stvarno padneš!
Pomoćnik: Kada se šou okonča, vi morate prići prozoru i pomoći svojoj supruzi da siđe. Čvrsto je zagrlite tu na prozoru, da svi vide i ne puštajte je iz zagrljaja barem minut... A onda pobednički mahnite svima kroz prozor!
Supruga: Šta ćemo posle da radimo?
Pomoćnik: Oboje budite vrlo pribrani. Vas će gospođo odvesti kola hitne pomoći u bolnicu, gde će vam dati infuziju i sedative. Držaće vas 5 do 7 dana i onda pustiti kući. To je cena koju morate da platite.
Osoba ta i ta: Šta će biti sa mnom?
Pomoćnik: Vas će policija ispitivati! Recite im sve što vam leži na srcu. Kad policija ode, dolaze novi lešinari - novinari!
Osoba ta i ta: Vi od nas hoćete da napravite rijaliti program!
Pomoćnik: Gospodine, to smeće vam sada jedino može pomoći. Većina nacije je na anesteziji zvanoj rijaliti i samo tako ćete uspeti da sačuvate stan ili da odložite termin druge licitacije!
Supruga: Svet se srozao na rijaliti i na virtuelnu stvarnost...
Osoba ta i ta: Na veliku i na malu nuždu života!

(MRAK.)
 

Scena 3.


(Osoba ta i ta nervozno se šeta po polupraznoj sobi i razgovara preko mobilnog telefona.)

Osoba ta i ta: Moja supruga je danima stoički podnosila sve ovo… Kažem vam, ukrali su mi lične podatke i lažno pripisali dugove za struju i za neku firmu… Jeste, žalili smo se svim državnim ustanovama, angažovali advokata, ali slaba vajda… Nama su životi uništeni… Deca su nam u pritvoru, ne znam zašto, a sada, evo, moja supruga stoji na prozoru i hoće da skoči… Hvala vam na pozivu.

(Mobilni telefon ponovo zvoni.)

Osoba ta i ta: Halo, izvolite. Jeste, ja sam njen suprug… Molim!? Kakva vas bračna prevara spopala!? Ma nema govora! Mi smo jedna obična porodica, na koju se obrušila korumpirana država! Jeste, dobro čujete, korumpirana država… Molim, šta kažete!? To je obična laž! Moja deca nisu u pritvoru zbog dilovanja droge, već zbog toga što su preko društvenih mreža organizovali podršku građana našoj porodici… Molim!? Kakva su to pitanja? Da li ste vi uopšte novinar!? (Srdito prekida telefonsku vezu.)

(Mobilni telefon opet zvoni.)

Osoba ta i ta: Da, da, ja sam taj, izvolite… Kakav publicitet!? Vi mora da se šalite! Gospođo, nama preti izbacivanje na ulicu iz vlastitog stana, kakav vas publicitet spopao!? Moja supruga više nije mogla da izdrži ovu situaciju i zato se popela na prozor… Molim!? Ne znam gospođo da li će da skoči ili ne… Ne, nije nikada u životu uzimala antidepresive… Koliko ja znam, niko joj u porodici nije bio u ludnici… Jeste, imamo ćerku i sina, dobri su đaci u školi, bave se sportom, žive sasvim normalno… Molim!? Pa da li ste vi normalni kada postavljate takvo pitanje!? (Besno prekida telefonsku vezu.)

(Mobilni telefon zvoni.)

Osoba ta i ta: Halo, ko je to!? Iz koje redakcije? Šta vas zanima? Ne, nije tačno, nismo pred razvodom… Ne, lepo se slažemo, živeli smo do sada kao sav normalan svet… Ma kakvo porodično nasilje, to su sve laži i podmetanja… Čujete vi mene, zbog korupcije ukraden mi je lični identitet… Identitet, moji lični podaci… Jeste, neki kriminalac je na moje ime osnovao firmu, uzeo robu od dobavljača i sve prodao, a kada je trebalo da isplati novac, zadržao ga je za sebe… Jeste, ukrao je sve pare, a teret dugova za tu robu pao je na mene… Već mi od plate odbijaju dve trećine, a sada hoće da prodaju naš stan, da bi tako namirili dobavljače robe… Lepo vam kažem, moderan kriminal… Tako je, pljačka bez uperenih pištolja i pretnji… Otimačina po zakonu… Jačeg!

(Mobilni telefon ne prestaje da zvoni.)

Osoba ta i ta: Ko zove? Molim, šta kažete? Producenti! Kakvi producenti? Kako se zove emisija? Molim, slabo vas čujem… Rijaliti šou! Ne, nisam gledao… Šta nam nudite? Ne razumem… Znači, vi biste snimali moju porodicu ako danas moja žena ne skoči sa prozora… Kakav ugovor? Šta, vi biste postavili kamere po celom stanu!? I u klozet!? Ne shvatam… Direktan prenos, 24 sata! A koliko dugo biste nas pratili tim vašim kamerama? Non-stop, dok nas ne isele iz stana… A posle? Ako rejting gledanosti bude visok, produžićete ugovor… Oglašivači, interes, javnost, marketing, piplmetar… More nosite se u pičku piplmetar materinu! (Baca mobilni telefon na pod.)

(Mobilni telefon ne prestaje da zvoni.)

(MRAK.)
 

Scena 4.


(U polupraznoj sobi osoba ta i ta očekuje povratak ćerke i sina iz pritvora.)

Ćerka (na vratima sobe): Gde je naša TV zvezda!?
Sin: Da li može jedan autogram!?
Osoba ta i ta: Deco moja, vama je do šale i zafrkancije! Dobrodošli!
Ćerka: Bolje te našli! Kako je mama?
Osoba ta i ta: Super! Sutra je puštaju iz bolnice… Pričajte, kako je bilo u zatvoru?
Sin: Tata, da ti nisu ukrali taj identitet, ne bih znao da je život toliko nepredvidiv, bolji od bilo koje kompjuterske igrice…
Ćerka: Osećam da najbolji deo ove igrice, čuj, igretine, tek sledi…
Osoba ta i ta: Ne verujem više nikome… Možda su nam postavili prislušne uređaje po stanu…
Sin: Tata, ne paniči! Čak i da je tako, mi više nemamo šta da izgubimo!
Ćerka: Oče, dža ili bu!
Osoba ta i ta: Šta da se radi!?
Sin: U zatvoru sam dosta čitao i smišljao šta dalje… Tako sam otkrio da ovaj grad raspolaže sa socijalnim stanovima, za najugroženije slojeve stanovništva..
Osoba ta i ta: I!?
Sin: Mislio sam da se prijavimo na konkurs za te socijalne stanove. Uskoro ćemo ispunjavati sve potrebne uslove.
Ćerka: Druga šansa je da se prijavimo Ujedinjenim nacijama, njihovoj kancelariji ovde. Oni imaju posebne programe pomoći, zakupljuju napuštena seoska domaćinstva i daju ih na korišćenje izbeglicama…
Osoba ta i ta: Ali mi nismo izbeglice…
Sin: Kako nismo!? Mi smo i socijalni slučajevi i izbeglice…
Osoba ta i ta: Izbeglice odakle!? Od kog rata mi bežimo!?
Ćerka: Od rata nerava, koji su nam preko izvršitelja objavili!
Sin: Od specijalnog rata kamata!
Ćerka: Tata, shvati, politika bez morala je moral tiranije!
Sin: Siromašnim porodicama isključuju struju u stanovima i kućama zbog neplaćenih računa. Već je nekoliko njih izgorelo od zapaljenih sveća u stanovima bez struje…
Ćerka: XXI vek, a ljudi žive u svojim stanovima kao da je XIX stoleće! Država im ne da ni humanitarnu fazu, da imaju makar upaljene sijalice!
Sin: Izvršitelji otimaju ljudima stanove i kuće, u korist banaka, jer su kamate zelenaške. Sve je više beskućnika!
Ćerka: Deca bukvalno gladuju, ne mogu ni da se leče, jer njihovi roditelji nemaju pare za lekove…
Sin: Novac je postao specijalno oružje za masovno uništavanje, i to sa prigušivačem!
Ćerka: A prigušivač - to su ideologije, religije, rijaliti programi, horoskopi, žuta štampa, reklame…

(Zvono mobilnog telefona. Javlja se osoba ta i ta.)

Osoba ta i ta: Halo! O, ljubavi, to si ti! Odakle se javljaš? Ma šta kažeš!? Evo, silazimo! (Prekida telefonsku vezu.) Mama javlja da je pobegla iz bolnice!

(MRAK.)
 

Scena 5.


(U polupraznoj sobi porodica je ponovo kompletna.)

Supruga: I tako, čim je ujutro prošla vizita, otišla sam do toaleta, presvukla se i krišom izašla iz bolnice…
Osoba ta i ta: A otpusna lista?
Supruga: Ja sam njima napisala otpusnu listu, a ne oni meni!
Sin: Mama, ko je došao na ideju da se penješ na prozor i praviš onaj cirkus?
Supruga: To je porodična tajna! Strogo pov.
Osoba ta i ta: Štrajkovi glađu, pretnje samoubistvom, polivanje benzinom, odsecanje prstiju, ležanje na pruzi… Šta sve ljudi ne čine da bi se izborili za elementarna prava!?
Ćerka: I šta!? Ništa! To je vest za samo jedno pre podne! Već posle podne sve je zatrpano novim, nevažnim vestima! Savršena cenzura!
Osoba ta i ta: U našem slučaju mamino njihanje na prozoru će možda pomoći…
Sin: Da iseljenje odložimo za par nedelja…
Ćerka: Ma ni toliko…

(Zvono na ulaznim vratima.)

Osoba ta i ta: Ma nije valjda!
Supruga: Možda su mi doneli otpusnu listu na kućnu adresu?

(Na vratima se u pratnji sina pojavljuje socijalni radnik.)

Socijalni radnik: Dobar dan! Ja sam iz Centra za socijalni rad. Po vašoj prijavi došao sam da dokumentujem stanje, kako bismo preduzeli odgovarajuće mere.
Osoba ta i ta: Konačno! Koliko vam treba vremena da reagujete na naš zahtev?
Socijalni radnik: Gospodine, sve je više socijalnih slučajeva, ne stižemo da ih sve obradimo…
Supruga: Znači li vaš današnji dolazak početak obrade?
Socijalni radnik: I da i ne…
Osoba ta i ta: Hoćete li biti ljubazni da nam prevedete to "I da i ne"?
Socijalni radnik: Ne, zato što vaš slučaj nije predvideo zakon! Da, zato što svi mediji bruje o vama, pa nešto kobajagi moramo da uradimo…
Sin: Formiraćete radnu grupu…
Socijalni radnik: Komisiju…
Ćerka: Koja će da zauzme stav i donese rešenje o preduzimanju mera…
Socijalni radnik: Baš tako!
Supruga: Vi nam se rugate…
Socijalni radnik: Gospođo, kao socijalni radnik koji se nagledao i naslušao svašta, došao sam da vam, onako nezvanično, predložim nešto…
Osoba ta i ta: Da se sada ja popnem na prozor?
Socijalni radnik: Ne! Nešto drugo treba da uradite.
Osoba ta i ta: Gorim od nestrpljenja da čujem.
Socijalni radnik: Gospodine, rešenje je da prebijete svoju suprugu…
Supruga: Evo još jedne otpusne liste…
Osoba ta i ta: Kako to mislite da pretučem svoju ženu?
Socijalni radnik: To je ovde kao "dobar dan". Pretući vlastitu suprugu ili verenicu je postala olimpijska disciplina…
Osoba ta i ta: Šta posle, kada istučem ženu?
Socijalni radnik: To je uhodana procedura. Na poziv pretučene supruge dolazi policijska patrola i hitna pomoć. Vas policija odvodi u pritvor, a vas gospođo hitna pomoć prebacuje u Urgentni centar…
Supruga: Šta posle?
Socijalni radnik: Nakon oporavka vas i decu prebacujemo u sigurnu kuću, a muž ostaje u zatvoru, da ne bi uticao na svedoke…
Osoba ta i ta: Koliko dugo bih ja bio u zatvoru?
Socijalni radnik: Do 30 dana. Ako vaša pretučena supruga ne podnese krivičnu prijavu, a neće, onda samo 7 ili 15 dana…
Supruga: Ako sam vas dobro shvatila, ja mogu da budem u sigurnoj kući sa decom do daljeg, a muž u zatvoru do 30 dana.
Socijalni radnik: Tako je! I vuk sit u zatvoru i ovce na broju u sigurnoj kući!

(MRAK.)
 

Scena 6.


(Mrak. Gluvo doba noći. Zvono na ulaznim vratima polupraznog stana. Ukućani istrčavaju u spavaćicama i pidžamama.)

Osoba ta i ta: Sine, pogledaj dobro kroz špijunku! Možda je neki manijak!

(Na vratima poluprazne sobe u pratnji sina pojavljuju se policajci, izvršitelj i njegov pomoćnik.)

Izvršitelj: Dobro veče!
Osoba ta i ta: Dobro jutro! Otkud vi u 4 sata ujutro?
Izvršitelj: Gospodine, došao sam da vas zvanično obavestim da sam u skladu sa odredbama važećeg Zakona o izvršenju obavio drugu licitaciju.
Supruga: Zar se licitacija ne zakazuje u objektu koji je predmet licitacije?
Izvršitelj: Gospođo, niste u pravu. Važeći zakon mi omogućava da licitaciju zakažem ili u objektu ili u mojoj kancelariji.
Sin: Niste nas obavestili ni o datumu ni o mestu održavanja licitacije.
Izvršitelj: Jesam, jesam. To rešenje je okačeno na oglasnoj tabli suda.
Osoba ta i ta: Do sada smo sva rešenja dobijali na kućnu adresu, preporučenom poštom…
Izvršitelj: U pravu ste! No, pošto je situacija takva kakva jeste, odlučio sam se za oglasnu tablu suda…
Ćerka: A što niste došli u neko normalno vreme?
Izvršitelj: Zbog bezbedonosnih procena policije. Po njihovom savetu, da bismo izbegli ponavljanje nemilih scena na ulici i ovde, odlučili smo se da vas o rezultatima druge licitacije informišemo baš sada… U cik zore!
Osoba ta i ta: I, šta kažu rezultati te druge, cik licitacije?
Izvršitelj: Najpre, druga licitacije je obavljena u skladu sa zakonom. Na licitaciji se pojavilo troje zainteresovanih, sa urednim dokumentima.
Ćerka: Kako mi to možemo da proverimo?
Izvršitelj: Vrlo lako. Postoji zapisnik sa potpisom i pečatom, sve crno na belom…
Osoba ta i ta: Na belom ili na bledom, nisam vas dobro razumeo!?
Izvršitelj: Pustite sada te verbalne doskočice! Hoću da vam kažem da niste bili u pravu kada ste insinuirali da će na kraju licitacije vaš stan biti prodat za svega 30 odsto tržišne vrednosti…
Osoba ta i ta: Ma šta kažete?
Supruga: Pa za koliko je prodat?
Izvršitelj: Za 42 odsto pune cene…
Supruga (zaprepašćeno): Za manje od polovine prave vrednosti!?
Sin: Ovo je udruženi zločinački poduhvat…
Ćerka: Mafija je za vas – boranija!
Izvršitelj: Molim vas, smirite se… Imam lepe vesti za vas…
Osoba ta i ta: Sve pare od prodaje stana biće uplaćene na naš račun!?
Izvršitelj: Ne gospodine! Žao mi je, ali moram da vam saopštim da će celokupan iznos nakon uplate na račun izvršitelja biti prosleđen poveriocima…
Supruga: Šta je onda lepa vest?
Izvršitelj: Novi vlasnik stana je odlučio da vam izađe u susret i ponudi vam da dok se ne srede svi dokumenti, a to će trajati naredna 2-3 meseca, ostanete u ovom stanu…
Osoba ta i ta: To je baš velikodušno!
Izvršitelj: Ne samo što ćete moći da ostanete ovde, nego će i stanarina koju ćete plaćati novom vlasniku stana biti niža za 20 odsto on one prave, tržišne…
Supruga: Nemojte više, umrećemo od tolike plemenitosti…
Sin: Možemo li da uložimo žalbu sudu?
Izvršitelj: Svakako! Međutim, žalba ne odlaže izvršenje!

(MRAK.)
 

Scena 7.


(Članovi porodice u polupraznoj sobi razgovaraju sa advokatom.)

Advokat: Naša advokatska kancelarija je iscrpla sve pravne mogućnosti… Manevarski prostor se sve više sužava!
Sin: Onda podnesite tužbu Međunarodnom sudu za ljudska prava. Taj sud je doneo nekoliko presuda u korist naših građana…
Advokat: Ne bežimo ni od te opcije, ali to em mnogo košta, em se čeka po nekoliko godina na presudu!
Ćerka: Hajde onda da stupimo u štrajk glađu ispred vlade…
Advokat: Ne bih vam to savetovao… To će biti vest samo za jedan dan! Šta posle? Koja je vaša izlazna strategija? Razapeće vas u korumpiranim medijima, izblatiće vas maksimalno…
Sin: Da zatražimo politički azil u jednoj od stranih ambasada!?
Advokat: Mora da se šalite! To bi bilo vaše političko samoubistvo!
Supruga: Zašto?
Advokat: Proglasili bi vas stranim plaćenicima, izdajnicima, petom kolonom… Tek onda nemate nikakve šanse…
Osoba ta i ta: Šanse, za šta?
Advokat: Da doživite pravnu i svaku drugu satisfakciju!
Supruga: Ne lipši magarče do zelene trave…
Advokat: Znate li vi koje sve slučajeve imamo!? Prošle nedelje jedan klijent nam se ubio. Dugovao je komunalnom preduzeću za grejanje veću svotu novca, pa su mu kao i vama oteli stan na fingiranoj licitaciji, kako bi namirili potraživanja poverioca – gradske toplane. U isto vreme njemu je državna firma, gde je godinama radio, dugovala na ime neisplaćenih plata sumu novca duplo veću od njegovih dugovanja…
Osoba ta i ta: Zašto se onda ubio?
Advokat: Zato što je prvi sud bio brži od drugog… Moj klijent jednostavno nije imao sreće. Kada su mu dali rok za iseljenje, polio je ceo stan benzinom i zapalio ga. Potom je skočio sa terase…
Sin: To nigde nije objavljeno!
Ćerka: A kad niko nije javio, onda se nije ni dogodilo! Show must go on!
Advokat: Zelenaši i bankari ispleli su svoju paukovu mrežu preko cele zemlje… Većina su ne ovce, nego obični insekti!
Sin: Diktatura profita rasturila je društvo!
Advokat: Ljudi se vešaju i skaču sa mostova zbog dugova… Tuku bližnje zbog dugova… Gutaju antidepresive zbog dugova… Postaju beskućnici zbog dugova!
Ćerka: Dug je epidemija od koje danas umire najviše ljudi!
Supruga: Deco, što ne biste uputili predlog Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da dug ubaci na spisak najzaraznijih boleština u istoriji čovečanstva!?
Osoba ta i ta: Čudi me da farmaceutska mafija još nije pronašla lek za tu opaku bolest?
Advokat: Onda bi bankrotirala! Pa najveći deo profita farmaceutska mafija zarađuje prodajom baš lekova za smirenje!
Sin: Dug je neizlečiva bolest!
Ćerka: Dug je kućna elementarna nepogoda! Cunami u 4 zida!

(MRAK.)
 

Scena 8.


(Članovi porodice u polupraznoj sobi pakuju lične stvari u kofere. Ćerki zvoni mobilni telefon.)

Ćerka: Halo! Ko je to? Pomoćnik izvršitelja!? Odakle vam broj mog telefona?
Sin: Pa iz policije! Pomoćnik svuda pustio pipke!
Ćerka: Šta!? Pred vratima ste! Nećete da nas uznemiravate zvoncetom!?
Osoba ta i ta: Sine, idi otvori, da vidimo šta hoće!
Ćerka: Sačekajte, sada ćemo vam otvoriti!

(Na vratima se u pratnji sina pojavljuje pomoćnik izvršitelja.)

Pomoćnik izvršitelja: Dobar dan dobri ljudi. Vidim, već se pakujete…
Osoba ta i ta: Kojim dobrom, pomoćniče?
Pomoćnik izvršitelja: Nisam hteo da vas štrecam zvoncetom, znam da vam je sve preselo…
Osoba ta i ta: Pređite na stvar…
Pomoćnik izvršitelja: Vidim fini ste ljudi, lepo se slažete… Pa velim, da opet pomognem, da ne ispadnem skot…
Supruga: Doneli ste nam pare za otkup vlastitog stana?
Pomoćnik izvršitelja: Gospođo, kao pomoćnik izvršitelja svašta sam doživeo, mnogo toga naučio… Želim od srca da vas posavetujem!
Osoba ta i ta: Pa hajde, pomažite, savetujte…
Pomoćnik izvršitelja: Za početak, predlažem da iznajmite jedan od kontejnera za stanovanje na periferiji grada…
Supruga: Kakav kontejner!?
Pomoćnik izvršitelja: Sve više ljudi zbog oduzetih stanova iznajmljuje kontejnere za stanovanje. Za njih nije potrebna građevinska dozvola. Iznutra se mogu obložiti gips pločama, medijapanom, drvetom, tako da je boravak u njima sa istim osećajem kao i objektu čvrste gradnje….
Supruga: A grejanje, toalet, kupatilo!?
Pomoćnik izvršitelja: Grejanje u kontejneru za stanovanje je minimalna stavka zbog izuzetno male toplotne provodljivosti… Kontejner dimenzija 4,8m x 6m x 2,5 m sa sanitarnim delom i dve prostorije idealan je za stanovanje kao privremeni smeštaj.
Osoba ta i ta: Ma šta kažete!?
Pomoćnik izvršitelja: Kontejner za stanovanje možete kupiti, cena zavisi od nivoa opremljenosti.
Supruga: Koliko bi nas koštalo to kontejnersko zadovoljstvo?
Pomoćnik izvršitelja: Od 2-3 hiljade evra do 7-8 hiljada! A možete ga uzeti na lizing… Ili ga iznajmiti, kao stan. Mesečno bi vas iznajmljivanje kontejnera koštalo od 50 do 100 evra!
Sin: Skoro pa džabe!
Pomoćnik izvršitelja: Ni to nije sve…
Ćerka: Dosta, ne pomažite nam više!
Pomoćnik izvršitelja: Imam odličan plan kako da popravite kućni budžet!
Supruga: Mislite kontejnerski budžet!?
Pomoćnik izvršitelja: Slušajte me pažljivo… Na crnom tržištu bubreg se može prodati za 50 do 100 hiljada evra…
Supruga: O čemu vi to pričate!?
Pomoćnik izvršitelja: Gospođo, saslušajte me… Vi gospodine zapišite ove cifre, pa ćemo na kraju da komentarišemo…
Sin: Čekajte! Vi nam predlažete da neko od nas proda bubreg na crno!?
Pomoćnik izvršitelja: Ne samo bubreg… Idemo dalje: na crnom tržištu jedna jedinica krvi može se brzo prodati za sumu od 50 do 100 evra. Ako svako od vas daje krv 4 puta godišnje, što ne ugrožava zdravlje, eto vama dodatne sume u kući, pardon kontejneru, od preko 1 000 evra…
Ćerka: Imam i ja ideju za dobar biznis: mama i tata još uvek mogu da naprave bebu, pa posle možemo da je prodamo na crnom tržištu.
Pomoćnik izvršitelja: Bravo! Uzeli ste mi reč iz usta…
Osoba ta i ta: Koliko je to novca, da dopišem?
Pomoćnik izvršitelja: Cifra sigurno nije manja od 50 hiljada evra!
Sin: Ima li još nešto za prodaju na crno?
Pomoćnik izvršitelja: Ima, ima! Izvinjavam se ovde prisutnim damama, ali vas dva muškarca možete lepo da zaradite prodajom sperme?
Osoba ta i ta: Molim!?
Pomoćnik izvršitelja: Da, dobro ste čuli. Kod nas nema banke sperme, pa su parovi koji ne mogu da imaju decu prisiljeni da kupuju spermu na crno. Procenjuje se da više desetina hiljada parova priželjkuje decu na ovaj način.
Sin: Pa to je biznis veka! Koliko tu možemo da zaradimo?
Pomoćnik izvršitelja: Uzorak sperme na crnom tržištu prodaje se za 50 do 100 evra.
Osoba ta i ta: Da podvučem crtu!?
Pomoćnik izvršitelja: Ima tu još prostora za dopunske prihode, na primer ako imate retku krvnu grupu…
Osoba ta i ta (sabira cifre na papiru): Sve u svemu, možemo da zaradimo preko 100 hiljada evra!
Pomoćnik izvršitelja: To vam je dovoljno za još veći stan od ovoga.
Supruga: A preostaće nešto i za nov auto…
Sin: I za put oko sveta…
Ćerka: A tek za opremanje novog stana…
Osoba ta i ta: Gospodine pomoćniče, da vam se u ime cele porodice zahvalim na ovoj nesebičnoj pomoći. Ostali smo bez teksta!
Supruga: Imamo samo jedno pitanje za vas…
Pomoćnik izvršitelja: Izvolite!
Supruga: Odakle dolaze ovakve nakaze poput vas?
Osoba ta i ta: Gde vas proizvode? U nekoj laboratoriji ili se sami pravite?

(MRAK.)
 

Scena 9.


(U polupraznoj sobi, ispunjenoj koferima, rančevima i punim kesama, poslednji dogovor članova porodice pred iseljenje iz stana.)

Osoba ta i ta: E, pa moji dragi ukućani, došlo je vreme za premeštaj na rezervni položaj!
Sin: Ne idemo odavde dok nas na silu ne izvedu!
Supruga: Šta time dobijamo!? Ništa?
Ćerka: Mama, ništa ne preduzimati predstavlja zločin!
Supruga: Deco, zar ne vidite da je na ulicama većina ljudi pognutih glava!? Niko se više ne smeje!
Sin: Tvoja deca i oni koji nas podržavaju glave ne saginju!
Supruga: Deco, više ih umire od pognutih glava nego od srca ili pluća!
Osoba ta i ta: Šta onda konkretno predlažete?
Supruga: Možemo da odemo kod mojih! Malo ćemo se stisnuti, ali i to je bolje nego se kačiti sa ovom državnom mafijom!
Sin: Neka dođu, neka nas na silu izvedu iz našeg stana, sa svim koferima i kesama!
Ćerka: Ja ću se vezati lancem za radijator, pa neka me onda isteraju!
Supruga: Ponovo ćete u pritvor, i to za džabe!
Osoba ta i ta: Imamo li još neki predlog za premeštaj na rezervni položaj!
Sin: Ja mogu da ostanem kod mojih ortaka, ovde u kraju! Dve godine – dve godine!
Ćerka: Kada nas na silu izbace, planiram sa društvom da razapnem šator ispred zgrade Vlade i da tamo kampujem dok nas ne oteraju!
Osoba ta i ta: A kada vas oteraju!?
Ćerka: Imam plan, ali još uvek ne mogu da vam kažem sve detalje!
Supruga: Nadam se, koliko si luda, da nećeš zatražiti politički azil u nekoj od stranih ambasada!?
Osoba ta i ta: Šta mislite da zatražimo pomoć od Crvenog krsta?
Supruga: Zašto da ne? Oni nas ne mogu odbiti…
Ćerka: To je priznavanje poraza… Ovo naopako vreme razume samo jezik sile, ništa drugo… Koga je briga za jednu porodicu više na ulici!?
Sin: Šta da rade beskućnici širom sveta? U pravu je Gandi, siromaštvo je najveće od svih nasilja!
Osoba ta i ta: Mi tu ništa ne možemo da promenimo!
Sin: Beda je kao rana na nozi. Ako se ne leči, bolesnici će umreti!
Ćerka: Tata, ova planeta je kao "Titanik": namerno nisu napravili dovoljno čamaca za spasavanje!
Osoba ta i ta: Deco, urazumite se! Izgubili smo prvo poluvreme, na kraju ove sulude utakmice mi ćemo pobediti!
Sin: Na ovom svetu ima dovoljno svega za sve… Osim za pohlepne!
Supruga: Ne filozofiraj, nego vidi šta ćeš sa knjigama. Još ih nisi spakovao!
Osoba ta i ta: Deco moja, dugo sam razmišljao o tome šta i kako dalje…
Supruga: Tata mi je sinoć nagovestio nešto…
Osoba ta i ta: Po svemu sudeći, biće to jedan malo duži izlet u prirodu!

(MRAK.)
 

Scena 10.


(Veliki TV ekran. Direktan prenos: članovi porodice ispred pećine, obučeni u krzna, kao u praistorijsko doba.)

TV novinarka (nasmejana): Gospodine, zbog čega ste se odlučili na ovaj očajnički potez, da se sa celom porodicom preselite u pećinu?
Osoba ta i ta: Zbog ljudske pohlepe i neodgovornosti države!
TV novinarka: Od kako ste se preselili u pećinu, postali ste glavna tema velikog broja medija. Priča se da vas obilaze domaći i strani turisti?
Osoba ta i ta: Na žalost, živimo u vreme politike bez vrednosti, medija bez istine i društva bez slobode!
TV novinarka (ne skidajući osmeh sa lica): Vašim stopama su krenule i druge porodice, kojima su izvršitelji oduzeli stanove i kuće. Da li se plašite konkurencije?
Osoba ta i ta: Što je više porodica u tamnim pećinama, to je više svetla na kraju ovog mračnog tunela od života!
TV novinarka (kroz smeh): Da li je tačno da ste pozvani u najgledaniji rijaliti program i da su vam producenti ponudili veliku sumu novca za učestvovanje?

Osoba ta i ta pljuje najpre u mikrofon, a potom u objektiv TV kamere.
Preko velikog TV ekrana polako curi pljuvačka.


(MRAK.)

K R A J

- 16 -