Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Intervju

  Ljubica Vukov Mihajilo, ex Davčik

Doživeti sebe

Prkos je vrlina ili mana pravog Srbina,
te često i na svoju štetu,
već kada mu prekipi nepravda...
iz dubine prkosa uradi nemoguće...

Književnica i slikarka Ljubica Vukov Mihajilo, ex Davčik, ro­đena je u Senti, 25.12.1949. godine. Po obrazovanju je pravnik. Pisanjem se bavi od rane madosti. Piše pesme, priče, aforizme, haiku, poeziju, romane. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije i Udruže­nja književnika Republike Srpske i Matice Srpske.

Objavila je petnaest knjiga grupisanih u pet troknjižja.
- Tiski cvet (1,2,3),
- Palićki biseri (1,2,3),
- I kaktusi iz kamena niču (1,2,3),
- "Volim balkansko" 1, "Putanjom duge do sna" 2, i "Tiso ljubavi" 3,
- "Hodaj uspravno" 1, "Na keju Tise" 2, "Ljubavlju bih zahvalila" 3.
- Objavila je i zajedničku knjigu ženske haiku grupe, "Sjaj ravnice" sa još tri autorke. Zastupljena je u antologijama, zbornicima, nagrađivana je brojnim nagradama. Sada živi u Petrovaradinu.

* * *

1. Koja Vas, od mnoštva Vaših umetničkih preokupacija, najviše dovodi u dodir sa sobom?

- Kako bih bila i ostala JA, i to kompletna, sve moje umetničke preokupacije me vajaju... U meni je satkana sveukupna ljubav: prema prirodi, prema deci, prema zemlji, prema prijateljima, prema čoveku. U svemu mi naviru emocije ili slikaju rukama ili rečima poeziju... i posle toga, veoma sam ispunjena i srećna.

2. U svojoj poeziji imate tri toposa koja Vas bitno određuju: Vojvodina (ravnica u kojoj ste utemeljeni), Kosovo i Metohija, (kao duhovni zavičaj) i Balkan (kao prostor sveobuhvatne pripadnosti)... Iz čega proizilazi takva orijentacija?

- Napisala sam do sada pet troknjižja, znači 15 knjiga, kao i Haiku, zajedničku knjigu, pišem priče, aforizme, roman je u rukopisu, pesme u rukopisu. Svako troknjižje je podeljeno na teme:

   - Ljubav / rodoljublje / prema svojoj zemlji, čoveku,
   - Ljubav, prema svojoj reci života, Tisi, celokupnoj prirodi, ravnici, šumama...
   - Ljubav, prema svojoj deci, prijateljima... čovečnosti, porodici.
   - Ljubav, prema svom muškarcu.

Poreklo po očevoj liniji je sa Kosova i Metohije, i u 17. veku smo preseljeni i doseljeni u Mađarsku, Sent Andrej. Bili su po poreklu starohercegovci iz Bijele. Moj pradeda se sa 15 godina zaljubio u Ruskinju Evgeniju Pavlov, pa su prebegli u Srpski Krstur gde su se nastanili. Zato je moje srce prepuno ljubavi i ponosna što sam poreklom sa Kosova i Metohije i iz Stare Hercegovine i Rusije. Moja pesma "NIKAD NAS NIKO NIJE PITAO, NITI NAS I SADA PITA" u prvoj knjizi petog troknjižja "USPRAVNO HODAJ" govori o tome. Ravnica mi je pojam i sigurnost za sve ljude, opstanak, hrana. Balkan... volim svim svojim bićem. Kako jedna od mojih pesama i kaže "VOLIM BALKANSKO"

"Ime svoje i tvoje i kako vazduh i voda mirišu, a bake i đedovi, nek se i dalje palcem potpišu. I prt u snegu i travi, livadu u cvatu pokošenu, nepregaženu. Svaku kamenu il drvenu kuću, volim baš tu balkansku, malu a toplu. I verige nad ognjištem, pa makar i prazne. I mirisne đakonije što u bašti rastu razne. Baš volim to naše balkansko, oporo a vrelo, i svaki izvor vode i svaki snop sena što se nabija na stožac, i vrući lonac pasulja, i pitu zeljanicu, toplu vareniku i kajmak, suvu pečenicu, slatko il med il kocku šećera. O kako volim to naše balkansko, kad muške ruke dohvate žensko telo a ono sve kao ne bi htelo, u kolo se uhvati. Volim i slave balkanske kad se slave. Koljivo i miris sveća, pogača i vina, i Badnjak kad se u šumi seče. A tek Uskrs i šarena jaja, pa Vrbice i zborove, pa neka i dalje u kola uprežu volove. Po livadama belih ovaca, mladih jaganjaca. Krave neka muču i mleka daju, psi neka laju... Zaista volim sve dolove, planine i kotline, drvorede i šipražje, reke, jezera, more i ponornice. Sve muško i žensko što se kreće, sve što na Balkan miriše, srce mi je puno. Volim sve to, ja, žena balkanska, majka slavenska, duša panonska".

Mislim, da mi je ovo autobiografska pesma i da daje odgovore na sva Vaša pitanja.

3. Napisali ste, trilogiju "Hodaj..." (Uspravno hodaj, Na keju Tise i Ljubavlju bih zahvalila) koja je spoj prkosa, ljubavi, rodoljublja.

- Tako je, ona bi mogla biti i celina svega toga, ali ja sam odlučila da pišem troknjižja, kao molitve, kao troprstje... za nas sve... U ume Oca, Sina i Svetog duha... Amin. Prkos je vrlina ili mana pravog Srbina, te često i na svoju štetu, već kada mu prekipi nepravda... iz dubine prkosa uradi nemoguće... Ljubav je motor koji i nemoguće pokreće. Rodoljublje je neizbrisivo utkano od rođenja, iskonski, u mene. Ono se budi na svaki napad na moj narod i zemlju... i to iskazujem pesmama, posebno u knjizi "Volim Balkansko" "SRBOVEZ".

„Srmila srmom samovez, srbovez starih Slavena. Slavila slave stare. Snove sanjala Serbske. Srpom snopove slagala. Sama srna skakuće. Stazama stizala. Samoćom stezala stubove. Stoletna stabla smrče smrvila. Sinula suncem Staretine. Sajković srcem satkala. Senta sestrinski suncokret savila. Senkom seno stasalo. Subotica salaš srušila. Sarajevo Sokolcu sudbina." Život, i sinove sam tome učila, za zemlju i narod svoj dala.

4. Ljubav je velika tema Vašeg stvaranja, strast takođe, šta se još novo može reći o ljubavi budući da je to jedna od najdominatnijih tema umetnosti?

- Ljubav je motor najlepše emocije, koji može da usreći i dovede osobu do blaženstva. Strast je buktinja ljubavi. I obe su večita tema umetnika. Jer ljubav ima svoje stepenice... zaljubljivanje, koje je najobimnija tema jer je plamen najveći, strast je najtoplija i najvrelija... a Ljubav je žeravica koja sigurno i polako, dok je džarate gori. Kada se ugasi ljubav, bolje naći drugo ognjište da se ponovo ugreje.

5. Koliko ste pesnik u svemu drugom što stvarate, u romanu, na slikarskom platnu i da li iz tih „izleta“ crpite nova nadanuća za stihove?

- Emocije, emocije... su pokretači svega. A kako bih se iskazala uzimam četkicu i dajem slobodu rukama da puste da ih emocije vode... i tako nastane slika. Roman je satkan od događaja, likova, prirode... pesme pletu emocije svih vrsta. Inače ne volim da zaustavljam misao i emociju... te su mi stihovi pisani u slobodnom stilu.

6. Pišete i aforizme, šta su teme koje Vas navode da koristite ovu najsažetiju formu?

- Bunt u meni, prkos, i hrabrost da kroz satirični izraz iskažem svoju misao, događaj, podsmeh, mišljenje kroz par reči u proširenoj rečenici. U svakom aforizmu, kada se baš "probudim" zbog nepravde prema svom narodu od strane države.

7. Ima li satire i ironije u Vašim aforizmima?

- Aforizam nije to ako nema u njemu satire, duha, kritike, definicije moje prema događaju ili misli koje sam uputila čitaocima ili slušaocima. Ironija je nota koja ga i obeležava.

8. Kako biste definisali aforizam?

- Definicija duhovito izražene misli sa satiričnom notom/ Ironijom/ da dovede do smeha, do suza, i da se prihvati kao kritika naroda prema državi... itd.... itd...

9. Radeći u sasvim drugoj oblasti, (advokatura) da li ste u tom poslu pomalo gubili svoje stvaralačko biće, ili Vam je uvid u ljudsku prirodu, koja se kroz to razotkriva, pomagao da upotpunite svoj stvralački iskaz?

- Nažalost nisam radila u svojoj drugoj struci, pravnoj. Malo, samo za potrebe unutar privatnog preduzeća DOO "SELMA" Subotica, obavljala ekonomske poslove kao šef računovodstva, što je prva moja struka... Pošto je to bio odgovoran posao koji se radio skoro dve smene, u miru, radeći uz muziku, dolazila mi je inspiracija, odmah sam stavljala na papiriće... i tako pomalo... sakupljao se materijal. Moje pesme su nastupale uvek izlivom emocija. Kada bih osetila bunt, prkos kod građanskog sukoba devedesetih godina, gde su političari, kao, Hitler, u svom fanatizmu posvađali nacije, vere... Bombardovanje '99. godine... pa rascepkanost na cca 148 partija, a zna se da postoji u svetu samo par, kao prsti na jednoj ruci... ljubav koja se probudi u trenu prema prirodi, svaki dan sam putovala 100 km na posao poslednjih 10 godina, Petrovaradin –Subotica i obrnuto... na volanu bih zapisivala haiku, blic fotografije godišnjih doba prirode... itd.

10. Da li je bilo teško steći poziciju u književnosti u svojoj sredini, i na koji način se to realizovalo?

- Nikad nisam bila "nametljivi" tip. Danas je retko da neko svojim talentom dostigne vrh, tj. poziciju. Kao dete sam bila veoma stidljiva. Svoje emocije sam praznila sportom, posebno gimnastikom, iako su moji Vukovi, muški članovi, bili čak i svetski prvaci u rvanju. /Strc Borivoj/ Naravno, i dalje sam svoje emocije stavljala na papir još od osnovne škole.

11. Živeli ste sa pesnikom, kako možete opisati taj odnos?

- Da, živela sam sa mr Jovanom Mihajilo. Inače, ja sam se kao pesnik aktivirala veoma kasno. Odgajala sam sa puno ljubavi svoja dva sina Danijela i Aleksandra. A kao što sam malopre i spomenula, radila sam Završne račune noću, uvek uz muziku. Ona mi je takođe u krvi i uz nju sam uvek i učila. Postojao je noćni program, koji je vodila Dijana Kopunović i gde su se javljali pesnici. Pošto se ne vidimo, mojoj stidljivosti je to i odgovaralo pa sam i ja učestvovala. Na kraju se stvorila Zbirka... i tu sam i ja bila zastupljena. Inače još u prvom razredu sam dobila nagradu okruga sa svojom pesmom "Nezakazani sastanak". Aktivirala sam se u svojoj 47. godini, i odmah, 1997. objavila svoj prvi triptih "TISKI CVET" 1,2,3. Zatim, 1998.g. "PALIĆKI BISERI" 1,2,3, 1999. godine. "I KAKTUSI IZ KAMENA NIČU" I tada sam napravila pauzu, iako sam imala gotov novi triptih... Tada sam se upoznala sa Jovanom Mihajilo, preko zajedničke veze - pesništvo. Bili smo pokretni, dosta smo putovali i družili se po celoj Srbiji, Bugarskoj, Republici Srpskoj. Postali članovi Udruženja - Pesme su nam bile nadahnuća. Živeli smo skromno i mirno. U naš dom su svraćale čitave grupe, autobusi pesnika. Jovan je od cele kuće napravio "Etno muzej". Bilo nam je lepo. Delili smo našu starost. Imali smo sigurnost u ideji da ćemo jedno drugom pružiti čašu vode, kako se kaže. 2010.g.sam najzad objavila i četvrti triptih "VOLIM BALKANSKO" ,1 "TISO LJUBAVI" 2 "PUTANJOM DUGE DO SNA" 3. Pisala sam, pisala i u 2013. g. na rođendan Duška Trifunovića, 13. septembra je izašao i moj peti triptih, "USPRAVNO HODAJ 1, "NA KEJU TISE 2, "LJUBAVLJU BIH SE ZAHVALILA" 3. Živeti sa pesnikom ima i svoje prednosti. Mi smo, inače, bili veoma različiti. Skoro u svemu. Priroda-narav, mentalitet, stil pisanja... Počeli smo kao prijatelji a to je dobar osnov svega, jer bogatstvo tj. kapital, kako ja svima i kažem, je imati prijatelje. Inače sam oduvek volela prijateljstvo i negovala ga sa svima. Kasnije, počeli smo da živimo zajedno i sa nama su se družili pesnici svih gradova. Bili smo ispunjeni, uvek se nešto dešavalo i radovali smo se svim susretima sa dragim bićima. Naravno da su ljubav i poštovanje osnova svega. Pesnik muškarac je drugačija osoba od pesnika – žene. Muškarac, on piše svim ženama, a žena piše svom muškarcu. Vrlo je zanimljivo na svim tim skupovima - pesničkim - posmatrati pesnike. Koliko različitosti, a sličnosti. Koliko se ljudi menjaju kad se od svakodnevnih strogih obaveza, preobrate i opuste kao pesnici. Kao da se sunce uvuče u njih. Mi smo funkcionisali kao pesnički par, i jedan drugome čitali svoje pesme, kritikovali... itd. Lepo je bilo živeti, i bila mi je velika čast što sam živela uz njega i zahvalna sam mu na svemu što sam proživela, što mi je bio i ostao inspiracija.

12. Biti majka i umetnik, da li je to komplikovano, i jedno i drugo traži potpunu posvećenost?

- Najlepši božiji i prirodni dar je biti majka. Lično sam želela da imam puno dece. Ponosna sam što sam majka dva divna sina, Danijela i Aleksandra, moje dve ljubavi. Prvoj i drugoj po redosledu rađanja. Deca nemaju rang listu, ona su na nultoj poziciji. Ne mere se ni sa kim. Najvrednije blago koje se ne troši. Oni su moja "breskvica" i moja "šargarepica" , u 1 knjizi "TISKI CVET" sam najnežnije opisala moje emocije sa njima. One su moj smiraj, moje ispunjenje, moja iskra, motiv i cilj za dalje. U svim ovim godinama, imam ih 65, u svim životnim poteškoćama... sama pomisao na njih mi je pomagala i pronalazila izlaz. Samohrana sam majka bila od 1991. g. noću sam plakala da me oni ne vide, i išla dalje. Puno,puno sam radila, ali sam ih naučila da budu samostalni i da, iako dečaci, umeju da se brinu o sebi, znaju sve u kući da rade, prvo zbog sebe a i da sa svojim suprugama podele posao i imaju više vremena za ljubav. Ja sam inače noćna ptica. Oduvek sam mogla noću da radim, učim i stvaram. Deca su mi oduvek bila na prvom mestu. Ona su rođena, a nisu tražila. Zato sam ih odgajala sa puno, puno ljubavi i vaspitala, usmeravala a ne silila i svoje neostvarene ambicije ostvarivala preko njih. Oni su sada odrasle osobe, koji rade u svojoj firmi doo "AUDIO SOLUTIONS" Subotica, razglas i video snimanja. Ja im vodim knjige, tako da smo i dalje povezani i puno se poštujemo i volimo. Najveći dar je imati decu, voleti se, i stvoriti samostalne ljude od njih. Naravno, pesnik ne mora studirati književnnost da bi to postao. To nije roba, pesnici su ljudi koji svoje emocije stavljaju na papir. Imao je naš Branko Miljković pravo, pesme će svi pisati. Tako je, i zaista pišu. Talenat je taj koji, kao i umeće, ističe pesnike međ pesnike. Vrednost poezije se izgubila. Postaje se članom Udruženja prostom matematikom. I "Izdaju se 2 knjige" a pisanje "bućkuriš".... Ja, lično pišem kako bih iz sebe emociji pustila da plovi po papiru, to mi je kao terapija mog bića. Slikam takođe i na platno prenosim emocije... uglavnom "apstraktno" i nalazim svoje mesto na raznim izložbama po Vojvodini. Celog svog života sam bila u svemu iskrena, do bola odana i reč mi je bila zakon.

13. Jeste li u stvorenom potpuno realizovali svoje žensko biće?

- Žena treba da bude i ostane žena u punom smislu. Teško je biti žena ali i veoma lepo. U knjizi broj 3 "PALIĆKI BISERI" pesma "ŽENA" veoma dobro opisuje ženu. Jer žena je venac svih vrlina. Teško i siromašno detinjstvo su mi billi odskočna daska za sve. Ipak, svojim trudom, učenjem, radeći, rađajući, vaspitajući, voleći i poštujući porodicu, svoju zemlju i narod, voleći i živeći sa svojim muškarcem, stvarajući, pišući... doživela sam sebe, sa radošću, žena u punom smislu.

14. Koje pisce posebno volite, i ko je, eventualno, najviše uticao da se opredelite za umetnost?

- Klasici su posebno ostavili veliki utisak na mene, naravno i mnoga dela svih drugih pisaca iz raznih zemalja... Tolstoj, a njegova sam kompletna dela čitala sa svojih 15 godina, kao i Perl Bak... kompletna dela Zilahija, Remarka... Ive Andrića, Tagore, Lorke, Prevera... ona su mi zauvek ostavila pečat ,primer kako se perom piše, posebno Tolstoj i Bak.

15. Novi planovi?

- Ne planiram, to dođe spontano... sve se kao mozaik skocka. Tako je oduvek i bilo. Nikad nisam bila paničar. Puštala sam da se život složi i teče svojim tokom. Imam rukopis romana, priča, haiku poezije...Verujem da će se sve složiti, jer sam pomalo prazna u srcu... i da ću sve završiti. Ove godine ću napraviti i izložbu slika...

­ Razgovor vodila:
Dragana Lilić
 



- 8 -