Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Intervju

  Predrag Ž. Vajagić

U zemlji izlazećih čitulja

"Dokazali smo da svet može biti bolje mesto za umiranje,
a svi ljudi dobre volje - jedna velika detonacija..."

Predrag Ž. Vajagić (1973, Novi Sad), profesor u pačijoj školi, sakupljač mimologija i ovlašćeni izvoznik sumatreski. Eseje, priče i ostale bagatele objavljivao u raznim časo­pi­sima, no­vinama, na internet portalima i oglasnim tablama zadružnih domova. Jedan od zaosnivača regionalnog knji­ževnog portala "Marginalac" i član najnužnijeg rukovodstva Društva skrajnutih burevesnika.

Do sada je izmuntao knjige: Presovanje senki (2011) i Zov poludelog sokolara (2012). Ovisnik o čitanju, pisanju i pričanju. Još uvek mu se, ponekad, pričinjavaju fantomi slobode.

* * *

- Povod za razgovor je objavljivanje Vaše knjige "Kucanj u prazno" (Binder, Beograd, 2014), u koautorstvu sa Branislavom Zukićem. U uvodu knjige ste napisali:

Ĉitaoĉe, namerniĉe – pred tobom je reĉnik koji sadrži 570 pojmova (oko taĉnog broja koautori se, neviĉni složenim matematiĉkim operacijama – još uvek spore) navrat-nanos izbeglih iz humoreski, eseja, kolumni i priĉa koje su gore(o)pomenuti objavljivali u raznim novinama, ĉasopisima, na internet portalima, a ponajviše na svom sajtu – www.marginalac.org! Ovako sabrane (ne uvek i pribrane) reĉi našle su se u novom kontekstu, poĉele međusobno da se dopunjuju i zaĉikavaju, zaigrale svoj ritualni ples koji će, nadamo se, umilostiviti nebo rešeno da nam svima zajedno – padne na glavu!

Da li biste još nešto dodali?


P.Ž.V: Možda bi trebalo objasniti da je koricama ove knjige obgrljen svojevrsni dosetkarijum o nama, našim naravima, upitanostima i utucanostima, svim dragim ili oporim „ostrvima dana pređašnjih", kao i da pojedine odrednice iz ovog rečnika mogu činiti kolekciju trnja u peti, dok druge više pristaju u lični libar vedrine.

- Da li je sem ''komercijalnog'' interesa, jer su u trendu knjige o prošlosti SFRJ (između ostalog ova tema zauzima prostor u ''Kucnju") postojao još neki razlog da napišete ovakav Rečnik?

P.Ž.V: Zvuči nestvarno u ovom vremenu jagme, ali nismo uopšte ovu knjigu posmatrali kao neku zlatnu koku koja tek što nije počela da nam leži na jajima. Tačnije rečeno, razmišljali smo isključivo o tome da sastavimo pojmovnik/dojmovnik kakav bi i sami, da se nismo setili da ga napišemo, voleli čitati. Smatrali smo da ovakvih knjiga nema mnogo i da će baš zbog toga „Kucanj" rikošetirati u biblioteke onih posvećenih i obaveštenih čitalaca koji će umeti bar da cupkaju uz ritam tog podnebeskog obreda koji i pominjemo u predgovoru autorā.

- Jezikom knjige odslikavate prošlost te danas mnogima omražene ''veštačke tvorevine'' iz prošlosti, države SFRJ, Da li je i to još jedna Vaša smišljena provokacija?

P.Ž.V: Ne, sve je mnogo jednostavnije, bez neke tendenciozne ideološke strelice zamočene u otrov. Mi smo jednostavno, pišući te mimologije i sumatreske, kako ja volim da im tepam (pre nego ih utepam), tražili samo one reči koje će biti prodorne, ponekad dovoljno gipke, višeznačne i prilično tačne, sposobne da na svojim leđima ponesu ta nekad teška bremena asocijacija i digresija. E, sad, nismo rečima gledali u zube da utvrdimo koliko su drevne, kakve su i odakle su, te imaju li putovnicu na ćirilici ili latinici, krste li se ili klanjaju. Tako smo i dobili sve te, nadam se, uspele leksičke bujice, komparacijske odrone i alegorijska klizišta, pojmove, kako jednom prilikom reče naš prijatelj i odličan pisac Saša Stojanović „proste duhom i proširene sumnjom".

- U ovoj ''zemlji izlazećih čitulja'' kako ste napisali, gde je obrazovanje i opšta kultura na veoma niskom nivou, kako mislite da pridobijete čitaoce?

P.Ž.V: Pričom, promocijama, agitrovanjem, nutkanjem, pojašnjavanjem, kreativnim glupiranjem, plasiranjem „ponuda koje se ne mogu odbiti", mi ćemo pokušati donekle da skrenemo pažnju čitalaca na ovaj rečnik marginalizma. Ne opterećujemo se ovdašnjom i posvudašnjom plitkošću čitalačke kulture, jer dobro shvatamo da nije svaki čovek bunar. Ali, svaki bi, povremeno, mogao da se nadnese nad neki ambis, da zatim, nad tim bezdanom, sa slobodom u srcu zadrhti i tu jezu dalje iskuje u neke važne upitnike i uzvičnike, koji će postali srp i čekić na grbu naših ljudskih spoznaja.

- Da li imate nameru da objavite u maniru filmskih autora i ''Kucanj'' broj dva?

P.Ž.V: Ovde ću, umesto uobičajenog odgovora, dati reč sabratu, koautoru rečnika Branislavu Zukiću, pa citirati jednu njegovu odrednicu koja se baš i zove „Drugi deo": „Ni sažaljenja dostojan pokušaj da se na ime nazovi stare slave izvuče nekoliko evra ili makar produži članska karta sa pripadajućim beneficijama. Nastojanje da se ispliva iz dubina zaborava, u koje su autori trajno utonuli posle slučajnog bleska prvog (bolje bi bilo i jedinog) dela. Ideja da se poradi na nastavku ovog pojmovnika najgora je još od vremena kada je Prometej pomislio da će prisvajanje vatre proći kao privremena pozajmica od bogova."

- Kroz vašu knjigu provejava lajt motiv rokerskog pokreta ''vodimo ljubav a ne rat'', pominjete i rock ikone kao što su Džimi, Čak, Brus, EKV.... i time ste me kupili za sva vremena. Znači li to da ste vi i dalje čvrsti zagovornici rock and roll-a, iako je i on danas na marginama?

P.Ž.V: A postoji li ikakva druga odluka ili mogućnost? Onoliko koliko vi sebe, a slučajno znam da ste roker sa dna kace, možete na bilo koji način ili u bilo kojem agregatnom stanju zamisliti u ozračju pinkoidne galaksije, tolike su šanse da na tom, kičerajskim zvezdicama pošpricanom putu sretnete i nas, u pokajničkim rizama i pri klokanskom lebdenju duž estradnih kloaka.

- Završavajući ovaj razgovor recite nam nekoliko reči o već spomenutom sajtu za književnost ’’Marginalac’’ koji ima impresivnu posetu.

P.Ž.V: U našem rečniku postoji jedna lepa igrarija naslovljena sa „Deca Marginalčevog kukuruza", pa, hajde da je zajedno dočitamo: „U međuvremenu, „Marginalac" je (u)rastao kao nokat, menjao se, linjao, prilagođavao, odupirao, b(r)ukao, palamudio, meandrisao, kontemplirao, škrgutao, siktao, prozivao, pozirao i denuncirao.

Pre jedne promocije „Marginalca" PŽV je pokušao na papir stresti imena svih ljudi koji su na našem portalu objavili makar jedan svoj (a poneko i tuđi) tekst. Došavši do maašala brojke naš je veselnik, zatraživši novu tranšu piva, živahno zalepršao jezikom: „Ostvario mi se dečački san, ali ne onaj o bliznakinjama plavušama! Postali smo institucija zatvorenog tipa, ogledno dobro, umna zadruga, namastir vrline. Dokazali smo da svet može biti bolje mesto za umiranje, a svi ljudi dobre volje - jedna velika detonacija..."

Tačan broj (i idealne mere) autora ne znamo ni danas, ali nam to ne smeta da se iskreno zahvalimo svima koji su ubacili makar po kamenčić u mešalicu koja je drobila šljunak (i kosti dušmanske) za temelje „Marginalca", jer saradnici su nam kao deca, čime, naravno, nećemo reći da su usrani, plačljivi, razmaženi ili nevaspitani. Ovde bismo mogli navesti zmijoliki niz njihovih imena, ili to izbeći u strahu da nekog ne ispustimo na kameni pod statistike...

Bilo je dana kad bi na sajtu, dopunjenom nekim aktuelnim, provokativnim ili, jednostavno, kvalitetnim tekstom, vladala gužva kao na Šeremetjevu, ali i momenata u kojima bi hladna rakija i vruća proja dobrodošlice dugo ostale netaknute. Pohvale su stizale sa svih strana, a objavljivali smo ne samo ono što drugi nisu hteli (kako tvrde zlobne duše), već pre ono što nisu – smeli."

­ Razgovor vodio:
Željko Građin
 


Intervju

  Brankica Damjanović

ČOVEK JE KRUNA POSTOJANJA

"Svakog dana, usred noći, u zoru,
ja kopam po dubinama svog bića tražeći misao,
reč i delo koje će mi pomoći da razumem.
Sebe. I druge."

Brankica Damjanović je dugogodišnji spiker, voditelj, novinar, urednik informativnog programa. Poslednjih nekoliko godina posvećena je izučavanju duhovnosti. Potpisuje knjige (M)učenje jezika, Natura sanat, Moj sin Jovan i Dobro je... Majka je dvoje dece.

* * **

1. Kažete, dobro je... da li zato što je moglo biti i gore ili zagovarate tezu da, ipak, sve ide čoveku na korist?

- Sve ide čoveku na korist. Svako iskustvo, čak i najbolnije, tu je radi čoveka, da nauči da se nosi sa gubitkom. "Dobro je…" i predstavlja skup ličnih iskustava i autentičnih spoznaja o tome da je sve što se dogodilo u životu autora bilo dobro, iako je bilo trenutaka kada je izgledalo da se dotaklo samo dno i da svetla nema. Ima. Uvek. "Najmračnije je pred svitanje", dobro je rečeno.

2. Živeli ste u Prištini do rata 1999. godine. Radili ste kao novinar a potom i kao spiker, što je bilo ostvarenje sna iz detinjstva. Sa kojom ste mišlju napustili svoj grad, dom, onda kad se moralo? Šta je nova sredina značila za Vas?

- Nikada neću zaboraviti sa kojom sam mišlju napuštala zavičaj, jer joj je prethodilo upozorenje da kad prolazimo kroz Merdare obavezno deci spustim glave ispod nivoa prozorskog stakla, jer ima snajperista u tom kraju. Spasiti život, to je tada bilo važno, a onda taj život nastaviti u Pirotu, koji je bio nešto sasvim novo i nepoznato za mene. Nova sredina, u početku strana i odbojna, za devet godina života u tom gradiću, postala je moja velika ljubav. Pirot je grad koji će zauvek ostati moj drugi dom, iako smo ga napustili kad su deca upisala željene škole u Beogradu.

3. Napisali ste četiri knjige. Posebno je zanimljiva ona koja nosi naziv „Dobro je...", što zbog neobične forme, kratkih priča, poruka, pouka... što zbog stila. Nema suvišnih rečenica. Sve je svedeno na savršenu meru bitnih, suštinskih zaključaka.

- "Dobro je…" je moja četvrta knjiga. Prva je "(M)učenje jezika" i nastala je u Pirotu, gde mi je u početku bilo teško da razumem da su javni govor i narodni govor podjednako u upotrebi uvek i svugde. Druga je NATURA SANAT, delo koje promoviše zdravu ishranu, lečenje bojama, muzikom, lekovito spavanje ili važnost pozitivnog razmišljanja. Potom je nastala knjiga "Moj sin Jovan", koja je poklon za punoletstvo mom natprosečno nadarenom detetu a "DOBRO JE…" je došlo spontano. Nizali su se statusi na Fejsbuku ali i komenatri prijatelja da im to treba, da pišem, tražili su knjigu i – evo nje!

4. U šta verujete?

- U univerzalne istine: Ljubav, dobrotu, saosećanje…

5. Bavite se nevidljivim stvarima, kako sami kažete, onima koje nas sve drže na okupu. A gde smo to mi, u kakvom poretku?

- Čovek je kruna postojanja. Mi smo toliko moćni da se toga pomalo i bojimo, pa smo prihvatili onaj lakši a u stvari teži koncept, a on počiva na tezi da je život borba i mučenje. Ne verujem u to. I u najtežim trenucima osećam lepotu života. Teško je to objasniti, još teže u to poverovati, bar u početku, ali moje iskustvo je takvo – živimo u savršenom poretku ljubavi i ravnoteže. Za početak prihvatimo to.

6. Šta za Vas predstavljaju društvene mreže?

- E, to bi bilo dobro objasniti. Na FB sam došla nevoljno, na nagovor dece, duboko uverena da je to gubitak vremena. A onda je život počeo da me demantuje. Toliko sjajnih ljudi je ušlo u moj život i trajno me obogatilo svojim postojanjem. Volim kad mi se to dogodi, kad prerastem sopstvene zablude. Mera određuje koliko je nešto dobro. Sve je dobro što postoji.

7. Šta povezuje roditelja, odraslu osobu i dete u Vama?

- Ja! Moje unutrašnje biće. Sve jasnije ga osećam. Ono je uvek tu.

8. Kako dosegnuti do dobrote, kako biti celina sa Univerzumom?

- Lako. Ne baviti se Univerzumom već sobom. Mi smo Univerzum u malom i kad je tu dobro onda će i na globalnom planu biti dobro. Ljudi bi da menjaju svet ali nikako ne bi da nešto promene kod sebe. Ne ide to tako. Sve(t) je naše ogledalo.

9. Pored ostalog, Vi ste instruktor joge. Do kakvih ste spoznaja došli prodirući u srž istočnjačkih mudrosti?

- Joga je put u središte sebe i mnogo mi je pomogla da pronađem preko potreban mir. Pa ipak, joga nije jedini put. Ljubav prema detetu, partneru, prirodi; kulinarstvo, čitanje, pecanje, sve što radimo, ako smo u tome potpuni, uvešće nas u blaženstvo i potpuni sklad sa sobom. Dakle, nije toliko pitanje šta radimo već kako to radimo. Ako smo celi u nečemu, potpuni, onda smo u jogi, onda smo na dobrom putu. Ozdravljenje se još kaže i isceljenje. Biti zdav znači biti ceo, biti potpun, šta god radio.

10. Život tretirate kao Božji dar. Kako doživljavate sebe?

- Sebe doživljavam kao nekog ko je tu da širi svetlost oko sebe jer to je jedina svrha našeg života, da svedočimo o postojanju Ljubavi.

11. Kakav je bio Vaš razvojni put? Pretpostavljam da nije oduvek bilo lako držati se stava – DOBRO JE.

- Težak. Valjda je zato meni sada lako da kažem "Dobro je…" Bilo je teških trenutaka, baš teških, ali evo me tu sam. Zar to nije dobro?

12. Neretko se u Vašoj knjizi može pročitati da ljubav isceljuje...

- Ljubav isceljuje. Ljubav nadahnjuje, ljubav je najmoćnija sila Univerzuma… Što ljubav može niko ne može. Volim ovu priču: Takmičili su se vetar i sunce ko će brže da skine kaput sa čoveka koji je tuda prolazio. Vetar je samouvereno dunuo jako, najjače, a čovek je samo još snažnije prigrlio svoj kaput. Sunce je ogrejalo i čovek je sam skinuo kaput, čak i košulju. To vam je, simbolično, snaga ljubavi.

13. Kakav je Vaš pogled na svet, na otuđenost među ljudima, na dominantno zlo... kako protiv pošasti Novog doba?

- Nije zlo dominantno, samo se o njemu više govori. Pogledajte naslovne stranice. Sve sama ubistva, silovanja, nesreće i propast. A o dobru malo ko piše. A ima ga. Svakodnevno ga srećem. Ne možemo se boriti protiv nečeg već ZA nešto. Širimo svetlost i tama će nestati. To je moj stav. Ne PROTIV nečeg već ZA nešto. Nešto DOBRO.

14. Vaša knjiga „Dobro je...", može se čitati i kao svojevrsni vodič kroz život. Da li je, u osnovi, postojala neka namera, osim primarne, da na svet donesete još jednu dobru knjigu?

- Nikakve namere nije bilo, čak ni namere da ovo bude knjiga. Ovo su tražili moji prijatelji, komentarišući ispod postova, govoreći da im treba ove svetlosti, vere i nade. Hvala im za podršku. Utoliko je ovo naša zajednička knjiga. A jedino takve knjige imaju svrhu; da ne budu pisane radi pisanja, već da menjaju živote i pogled na život.

15. Nalazite li odgovore na sva pitanja i šta Vas, u tom smislu, okupira?

- Nalazim ja odgovore na sva pitanja, ali nisu svi odgovori tačni. Moj intelekt se i dalje batrga i prosuđuje, svrstava se, etiketira… a kad mi uspe da se umirim, zatvorim oči i dišem, osetim mir i znam da baš sve DOBRO JE… ovako kako jeste. Ne opirem se životu. Volim ga. Onako kako se voli nešto dragoceno. Bezuslovno. Tu počinje istinska životna radost. U prihvatanju…

16. DOBRO se na put sprema…

- Snaga dobrote nezaustavljivo se siri i van granica naše zemlje. Moja izdavačka kuća "Solaris" iz Novog Sada već je ugovorila tri promocije knjige "Dobro je..." u Švajcarskoj, koje će biti organizovane sredinom januara. Prvo književno veče imaćemo u Cirihu, 16. januara, kada ćemo započeti mini turneju u ovoj zemlji. Zanimljiv je podatak da je od promotivnog do prvog zvaničnog "Solarisovog" izdanja prošlo svega 60 dana i da se samo mesec dana po izlasku iz štampe ova knjiga promoviše i u svetu. To je jasan pokazatelj da ovo delo nosi neku posebnu energiju, neku magiju koja donosi mir i vraća veru u ljude i njihovu dobrotu. Za autora nema veće radosti od činjenice da mu se knjiga ne samo čita već i voli. S tim u vezi, želim da najavim da će "Dobro je..." do leta biti prevedeno na engleski jezik i krenuti na "put oko sveta". Poželimo mu sreću.

­ Razgovor vodila:
Dragana Lilić
 

- 8 -