Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Nove knjige ­

Nevidljiva veličina margine

Kucanj u prazno
Predrag Ž. Vajagić i Branislav Zukić
Binder, Beograd - 2014

U ediciji "Osma sila", posvećenoj humoru i satiri, mlada izdavačka kuća "Binder" objavila  je osobenu knjigu – sa indikativnim podnaslovom "Pojmovnik marginalizma" – rečnik pojmova iz vizure marginalnih (ne)pripadnika društva. Sudeći po podnaslovu, moglo bi se pomisliti da je reč o izabranim pojmovima, specifičnom rečniku marginalaca, iz koga su isključene sve takozvane velike društvene teme pošto u velikim zbitijima margina ne učestvuje, kao da ne postoji ni materijalno ni duhovno, kao da je mimo prostora i vremena. No, autori znaju, ma koliko marginalci bili na periferiji zbivanja u svetu, posmatrači a ne učesnici, da nisu mimo sveta. Naprotiv, oni su srž, osnovni i većinski sastojak sveta. Oni znaju da je broj moćnika vrlo malen u odnosu na broj njihovih podanika. Zato je pojam društvene margine suprotan geometrijskoj slici koja ga simbolizuje, tankoj, praznoj i nemuštoj ivici – grafički predočeno, margina su slova teksta romana, a vlast samo naslov. Jeste naslov veoma privilegovan u odnosu na sve druge reči – strukturalno je dominantan, značenjski sugestivan, važniji od svih pojedinačnih reči i rečenica, ali je ipak samo simboličan ulaz u sadržinsko i značenjsko bogatstvo ukupnog spleta reči, celine teksta. Otuda je pogled na svet marginalaca ne pogled sa strane već iz središta.

Zato pojmovnik ("dojmovnik") pred nama sadrži sav dijapazon reči u opticaju – ne postoje "naše" ("marginalne", "periferne") i "njihove"  ("centralne", "bitne") reči: one su naše zajedničko blago, ali za razliku od materijalnog, duhovno blago je pravičnije raspodeljeno i dostupno svima – retki su carevi, računajući pride i njihove dvorske biblioteke i savetnike, koji mogu da se mere sa Diogenom, iako je veselnik živeo zgrčen u buretu, miljama daleko od najbliže palate.

Koliko je leksičko bogatstvo ove neobične knjige može se nazreti iz skraćenog prikaza uključenih, bolje reći obrađenih pojmova na slovo A. Najpre je, razume se, predstavljeno samo to slovo. Očekivali bismo čisto tehničko objašnjenje – "jedno slovo u azbuci ili abecedi" – no na prvom koraku susrećemo se sa obiljem raznovrsnog značenja. Evo kako su slovo A obradili mladi autori: najpre se kaže da je da je to prvo slovo našeg i većine svetskih slovarnika, ali već sa tom naoko tehničkom napomenom dobijamo i vispren, ironičan i na žalost istinit komentar – slovo A je jedno od retkih naših saglasja sa svetom! Odmah potom predočena nam je funkcija "a" u našoj sintaksi, ali i ta čisto gramatička napomena ilustrovana je duhovitim citatom koji asocira naš narcisoidni mentalitet: "Ti si lep, a ja još više." Tu bi se klasičan ("akademski") rečnik zaustavio, ali ovde u neočekivanom dodatku dobijamo pravi biser duha: "a je sve češća zamena prvog lica jednine prezenta glagola moliti – namesto dugog i uštogljenog molim, lakše je i brže jednostavno reći: aaa?". Ni ovo nije sve: ovim upitnim aaa? autori su u (tobožnjoj) dilemi da li ćemo k srcu primiti njihovu knjigu ili ćemo im uputiti bezbroj zamerki.

Zavirimo ukratko u (još) nekoliko pojmova na slovo a. Naredna reč je adidas. Reklo bi se: šta tu ima da se kaže, tip sportskih patika i čarapa. No, umesto šturog opisa mi kroz pseudo-ironično objašnjenje dobijamo i informaciju odakle su nam došle i čijom "krivicom" su dobile povlašćeni status u velikoj riznici sportskih rekvizita: "podlo udobni nemački komadi tekstila – skuplji, ali vrede svaki dinar." Saznajemo i da je njihov prvi slavni prononser bio nekada najbolji teniser sveta Ivan Lendl.    

Naredna reč je aforizam. Sastavljači nas upozoravaju da ove već malene medenjake uzimamo u što manjim količinama jer "med na ustima često se pretvara u gorčinu u stomaku". No, ko ih uzima u pravoj dozi uvideće da su aforizmi "esencija energije, ushit slasti, prelest sumnje, raskoš smisla u škrtosti reči."

Nakon agitacije i aikidoa čeka nas legendarni Akakije Akakijevič, koji nije više samo idealni činovnik prepisivač već je i marljiv u hvalospevima  (svom stranačkom) lideru...

Akord
nam je predočen iz vizure roken-rola, a objašnjenje akušerijatskog prava ne može se prepričati već samo citirati: To je "oblizaciono pravo preče pipavine."

Kultnom stripu, bolje rečeno ciklusu stripova "Alan Ford" s pravom je posvećen niz odrednica – to je doista višeznačno i slojevito delo, socio-psihološka vivisekcija stvarnosti. To je, pored ostalog, velika elegija o oskudici:  "Tu ljudi maštaju kako će otplatiti 68. ratu za TV, dobiti na tomboli supu sa rezancima ... a licemerni bogataši nevoljnicima poklanjaju malo mesa, malo sira, malo pekmeza i veliku fotografiju ljudi velikog srca. Kako se Alanfordovci bore za dostojanstveniji život: lepljenjem vrućih šamara zbilji putem grafita, plakata, hepeninga...

Nemoguće je u ovom kontekstu zaobići lik broj 1: Njegova visost poznat je (muški gramatički rod ovde nije greška već nadgramička oznaka njegove vrhovne muževnosti!) po beskrajnim istorijskim tiradama... Ne sme se nikad ispustiti iz vida i da je Visost osmislio manir drag svim vlastima – tajne crne sveske pune kompromitujućih podataka o svakoj ličnost koja je ikad kročila u javnost."  Nikad se ne zna, može zatrebati!

Strip (čitava biblioteka!) Alan Ford ne bi bio dostojno predstavljen da nam nije skrenuta pažnja neprestanog sprdanja Alanovaca sa fašističkom i svakom totalitarnom ikonografijom – to nije borba protiv mrtvih zveri ni njihovih današnjih karikaturalnih potomaka već za zdravu i slobodnu budućnost čovečanstva. 

Sazvežđu slova a pripadaju i alternativci, Felinijevo remek-delo Amarkord, ambicija... Posebna pažnja posvećena je vrhunskom tipu intelektualca danas – analitičaru: "Ukazaće (...) Biće zabrinut. Korigovaće. Uz puno uvažavanje sagovornika, objasniće mu zašto nema pojma. Nikada neće dozvoliti da ga bilo ko izbaci iz takta (a ni sa udobnog mesta na fakultetu ili nekom institutu). Kada kaže velike reči (...) misli  (...) na lekseme od čijeg se izgovora šire plućna krila (...) a topla jeza od trtice ka lopaticama (...). Shodno tome, neće sedeti skrštenih ruku (...) kada je prizivanje slavne povesti u pitanju, jer svima nama, zbilja,  nedostaju ona vremena kada su vojnici ginuli ne pitajući za čije babe zdravlje i šta ih je ustrelilo."

Evo preostalih pojmova na slovo a: An-džš; anđeli; Angel`s breath; Apokalipsa juče, danas, sutra; Ardovčić; Armagedon; autnomaštvo; autorski filmovi; azimut. Zavirili smo u riznicu slova a, nemoguće je i zamisliti koliko je bogatstvo u registru od trideset slova. To je čitava biblioteka! Ukupno je obrađeno 570 pojmova, doista impresivna brojka!

Već uvidom u registar zastupljenih pojmova i načina njihove obrade u okviru slova a naziremo profil ovog specifičnog pojmovnika u celosti. Teško je ukratko predočiti tu specifičnost. Kao i svaki rečnik, i ovaj nastoji da nam pruži srž zastupljenih jedinica. Specifični su izbor pojmova i način kojim su nam predočeni. Izabrani su oni pojmovi koji određuju koordinantni prostor marginalaca u društvu, kod nas i svuda. No, pošto su marginalci većina, obuhvaćeni su svi iole bitni pojmovi u životnom miljeu i na vidiku većine. To je učinjeno u jednom, čisto informativnom sloju. Drugi sloj, koji nadilazi sferu osnovnih datosti, tiče se načina objašnjenja. Autori nam, najčešće diskretno, ali ne retko i direktno, neprestano skreću pažnju da se mi u svakodnevici, kojom vladaju moćnici, susrećemo sa iskrivljenim, ideologizovanim, a ne objektivnim, istinitim pojmovima. Iz mnogih primera vidimo da ta razlika poprima i drastične vidove, da katkad dobija i monstruozni vid, da nam crno prikazuje kao belo, i obratno. Ne retko nam se (na)opake stvari plasiraju kao uzori, čak i kao ideali, a diktatori kao dobrotvori i ljubitelji roda svoga i opštenarodnoga. Zato je ovde bitan način! Autori, uprkos relativnoj mladosti (Zukić 1972; Vajagić 1973), svojim talentom i intuicijom poimaju da bi neposredno pariranje oktroisanoj istini dalo mršave rezultate. Zvaničnici drže u šaci i poluge vlasti i sredstva informisanja, stoga je direktno sučeljavanje borba između Davida i Golijata, ne ona biblijska već realno porazna. Zato se naši autori služe širokim registrom humora i satire; karikiranjem i persiflažom; parabolom i groteskom... Ali – u tome je glavna vrednost ovih odrednica – trudeći se da ne prilagođavaju istinu svojoj viziji već obrnuto: da bi raskrili i demaskirali slojeve namernih prevara i nasleđenih predrasuda. Reč je o humoru i satiri koji nas približavaju stvarnoj a ne fiktivnoj i zašećerenoj istini. No, pošto bitka između sna i jave, želje i stvarnosti, nije ravnopravna; pošto nije dovoljna reč na reč, naši autori primenjuju još dva plodotvorna izražajna sredstva – primer i priču(!).               

I najumnije apstraktne reči ne mogu da dosegnu ubedljivost dobro izabranog primera ili prigodnog citata. Još je daleko efektnija (cela) priča – udevanje objašnjenja u živ primer, u životnu priču. U ovoj knjizi mnogi pojmovi su dati kroz mini-naraciju, kroz kroki priče, a pojmovnik nam se ukazuje kao zbirka tih malih slikovitih narativa, gotovo kao roman-mozaik u kome su likovi same reči.

Indeks pojmova, Manifest marginalizma i propratna reč Vesne Denčić su dodatna vrednost ove dragocene knjige, raskošnog humora i visoke intelektualnosti, u ležerno književno tkivo utkane.

Knjiga pred nama je i sublimacija znanja i vatromet duha, visprena kritika životne monotonije i sputanosti zbog raznih nesloboda – od politike kao sudbine, od robovanja (malo)građanskom duhu, anahronim običajima i predrasudama, sili inercije...  U Manifestu marginalizma čitamo i sledeću (autobiografsku) poruku: "Biti marginalac ne znači prepustiti se gubitništvu, splinu, otupljenju čula za akciju. Naprotiv, mi samo želimo izbeći mešanje s mutljagom etički nepopravljive glavne struje." Knjiga je vrlo zahtevna, traži čitaoca oslobođenog svih stega. Uveren sam da nijedan čitalac neće nakon njenog čitanja ostati isti, da će u svom etosu i habitusu bar nešto i donekle promeniti. "Kucanj u prazno" nije pucanj u prazno, to je plotun duha koji pogađa u 570 meta! 

Vitomir Teofilović


RECENZIJA ZA SVAKI SLUČAJ

ZA SVAKI SLUČAJ
Vladica Milenković
Književno-umetnička asocijacija Artija, Paraćin - 2014

Iako tek u najavi, buduća, treća knjiga paraćinskog pisca Vladice Milenkovića, pod naslovom: "Za svaki slučaj", nedvosmisleno uverava u svoju svrsishodnost. Malo je pisaca koji znaju tako da izazovu znatiželju i pobude osećaj lepog, kao što, deceniju i više, sadržinom svojih knjiga, tako uspešno čini on, naš Vlajče, svojim, već duže godina, vernim čitaocima.

Kao stvaralac, Milenković svakako pripada mladoj generaciji. Međutim, po onome što on sa toliko uspeha i umeća prezentuje javnosti, sa zadovoljstvom se može zaključiti da je u završnoj fazi formiranja svoje književno-umetničke ličnosti.

I pored toga što je lepeza njegovog književno-stvaralačkog rada i interesovanja daleko šira: proza, poezija i dr., Vladica je prevashodno aforističar. I to nije sve, nebrojeno puta je pokazao svoj izuzetan smisao na organizacionom polju: brojne humorističko-satirične priredbe, predstavljanje velikana naše književnosti, kao i onih koji će tek biti, i promovisanje njihovih dela, kako u zemlji, tako i šire. Takođe je vrstan organizator izložbi karikatura, ilustracija i dr., pa sve do vrlo značajnih godišnjih manifestacija, kao što su festivali i "satirikoni".

Uz to, prvi je čovek Književno-umetničke asocijacije "Artija" – veliki je entuzijasta. No, da se vratimo knjizi…

Knjiga pod naslovom "Za svaki slučaj", kako je u najavi rečeno, biće kao i prethodne: pitka, čitka… što je i očekivano. A, da bi se to i obistinilo, pisac je, pored dobre humorističko-satirične sadržine, veliku pažnju posvetio i drugim detaljima, kao što su tehnički efekti i estetski izgled knjige.

Podele po poglavljima, koja su dobro osmišljena, imaju za zadatak da razbiju monolitnost i užive čitaoca u sadržinu knjige. Ali da se ne zadržavamo na tome, valja kratkom analizom, ilustracije radi, obraditi pregršt aforizama, koji su predmet celine.

"Napravili smo distancu od naših vekovnih neprijatelja. Oni korak napred, mi korak nazad". Kolega Milenković je u ovom slučaju mogao da bude i žešći. Ne idemo mi unazad korakom klaj-klaj… U pitanju je forsirani marš…

"Za otadžbinu srce bije iznutra, a policija spolja"… Ljubav prema otadžbini, očigledno, svako vidi na svoj način, srce doživljava na jedan, a policija na drugi… Na čoveku je samo da sedi i plače… Ali kako svemu jednom dođe kraj, to i strpljenju i trpljenju, naš vrli satiričar u nenalaženju povoljnijeg rešenja, pun očaja i besa izgovara sledeće: "Preko obećanih brda i dolina ne može tako lako da se pređe. Jedino preostaje – marš!"…

"Sve nam je gore, a mi uporno idemo ka dnu". Tonemo kao Titanik, sve dublje i dublje, dok su visine o kojima naš satiričar metaforično govori rezervisane za više slojeve. Oni su taj nebeski narod.

"Naši igrači znaju kako se pobeđuje. Protivnici im to pokazuju iz utakmice u utakmicu”… Tako je to, a i kako bi drugačije bilo, kada su nam igrači nepobedivi, a rukovodioci nesmenjivi. Kad je među navijačima Treći svetski, a teren Kosovo ravno.

I kao što obično biva, jedan ljubavni, ali ne i jedini: "Ne mogu svi da nas vole. Neki bi hteli i nešto više od toga"… Pustim željama nigde kraja… Pružiš nekome prst, a on bi celu ruku. Uzgred i jedan "optimistički": "Sa prolećem život će nam se promeniti iz korena. Imaćemo šta da pasemo".

Seladon Pavlović

- 7 -