Početna

Arhiva

Kontakt

 

IN-OUT

 
 
 

 

 

 


Piše: Zoran Stanojević


Gnezdišta za slonove

(Radio drama)

LICA, po redu pojavljivanja:
ČOVEK 1 - mlađi muški glas
ŽENA 1 - mlađi ženski glas
ČOVEK 2 - stariji muški glas
ŽENA 2 - stariji ženski glas
ČOVEK 3 - hrapav, blago promukao


ČOVEK 1: Što li ga nema?
ŽENA 1: Žuri vam se da ga vidite?
ČOVEK 1: Ma samo bih da ga skinemo s vrata...
ČOVEK 2: Može mu se, pa kasni.
ŽENA 2: Pa sad, mi smo malko poranili.
ČOVEK 2: S razlogom. Meni su rekli da on uvek dođe ranije, pa grdi sve koji dođu posle njega.
ŽENA 2: Dobro, to nam je bar dalo priliku da se bliže upoznamo, da saznamo šta ko od nas radi... Tako će nam biti lakše da se držimo zajedno.
ŽENA 1: Da mi je samo znati kako nas je pronašao. Razumem za Agencije, razumem za Komisije i Direkcije... Oni su stalno na oku Javnosti. Ali mi smo Posebna Tela... mislila sam da se takoreći ne zna da postojimo.
ČOVEK 3: Pa, Analitičarima su dostupne i najpoverljivije informacije... Čujte, imam jedan predlog... Hajde da iskoristimo to što ga još nema, umesto da se zbog toga nerviramo. U tom smislu, predlažem da se između sebe napadamo. Pakt o uzajamnom napadanju, mm? Kao neka vrsta probe za ono što ćemo reći Analitičaru?
ŽENA 1: Koješta. Nije nam dovoljan on, treba još i između sebe da se krvimo.
ČOVEK 3: Hmm... Izgleda da ne postoji politička volja da se ovaj predlog realizuje.
ŽENA 2: (GUNĐA) Analitičar sa najširim ovlašćenjima. Možeš misliti... Kažu da ih ima desetak, tih Analitičara, a svi sa najširim ovlašćenjima.
ŽENA 1: E, našli su kome će da daju najšira ovlašćenja... Bar da je to neki, da tako kažem, normalan svet, ali kažu da neki od njih malo-malo pa su na Psihijatriji.
ČOVEK 2: Stvarno?
ŽENA 2: Da, tako se priča. Trenutno ih tamo, kažu, ima bar šestoro... Pitam se: zašto?
ŽENA 1: Šalju psihički labilne na ovakve zadatke, eto zašto.
ČOVEK 1: (UZDAHNE) Eh, da... A tako se mirno živelo... Pitam se gde su ostali.
ŽENA 1: Zavukli se u mišje rupe, eto gde su. Namerno kasne. Računaju, možda će Analitičar svu žuč da potroši na nas, a njima će posle, kad se umori, da progleda kroz prste.
ŽENA 2: Ja mislim da se on zadržao povodom poslednjih konsultacija.
ČOVEK 1: Nekako mi se ne sviđaju te poslednje konsultacije... Pitam se od čega se sastoje... A i najšira ovlašćenja... I to mi zvuči zlokobno.
ČOVEK 2: (GORKO) Sedim ovde zaludan i čekam... Baš njega briga za moje probleme sa
prostatom...
ŽENA 1: Molim vas, samo bez prostakluka.
ČOVEK 2: Ali to nije nikakav...
ČOVEK 3: Vaša prostata nema veze s tim. Oni koji rade nemaju čega da se plaše.
ČOVEK 1: Ha, nemaju! Ja vam kažem, Analitičar može da nas ukida kako god mu padne na um... Dovoljno je da zaključi da smo suvišni.
ČOVEK 3: Pa, u situaciji u kojoj se nalazimo...
ČOVEK 2: Ma ja kod nas ne pamtim da je bilo kad nije bila neka situacija.
ŽENA 1: Ja samo ne razumem kako ljudi mogu da budu suvišni. Eto, to ne razumem. Sve se valjda radi upravo za ljude, a sad odjednom - suvišni. Čemu onda zabrinutost za natalitet, dakle za ljude koji tek treba da dođu, kad i oni koji su već tu mogu da budu suvišni?
ČOVEK 1: Ipak, gospođice, mi moramo raditi na natalitetu, ma koliko da za to nema razumevanja. U tom smislu ja bih...
ČOVEK 3: (PREKIDA GA) Nisu suvišni ljudi. Suvišni su pašenozi i ujaci, šurnjaje i deveri, i stričevi i svastike i...
ŽENA 1: Pa i to su valjda ljudi? Ako tu ciljate na mene... Zar sam ja kriva što sam svastika? Ili vi to počinjete nekakvu svađu u smislu vašeg onog pakta o uzajamnom napadanju koji ste predložili?
ČOVEK 3: Ma ne, ma ne. Pojma nisam imao da ste uz sve druge obaveze još i svastika. Nemojte da se uzbuđujete.
ŽENA 1: Kako da se ne uzbuđujem? Danas je potpuno legalno biti svastika. Tim pre što sam to bez ikakve moje krivice. Da mi se sestra nije udala - ja ne bih bila svastika.
ŽENA 2: I ja sam svastika, a niko me nije pitao hoću li to da budem. Da mi se sestra nijeudala ni moj muž ne bi danas bio pašenog, ali eto...
ŽENA 1: Jeste. Samo li časkom okreneš leđa neko deseti nešto uradi, a onda svi skoče na tebe... Zar sada zbog toga treba da ispaštamo? Ljudi ne smeju da budu suvišni, pa
makar ti ljudi bili i svastike.
ČOVEK 1: Molim vas, gospođice, samo ne gubite nerve.
ČOVEK 3: Nisu suvišni ljudi kao ljudi, nego su suvišna njihova radna mesta.
ČOVEK 1: Vi to kao da se slažete sa otpuštanjima?
ČOVEK 3: Pa, činjenica je da ima suvišnih Tela.
ŽENA 1: Ma nemojte! No, molim, ako je tako - koja su to po vama suvišna Tela?
ČOVEK 2: Bolje nam je da ne ulazimo u to. To je posao za Analitičara.
ŽENA 1: Ne, ne. Potrebna nam je apsolutna transparentnost. Kažite, koja su to Tela po vama suvišna, da znamo u čemu ćete da ga podržite.
ČOVEK 1: Kao da je njemu potrebna naša podrška...
ČOVEK 3: Baš ako hoćete, neko bi mogao da se pita nije li nam suvišno vaše... kako ste ono rekli dok smo se upoznavali... a, da... vaše Telo za Kosmos?
ŽENA 1: Moje? Moje siroto Telo - suvišno?
ČOVEK 1: Ja ne vidim kome bi vaše telo moglo da bude suvišno.
ČOVEK 3: Međutim, činjenica je da Telo za Kosmos nemaju ni mnoge bogatije zemlje.
ŽENA 1: Eto! Kad nemamo šta imaju bogatiji, mi se žalimo! A kad imamo što ni mnogi bogatiji nemaju - onda sebi zameramo to. (MRAČNO) Ja stvarno ne znam kakvi smo to ljudi. Nikad nismo zadovoljni.
ČOVEK 3: Ipak, voleo bih da čujem kako ćete Analitičaru da objasnite čemu vaše Telo
služi. Mi nemamo novca za kosmička istraživanja.
ŽENA 1: (PREZRIVO) Svrha mog Tela i nije implementacija kosmičkih istraživanja.
ČOVEK 1: Naravno da nije. Optimalna svrha vašeg Tela bila bi - pod pretpostavkom da u vezi sa tim usaglasimo gledišta...
ŽENA 1: Svrha mog Tela je, između ostalog, da nam nadoknadi naftu.

(PAUZA)

ČOVEK 3: (ZBUNJENO) Naftu?
ŽENA 1: Da.
ČOVEK 2: Zanimljivo.
ČOVEK 3: Hm. Kosmos umesto nafte... Ne vidim kako je to moguće.
ŽENA 1: Ja sam mislila da je bar toliko očigledno, ali, u redu, objasniću. Ukratko, surova je činjenica da mi nemamo velika nalazišta nafte. Priroda se tako poigrala sa nama i tu se ne može ništa. Ali Kosmosom smo bogati do beskraja, tj. tačno koliki je i sam Kosmos, a u njemu ima svega. Zar treba da zanemarimo jedno takvo prirodno bogatstvo?
ČOVEK 3: Nipošto... Ali, ipak prihvatate da za kosmička istraživanja nemamo sredstava?
ŽENA 1: To je van sumnje, ali kad neko i u našim skučenim finansijskim uslovima ulaže napore da ovlada Kosmosom - ja smatram da mu za to treba odati priznanje, a ne razmišljati o ukidanju Tela za primenu i razvoj Kosmosa.
ČOVEK 3: (ZBUNJENO) Za... za primenu i razvoj... Kosmosa?
ŽENA 1: Da! I prirodno je što vas zbunjuje grandioznost te ideje. Primena Kosmosa, kako je dugotrajnim radom utvrdila posebna radna grupa, je da se mi u njemu nalazimo. Kosmos nam je, dakle, neophodan, i ne sme se dopustiti da nam se on zaparloži.
ČOVEK 3: Pa jeste, kad čovek pomisli. Šta je tužnije od jednog zaparloženog Kosmosa? ČOVEK 1: Apsolutno, gospođice. Dozvoliti svom Kosmosu da se zaparloži - to nikako ne bi valjalo.
ČOVEK 3: Međutim, šta tu konkretno može da se uradi, pa da nam Kosmos zameni naftu?
ŽENA 1: Naš posao je upravo da to otkrijemo! Drugim rečima, naš zadatak u Telu za Kosmos je da mi utvrdimo smerove aktivnosti u cilju daljeg razvoja i primene njega. Tek potom se može pristupiti postepenom okončavanju finalizacije završnih radova.
ČOVEK 2: Dobro... Mada bi Analitičar ipak mogao da zaključi da bi se, bez ikakve štete za zajednicu u celini, vaše Telo moglo ukinuti.
ČOVEK 1: Nipošto. Ostavite vi to telo na miru.
ŽENA 1: Odgovorno vam tvrdim: Kosmos se ne može tek tako prebiti preko kolena!
ČOVEK 3: Apsolutno. To čak ni Analitičar neće pokušati da vam porekne. Kako ste sami maločas rekli - bar toliko je očigledno.
ŽENA 1: Ništa taj neće moći da mi porekne. Ja stojim iza Kosmosa, i stajaću iza njega do poslednjeg daha! Shvatate li kakve su uštede već ostvarene zahvaljujući tome što nam Kosmos ne pričinjava nikakve troškove? Jeste, boravak u Kosmosu ne košta nas ni kršene pare, tu smo potpuno besplatno, a baš bih volela da mi se navede još koje takvo mesto. Dodajmo da bar Kosmos ni od koga nisu oduzeli posle rata, pa sad ne moramo oko toga da se satiremo, kao ona sirota Agencija za Restituciju... Uz to, treba imati u vidu da Kosmos nikad nije pokazao ni najmanju želju da se od nas odcepi, i da ne postoje nikakvi uslovi da budemo primljeni u Kosmos.
ČOVEK 2: Čekajte...
ČOVEK 1: Šta je sad?
ČOVEK 2: Ništa... Učinilo mi se da čujem korake, pa sam mislio da je Analitičar.
ŽENA 1: Ima ljudi koji ne znaju ni šta čuju, a hoće da stavljaju primedbe Telu za Kosmos!
ČOVEK 3: U redu, u redu, ali koje su, na primer, vaše lične kvalifikacije da se bavite Kosmosom?
ŽENA 1: Moje kvalifikacije? Pa ja se Kosmosom bavim još od malih nogu! Ja Kosmos osećam kao deo sebe!
ČOVEK 3: Stvarno?
ŽENA 1: Stvarno. Molim vas, ja sam još u osnovnoj školi pisala veoma zapažene pismene zadatke o Kosmosu. Evo, navešću vam jedan po sećanju... (IMITIRA DETE) "KOJE MI KORISTI IMAMO OD KOSMOSA? Mi od Kosmosa imamo određene koristi, što znači da je on nama koristan, jer mi tu živimo. Za to nam Kosmos služi, što znači da je to njegova svrha. Mi svakodnevno primenjujemo Kosmos, i postižemo sve veće uspehe u tome. Zato se mi moramo boriti - ili, kako mi to drugačije možemo da kažemo - mi moramo krenuti u borbu, za još brži i još uspešniji razvoj Kosmosa, u čemu i mi mladi dajemo svoj doprinos, i davaćemo ga i dalje, dok je života u nama." (SETNO) Eto, tako sam pisala još onda!
ČOVEK 3: Čudesno!
ŽENA 1: I dobila sam nagradu u školi! Zapravo, malo je nedostajalo pa da taj moj rad dobije čak i samu Nagradu Mesne zajednice...
ČOVEK 3: Eh, da... Dobri stari Kosmos... Ma kao juče da je bilo, tako se sećam... Koliko sam samo puta u novinama čitao rubriku "Kosmos – tu negde odmah pokraj nas."
ŽENA 2: Da, sećam se... To je bilo tako ljupko...
ČOVEK 3: Ali, ipak se mora otpustiti nešto ljudi. Štednja je neophodna.
ŽENA 1: Da se otpuste neki - to svakako, ali nipošto iz Tela za Kosmos. Kako bi kod mene moglo biti suvišnih? Imate li vi predstavu o tome koliki je Kosmos? Zato moje osoblje ne može da posvršava, premda svi hropću od napora ne bi li se našla još kakva primena za Kosmos, a ovde se govori o otpuštanju. Sad, naravno, ako vi smatrate da Kosmos baš nama nije potreban...
ČOVEK 3: Nipošto. A već ono o hroptanju osoblja - to me je posebno potreslo.
ŽENA 2: Bilo bi praktičnije da se ukine... kako ste ono rekli dok smo se predstavljali... Ah, da, Telo za prevenciju.
ČOVEK 1: Tim Telom, gospođo, rukovodim ja, i to je veoma korisno Telo, mada nezasluženo podcenjeno, a sve stoga što se naš rad primećuje samo kad u nečemu ne uspemo. Jeste. Osnovni razlog što Telu za prevenciju niko ne kaže hvala su naši uspesi.
ČOVEK 3: Stanite... Vaši uspesi su razlog što vam niko ne kaže hvala?
ČOVEK 1: Nažalost, da.
ŽENA 2: Dobro, ali koji uspesi? Šta je zapravo to Telo za prevenciju?
ČOVEK 1: Dakle, Telo za prevenciju je, ukratko... No, ono je, kako bih rekao... ono je upravo Telo za prevenciju, što mu i samo ime kaže.
ČOVEK 3: Aha... shvatam. Nešto kao trust mozgova.
ŽENA 2: Nisam znala da i to imamo. Molim vas, lepo sam izdala nalog da mi postave roze pločice, a oni stavili sive! Sad mora opet sve da se ruši, a niko na troškove ne misli!
ŽENA 1: Ma imamo mi mozga i više nego što je za nas dobro.
ŽENA 2: Pa, ne znam baš...
ŽENA 1: Ja kad vam kažem. Svako bi da ima svoje mišljenje, i onda, naravno, dobijate pogrešne pločice. Ma ja bih otpustila sve te pametnjakoviće.
ŽENA 2: Čekajte... Gde smo ono stali... ah, da... Vi ste Telo za prevenciju... čega?
ČOVEK 1: Pa... svega. A toga ima tako mnogo... To vam je jedan naprosto titanski rad.
ČOVEK 3: Dobro, ali gde su rezultati tog titanskog rada?
ČOVEK 1: U svim oblastima, ali se ne vide. (UZDAHNE) Nažalost, to je prirodno.
ČOVEK 3: Prirodno?
ČOVEK 1: Hoću da kažem, to je u prirodi uspeha prevencije. Evo, samo kad je reč o prevencijama u Zdravstvu, kod nas, otkad postoji moje Telo, nije izbilo tačno hiljadu sto osam epidemija.
ŽENA 2: Čekajte, a ona epidemija gripa?
ČOVEK 1: Pa, znate, ne može se u svemu uspeti. Priroda se snažno bori, to vidimo i iz zastrašujućih vesti u kojima nam tvrde da antibiotici uskoro više neće uspešno delovati. Ali, šta je jedna skromna epidemija gripa u poređenju sa hiljadu sto osam epidemija koje kod nas nisu izbile? A i ta koja jeste izbila bila je ograničena samo na njom zahvaćene, dok su svi drugi ostali zdravi... Nažalost, do te mere se nema razumevanja da nam niko ni hvala nije rekao.
ČOVEK 3: Nemojte tako.
ČOVEK 1: Moram. Priča je to bolna i sumorna... Kad god prevencijom sprečimo epidemiju - Javnost smatra da prosto nije bilo nikakve epidemije.
ŽENA 1: Hmm.
ČOVEK 3: I ja tako mislim.
ČOVEK 1: Jeste. Mi se ubijamo radeći na prevenciji, i tako sprečimo mnoštvo epidemija koje bi pobile i ovo malo što nas je ostalo, mada tu još ima svakojakih sa kojima bih ja po kratkom postupku, kad bi mi samo dali. Sprečimo, kažem... a onda izgleda da ne radimo ništa. Molim vas, kad se nešto ne dogodi, kako da dokažemo da je to nedogađanje rezultat napornog rada mog Tela za prevenciju?
ŽENA 1: (UZDAHNE): Pa jeste...Tužno.
ČOVEK 1: Hvala vam što saosećate, gospođice. Znate, u trenucima malodušnosti pomišljao sam da dignemo ruke od svake prevencije, i time dokažemo vrednost našeg rada. Da prosto pustimo da se dogodi sve što bi se desilo bez naše intervencije.
ŽENA 1: Ali to bi bilo nehumano.
ČOVEK 1: I uzaludno.
ŽENA 1: Ne razumem čemu taj negativan stav. Otkud znate da bi bilo uzaludno?
ČOVEK 3: Ne može baš sve da bude uzaludno. Siguran sam da postoji neka ljudska akcija koja, bar u izvesnom ograničenom broju slučajeva, mora, u najmanju ruku donekle, imati i nešto svrhe... Zašto ipak niste pokušali da ne delujete preventivno, prosto kao eksperiment, da vidite šta će se zbiti?
ČOVEK 1: Kažem vam, razmišljao sam o tome. Međutim, kad se ne deluje preventivno, onda se nešto prosto dogodi. Naše odustajanje od prevencije ne bi bilo dokaz da mi inače takve događaje uspešno sprečavamo, nego samo dokaz da to što se desilo nismo sprečili. (GORKO) Logika je protiv nas. Grčevito radimo na prevenciji, a nigde zahvalnosti...
ČOVEK 3: Ipak... sa neke zamislive tačke gledišta, vi biste mirno mogli da zaposlite još čudo jedno ljudi, da niko od vas ne radi baš ništa, i da sebi kao uspehe pripišete sve što se nije desilo, a za ono što se desi da kažete da se ne može baš sve ni sprečiti... Analitičar bi mogao da vas vidi kao idealnu organizaciju za primanje plata i apsolutni nerad koji se nikako ne može dokazati. Dakle, čitav taj vaš titanski rad - nije neopravdana pretpostavka da i kod vas hropću od napora, kad im i za to preostane nešto snage - sve to bi moglo da se vidi i sasvim drugačije.
ČOVEK 1: (TUŽNO) Znam... (PAUZA) Nego... ne čini vam se da se neki koraci primiču?
ŽENA 2: Ja ne čujem nikakve korake. Držite se teme. U smislu vežbanja za susret sa Analitičarem, kažite nam kako biste njemu što jednostavnije objasnili na čemu trenutno radi vaše Telo za prevenciju? Dajte nam bar jedan primer.
ČOVEK 1: A, eto... Trenutno radimo na prevenciji gneva kod stanovništva u do sada nepredviđenim oblastima. Primera radi, naš trenutni problem je - prostata.
ČOVEK 2: Ako tu aludirate na mene...
ŽENA 1: Ponovo vas molim, bez prostakluka.
ČOVEK 2: Prostata nije nikakav prostakluk nego deo ljudskog tela!
ČOVEK 1: Prostata vas muči? Pa jeste, i maločas ste to napomenuli, a ja zaboravio da vam kažem... Moj deda je imao odličan lek, taman kao za ljude vaših godina. Ovako: prvo u ključalu vodu bacite šaku najkvirca, a onda...
ČOVEK 2: (PREKIDA GA) Sada nije reč o mojoj prostati. Jeste, imam probleme sa njom, ali to je moja privatna stvar.
ČOVEK 1: Onda dobro. Kako hoćete. No, dakle, zapazili smo da određeni deo populacije
nema prostatu.
ŽENA 2: Šta, stvarno?
ČOVEK 1: Da, i to otprilike polovina stanovništva.
ŽENA 2: Čekajte, pa ovo je tragično. Zar smo dotle došli!
ČOVEK 1: Da. A takva jedna neravnopravnost bi u Javnosti mogla da dovede do sasvim
nepotrebnog gneva.
ŽENA 2: Znate šta, ja u to ne verujem. Kako sad odjednom - polovina stanovništva nema prostatu, a do sada je sve bilo u redu... Nemojte da preuveličavate.
ČOVEK 1: Ja kad vam kažem. Konsultovali smo našeg najboljeg stručnjaka za pitanja Medicine... Taj čak ima rođaku koja je srednja medicinska sestra, pa je od nje saznao da je to naučna činjenica. Još ga je ta rođaka gledala malo začuđeno, u smislu kako je moguće da on to ne zna... Kao da čovek može sve da zna. Valjda za to i imamo stručnjake, zar ne?
ŽENA 2: To da, ali, da nije to ipak neko nepotrebno uopštavanje? Konkretno nam recite... Evo, navedite mi bar jednu osobu koja je nema.
ČOVEK 1: Neprijatno mi je.
ŽENA 2: Ne izvlačite se. Konkretno: ko nema prostatu?
ČOVEK 1: Pa, eto... nemate je upravo vi, gospođo.
ŽENA 2: (ZABRINUTO) Ja? Zašto ja? Otkud znate? (TUŽNO) Eto! I to da mi se desi u dvadeset i prvom veku... Nije mi dosta što nemam ni kučeta ni mačeta, nego ni prostatu nemam.
ČOVEK 2: Vi nemate ni kučeta ni mačeta? A ona vila gde su vam stavili sive pločice umesto ružičastih?
ŽENA 2: Te pločice mi nisu u vili. I kakve veze ima moja vila sa tim što nemam ni psa ni
mačku?
ČOVEK 1: Molim vas, smirite se. To sa prostatom je delo prirode. Problem je u tome što su osobe koje nemaju prostatu oslobođene svih muka u vezi sa njom.
ČOVEK 2: A toga još kako ima, gospođo. Govorim iz ličnog iskustva.
ČOVEK 3: Shvatam... Tu kao da se može naslutiti izvesna povlašćenost, privilegija koju jedan deo stanovništva nema.
ŽENA 2: (GORKO) Povlašćenost koja se sastoji u tome što nešto nemam?
ČOVEK 1: U ovom slučaju, da. Kome lekovi za prostatu nisu potrebni - taj na njima štedi, dakle preostaje mu novac koji drugi deo stanovništva troši na prostatu. A to znači da je taj drugi deo u neravnopravnom položaju, te bi moglo doći do zahteva da se imaocima prostate daje poseban novčani dodatak za te troškove.
ČOVEK 3: Već vas vidim kako, u cilju prevencije nejednakosti, donosite i urgentno implementirate zakon da se prostata ugradi kome treba, pa da svi imaju taj novčani dodatak, a ne samo oni na čijoj strani je od početka bila Priroda, pa ih obdarila prostatom... Ili da se ona povadi iz svih koji je imaju, da bi se izbeglo rasipanje na novčane dodatke?
ČOVEK 1: Sve smo to razmatrali, ali ne verujem da bi se stanovništvo složilo, kad bi mu se detaljnije objasnilo o čemu je reč.
ČOVEK 2: Što se štednje tiče, ja tu slutim samo nepotrebne troškove.
ČOVEK 3: Drago mi je što ste to pomenuli. Telo za štednju postoji, dakle primaju se plate, što znači da se na štednju troši... Zar to vama ne zvuči besmisleno?
ČOVEK 2: Aha... i na moje Telo je došao red... U redu, ja sam razuman čovek. Ne mora mene niko da ukida. Ako mi objasnite kako moje Telo za štednju može da bude izlišno baš sada kad svi insistiraju na štednji - sam ću podneti ostavku.
ŽENA 2: Pa sad, stvarno... silni ljudi kod vas primaju plate, a za šta ih primaju?
ČOVEK 2: Da izučavaju štednju. Štedeti se mora, bez obzira na to koliko nas to koštalo! Ko štedi na štednji - izgubiće na svemu drugom. A naši uspesi su očigledni.
ČOVEK 3: Zaista?
ČOVEK 2: Da. Ali, ako vam to dokažem - vi ćete me videti kao neprijatelja.
ČOVEK 3: Ma nećemo. Samo vi to nama transparentno...
ČOVEK 2: U redu. Dokaz da su naši uspesi očigledni je jednostavan - kad god ste nešto tražili a niste dobili - to se desilo zahvaljujući Telu za štednju.
ŽENA 2: Aha... Dakle to nam vi zakidate! Molim vas, stavili mi sive pločice u kupatilo u mom Kabinetu! Sive, umesto onih roze koje sam zahtevala. Kao, tako je jeftinije. I, naravno, sad mi se to ne slaže sa mermerom u predvorju. Znate šta, ja bih vama... Ma, Narod je takve nekad vešao...
ČOVEK 1: Sad, ako je do narodne tradicije, ona je više u stilu "Od učkura do bijela grla". Srećom, smanjenjem upotrebe učkura postignuta je uspešna prevencija te vrste međuljudskih odnosa.
ČOVEK 2: Kako je krenulo, ne treba nama Analitičar. Sami ćemo se poubijati još pre no što on stigne... No, kad smo već kod štednje, šta je sa vašim Telom, gospođo? Jeste li sasvim sigurni da je neophodno?
ŽENA 2: Ako vi u ovoj situaciji, kada je ceo svet postao svestan zagrevanja i nestanaka pojedinih vrsta živih bića, mislite da bi Telo za očuvanje Prirode moglo da bude izlišno - ostaje mi samo da žalim vaše sirote potomke, jer oni će čeznuti za Prirodom, a Prirode nigde biti neće.
ČOVEK 2: Ne mislim ja da je vaše Telo izlišno u celini, ali izvesni detalji vaših aktivnosti, u vezi sa kojima sam slučajno informisan...
ŽENA 2: Hm, slučajno...
ČOVEK 2: Časna reč, pukim slučajem.
ŽENA 2: A konkretno, koji su to detalji naših aktivnosti o kojima ste vi tim pukim slučajem informisani?
ČOVEK 2: Pa, konkretno, ona izgradnja gnezdišta za slonove...
ŽENA 2: Šta vam tu smeta? Treba valjda i oni negde da se ugnezde.
ČOVEK 3: Jeste. I kako ste se samo lepo setili...
ČOVEK 2: Ali... Gnezdišta slonova... Pa to ne postoji. Slonovi nemaju gnezda.
ŽENA 2: To smo i mi rekli u početku. Mislim, rekli smo - šta zar ne postoje? I zaista - a morala sam, u interesu štednje, ceo svet da obigram radi provere na samom terenu - zaista se ispostavilo se da to niko na svetu nema. Čak ni u Švajcarskoj nemaju, molim vas, a onakva zemlja.
ČOVEK 3: U interesu štednje obigrali ste ceo svet u vezi sa gnezdištima za slonove?
ŽENA 2: Jasno. Zamislite da se ispostavilo da to neko već ima, a mi uludo trošimo, dupliramo kapacitete. Ali nemaju... I tako smo odlučili - mi ćemo da ih napravimo, svet ćemo da prestignemo. Bar mi smo se uverili da valja biti spreman na sve, pa i to ako imamo sreće da nam se samo toliko dogodi... No, dakle. Ako u svetu iznenada dođe do nestašice slonova - gnezdišta za njih imamo samo mi, jer to nikom drugom nije palo na um.
ČOVEK 1: I to vama stvarno ne izgleda besmisleno?
ŽENA 2: To možda trenutno nekome izgleda i besmisleno, ali lord Kelvin, veliki fizičar koji je svojeručno pronašao apsolutnu nulu, tvrdio je - a to je istorijska činjenica, gospodine, možete da proverite - tvrdio je da su letilice teže od vazduha čista besmislica, a silan svet je bio potpuno siguran i da brodovi od metala ne mogu da plove. Uz to, sa stanovišta aerodinamike bumbar ne može da leti, a eto, on leti. Pa zatim, plavi kit, zato što ne može da pliva unazad, ima određene...
ČOVEK 2: (PREKINE JE) Mudro je što ste pripremili sve te argumente za susret sa Revizorom, ali slonovi se ne gnezde! Tako je to uredila Majka Priroda.
ČOVEK 1: Jeste.
ČOVEK 2: To je isto kao što vi nemate prostatu.
ŽENA 2: Ama prestanite da mi nabijate tu vašu prostatu na nos! Prostata pa prostata! Ja sam stara škola, moj gospodine, pa, ma koliko to vama izgledalo smešno i prevaziđeno, ja i dalje smatram da nas ništa ne sme iznenaditi.
ČOVEK 3: Tu ste u pravu. Mada meni to sve teže polazi za rukom.
ŽENA 2: Elem, treba biti dalekovid. Čak i ako je trenutno zaista tačno da se slonovi ne gnezde - mi moramo biti spremni i za mogućnost da počnu. Lepo je neko ovde primetio da mikroorganizmi postaju rezistentni ni na antibiotike. Dodajem da su i pacovi sve otporniji na otrove za pacove. Iz toga se vidi da i Priroda neprekidno hrli napred, da se nezadrživo razvija. A čim se razvije u smeru gnezdišta za slonove - mi ih već imamo.
ČOVEK 3: Ma da, ma da. Evo... prosto to osećam u kostima... ja da sam slon, tako bih se slatko gnezdio. Stvarno. Da sam slon, pa da ugledam neko udobno gnezdište slonova, ne da bih se gnezdio nego bi sve prštalo.
ČOVEK 2: (OČAJNO) Ali, slonovi to ne umeju.
ŽENA 2: Onda ćemo ih obučiti, pa će umeti! Za sve je potrebno osposobiti kadrove. Zašto ne razviti u slonovima potrebu da se gnezde? Slon je tako pametna životinja da može da nauči čak i cirkuske veštine. Uz nešto obuke izbeći ćemo da nam neko zameri što smo gradili gnezdišta.
ČOVEK 2: I to futuristička, od armiranog betona...
ŽENA 2: To što su futuristička dokazuje da se misli na budućnost, a težina slonova nametnula je armirani beton... Ma jedva čekam da se pojavi taj Analigtičar, da vidim kako misli da se suprotstavi mojim argumentima. I gde li je do sada?
ČOVEK 3: Ja smatram...
ŽENA 1: (PREKIDA GA) A zašto vi samo smatrate? Čime se bavi vaše Telo, ako smemo da pitamo? Kad smo se upoznavali, vi ste samo promrmljali "Ja rukovodim Telom za..." i dalje ništa nisam uspela da razaberem.
ČOVEK 3: Pa, tačno tako smo se zvali, do Sizifa.
ŽENA 1: Do kakvog sad odjednom Sizifa?
ČOVEK 3: Objasniću. Dakle, zvali smo se samo "Telo za"... Mada... stvari su to poverljive. Još nije trenutak, vi ćete razumeti... Sve u svemu, stavljam na glasanje predlog da otvorimo jedan prozor... Ko je za?

(TAJAC)

ČOVEK 3: (UZDAHNE) Konstatujem da ne postoji politička volja da se otvori prozor.
ŽENA 2: Pustite prozor i vratite se tom vašem Telu!
ČOVEK 3: U redu... Evo kako je bilo. Nama su samo rekli "Vi ste Posebno telo za", i dalje ništa. Tačno tako stoji i u našem Osnivačkom aktu... Ili su zaboravili da upišu za šta smo, ili je sve toliko poverljivo da ni mi ne smemo da znamo... Dakle - mi se, samim tim, bavimo stvarima krajnje delikatnim... Možete li da zamislite koje su to bile patnje... Stotine ljudi godinama rade, danonoćno ulažu maksimalne napore, a ne znaju u šta, jer nam nisu rekli čime se zapravo bavimo... Dugo smo tražili šta je predmet naše zahuktale delatnosti, ali to je najzad rešeno. Mi smo, od pre izvesnog vremena, Posebno Telo za Sizifa.
ŽENA 1: Za Sizifa?
ČOVEK 3: Tačno.
ŽENA 1: Moram priznati da ja to ne razumem.
ČOVEK 2: Ni ja. Otkud Sizif kod nas?
ČOVEK 3: Ma ko zna šta sve mi imamo, samo još nismo otkrili...
ČOVEK 2: Ali, zar Sizif nije u grčkom podzemlju?
ČOVEK 3: Naše je podzemlje danas mnogo razvijenije od grčkog, pa smo ga kod nas i našli. Evo kako je bilo. Kopali su nam u podrumu, u cilju neophodnog nam proširenja radnih prostorija...
ČOVEK 2: Prelazite u podzemlje?
ČOVEK 3: A šta smo drugo mogli kad nam je sve iznad podruma skoro do tavanice puno
stolova? Bile su nam neophodne dodatne prostorije, da smestimo pisaće stolove za nepismene.
ČOVEK 2: Hmm... U tom vašem Telu imate i nepismene?
ČOVEK 3: Razume se. A oni godinama opravdano ne dolaze na posao, osim po platu, zato što za njih nema pisaćih stolova, pa se osećaju poniženo.
ČOVEK 2: Pa sad, to jeste. Moraju se ljudima stvoriti uslovi za rad.
ČOVEK 3: Naravno. Nepismeni su jedan sloj stanovništva koji se nipošto ne sme zanemariti. Najzad, čak i najveći umovi Čovečanstva rodili su se nepismeni, a ako vi smatrate da treba zanemarivati najveće umove - ja zaista ne znam šta će biti od nas. A biće ih sve više. Čim krenemo sa natalitetom broj nepismenih će da se uvećava, jer samo takvi kadrovi nam se rađaju.
ŽENA 1: Mada nam natalitet nam slabo ide. Broj parova bez dece naprosto zastrašuje.
ČOVEK 1: Potpuno ste u pravu, draga gospođice. Ali, nisu svi skloni da zapostave natalitet, niti svi čekaju da drugi to obave umesto njih. Evo, ja se lično spremam da preduzmem u tom smislu sve što je ljudski moguće... Zaista ne bi bilo loše da se, kad završimo sa analitičarem, sastanemo i posavetujemo u vezi sa ovom temom, jer vidim da je i vama bliska, i da sagledamo mogućnosti da to nepoželjno stanje popravimo kako god znamo.
ČOVEK 2: Ja bih samo, u interesu štednje, molio da ti vaši pisaći stolovi za nepismene ne budu od mahagonija nego od nečeg skromnijeg.
ČOVEK 3: No, da završim - hteli smo da nadzidamo, ali nisu nam dali da izađemo iz dozvoljenog gabarita...
ŽENA 2: Jeste. Za sve ti danas treba nekakva dozvola. Ubiće nas ta birokratija... Grom ih spalio, parazitiraju na našem zdravom telu! Samo sede i ne rade ništa, osim što primaju plate. Ma ja bih sve to negašenim krečom polila, pa onda...
ČOVEK 3: (PREKIDA JE) Elem, kopali kod nas, kad - kažu mi - našli ispod vrh nekakve planinčine... I eto, tako... Lično sam otišao da proverim, i stvarno vidim rupu, a ispod nje - prazno. Siđem u to, i primetim da sam na vrhu nekakve planine, a nije baš uobičajeno silazeći stići na vrh planine. Siđem, dakle, i šta vidim - ozdole jedan gura prema meni neku stenu. Pitam ga ko je, a taj mi prizna da je Sizif.
ČOVEK 1: Kako je mogao da vam prizna? Mislim, osim ako govorite starogrčki. Sizif spada u mitologiju Grčke.
ČOVEK 3: Ma govori on srpski isto kao nas dvojica, premda nešto starinskije. Ja vam kažem, to se samo nije znalo, ali Sizif je naš čovek.
ŽENA 1: To sam oduvek slutila! Dakle, on je kod nas... Da, ima tu neke kosmičke pravde...
ČOVEK 3: Naravno, tu se odmah pojavio ogroman broj pitanja u vezi sa njim, a bila je prisutna odsutnost odgovora na njih. I tako smo mi, kad već postojimo, preuzeli na sebe da budemo Telo za Sizifa, koliko da ne mora da se osniva ništa novo i da se time opterećuje Zajednica, nego da sopstvenim snagama...
ČOVEK 1: (PREKIDA GA) Zanimljivo, veoma zanimljivo. A, konkretno, kakva su to pitanja u vezi sa Sizifom?
ČOVEK 3: Pa, na primer, pitanje možemo li mi tu planinu od Sizifa da oduzmemo. Dalje nam se nametnulo pitanje kako od Sizifa naplatiti porez i kiriju za celo podzemlje, ili bar za korišćenje staze kojom gura kamen. Ali on je tvrdio da je taj kamen za njega kazna, i da ne zarađuje ništa, pa nema na šta da plaća porez. Zapretili smo da ćemo da ga otpustimo - rekao je da bi se tome radovao, ali ne veruje da ćemo moći. I, zaista, uručili smo mu rešenje da je otpušten, ali on je i dalje gurao kamen. Ni kamen nismo uspeli da mu oduzmemo, mada smo na njega poslali vrlo krupne prinudne izvršioce, da prinudno izvrše šta ima da se izvrši, a on se samo smejao. Ništa mu nisu mogli. Nisu uspeli ni da ga dotaknu. Onda je posebna Reviziona komisija utvrdila da Sizif protivpravno služi samo polovinu kazne, jer mu se kamen sam vraća dole kad god stigne do pred vrh, a on po njega silazi ne gurajući, i da mu stoga kaznu treba udvostručiti. Rekao je da mirno pošaljemo prijavu kuda treba, on je ionako osuđen na večnost i dupliranje večnosti mu ništa ne znači... Sve u svemu, izgledao je kao da se odlično zabavlja.
ŽENA 2: Zanimljivo. Zaista ste naišli na velike probleme.
ČOVEK 1: U svakom slučaju, preduzeli ste prave mere.
ČOVEK 2: To da. Predvideli ste sve osnovne pravce za akciju.
ČOVEK 3: Stvarno? Ne smatrate da je Telo za Sizifa izlišno?
ČOVEK 1: Naravno da nije.
ČOVEK 3: Aha... (PAUZA) Međutim, istovremeno nam se pojavio i jedan dodatni problem, naime, problem što na vr' brda vrba mrda... Doduše, taj možda i nema veze sa Sizifom, mada ja lično mislim da je sve povezano, i da se time upravlja iz jednog centra.

(PAUZA)

ČOVEK 2: Mrda, mm?
ČOVEK 3: Da. To je utvrdila posebna Komisija tokom višemesečnog boravka na terenu.
ČOVEK 2: Pa kako ste to razrešili?
ČOVEK 3: Još nismo. Ako možete da mi pomognete kakvim savetom dok čekamo Analitičara. Šta biste vi preduzeli kad bi to bio zadatak vaših Tela?
ŽENA 1: Sad... Mi u Telu za Kosmos insistiramo da, ako nas iz Kosmosa posmatraju, ono što vide ne baca na nas ljagu. Hoću da kažem, u redu, na vr' brda vrba mrda, ali ko je za to odgovoran? Ja bih odredila radnu grupu da to prouči.
ČOVEK 2: Van sumnje. Treba neodložno ispitati motive za tu aktivnost. U vezi sa tim, ne bi bilo loše ni pratiti trag novca... Uz to, treba ispitati moguće benefite, na primer: kako bi se na to mogao naplatiti porez. Pa onda, može li se ta vrba od nekog oduzeti?
ŽENA 2: Meni se nameće jedan međunarodni simpozijum o toj temi.
ČOVEK 1: Iz ugla potrebe za prevencijom... Ima li u oblasti mrdanja prostora za korupciju, što bi otvorilo mogućnost za zapošljavanje niza kadrova.
ŽENA 2: Uz to, postavlja se pitanje da li vrba dovoljno mrda?
ČOVEK 3: (ZBUNJENO) Dovoljno za šta?
ŽENA 2: Ako vrba tim mrdanjem pravi vetar, dobro - to je onda pogodno mesto za vetrenjače, pa od njih da se dobija elektricitet... Mada kad razmislim, i ako vrba ne mrda dovoljno da obezbedi optimalnu količinu vetra - opet dobro. Onda tu imate ugrađenu objektivnu teškoću, pa niko neće moći ništa da vam zameri.
ČOVEK 1: Zašto ne biste našli nekoga kome bi se mogla naplatiti kazna zato što to nije na vreme prijavio, ili sprečio, ili što se smatra da je to mogao da prouzrokuje, a on nema dokaza da nije... Uz to, nalazim da treba neodložno otkriti ko je sve u to umešan, ko to podržava i zašto baš on.
ČOVEK 2: Jeste. A vredi razmotriti i kako da se za to prodaju ulaznice. Ako to ne ide - naći nekoga od koga bi se to moglo naplatiti, pa mu poslati račun na što veću sumu, i to pod pretnjom prinudnog izvršenja, a povraćaj pogrešno naplaćenog nek traži redovnim sudskim putem.
ČOVEK 1: (ZAMIŠLJENO) Sve u svemu, vrlo zanimljivo.
ČOVEK 3: Zanimljivo? (PRASNE) Vama je ovo zanimljivo! Vi... vi... vi, nesreće jedne.

(NAPETA PAUZA)

ŽENA 1: (UVREĐENO) Molim?
ČOVEK 2: Ako je to vaša zahvalnost za ideje koje ste sami od nas tražili... Znate šta, ja imam utisak da vi sad odjednom ne znate šta govorite.
ČOVEK 3: Ama to vi ne znate šta ja govorim, vi... vi.... Sve vreme vas zasipam sarkazmima, a vi ih shvatate doslovno, čak i kao komplimente... Izmišljam potpuno sulude besmislice u nadi da će bar neko od vas da primeti da su i ta vaša Tela čisto bezumlje, a vama sve to izgleda normalno, vi... vi...
ČOVEK 2: (PREKIDA GA) Šta god da vi time hoćete da kažete - ja ću prvi da glasam da se vaše Telo ukine.
ČOVEK 3: Nema nikakvog glasanja. Ja sam tu da odlučim šta će da se ukine.
ČOVEK 1: Vi? Kako sad vi? Zar vi niste iz onog... Tela za Sizifa?
ČOVEK 3: Ne. To Telo sam izmislio u nadi da će bar neko od vas primetiti da je do suza besmisleno, ali vama čak ni pisaći stolovi za nepismene nisu izgledali dovoljno apsurdno da se istinski pobunite... Mada... Telo za Sizifa... Vrag bi ga znao, možda ne bi bilo loše da ga potražim... Kad pomislim kako kod nas stvari stoje, ne bi bilo čudno ni da stvarno postoji, negde u dubinama administrativnog čestara, samo ga ja još nisam otkrio.
ČOVEK 1: Dakle, vi ste nam se sve vreme podsmevali?
ŽENA 2: A ko ste vi da se nama podsmevate?
ČOVEK 3: Ja sam Analitičar koga ste očekivali.

(PAUZA)

ŽENA 1: O-onaj sa najširim ovlašćenjima?
ČOVEK 3: Onaj sa najširim ovlašćenjima.

(NAPETA PAUZA)

ŽENA 2: Znači, sad treba da se donese odluka...
ČOVEK 3: Već sam je doneo.
ČOVEK 1: Sad... odluka... već... Nije li i sam narod jednom prilikom rekao preko "Preko preče - naokolo bliže", u smislu "Što je brzo to je kuso"... A ako tako kaže narod - svaki ishitren postupak bio bi protiv naroda...
ČOVEK 3: Da, u principu ne treba brzati, ali ta vaša Tela su toliko apsurdna, toliko totalno beskorisna, da nema nikakvog razloga da se dvoumim.
ČOVEK 1: Pa da! A svi drugi su se izvukli! Lepo do ovog časa nisu došli, i eto...
ČOVEK 3: Neće ni doći. Sa njima sam već razgovarao, isto ovako kao sa vama. Vas sam ostavio za kraj.
ČOVEK 1: Aha! I u njihove se redove infiltrirao pod izgovorom!
ŽENA 1: Pravio se da je jedan od nas, a svima se lažno predstavio!
ŽENA 2: (PREZRIVO) Rodila majka sina, pa ga dala u analitičare... Guja u nedrima, eto šta je on!
ČOVEK 1: (ZADOVOLJNO) Nemate li i vi utisak da mu malko kao ide pena na usta?
ŽENA 1: Da. (ZADOVOLJNO) I nekako je bled. Pitam se nije li to jedan od znakova predinfarktnog stanja?
ČOVEK 3: Ako mislite da ću i ja dospeti na psihijatriju, kao tolike moje nesrećne kolege - varate se. (LEDENIM TONOM) Sva vaša Tela se ukidaju.
ČOVEK 1: Trebalo bi da ukine analitičare, i eto istinske uštede, ali on baš na to nije u stanju da misli.
ŽENA 2: A pitam se kakav je to Analitičar koji nije u stanju da misli... Poslati nam takvog čoveka - to je naprosto uvreda za inteligenciju.
ČOVEK 3: (BESNO) Prestanite da govorite o meni kao da nisam ovde!
ŽENA 1: On bi da nam propiše i kako da govorimo!
ŽENA 2: Ma on bi da nas ostavi bez hleba.
ČOVEK 3: (BESNO) I do sada ste ga jeli nezasluženo, vi... vi gnezdišta za slonove! Zbogom!

(KORACI. OTVARANJE I TRESAK VRATA)

(PAUZA)

ŽENA 2: Šta sad da radimo?
ŽENA 1: (GLASOM PUNIM NADE) Možda će nešto da ga pregazi?
ČOVEK 1: Sumnjam. Po mom iskustvu, nesreće se nikad ne dešavaju kad bi to za mene bilo zgodno. To je još jedna velika neusklađenost u našem Društvu.
ČOVEK 2: Nemojte tako, ipak je to ljudsko biće.
ŽENA 1: Ma koje ljudsko biće... Uostalom, svaki čas zgaze nekog ni krivog ni dužnog, a
nikako da pregaze nekog od čije bi nesreće Zajednica imala nekakve koristi.
ŽENA 2: Ovome se moramo usprotiviti kako god znamo.
ČOVEK 2: Ne.
ŽENA 2: (ZBUNJENO) Ne?
ČOVEK 2: Nipošto. Analitičar sa najširim ovlašćenjima doneo je odluke za koje je ovlašćen. Nepoštovanje tih odluka moglo bi da dovede do veoma negativnih reagovanja.
ŽENA 1: Pa? Vi se slažete s tim da nas stvarno sve ukinu i otpuste?
ČOVEK 2: Razume se.

(NAPETA PAUZA)

ŽENA 1: Ali... ali...
ŽENA 2: Kako možete sa tim da se složite?!
ČOVEK 2: Ne samo što se slažem nego nalazim da je potrebno da mu u tome pomognemo.
ŽENA 2: Znate šta, vama je potrebna neka dobra psihologinja.
ŽENA 1: Ma kakva psihologinja. Psihijatrinja njemu treba! Kakav vam se to nagon za samouništenje uključio?
ČOVEK 2: Nije to nagon za samouništenje. Samo radim svoj posao.
ČOVEK 1: Kakav sad vaš posao? Vi vodite Telo za štednju.
ČOVEK 2: Pa, ukidanje naših tela vodi štednji, zar ne? Upravo zbog toga sam ja zadužen da analitičareve odluke, kakve god bile, sprovedem u delo, i tu imam potpuno odrešene ruke. Ukratko, moj posao je implementacija.
ŽENA 1: Zar Analitičar to nije znao?
ČOVEK 2: Očito nije bilo nužno da to zna. Najzad, ni ja nisam znao ko je on.
ŽENA 1: Ali, kako je to moguće? Zašto? Nekakav slučajni previd?
ČOVEK 2: Zašto? Ne znam, a, samim tim, očigledno je da to i ne treba da znam. Takve odluke se donose na nivoima višim od mog i njegovog, a tamo nema slučajnih previda.

(PAUZA)

ČOVEK 1: Dobro, to onda znači da ne treba da brinemo?
ČOVEK 2: To znači da sva naša Tela treba ukinuti.

(TAJAC)

ŽENA 2: Ali... ali... ja sam mislila da ćete vi da nas spasete, a vi...
ČOVEK 2: Nažalost, prinuđeni smo na rezove oštre i nemilosrdne.
ČOVEK 1: Ali... otpustiti sav taj silan svet... Ukinuti tolike plate... Mislim, u redu, ako smo suvišni - suvišni smo. Prihvatam. Nije mi zbog mene, ići ću u sirotinjske kuhinje. I na kontejnere ću da idem, ako je to za dobro Zajednice... Ali, ako sa tržišta nestanu sve naše plate, šta će biti sa konjukturom? Ko će da kupuje? Silne firme će da propadnu... Mislim, baš me briga za mene, samo mi je njih žao.
ČOVEK 2: Ne gubimo vreme na takve detalje, moramo odmah početi da radimo.
ŽENA 1: Da radimo... šta?
ČOVEK 2: Pa, za ovakve stvari postoji redovan put...
ŽENA 2: A šta se to nas tiče? Ako smo otpušteni - otpušteni smo.
ČOVEK 2: Saslušajte me do kraja! Mora se formirati po jedno Telo za ukidanje svakog suvišnog Tela. U tu svrhu, neophodno je prethodno proučiti svu problematiku vezanu za rad ukinutih Tela... Pre toga, jasno, treba uskladiti sve propise, zakone i podzakonske akte koji su sa tim poslovima u vezi... A to je jedan višegodišnji posao, i zahteva ogroman broj ljudi.
ŽENA 1: Ali, gde su vam ti ljudi?
ČOVEK 2: Pa, očigledno, to smo mi iz svih Tela koja je Analitičar ukinuo.
ŽENA 2: To znači...
ČOVEK 1: (NESIGURNO) To... to znači... mi ćemo na tome da radimo?
ČOVEK 2: A ko bi drugi? Za taj posao su potrebni kadrovi opskrbljeni dubinskim znanjem
o Telima koja se ukidaju.

(PAUZA)

ČOVEK 1: (ZADOVOLJNO) Jedva čekam da počnemo.
ŽENA 1: I ja! I ja!
ČOVEK 1: U tom smislu, gospođice, predlažem vam da odemo na neko mirno mesto i da obavimo konsultacije, ne bismo li posigli konsenzus u vezi sa određenim pitanjima.
ŽENA 1: Potpuno ste u pravu. Ako treba, bez predaha ćemo raditi godinama.
ŽENA 2: Apsolutno. Dosta je bilo rasipništva! Moramo da iskorenimo sve što je suvišno!
ČOVEK 1: (REVNOSNO) Kad počinjemo?
ČOVEK 2: Čim se na svim nivoima usaglasimo oko detalja.
ŽENA 1: Pa jeste. Na svim nivoima... (SANJALAČKI) A to je, kako ste se lepo i tačno izrazili, to je jedan višegodišnji posao...
ŽENA 2: Da... (SANJALAČKI) višegodišnji posao koji zahteva ogroman broj ljudi...

(MUZIKA)

Kraj

- 16 -