Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Intervju

  Veroslava Malešević

Prošlost je zalog za budućnost

Veroslava Malešević piše poeziju, priče, aforizme i romane. Bavi se i drugim formama umetnosti. Rođena je 1960. godine, po struci je inženjer. Zaposlena je u TE Kostolac. Živi u Kostolcu. Objavila je romane: Tragači (2009), Opet u tegli (2011) i roman Anni (2014).

* * *

1. Objavili ste treći roman, a dugo se bavite umetnošću u raznim formama. Da li je teško napisati roman?

I pored devalvacije vremena koju imaju čitaoci, roman je ostao jedna od najpopularnijih književnih formi. Roman daje mogućnost šireg viđenja života, isprepletenost zbivanja, ličnosti i događaja. On teče i nosi sve pred sobom. On ima manje ili više čvrstu fabulu, analizira osećanja, raspoloženja, portretiše, tera na razmišljanje, na akciju, on je ogledalo vremena, prostora, društva, književnih stremljenja itd. U njega može mnogo toga da stane. Za pisanje romana potreban je kontinuitet, predanost, istrajnost i hrabrost da se u širokim potezima naslika i oživi data slika sa svim njenim detaljima. Divan je osećaj slobode i radosti koje ti daje stvaranje, ali je i naporno, za nekoga ko je silom prilika angažovan na više "frontovova“.

2. U godini posvećenoj veku od Velikog rata, Vi ste se u romanu „Anni“ bavili ratom kao fenomenom. Koliko su trajale pripreme ѕa knjigu i kakve su njene poruke?

Rat je za mene jedna od najvećih pošasti koji mogu da zadese čovečanstvo. On u sebi sublimira sva zla iz Pandorine kutije. Degradira sva prethodna civilizacijska postignuća. Imala sam prilike da slušam brojna sećanja ljudi koji su ga u svoj težini preživeli. Ratna žarišta nas nažalost nisu napustila ni danas, a strah od mogućeg širenja i rasplamsavanja je prisutan više nego ikad.

Pripreme su trajale dve godine. Roman "Anni" je višeslojan. Bavi se ne samo suživotom, već i ulivanjem i međusobnim uticajem različitih kultura na sveopštu korist, govori o mudrosti pojedinca da preskoče jaz razlika, o položaju žene, o stahotama koju rat nosi, o prećutanoj nepravdi učinjenoj nedužnom delu Podunavskih Nemaca, o migracijama i njenim posledicama, o prolaznosti, kao i o značaju sačuvane reči za budućnost. Prošlost je zalog budućnosti. To važi i za narode, ali i za pojedince. Ako hoćemo da vidimo svetlost, moramo se okupati u čistilištu i sa sebe otresti laž, zablude, uskogrudost i mržnju.

3. Porodica je važan deo Vašeg pisanja, onaj integrišući faktor. Jeste li imali srećno detinjstvo i ima li tragova sopstvenih doživljaja iz tog perioda u Vašim knjigama?

Senka tuge je obeležila početak detinjstva. Bilo je to dosta turbulentno vreme koje je kasnije ušlo u mirnije vode, pune ideala, čistote, učenja, rada i odricanja. Naravno da sam bila ušuškana skromnim materijalnim okruženjem, ali obavijena aurom brige i ljubavi. Pisac, kao i roditelj, ne može da pobegne a da diskretno ne ostavi deo sebe u svoje čedo.

4. Opisali ste strankinju koja ulazi u srpsku porodicu. Koliki je udeo porodičnog iskustva u kreiranju lika Švabice Anni koja je osvojila sve oko sebe neposrednošću i snagom?

Potka takvog iskustva postoji. Istorija nam govori o mnogim mešovitim brakovima, od krunisanih glava do takozvanih običnih ljudi. Bilo je i biće. To oplemenjuje i osvežava genetski kod nacija. Pojedinci u njemu mogu da dobiju ili izgube. Ono što je Anni učinila za svoju porodicu predstavlja žrtvu očuvanja i opstanka porodice. To je tananost i gipkost duha da se premoste razlike a pri tome sačuva sopstvenost. To je snaga da se u najcrnjem mraku ne poklekne. Da parafraziram reči Njegove svetosti patrijarha Pavla: "Ne postoje dobra i loša vremena. Postoje dobri i loši ljudi." A to nema veze sa bojom, nacijom, verom ili obrazovanjem.

"Aforizmi su ono što mi se dopada. Oni su britko, kratko, ali ubojito oružje u borbi za malo pažnje koju treba usmeriti ka svim negativnostima današnjice. Pahulje koje se mogu pretvoriti u lavinu promena."


AFORIZMI

1. Ovo je najprosperitetnija firma,
sa najboljim uslugama.
Korisnici se ne bune.
Grobljanske usluge.

2. Sigurna kuća za žene je
nesiguran zatvor za muškarce.

3. Nema gasne krize.
Imamo dovoljno za gasne lampe.
Šta još hoćete?

4. Deca su naše blago.
Zato su retka i dragocena pojava.

5. Jupi, Mekdonals radi.
Kontejneri su puni.

6. Deda, otrovao sam se
od zdravog voća. Ubuduće mi daj nešto nezdravo da jedem.

7. Fudbal, najveća glavna stvar
na svetu. Umesto lopte kotrljaju dronove.

8. Lajanje na zvezde je dozvoljeno. Pitam se samo koje?

9. Suknje sve kraće,
dekoltei sve dublji,
a dece sve manje.

10. Operacija je uspela.
Bolnički krevet je prazan,
a džep je pun.

 Veroslava Malešević

5. Bavite se univerzalnim pitanjima ljudske sudbine, kao što su potraga za ličnom srećom i strah od prolaznosti života. U kojoj meri Vam je bavljenje umetnošću pomoglo da date određene odgovore o tome?

Umetnost stimuliše čula i um. Bistri vidike na uzbrdici napretka. Zamislite kako bi svet izgledao bez knjiga, slika, vajarskih dela, muzike, pozorišta, filma i svih ostalih kreativnih delatnosti. Pisanje je interakcija eksternih i internih dešavanja. I danas stojim zapitana nad zagonetkom zvanom čovek, Bog, prolaznost ili trajanje, smisao življenja. No, klube se polako obmotava. Umetnost me je naterala da zaronim u neistražene dubine ljudskih duša, da se zagledam u zvezde i život oko sebe. Da potražim smisao u prirodi, u naizgled malim stvarima u velikoj slagalici univerzuma. Ništa se ne dešava slučajno, sve ima svoj smisao i tok. Ni život, ni smrt se ne dešavaju slučajno i imaju svoju uzročno-posledičnu vezu. Mislim da sam postala, makar za nijansu, mudrija, šira i bolja od prethodne ja.

6. Biti žena u ovom vremenu, pa još i umetnik jer pretpostavljena ravnopravnost podrazumeva veliko lično zalaganje i odricanje. Mnogi veruju da je ovo još uvek vreme muške dominacije, kakvo je Vaše iskustvo?

Biti žena je za mene, čast. Ženi je dato da nosi život. Samim tim je predodređena da bude izdržljivija, više prilagodljiva i trpeljivija od muškarca. Savremeni način života sve naizgled menja, pa i muško-ženske odnose i ženu uopšte. Pod teretom svakodnevnih obaveza, ophrvana brigom i borbom sa mnogobrojnim pretnjama vezanim za porodicu, ona pomalo gubi svoje žensko obličje i pretvara se u amazonku, u ravnopravnog borca u muškom ringu. Zar takva nije bila i "Anni"? Promenili su se kostimi i maske, socijalna i društvena klima, ali se fundamentalne stvari nisu promenile. A to je žudnja za ljubavlju. Kao supruga, majka troje dece, inženjer koji piše i stručne radove, kao domaćica, učesnik kulturnih dešavanja, itd, mogu da kažem da nije ni malo lako izboriti se za svoje mesto i boriti se protiv raznih predrasuda sredine. Što se više penješ, sve si usamljeniji.

7. Poznato je i da se bavite glumom, dramaturgijom, imate udela u kulturnim zbivanjima Kostolca gde i živite. Kada ste spoznali svoje umetničko biće?

Ta delatnost, polako prelazi u zasenak. Neka nova interesovanja se bude i rađaju. To je stvar duha, koji mora da je zaposlen, kao i telo. To je neka vrsta eliksira mladosti. Uplovila sam u spisateljske vode, baveći se književnim promocijama mnogih eminentnih književnika u biblioteci našeg grada, koju smatram hramom mudrosti i lepote. Seme duboko skrito palo je na plodno tle i ponelo me u eterične sfere mašte, zapažanja, ali i lične borbe za mikrometarski boljitak.
 
8. Kada ste počeli da pišete aforizme i koje su teme koje Vas najčešće zaokupljaju?

Pored poezije, priča uskoro će to biti i putopis, aforizmi su ono što mi se dopada. Oni su britko, kratko, ali ubojito oružje u borbi za malo pažnje koju treba usmeriti ka svim negativnostima današnjice. Pahulje koje se mogu pretvoriti u lavinu promena. Za teme se ne treba mnogo mučiti. Nažalost! Društvena stvarnost, socijalna problematika, čovek izgubljen i bez kompasa u virovima civilizacijske revolucije.

9. Koji aspekt društvenog života „zaslužuje“ najveću kritiku?


Mislim da je to, kada smo mi u pitanju, pomanjkanje svesti o minimumu nacionalnog koncencuza i ponosa, erozija temeljnih etičkih vrednosti i nespremnost za istinske žrtve i promene unutar sopstvenog bića i okruženja. Nekritičnost i nespremnost na samoprekor. Ne treba nabrajati sve ono, čiji smo učesnici i svedoci. Neizvesnost, stres, hipokrizija, odavno uzimaju svoje žrtve. "Use i u svoje kljuse", kaže pored ostalog, naš mudar narod.

10. Kako vidite budućnost umetnosti spram prilika u našoj zemlji i svetu?

Umetnost je istrajala i odolela svim silama i haribdama vremena. Opstaće i ostaće. Za mnoge su nauka i umetnost luke spasa. Možda baš zato toliko mnogo ljudi piše. Umetnost je odbrana dostojanstva čoveka u poplavi i najezdi crnog talasa koji se valja svetskim horizontom. Istovremeno, tu su i tehnološki izazovi, izazovi novog doba, koji pomaže u traženju novih formi umetničkog izražavanja. Neke nove teme golicaju i zovu. Od androida do dodira sa vanzemaljskom civilizacijom. Nepovoljne materijalne okolnosti, učmalost, guranje umetnika i intelektualaca na margine društvenih dešavanja, nemanje prave spone između komercijalnog i umetničkog, umnogome utiču na celokupnu klimu na umetničkom polju. Ipak, zaljubljenika u reč "koja najpre bi misao", uvek će biti. Kao i onih koji će imati potrebe da večno rovare, protresaju, izazivaju, rastužuju, ljute i zasmejavaju kroz stihove, skaske, slike, tonove ili oblike.

­ Razgovor vodila:
Dragana Lilić
 

- 8 -