Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Intervju

  Danijela Božičković Radulović

Žena - moć

Danijela Božičković Radulović je umetnik, žena neobične energije i entuzijazma. Pravi pokretač kulture i njen zamajac u Petrovcu na Mlavi gde rukovodi Bibliotekom „Đura Jakšić“ i brine o svojoj porodici. Rođena je u Vršcu 2.9.1968. Detinjstvo i mladost provela je u Beloj crkvi.

Autor je knjiga: Zvezdane priče (2009. u dva izdanja), Imate li čudne snove (2010) i Sočno i oporo P.S. Poverljivo (2013).

Pesme i priče objavljuje u svim književnim glasilima i na internet blogu „Kišobran“.

Nedavno joj je objavljena knjiga na makedonskom jeziku pod naslovom „Pod koža“.

* * *

1. Žena, kako to gordo zvuči... Vi sta žena koja opravdava ovu maksimu. Dakle, svestrana, moderna i samosvesna. I naravno, majka. Kako uspevate u mnoštvu uloga koje imate?

“Ja sam Žena, i ponosim se time!,,
...Namerno počinjem ovom rečenicom, iz jedne od mojih priča, jer ona govori o mom pravom i suštinskom osećanju. Da, u pravu ste... Biti Žena gordo zvuči, i biti Žena nikada nije bilo ni jednostavno ni lako, ali je izazov i posebna lepota u tome. Žena je skup najtananijih emocija... Ona je majka, sestra, devojka, supruga, kćerka, rađanje, razumevanje... ona je Ljubav u svim modifikacijama. Žensko biće je suprotnost Muškom principu, zajedno čine sklad i lepotu, i jedno bez drugog nisu ostvareni ni potpuni. Bez podrške muškarca, njegove ljubavi i razumevanja, Žena ne bi mogla da ostvari ono što želi na pravi i potpuni način.

Volim da kažem da je moje troje dece moj najveći Životni uspeh, a uz aktivnosti na profesionalnom, kulturnom, književnom i umetničkom planu, postojanje zdrave porodice, te najvažnije mikroćelije društva i očuvanje iste, smatram najvažnijim kvalitetom onoga što ja jesam.

2. Biti direktor biblioteke, kad ste se našli na tom mestu, šta ste prvo poželeli?

Što se tiče rada u Biblioteci i funkcije direktorke, na kojoj se nalazim, osim što mi je velika čast da vodim takvu instituciju, imam i važan zadatak, ili je bolje da kažem misiju... povratak knjige u ruke čitalaca, očuvanje kulture i stvaranje mladih generacija kojima će tvorevine ljudskog duha biti dostupne i ugrađene u njihovo biće. To nije ni lak ni jednostavan posao, ali do zadatog cilja mi moramo da pronađemo prave i moderne načine da deci, tim malim velikim ljudima, približimo knjigu, književnost, duhovne i intelektualne vrednosti... i trudimo se da to radimo, najbolje što možemo.

3. Razbijate kliše, od bibiloteke pravite pozornicu, može li se čitalačka publika vratiti u biblioteke i na koji način?

Na tom putu edukacije i uzajamnog prilagođavanja, rušimo stereotipe, razbijamo tabue, ponašamo se u skladu sa potrebama ljudi koji žive u ovom modernom 21. veku. Naše promocije su praćene muzikom, glumom, raznim scenskim i zvučnim efektima, zavisno od teme i onoga što promovišemo. Imam sreće da sarađujem sa izuzetnim kolegama u Biblioteci, i da funksionišemo kao jedno biće, ali moram da se pohvalim i odličnom saradnjom sa drugim vaspitnim i kulturnim ustanovama, kako u Opštini, tako i širom Srbije, a i u nekim drugim zemljama, kao što su: Makedonija, Italija, Japan...

4. Moderan bibliotečki ambijent i moderan pristup knjizi. Da li je to Vaša originalna koncepcija ili ste ipak malo „procunjali“ po internetu i videli nešto slično?

Ideje crpimo sa raznih strana, naravno i sa interneta, uzimamo ono što nam se dopadne i što nam odgovara, selektujemo ih, ali imamo i mnoštvo autentičnih, originalnih i kreativnih ideja, koje primenjujemo i koristimo, na zadovoljstvo naših korisnika.

5. Za ono što imate, nesumnjivo je potrebna i konkretna podrška čelnih ljudi u gradu. Koliko se odazivaju na Vaše ideje?

To što imamo priliku da na ovaj način funkcionišemo, možemo da zahvalimo opštinskom rukovodstvu, sa predsednikom Radišom Dragojevićem na čelu. Pre dve godine Biblioteka Đura Jakšić dobila je novi, odgovarajući prostor, a mi, mogućnost da pokažemo i dostignemo maksimum u kulturnim aktivnostima.

6. Vi ste pisac i slikar, glumite... Da li između tih Vaših aktivnosti postoje dodirne tačke?

Do sada sam objavila tri prozne knjige; Zvezdane priče (2009. u dva izdanja), Imate li čudne snove (2010) i Sočno i oporo P.S. Poverljivo (2013), a ove godine je prevedena i moja knjiga na makedonski jezik. To je izbor tekstova iz prethodne tri knjige, ali u njoj su po prvi put objavnjene i tri pesme i tri priče, u izdanju Skopske izdavačke kuće Feniks, pod nazivom Pod koža. S obzirom na to da se bavim i slikarstvom, sve svoje knjige sam sama ilustrovala, a gluma mi veoma koristi na sceni, i na promocijama koje Biblioteka organizuje.

7. Poezija i proza, nekako uvek radite na više planova. U čemu sebe smatrate najuspešnijom?

Najčešće i najviše pišem proznu formu kratkih priča. Svedena rečenica, kratka koncizna misao, čitljiva forma je ono u čemu sam ja najviše Ja.
 
8. U prozi se bavite temama od suštinske važnosti za žensko biće ali i za čoveka uopšte: ljubav, dostojanstvo, bolesti, zapravo afirmišete pravo žene da bude ono što jeste. Kako definišete ženski pricip, ono specifično (kreativno) žensko?

Omiljena tema mog stvaralaštva jeste Žena. i sama sam žena, pa je to nekako i logično. Najčešće pišem o muško-ženskim odnosima, o različitim gledanjima i doživljavanjima istih stvari. To je tema koja je aktuelna od početka civilizacije, i meni je zanimljivo da proučavam razne situacije i analiziram ljude, njihove osobine, ponašanje. U mojim pričama svaka se situacija često gleda iz dva ugla, muškog i ženskog. Ponekad se priča širi, i uglova je i više... dečji, roditeljski, prijateljski... istina je uvek, negde između. Čovek ne može da pobegne od svoje subjektivnosti, ali mora da nauči da poštuje tuđu različitost. Mislim da je pojam tolerancije osnova svake dobre životne priče. Tolerancija, razumevanje i poštovanje. I, mada je nezahvalno davati definicije, rekla bih da uz strast, to i čini LJUBAV.

9. Može li žena u realnom životu biti ono što jeste ili je u tome mnogo šta osujećuje? Nemanje posla, pravog partnera, adekvatan tretman u društvu...


Uloga, mesto, pozicija Žene u današnjem društvu nije zanemarljiva tema. Žena je moćno biće, ona ima svoj specifičan način delovanja. Emotivna je, senzitivna, uporna i istrajna... Žena je verna u onome što želi i što hoće da postigne. Žena je snaga i moć... ali nije u dovoljnoj meri svesna svojih kvaliteta. To je prouzrokovano genetskim kodom, mentalitetom, vaspitanjem... ima puno faktora koje ženu čine takvom kakva je. Trudim se da pripadnicama svog pola pokažem da mi jesmo nežniji ali i snažniji pol... a to se najbolje ogleda i u izdržljivosti na bol, i u mentalnoj snazi. Žena koja je ostvarena u onome što želi, uvek je lepa i zrači. Takva žena drugima može i ume da prizna lepotu, pamet i uspeh. Po tome i vidimo na kom smo nivou čovečnosti... i ženstvenosti... ljudskosti.

10. Kao slikar imali ste nedavno lep prijem u Makedniji. Koliko slikarske kolonije doprinose razvoju jednog slikara?

Nedavno sam imala gostovanje u Makedoniji. Osim slikarske kolonije, čiji sam bila učesnik, povod mog odlaska u bratsku nam zemlju, bile su i dve nagrade koje sam dobila za književnost. Nagradu Medijala u Bitolju, i nagradu Književni Branovi na pesničkim susretima u Strugi. Mogu da kažem da sam prelepo dočekana od strane organizatora, kolega i domaćina, i da su mi utisci više nego lepi. Tri dana na slikarskoj koloniji u Bitolju, i rad sa akademskim slikarkama iz Makedonije uticao je mnogo na moj rad, i naučila sam mnogo stvari o slikarstvu, načinima i tehnikama, koje sam i sama rado počela da primenjujem. Jedva čekam da nešto slično organizujemo u Petrovcu i da tako nastavimo ovo lepo i kreativno druženje.

11. Koji su Vaši najomiljeniji motivi u slikanju?

Motivi u mom slikarstvu su različiti, zavisno od faza u kojima se nalazim, često slikam manastire, zanimljivu arhitekturu, stare kuće, prošla vremena, pejzaže, mačke, konje... ali ono što je konstantno, i čemu se uvek vraćam su ženski aktovi. Ipak je Žena najlepše biće koje postoji.

12. Problemaizovanje vremena u kojem živomo je način da se odredimo prema njemu? Kako vidite svet u ovom trenutku, za nekoga je to svet beznađa, može li kultura da mu da smisao uprkos vsemu negativnom što se oko nas dešava?

Meni ne kažu da svet gledam kroz ružičaste, već kroz crvene naočare! Pozitivizam i osmeh su ono što me prati kako u životu tako i u gledanju na svet oko sebe. Svi smo mi, rođeni sa nekom svrhom. Moja nije da patim i plačem. Imam svoju pozornicu i mogućnost režije. Život nije samo zadovoljstvo, već borba i muka. Ali, baš zato, treba se boriti sa samim sobom, i izaći kao pobednik. Ništa na svetu nije samo crno ni samo belo. Uvek ima i ono dobro i obećavajuće, i u najtežoj situaciji... a ja sakupljam te i takve trenutke i veličam život.

13. Verujete li u sudbinu! Vaša je ispunjena!

Mislim da ništa u životu nije slučajno i da slučajnosti ne postoje. Mali smo mi i nemoćni da spoznamo sve ali... uvek postoji izbor... i treba doneti pravu odluku. Ako postoji cilj, čovek je sigurno na pravom putu... a koliko će taj put da traje zavisi od... vremena, energije, presretača... možda, za kraj, moj životni moto:

SVI PUTEVI VODE U RIM ALI SVI PUTEVI NE ODGOVARAJU SVIMA.

­ Razgovor vodila:
Dragana Lilić
 

- 8 -