Početna Arhiva Kontakt
 
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Piše: Aleksandar Novaković


Spinovanje
ili
JA HAJZENBERG - TI PINKMAN!

(komad o samozavaravanju)

LICA:
Darko, pozne tridesete
Višnja, pozne tridesete
Višeslav – Vik – Viške, pozne tridesete
Pavle, takođe
Ignjat, srednje dvadesete
Popov – Prepotopov, godine nepoznate – ko bi izračunao

Mesto i vreme:

Beograd, ovih dana
 

1.


Hol fensi restorana. Pepeljara sa stopalom u sredini prostorije. S leve strane je drvo života. S leve strane je ulaz u salu restorana. Na vratima restorana je natpis: ZABRANJENO PUŠENJE. S desne strane su izlazna vrata na kojima piše IZLAZ. Darko, nerovzan, šparta s jednog na drugi kraj prostorije. Mrmlja sebi nešto u bradu. Među prstima mu dogoreva cigareta. To mi radi, Crvena jabuka, of. Pesmu prate pijani glasovi.

CJ I GLASOVI (pevaju):
"To mi radi u, to mi radi, a,
Jer ti možeš da mi radiš sve!"

Sleva dolazi Višeslav, laganim, skoro gospodstvenim korakom.

VIŠESLAV: Darko, jesi li dobro?
DARKO: Dobro sam Viške, dobro sam.

Darko nastavlja po starom

VIŠESLAV: Vidim, "generacija je cugala".
DARKO: Misliš da sam pijan?
VIŠESLAV: Nisi?

Darko stane

DARKO: Nisam. Mrtav sam trezan!

Pauza

DARKO: Izvini, malo sam popizdeo.
VIŠESLAV: Vidim.
DARKO: Bila je loša zamisao da dođem na proslavu dvadeset godina mature.

Višeslav mu priđe i mlako ga potapše po ramenu

VIŠESLAV: Ajde, nemoj da si na kraj srca.
DARKO: Kad pomislim kako je vreme brzo prošlo. Šta sam sve mogao da uradim a šta sam zaista uradio. Jesi li ih video? Kako su omatorili i propali! Ono tamo je bal vampira! Žurkata na akrepite!

Višeslav se smeje

DARKO: Pa, ozbiljno. U Crnoj Gori bi rekli "napravili se na avetinje". Ugojeni, sparušeni, naborani, otromboljeni, ćelavi, ciknuli ...
VIŠESLAV: Pričaju sa sobom.
DARKO: Da, to si u pravu. Nisam ni ja najčistiji. Popizdeću!

Darko krene da šparta od zida do zida. Višeslav ga posmatra s nadmoćnim osmehom

VIŠESLAV: Uvek si bio preosetljiv. Nije ni čudo što si postao umetnik.
DARKO: Svako ko kaže da je umetnik ne može biti umetnik.
VIŠESLAV: Ovo je najgluplja stvar koju sam čuo. Kad pitaš pekara šta je on kaže: pekar. Što ne bi i umetnik mogao da to kaže za sebe?
DARKO: Možda bi trebalo, ali, tako su nas učili. Da ne budemo pretenciozni. Da ne shvatamo sebe previše ozbiljno. Da budemo kreativni i skromni. I, ako budemo takvi i ako budemo pametni i vredni, nadahnuti plus zalaganje na času, svet će nas prigrliti. Naše scenarije, naše drame, naše pametne misli, našu energiju... Lagali su nas sve vreme. Svet zabole za sve, čak i za naše reklame a to je jedino što ga, koliko–toliko, zanima. Mi smo suvišna škrabala. Ovaj svet će nas ubiti kao pse i baciti u jendek. Ako ga na bude mrzelo da podigne debelu guzicu s kauča.
VIŠESLAV: Preteruješ.
DARKO: Preterujem? Pre neki dan sam naleteo na poznanika koji živi u Kanadi. Pita me: "Šta ćeš tu? Što se još nisi odselio?" Nisam znao šta da mu kažem. Ne možemo, valjda, svi da se odselimo. Bar ne odjednom.
VIŠESLAV: Niko ti nije rekao da će biti lako.

Darko stane i uperi kažiprst u pravcu vrata sale.

DARKO: Niko mi nije rekao da ću biti jedan od njih.
VIŠESLAV: Pa opet jesi. Ne opterećuj se.
DARKO: Nemoj da me shvatiš pogrešno. Ja ne mogu da podnesem njih zato što me oni podsećaju koliko sam propao. A i ti.
VIŠESLAV: Ja?
DARKO: Uspešan si.
VIŠESLAV: Zar mi nisi prebacivao zbog mog uspeha? Zbog preletanja iz stranke u stranku?
DARKO: Da, ali, ne mogu reći da si napravio neku aferu. Ništa nisi ukrao. A opet lepo živiš. Imaš više funkcija nego godina. I za sve ove godine kao da nisi dobio nijednu jedinu sedu.
VIŠESLAV: O, omatorio sam i ja. U potkrovlju svoje kuće krijem portret koji stari iz dana u dan.
DARKO: To je jedino logično objašnjenje. Pa, da, ti si Dorijan Grej!

Darko ugasi cigaretu u pepeljari i nastavi sa svojim špartanjem

VIŠESLAV: Možeš li da se svrtiš na jednom mestu?
DARKO: Ne mogu. Ne mogu da se svrtim. Ne mogu da pobegnem s proslave. Ne mogu ni da ostanem na njoj. Ne mogu da ostanem u Srbiji. Ne mogu da je napustim. Ne mogu da nađem posao. Ne mogu da ga ne želim. Ne mogu da prestanem da ga tražim. Ne mogu da prestanem da pušim. Ne mogu da opominjem sebe da je pušenje nezdravo.
VIŠESLAV: Pa šta možeš?
DARKO: Najradije bih uradio oboje. I pobegao i ostao. I zaposlio se i prespavao radno vreme. I prestao da pušim i nastavio s pušenjem.

Višeslav vadi tabakeru i pali cigaretu

VIŠESLAV: U to ime palim ovu pljugu.

S leve strane dolazi Višnja, nervozna, sluđena. Naleti na Darka. Padnu. Višeslav vadi mobilni telefon i snima ih na kamerici. Darko, uz napor, pomaže Višnji da ustane

DARKO: Izvini, Višnja.
VIŠNJA: Joooj!
DARKO: Izvini.
VIŠNJA: Očekivala sam da ćeš posle dvadeset godina biti manje smotan.
DARKO: Stvarno mi je žao.
VIŠNJA: Jao, Vik, nemoj da me snimaš.
VIŠESLAV: Što da ne?
DARKO: Snimao si nas dok smo ležali na podu.
VIŠESLAV: I? Nisam vas ja oborio.
DARKO: Molim te, ugasi to.
VIŠESLAV: Evo.

Višeslav vraća telefon nazad u džep. Višnja vadi cigarete iz torbice. Višeslav joj džentlmenski ponudi upaljač. Pali joj cigaretu

VIŠNJA: Mmm, hvala. Ufff! Čija je ideja bila da napravimo proslavu mature u restoranu u kojem ne može da se puši?
VIŠESLAV: Plašim se da sam to bio ja.
VIŠNJA: Kako?
DARKO: Višeslav je u organizacionom odboru. Još jednom od organizacionih odbora.
VIŠNJA: Prvi put čujem.
VIŠESLAV: Pisalo je u pozivnici.
VIŠNJA: Ja to ne gledam detaljno. Samo kad je i gde je i to mi je dovoljno.
VIŠESLAV: Pa, Višnja, šta ima?
VIŠNJA: Udala sam se. Imam ćerku od tri godine. Zove se Ivana. Vidite.

Vadi mobilni telefon i pokazuje slike

VIŠNJA: Ovo je Ivanica u porodilištu, ovo je Ivanica u parkiću, Ivanica s tatom... Ovo je sa svekrvom... Nebitno....
DARKO. Lepo dete.

Višnja ga pogleda zaprepašćeno

DARKO: Mislim, ne govorim to kao matori pedofil koji nisam već kao... Mislim, liči na tebe i sigurno će jednog dana biti jako privlačna devojka. Ne kažem to, naravno, u nekom seksualnom smislu već onako, čisto estetski. Zajebao sam.
VIŠNJA: Darko, nekad si bi trapav i pametan. Danas si trapav i glup. (Višeslavu) Ovo je Ivanica sa najboljom drugaricom Katarinom, ovo je Ivanica na noši...
VIŠESLAV: Da, da, baš fino. Postavlja se samo jedno pitanje.
VIŠNJA: Koje?
VIŠESLAV: A zašto ti misliš da bi to mene zanimalo?
VIŠNJA: Molim?
VIŠESLAV: Višnja, već smo vodili identičan razgovor u restoranu. Zašto bih prolazio ponovo kroz takvo mučenje?
VIŠNJA: Žao mi je ako te vređam.

Višnja besno vraća mobilni u torbicu

VIŠNJA: Nisam znala da sam ti tako dosadan.
VIŠESLAV: Ajde, Višnja, ne izigravaj neku povređenost. Jesam li tražio da sedneš pored mene? Ne. Jesam li ti se nekad, u gimnaziji, nabacivao? Nisam. A tada si bila dobra riba. Dobro, više solidna. Za ovog ovde je to bilo dovoljno da te saleće u školskom hodniku.
DARKO: Kako?
VIŠESLAV: Darko, ne foliraj se. Nije bilo ništa, odbila te. Pomiri se s tim. Misliš da me zanimaš? Da si toliko šarmantna, gospođo komercijalistkinjo bez stalnog zaposlenja? Ja sad, dvadeset godina kasnije, spavam s devojkama koje su pet puta zgodnije od tebe kad si imala osamnaest. Pogledaj me!
VIŠNJA: Nemaš pravo da tako pričaš sa mnom.
VIŠESLAV: O, imam. Nisam ja tražio uslugu od tebe. Ti si tražila od mene. I tražiš ponovo. A lepo sam ti rekao. Nema posla u državnoj službi.

Višnja brizne u plač. Darko želi da je zagrli. Ona ga odgurne

VIŠNJA: Mislila sam da možeš da nađeš nešto. Moj muž...
VIŠESLAV. Znam, dobio je otkaz kao tehnički višak. Teška su vremena. Krešemo troškove.
DARKO: I ljude.
VIŠESLAV: Ljudi JESU troškovi. I tako, da skratim priču, Višnja – ne želim da vidim ni tebe ni tvog nesposobnog muža ni tvoje debelo dete. Je li to jasno?

Višnja se okrene i pobegne u restoran

DARKO: Kako možeš da budeš tako bezdušan?
VIŠESLAV: Mogu i to me ne čudi ni najmanje. Ono što me čudi je kako to smeš da mi kažeš baš ti od svih ljudi.
DARKO: Kako to misliš?
VIŠESLAV: Nezaposlen si, zar ne?
DARKO: Pa?
VIŠESLAV: Mislim da mi treba čovek tvog profila.

Pauza

VIŠESLAV: Više nisam toliko bezdušan, a? Slušaj, meni treba tačno određen tip ljudi a to si ti. Ne mogu da dozvolim rizik. Višnja i slične tetke mogu da upropaste sve.
DARKO: Ipak, nisi smeo da budeš tako surov.
VIŠESLAV: Od beskompromisne osude dođosmo do "ipak". Reći ću ti nešto...

Darko pali cigaretu

VIŠESLAV: Baci to smeće. Uzmi moju cigaretu. Hajde, plakni pluća.

Višeslav ga nutka paklicom. Darko uzima, pali i pohlepno purnja

VIŠESLAV: Dobra, a? Slušaj, meni trebaju ljudi koji maštaju, koji imaju ideje. Oni koji znaju da smisle dobru priču. Pratiš me?
DARKO: Pratim, pratim.
VIŠESLAV: Ovo je kao da pišeš scenario za neku super krimi seriju samo bolje. "Breaking Bad" srpske politike. Ja sam Hajzenberg a ti si Džesi Pinkman, kapiraš?
DARKO: Pomalo. Želiš da pišem govore za političare?
VIŠESLAV: Još bolje od toga. Želim da ih kreiraš.
DARKO: Čekaj, kako?
VIŠESLAV: Postoji samo jedan problem.
DARKO: Koji problem?
VIŠESLAV: Ti.
DARKO: Ja, ne razumem... Šta je sa mnom problematično?
VIŠESLAV: Pa, i nije baš problematično. Više nedoslednost koja se može izbrisati.
DARKO: Ja sam u rebusu.
VIŠESLAV: Recimo ovako: znam šta si pisao o mojoj stranci. Ne ljutim se. Ovo je demokratsko društvo i svako ima pravo na mišljenje ma kako pogrešno ono bilo ali, shvataš? Neke stvari moraju da se poprave ako želiš da radiš za nas. A najbolji način da uradiš to jeste da postaneš član stranke.
DARKO: Tvoje stranke? Šališ se.
VIŠESLAV: Jel' se smejem?

Višeslav se nagne prema njemu i drugarski mu spusti ruku na rame

VIŠESLAV: Ja mogu da ti sredim neki privremeni državni posao. Stručni saradnik, tako nešto. Ne moraš ni da se učlaniš u stranku. Radićeš za siću a kad dođe do nekog tumbanja možda te neko krupniji od mene skine i stavi nekog svog. Ali, ako želiš nešto više, neko mesto koje odgovara tvojim sposobnostima, neko mesto na kojem bih ja bio tvoj jedini pretpostavljeni, onda znaš šta ti je činiti.

Sleva dolazi Pavle. Deluje umorno i blago pripito

PAVLE: Pardon! Žao mi je što prekidam intimni trenutak.
VIŠESLAV: Dobro veče! Kako je Druga Srbija?
PAVLE: Idi pa je pitaj.
VIŠESLAV: Jel' to znači da si digao ruke?
PAVLE: To znači to što znači.
DARKO: Ćao, Pavle.
PAVLE: Ćao, po peti put.
VIŠESLAV: Druže komesare, jeste li revidirali svoje stavove?
PAVLE: Drkadžijo.
VIŠESLAV: Vidi ti opoziciju! Popeli se na našu granu.

Pavle krene prema izlazu desno

DARKO: Gde ćeš?
PAVLE: Napolje.
DARKO: Čekaj, možeš i ovde da zapališ.
PAVLE: Ne mogu. Ovde je previše zagušljivo.
DARKO: Okej. Zovem te sutra.
PAVLE: Važi.

Pavle izlazi

VIŠESLAV: E, Darko, Darko...
DARKO: Molim?
VIŠESLAV: Nemoj da se ljutiš ali, moram da ti kažem nešto. Mene impresionira tvoja količina strpljenja.
DARKO: Kako to misliš?
VIŠESLAV: Ti uporno oblećeš oko pogrešnih ljudi iako te odbijaju.
DARKO: Pogrešnih ljudi? Ortaci smo već dvadeset godina.
VIŠESLAV: I ti i ja smo ortaci već dvadeset godina. Dobro, ne tako dobri ortaci kao ti i onaj Paja Patak tamo ali, dobri ortaci. Vidimo se povremeno. Popričamo. Popijemo. Jel' tako?
DARKO: Da.
VIŠESLAV: Ali, opet, ti si nekako više vezan za Pavla i tu njegovu drugosrbijansku priču. Anacionalni, apatridi, tolerantni, pokajnici, politički korektni, blablablatruć. Oni su politički korektni ali nisu politički konkretni. Nemaju viziju šta će sutra biti s ovom zemljom.
DARKO: Ne bih se složio s tobom.
VIŠESLAV: Okej, možda i imaju ali za sebe. Ne za tebe, ne za ljude koji beže odavde.
DARKO: Ti ljudi beže odavde zbog tvoje stranke.
VIŠESLAV: Između ostalog ali, recimo ovako – šta je tvoj najbolji drugar uradio za tebe? On radi na državnoj televiziji koliko, deset godina? Prima redovnu platu. Zaštićen k'o beli medved. I još zna ljude, ima kontakte, ima taj renome nekog studentskog revolucionara i te gluposti. Da li ti je ikad ponudio i najmanji poslić? Hajde, reci.
DARKO: Pa, nije ali ja nisam ni tražio.
VIŠESLAV: A što bi tražio kad ti je drug? I kad te zna. I kad si previše ponosan. Da li ti je ikad ponudio neku tezgicu, bilo šta? Nije. Idemo dalje.

Darko gasi cigaretu u piksli i krene prema izlazu

VIŠESLAV: Gde ideš? Da mu se izjadaš? Baš ga briga za tebe. Škrt je i zatucan ko i svi njegovi. A zašto? Zato što nisu ništa bolji od nas. I oni imaju lobije i interesne grupe i kumovske veze i sve slabosti koje imamo i mi. Reći ću ti još nešto: oni te nikad neće prihvatiti za jednog od svojih a znaš li zašto? Jer si bolji i talentovaniji od svih njih i zato što, za razliku od njih, ne misliš kao većina. Ne slediš direktive partija i NVO sektora. Previše si na svoju ruku.
DARKO: Odakle ti to?
VIŠESLAV: Čitao sam tvoj blog. Nije loše. Ima koketiranja sa anarhizmom i socijalističkim idejama ali nije loše. Gotovo da si me ubedio.

GOMILA IZ RESTORANA (of):

"Ni na istok, ni na zapad, na sever ni jug,
Nigde više zbog tebe se vrtim još u krug!"

VIŠESLAV: Eto, o tome ti govorim. O toj gomili stondiranih kretena. Za njih se boriš, za te kulovske nezahvalnike? Hoćeš da neko od njih zauzme tvoje mesto, da živi tvoj život? Ja ti ne držim moralne pridike. Ne govorim ti koga treba da podržiš a koga ne. Govorim ti ono što odavno znaš.
DARKO: A to je?
VIŠESLAV: Darko, druže, odigrali smo prvo poluvreme naših života. Igrali smo loše i dobili žuti karton. Zašto da nam i drugo poluvreme propadne. Zajebi stranke, interese, moral! Zaslužuješ da živiš kao čovek a ne kao polugladna zver u tvom hladnom stančiću.
DARKO: Kakav je - takav je, tek – moj je.
VIŠESLAV: Tvoj je? Pa onda uvek možeš da ga prodaš i odeš negde. Bilo gde. Bocvana, Madagaskar, Ekvador... Rekao si da ti je muka od ove zemlje. Nađi poslić u zemlji u kojoj nema pismenih i za koju ne treba viza.

Pauza

VIŠESLAV: Ali, ti to nećeš uraditi, jel' tako? Rizik je, jebi ga.

Višeslav vadi beležnik i nešto zapisuje. Pruža Darku list iz beležnika

VIŠESLAV: Javi se ovom čoveku. Reci mu da sam te ja preporučio.

Darko uzima list iz njegove ruke

DARKO: Hvala ti.
VIŠESLAV: Nema razloga za zahvaljivanje.
DARKO: Zašto?
VIŠESLAV: Videćeš.

Mrak
 

2.


Kafić. Sto, stolice. Pivo na stolu. Neutralna muzika, of. Za stolom su Pavle i Darko. Darko ima bolji cug, pripit je

DARKO: Nije neki posao ali, šta je danas dobar posao? Tipično zurenje u plafon. Čekaš da prođe vreme. Ako pitaš, znaš i sam da sam pitao Vika za posao. To ne mora ni da se kaže. Bilo mi je neprijatno ali nisam mogao. Ne više. Znaš da sam u finansijskom sosu a ne mogu više da se blamiram i idem kod matoraca i molim za pare. To je kao da sam ponovo klinac. Tata plaća sve račune. Ne može ni svoje da plati a treba da plati moje. Neću, iz ponosa, da se ponižavam kod matoraca ali se zato ponižavam kod njega. Paradoks. Veruj mi, voleo bih da je ispalo drugačije ali, znaš i sam u kakvoj sam frci kad se oslanjam na Vika oko posla. On je simbol svega pogrešnog ali moram da ćutim. Po prvi put u životu moram da ćutim, plaćam račune i mrzim sebe. Dok je, ranije, bilo posla na radiju i televiziji, bilo je drugačije. Sad svi kriju i najsitniju tezgu k'o što zmija krije noge. I ćute. Moram i ja da krijem i ćutim. Trebalo bi bude tako. Ali nije. Znam, konfuzan sam ali, šta mogu. Nisam imao izbora. U ovoj zemlji nikad nemaš izbora. Slušaš me?
PAVLE: Da, slušam te.

Pavle gleda negde u stranu

DARKO: Osećam se čudno, kao da moram ti se vajkam. A nije tako. Ti znaš šta sam sve uradio. Drame, priče, scenarija za tv-drame. U bilo kojoj, drugačijoj, boljoj zemlji ja bih bio dramaturg u nekom pozorištu, radio na nekoj normalnoj televiziji ili tako nešto. Imao bih ženu, decu, sređen život. Ali, ne i ovde. A moram jednom da počnem i to sa velikim zakašnjenjem. Da nadoknadim izgubljeno, kapiraš?

Pauza. Darko otpije malo piva

DARKO: Ti me osuđuješ, zar ne? Misliš da sam se prodao ali nisam. Moj posao je sitan, zanemarljiv. Ja nikome ne štetim. Samo uzimam mrvice onoga što meni pripada.

Pauza

DARKO: Kapiram ja tvoju taktiku. Puštaš me da govorim, da se potpuno otvorim. To te stavlja u superiornu poziciju. Možeš da me posmatraš s visine kako se grčim i dovijam. Da me seciraš kao pauka. A onda, kad se iscedim, sledi neka moralna lekcija s naravoučenijem na kraju. Naravomučenije! Praktičan savet za život. Kako da vodim svoj život i budem čist. Ali, postaviću ti jedno pitanje. Gde si bio ti kad nisam imao prebijene pare u džepu? Jesi li mi ti nešto ponudio ili si i tada, kao i sada, ćutao i izbegavao moj pogled?

Pavle pogleda Darka pravo u oči

DARKO: Jesi li se i tad gadio mog prisustva? Sigurno si me smatrao za neku slabotinju koja se povija kako vetar duva. A ja sam se trudio, ja sam se zaista trudio da ne budem jedan od njih, da ostanem van sistema. I, šta se onda dogodilo? Danas vidim da su svi u tom sistemu. Svi osim mene. Koja sam ja budala bio. Mislio sam da ću barem s jedne strane imati podršku ali ne. Svaki put kad bih dobio neko priznanje, nagradicu, tvoji pajtosi su me gledali s nekom mešavinom zavisti i neverice. Što baš on da se pročuje? Što baš on da dobije svoje parčence vremenskog prostora? Vremenski prostor je za njih ko Lebensraum, životni prostor za naciste. Ovo je, Pavle, mala bara s puno krokodila i svejedno je da li su krokodili plavi, žuti ili narandžasti. Krokodili su krokodili a bitka za opstanak je bitka za opstanak.
PAVLE: Onda radi ono što moraš.

Pauza

DARKO: I to je sve što imaš da mi kažeš? Posle svega? Ja znam da sam kvalitetan i da vredim. Nisam ja kriv što u ovoj zemlji više nema mesta za bilo šta pametno ili kreativno. Jel' znaš šta rade moje kolege koje su "uspele"? Kojekakve imbecilne reklame za pivo i scenarija za rijaliti šoove! A ostali? To te sigurno nije briga. Mame i tate izdržavaju matore konje. Ili im plaćaju račune za psihijatre. Neki su zaglavili ludnice. Nisu verovali šta ih je snašlo i pukli su. Sad ih vidim tu i tamo, u centru grada, kad ih puste vikendom. Ja to ne želim za sebe.
PAVLE: Ko kaže da i ti nisi malo... psihotičan?
DARKO: Šta, sad sam još i lud? Psihotičan? Pogledaj oko sebe. Svi su psihotični. Svako malo čujemo za nekog mirnog porodičnog čoveka koji poludi i iseče svoju porodicu na šnite. Jel' to normalno? Imamo traume, nesanice, psihoze, jeste, i psihoze i zreli smo za psihijatra. I, šta s tim? Jel' treba da crknemo zbog toga ili nam treba pomoći? I, šta ste ti i tvoja ekipa uradili da se bilo kome pomogne? Što se vas tiče možemo svi mi autsajderi da propadnemo i nećete trepnuti. Neka nas pobiju ili proteraju. Briga vas. Ionako nismo bili ni na jednoj strani pa nije zgoreg da nas se otarasite. Jednog dana bi vam bili potencijalna opozicija. Pustite Vikove ljude da urade vaš prljavi posao pa, jednog dana kad zasednete, lakše će se vladati. Znaće se tačno u čoveka ko je za a ko je protiv.

Pavle se prigušeno nasmeje i otpije svoje pivo

PAVLE: Jesi li završio?
DARKO: Nisam. Kad su oni anarhisti bacili Molotovljev koktel na grčku ambasadu, jeste li se onda bunili za njih? Niste. Kad su obarali vaše političke protivnike, dojučerašnje saveznike, jeste li onda digli glas? Niste. A danas vas gledam kako se urušavate. Neki tvoji pajtosi misle kako je ova vlast odlična. Radi vaš posao. Evroatlantske integracije. Baš ih briga što vladaju Kasapinove kalfe. Do juče su hapsili, cenzurisali, pozivali na linč a danas dobar deo tvojih saboraca misli da nije bitno da li je mačka crna ili bela. Bitno je da lovi miševe.
PAVLE: Ja se ne slažem s njima.
DARKO: I, šta si uradio povodom toga, osim što si rekao da se ne slažeš? Napravio si tribinu, možda? Nisi ni toliko. Bitno je da se gospodin ne slaže. Mi smo bedna, povodljiva, kilava generacija koja ne veruje ni u šta osim u konformizam. Nismo ni ljudi nego posledice lošeg društva. Znam da ni ja nisam mnogo bolji ali barem priznajem. Borio sam se protiv sistema i sistem je pobedio. I fought the law and the law won! I moram da nastavim da živim, bio potčinjen ili ne. Ako sam i posustao bio sam među poslednjima koji su se predali. Nisam petnaest godina menjao partije kao Vik.
PAVLE: Što znači da si ti, ipak, bolji od većine?
DARKO: Bio sam. Ja sam ubio onog koji je bolji od većine da bi ono što je ostalo od mene moglo da živi. Pa ne misliš valjda da bih, nakon svega, pristao da držim tezgu na pijaci kao prekupac ili postanem akviziter? Radim na traci u "Frikomu"? Rekli bi mi da im treba radnik s iskustvom. Ili da sam prekvalifikovan! Ej, Miki Maus posao ne mogu da radim! Ili da ih slažem za kvalifikacije? Da čistim ulice, možda? Sećaš se kako smo pevali (navijački):
"Čistićete ulice, čistićete ulice!"
Hoće đavola! Oni vladaju a mi ćemo da čistimo ulice. A ako nećemo možemo da se nosimo u tri pizde materine!

Pauza

PAVLE: Ti si pristao na kompromis. Ne krivim te.
DARKO: A ti nisi?
PAVLE: Ne, ni jednog jedinog trenutka.
DARKO: Misliš da ja jesam? Dobro, jesam ali ne u toj meri.
PAVLE: A kolika je mera? Koliko ti zaslužuješ? Koliki novac je dovoljan da ti budeš zadovoljan? Znaš li koliko ima boljih, kvalitetnijih ljudi od tebe koji nemaju posao?
DARKO: A koliko ima onih manje kvalitetnih koji ga imaju?
PAVLE: Sad sam ja taj koji manje vredi od tebe, jel' da?

Pauza

DARKO: Ne kažem to.
PAVLE: Ne kažeš, ali kao da si rekao.
DARKO: Ne, nisam, ali je možda vreme da malo obrnemo pitanje. Da budemo konačno iskreni jedan prema drugom. Da mi kažeš zašto nikad nisi rekao jednu jedinu lepu reč za mene. Samo si me kritikovao. Sve što sam napisao, uradio. Žvanjkanje, potcenjivanje, traženje dlake u jajetu. I uvek si držao tu distancu. Da se čovek zapita da li me uopšte smatraš za druga. Ili misliš da sam loš, nekvalitetan, nezanimljiv kao autor ali ne želiš da mi to kažeš.
PAVLE: Zašto bih to uradio?
DARKO: Pa, možda sam zabavan kad se sedne i popije ali inače ne bi malim prstom mrdnuo za mene. A, dok sam se ja patio, ti si promovisao u svojoj emisiji i drugde gomilu mediokriteta za koje danas niko ne zna. A zašto? Zato što su bili na tvojoj liniji. Da si rekao da je sneg crn rekli bi: Tačno, crn k'o garež. Ali, sa mnom je bilo drugačije. Nisam se uvek slagao s tobom. Ponekad se nisam slagao ni sa kim. Živeo sam luksuzno – mogao sam da kažem šta sam želeo i kad god sam želeo. Bilo kome bez obzira na posledice. Po svom rasuđivanju, bez interesa.
PAVLE: I? Sad se kaješ?
DARKO: Ne, samo mi je žao što je ispalo ono čega sam se plašio i što sam, na neki način, oduvek znao. Ni vi ni oni ne dozvoljavate suprotno mišljenje. Svako ko nije na vašoj liniji ide ispod crte. Različitost treba ceniti, hraniti, razumevati. Ako neko napravi predstavu uperenu protiv vlasti treba da je napravi u gradskom ili državnom pozorištu. I država to treba da plati.

Pavle se smeje

DARKO: Ukoliko je zaista demokratska kao što tvrdi da jeste treba. U suprotnom će postati ili, u ovom slučaju, ostati bedna mrtvaja.
PAVLE: I cela ova tirada zbog toga što si dobio posao kod Vika. Napao si sve oko sebe da bi odbranio svoju poziciju koja je neodbranjiva.
DARKO:To kažeš kao neki politikus ili kao čovek koji se bavi umetnošću?
PAVLE: Samo pitam.
DARKO: Nije mi ponudio ništa takvo. Ti svojim pitanjima samo izvrdavaš moje pitanje.
PAVLE: A to je?
DARKO: Hajde, pogledaj me u oči i reci mi da li zaista vredim. Ili mi reci da sam beznačajan. Hajde, reci mi da ne zaslužujem da vodim normalan život.
PAVLE: Ti najbolje znaš šta i kako.

Pauza

DARKO: I to je sve što imaš da mi kažeš?
PAVLE: Pa šta drugo želiš da ti kažem?

Darko ustaje

DARKO: To je to. Pre ćeš crći nego reći jednu lepu reč. Da se ne uobrazim, šta li? Ti ne voliš ljude, znaš? Ti voliš ideje. Ali ni njih ne voliš previše. One su tu da razgraniče tebe s ostatkom sveta. Ideje su za tebe siguran, fini zidić iza kojeg uvek možeš da se zakloniš. A tamo, s druge strane, ljudi krvare. Umiru od straha. Egzistencijalni strah, prijatelju. Ne znaju šta će jesti sutra. Gde će zaspati, gde će se probuditi. Da li će dobiti otkaz? Da li će dobiti srčani udar? Ali, ušuškanog gospodina to ne zanima. Ko im je kriv što su pravili kompromis? Što nisu malo više kao ti? Što nisu članovi tvog ekskluzivnog tima koji je, iz dana u dan, sve manji. Klub ledenih, bezdušnih moralista. Onih koji šalju ljude ispod crte.

Pauza

DARKO: Ma, jebem ti i naše prijateljstvo i ovaj razgovor!

Darko prevrne sto i ode. Pavle mahne prema publici

PAVLE: Konobar, račun.

Mrak
 

3.


Kancelarija ili novosrpski: ofis. U levom uglu sedi Popov a u desnom uglu – Darko. Iza njega su vrata. Svako je za svojim stolom. Popov prelistava novine. Pljucne u prste pa okrene stranicu.

POPOV (mrmljajući): Nema ga, nema ga, nema ga... A, ovog sam znao... Nadžak od čoveka. Nema ga, nema ga, nema ga....

Darko se igra sa olovkom. Baci je u vazduh. Uhvati je. Zatim je baca iz jedne šake u drugu. Na licu mu je izraz neopisive dosade.

POPOV (mrmljajući): Nema ga, nema ga, nema ga... A ovog sam znao... Liči, nije on. Nema ga, nema ga, nema ga....

Darko rasklapa olovku. Sklapa je ponovo. Onda je uzme. Baci je u fioku.

POPOV (mrmljajući): Nema ga, nema ga, nema ga....
DARKO: Izvinite...
POPOV (mrmljajući): Nema ga, nema ga, nema ga... A ovog sam znao. Al' zamalo. Nema ga, nema ga, nema ga....
DARKO: Gospodine Popov.
POPOV: Nema ga... Da?
DARKO: Ako nije tajna, šta to radite?
POPOV: Tražim mog pajtaša iz osnovne škole.
DARKO: Gde ga tražite?
POPOV: U čitulji, gde drugde?

Darko se smeje

POPOV: Šta se kliberiš? U mojim godinama, sinko, prijatelje retko sretneš na ulici. Čuo sam da je Vlasta teško bolestan pa ko kažem.
DARKO: I ja svašta pitam.

Popov se hripljavo nasmeje.

POPOV: E, dečko, nestrpljiv si i zajedljiv. Šta ćeš. Takva je mladost.
DARKO: Nisam mlad. Imam trideset i osam.
POPOV: Za mene si dečko. Mokar iza ušiju.

Vrati se zanimaciji

POPOV: Nema ga, nema ga....
DARKO: Važno je da vama nije dosadno.
POPOV: Nestrpljiv, nestrpljiv. Mesec dana si ovde a već si ko tigar u kavezu. Loše je to dečko, stres i to. Uništava zdravlje. Nema ga, nema ga, nema ga... A ovog sam znao... Nema ga, nema ga, nema ga....
DARKO: Hoćete li već jednom prestati s tim.
POPOV: Evo, prestao sam.

Odlaže novine

POPOV: I, šta sad predlažeš da radimo?
DARKO: Uvek ima nešto.
POPOV: E moj ti! Nas ne plaćaju da radimo.
DARKO: A zašto nas onda plaćaju?
POPOV: Nas plaćaju da čekamo. A kad dođe naše vreme – radićemo. Glavno je da budemo spremni.
DARKO: A kad ste poslednji put radili?
POPOV: Bilo je to... ne postavljaj mi komplikovana pitanja.
DARKO: Može neko lakše? Pedeset posto - pedeset posto? Pomoć prijatelja?
POPOV: Zavitlavaj, junošo, ali ja sam ovde pregrmeo sve. Video sam i + kad je drug Leka zglajznuo za priusluškivanje na Brionima, i pad liberala, i smrt maršala, i uspon Miloševića, i njegov pad. I peti oktobar...
DARKO: Hvala vam za kratak presek pola veka srpske istorije. Ja vas samo pitam šta ćemo mi ovde.
POPOV: Sine, jesi li nekad čuo za sinekure? E, zato smo mi ovde. M smo sinekurci.
DARKO: Mi smo sine, kurci! To hoćete da kažete?
POPOV (grmne): Prostačino balava! Ne govori tako o odgovornom i vrednom poslu koji te 'lebom 'rani.
DARKO: Jak posao.
POPOV: Ja sam stariji stručni savetnik a ti si mlađi stručni savetnik i kao takav, zavisiš od mene. Ako ti ja pošaljem negativnu karakteristiku....
DARKO: Šta onda?

Pauza

POPOV: Aha, tako. Ti si neka krupna veza, a?
DARKO: Ja nisam ničija veza.
POPOV: Jesi, jesi, čim si ovde. Bio je za tim stolom za kojim ti sediš i Tankosić, bio je i Životić, i mala Krsmanovićka. Svako je bio nečija veza.
DARKO: Ja ne.
POPOV: Onda piši propalo.

Popov uzme novine

POPOV: Svi su oni bili tako mladi i nadmeni kao ti. Zvali su me Popov – Prepotopov. I, gde su sada? Bog sveti zna. Ali, ja sam ostao i ostaću i kad svi odu.
DARKO: Možda vam je vreme da se penzionišete.
POPOV: Hoćeš da odem do Šoškoćanina i preporučim te za suspenziju? Mogu to odmah da uradim!
DARKO: Ne, nisam mislio.
POPOV: I nisi mislio. Sedi tu, ćuti, smrdi u ćošku i čekaj da otkuca pet.
DARKO: Tek je podne.
POPOV: Onda nađi neku zanimaciju. Čuo sam da si pisac. Sedi i piši.
DARKO: O čemu?

Popov se vraća zanimaciji

POPOV: Nema ga, nema ga, nema ga... A, evo ga! "S bolom u srcu se opraštamo od našeg Vlastimira Firaunovića koji nas je ostavio nakon duge i teške bolesti. Supruga Bosiljka i sinovi Jovan i Dimitrije." Bio je dobar pajtaš. Duševan čovek. Ali se mnogo nervirao i ždrao i, eto, stres ga dokusurio.
DARKO: Ovde je ko na zadušnicama!
POPOV: Sine, nemoj da ustajem džabe i idem do kadrovika.
DARKO: Mislite ejč ar menadžera?
POPOV: Zovi ga kako god oćeš. Ja sad idem kod Firaunovića.
DARKO: Mislite Šoškoćanina?
POPOV: Ti ćeš da me učiš kako se on zove! Znam dobro šta sam rekao. Znam Firaunovića četrdeset godina.
DARKO: Mislite Šoškoćanina?
POPOV: Ne, Firaunovića. Šoškoćanin je mlad čovek.
DARKO: Ima blizu šezdeset.
POPOV: Mlad si dok ti neko kao ja ne kaže da nisi i zato ćut!

Pauza. Popov prelistava novine. Darko izvlači drugu olovku iz ladice i igra se s njom

POPOV: Prestani s tim zveckanjem. Izluđuje me. Ne mogu da se koncentrišem na situaciju u Afganistanu.
DARKO: Ovo je da popizdiš.
POPOV: Molim?
DARKO: Ništa, ništa.

Darko odlaže olovku. Nasloni se na naslon i sklopi oči, kao da meditira

POPOV: To ti ne valja.
DARKO: Kako?
POPOV: Šta ako neko uđe? Moraš da izgledaš zauzeto.
DARKO: The end of the world is coming. Look busy.
POPOV: Šta to brabonjaš? Ne znam ti ja nemački.
DARKO: To je engleski.
POPOV: Sve su to Germani. Znaš li ti da sam ja uvek verovao da su Germani naši najveći neprijatelji? Bio Švaba ili Englez ili Šveđanin, German je naš zakleti neprijatelj. Još od dolaska Slovena na Balkan....
DARKO: Prisećate se, a? Pa, kako je bilo?
POPOV: Šta, bre?
DARKO: Pa, seoba Slovena. Jesu li Vizantinci pružili žestok otpor?
POPOV: Mater ti barabsku. Sad ću da idem po Firaunovića u menadžere.
DARKO: Idi čiča, idi kod Firaunovića. Još ima mesta u paklu.

Popov ustaje s teškom mukom. Jauče

POPOV: Ja ću tebi da napravim pakao od života samo da ustanem. Joooj!

Popov se sporo, korak po korak, vuče do vrata s desne strane

POPOV: Letećeš k'o bela lala!
DARKO: Ili ljubičica bela. Kad ste već tu ispričajte mi neku anegdotu o drugu Titu. Neku koju još nisam čuo.
POPOV: Neće niko zavitlavati Tadiju Popova. Pokazaću ti ja!

Darko diže noge na sto. Zavali se u stolici

DARKO: Ajde i to da vidimo!

Popov drhtavom rukom otvara vrata kancelarije

POPOV: Ovo je, dečko, poslednja opomena pred isključenje. Izvini se ili si pečen.
DARKO: Računajte da ste je već izrekli.
POPOV: Pokazaću ti, Firaunoviću.
DARKO: Ja sam Stanković.
POPOV: Znam da si Firaunović. Letećeš odavde do podneva.
DARKO: Već je prošlo.
POPOV: Šta?
DARKO: Pa, podne.
POPOV. Kako te nije sramota da mi se rugaš. Lepo kaže narod: "Mator kurjak – pasja sprdačina!"
DARKO: Nikad čuo. Jel' to neka staroslovenska poslovica? Ili ilirska?
POPOV: Zbrziću te ja ko Bugarin ćurku. Videćeš.

Popov izlazi iz kancelarije. Darko vadi mobilni telefon iz džepa

DARKO: Halo, Vik, ti si? Pa da, ko bi drugi bio. Vidi, razmislio sam o tvojoj ponudi. Da, Prepotopov mi se popeo na glavu. Šta se smeješ?! A, i ti si radio u ovoj kancelariji. Dobro. U svakom slučaju, pristajem.

Mrak
 

4.


Informativno odeljenje. Dva spojena stola. Četiri stolice. Desno je ulaz u sobu. Za stolom, sa svojim lap-topovima, sede i kuckaju Lena i Ignjat. Lena, privlačna devojka kratke kose ofarbane u crveno je za stolom levo. Deluje kao neka hipsterka -studentkinja. Ignjat, nerdovska pojava, potpuno isključen iz sveta, nosi majicu sa reklamom za seriju Game Of Thrones. Zapušten je, neispavan. Ulaze Vik i Darko

VIŠESLAV: Magovi medijskog prostora zdravo.

Magovi klimnu glavama i nastave da tipkaju

VIŠESLAV: Zamoliću vas za malo pažnje. Predstavljam vam vašeg novog kolegu Darka.

Magovi klimnu glavama i nastave da tipkaju

VIŠESLAV: Nisam očekivao ovako toplu dobrodošlicu. Molim vas da prestanete da kuckate.
IGNJAT: Gde mu je laptop? I zašto je tako star?
VIŠESLAV: I ja sam star pa šta onda? Prestanite da kuckate.

Magovi prestanu. Okrenu, nezainteresovano, glave prema pridošlicama. Ignjat skine slušalice

VIŠESLAV: Hvala. Darko je nov i talentovan član našeg tima. Njemu kompjuter ne treba. On ima ideje. A ideje su ono što vama nedostaje u poslednje vreme.

Ignjat zausti da nešto kaže

VIŠESLAV: A-a, neću da čujem ni reč. Nemam vremena za prepucavanja, sarkazme i karakazane. Darko, upoznaj Lenu, našu kreativnu bistricu i Ignjata, našu hodajuću banku podataka. A sad, ako bi bio ljubazan da sedneš pored Lene....

Darko seda za stolicu sleva

VIŠESLAV: Ta-ko. Žao mi je što moram ovako ali, moraćemo već prvog dana da te bacimo u hladnu vodu. Dakle, ova firma u kojoj smo trenutno, "Serbian Future Consulting", nije konsalting firma. Bar ne njeno malo odeljenje ovde koje je namenjeno za specijalne aktivnosti. Da pojednostavimo: mi spinujemo vesti. Svaki put kad izbije neka afera ili pripreti da izbije neka afera vezana za aktuelnu Vladu...
IGNJAT: Što je svakih pet sekundi.
VIŠESLAV: Hvala na napomeni. Nismo znali. Dakle, svaki put kad izbije neka afera ili pripreti (pogleda Ignjata) da će izbiti mi reagujemo i lansiramo u medijima priču koja poklopi prvu vest. Razumeš? Ako uspe iz prve – odlično. Ako ne – filovaćemo medije gomilom opskurnih nevažnih pričica. Zašto? Da se javnost ne bi previše sekirala i lakše nastavila sa svojom mizernom egzistencijom. Jasno?
DARKO: Prilično.
VIŠESLAV: Nemaš nekih moralnih primedbi? Napada savesti?
DARKO: "Savest mi je na dnu kese vojvode od Jorka".
VIŠESLAV: Odakle ti to?
LENA: Šekspir, "Ričard Treći".
IGNJAT: "Lanisteri uvek plaćaju svoje dugove".
VIPŠESLAV: Kakve to veze ima bilo s čim?
IGNJAT: Pa, Lanisteri i Starkovi iz Game Of Thrones su bazirani na Jorkovima i Lankasterima u "Ratu ruža" u kojem je poginuo Ričard Treći.
VIŠESLAV: Hvala na zanimljivim i potpuno beskorisnim podacima. Možemo li da nastavimo? Dakle, protumačiću Darkov odgovor kao zadovoljavajući. Idemo dalje. Sve što radimo je, kao što znaš, potpuno tajno i skriveno i tako treba i da ostane.
IGNJAT: Slobodan Milošević, 1996. godine.
VIŠESLAV: Šta Milošević?
IGNJAT: "Kosovo je srpsko i bilo je srpsko i tako treba i da ostane".
VIŠESLAV: Ignjate, prestani da tupiš ili ću da zovem tvog tatu.
IGNJAT: Nemojte, molim vas!
VIŠESLAV: Dobro, neću, ali – posmatram te. Dakle, prva vest koja danas treba da se spinuje – poslanik izvesne stranke se trenutno nalazi u pritvoru zbog posedovanja veće količine kokaina. Mediji još ne znaju ali će uskoro saznati. Šta da se radi?
IGNJAT: Recite onoj pornićarki Maci Vukotić da pokaže sisu na "Plantaža" rijaliti – šou. Posle napravite debatu o tome šta je moralno a šta ne.
VIŠESLAV: Bajato. To smo već radili pre tri meseca. Lena?
LENA: A kako bi bilo da zatrpamo medije s pričom o tome kako će da se vrati tajkun Bogoljub Karić?
VIŠESLAV: Predvidljivo a, da budemo iskreni, to nikog nije briga. Sačuvaj ideju za rubriku "Kucamo na vrata zaboravljenih asova". Darko?

Pauza

VIŠESLAV: Brže, brže. Ovde se očekuje da misliš brzo i munjevito. Upotrebi male sive ćelije.

Darko sklopi oči i počne da masira slepoočnice

DARKO: A kako bi bilo daaaa.....
IGNJAT: Šššš! On ima viziju. Javlja mu se!

Ignjat i Lena se smeju

DARKO: A kako bi bilo da skrenemo pažnju na neki problem koji se tiče svih a da ne napadnemo vlast? Neki opštiji problem. Ono što će da alarmira obične ljude.
VIŠESLAV: To je već bolje. Nastavi.
DARKO: Recimooo...  Recimo da se posvetimo kvarovima koji nastaju zbog novogradnje. Evo, moje naselje nije imalo vode dva dana jer je neki privatnik probušio cev koja prolazi ispod njegovog gradilišta. Tako je bilo i pre mesec dana a u novinama sam čitao da je to samo jedan od problema. Razvaljeni putevi zbog teških kamiona s građevinskim materijalom, cevi, krađa struje. Svuda se nešto gradi ali se, na neki način, i ruši. Razumete?
VIŠESLAV: Da, da. A država će da nas zaštiti od prestupa privatnih građevinara. Sviđa mi se. Populistički, egzistencijalno. Dobro. To je to. Hoću da mi sad sakupite podatke na tu temu. I to dosta. Ako su cifre negde blage malo ih "napumpajte". Odlično! Pa da, koga briga za nekog tamo narkića kad ljudi ostaju bez vode. Briljantno! E, sad....

Višeslav pogleda na sat

VIŠESLAV: Ja idem na određeno mesto a ovaj sastanak se, kao i svi prethodni....
IGNJAT I LENA: Nikad nije ni dogodio.
VIŠESLAV: Eto kako znate. Ignjate, prosledi to kad završite. Znaš već kome.
IGNJAT: Razumeo.

Višeslav izađe. Ignjat i Lena se vrate kuckanju

DARKO: I, šta sad da radimo?
IGNJAT: Ti ništa, oldtajmeru. Mi ćemo da odradimo sve.
DARKO: Čekaj, kako?
LENA: Sori, Darko, nemaš kompjuter.
DARKO: Ali, ljudi, sigurno mogu nešto.

Ignjat stavi slušalice na uši

IGNJAT: Ne čujem te, lalalalla!
LENA: Pusti ga, on je ponekad malo drkadžija.
DARKO: Vidim.
IGNJAT: Još vas čujeeeem.
LENA (tiše): U stvari, znaš šta bi nam pomoglo?
DARKO: Da?
LENA: Kad bi ti malo izašao i prošetao do kafe–aparata u hodniku.
DARKO: Hoćeš da vam donesem nešto?
LENA: Ne, samo prošetaj.
DARKO: Do-bro. Shvatio sam.

Darko ustaje i odlazi

IGNJAT: Planiraš da ga povališ?
LENA: Šta... Jesi li normalan?
IGNJAT: Hajde, Igrit, znam da ti se sviđa.
LENA: Ne zovi me Igrit.
IGNJAT: Drpaće te po sisi, Kalisi.
LENA: E, dosta s tim Game Of Thrones tripom.
IGNJAT: Povalićeš ga.
LENA: Neću. I nemoj da mi tu ljubomorišeš.
IGNJAT: Moram malo kad nisi mene.
LENA: I ti me kriviš zbog toga?
IGNJAT: Ne, ali šteta. Enorman sam.
LENA: Da, imaš ogromnu jezičinu.

Ignjat zapalaca jezikom, zmijski. Oči su mu zakucane za monitor

IGNJAT: I to ima svojih prednosti.
LENA: Odvratan si.
IGNJAT: Hvala.

Kuckaju. Mrak
 

5.


Isti prostor. Jedna "šetnjica" do kafomata kasnije. U sobi su Lena i Darko. Sede na stolovima. Ona na onom levo a on na desnom. Zapalili su cigarete. Smeju se

DARKO: Čekaj, misliš da možemo ovako?
LENA: Kako?
DARKO: Pa, da zapalimo cigarete iako jasno piše da se ovde ne puši?
LENA: Ignjat je zalepio taj natpis a Ignjat nije u prostoriji.
DARKO: Vratiće se.
LENA: Neće skoro. Obično se u ovo vreme zaključa u klozetu. Prosek mu je između pola sata i četrdeset pet minuta.
DARKO: Šta radi toliko dugo?
LENA: Ne želim da znam. Nego, izvini što sam bila kučka.
DARKO: Izvinjenje prihvaćeno.
LENA: Znaš, mi smo imali utisak da si tu da nam otmeš posao. Mislim, ovo je lepa kinta i razumem da si ti pametan i sve to ali, shvataš?
DARKO: Da. Narušio sam vam prostor.
LENA: Da. S vremenom smo postali malo čudni, znaš?
DARKO: Primetio sam.

Smeju se

LENA: Šta ćeš ti ovde? Ne stvarno. Mogao bi nešto bolje.
DARKO: Da mogu ne bih bio ovde, koleginice.
LENA: U pravu si.
DARKO: A otkud ti ovde?
LENA: Nisam našla regularan posao a moj ćale je, znaš već.
DARKO: Ne znam.
LENA: "Proveren". Radi za Službu i tako.
DARKO: Kapiram. I Ignjatov ćale isto?
LENA: Vojna obaveštajna. Matori je opasan sajko. Još ga leši kaišem kao da je klinac.
DARKO: To objašnjava mnogo toga.
LENA: A tebe nisu tuki kad si bio mali?
DARKO: Ne. Možda jednom. Samo su me grlili, mazili i kljukali kao gusku. To je moje detinjstvo. Bio sam mali, srećni debeljko.
LENA: A sad si veliki, tužni mršavko.
DARKO: Da, jesam.

Pauza

DARKO: Da li se nekad zapitaš...
LENA: Ne. Neću da ti kažem.
DARKO: Otkud znaš šta ću te pitati?
LENA: Znam zato što vas matorce pročitam iz prve. Volite da se preispitujete, da morališete a život je suviše kratak za to.
DARKO: Jesi li sigurna šta sam hteo da te pitam?
LENA: Da. Hteo si da me pitaš da li je moralno ovo što radimo. Jel' to? I, šta želiš da ti kažem, da jeste?

Lena gasi cigaretu i ustaje. Seda za svoje mesto

LENA: Treba da proverim još neke podatke.
DARKO: Čekaj, nisam hteo to.
LENA: A šta si hteo?
DARKO: Da te pitam da, ne znam, izađemo negde posle posla. Na kaficu. Ili piće. Ili dva.
LENA: Da nije to malo rano?
DARKO: Sama si rekla da je život previše kratak.
LENA: Ne toliko kratak. A sad, izvini me.
DARKO: Lena...
LENA: Molim te da odeš do kancelarije na kraju hodnika i zadužiš laptop. Glupo je da samo mi radimo.
DARKO: Hajde, šta te košta? Izađi sa matoranom. Ne može da bude toliko loše.
LENA: Previše ste komplikovani.
DARKO: Ne deluješ mi kao devojka koja voli jednostavne tipove.
LENA: Tačno. Ne volim jednostavne tipove. I to mi smeta.
DARKO: Ja nisam kao on.
LENA: Ko?
DARKO: Taj koji te povredio.

Pauza

LENA: Niko mene nije povredio.
DARKO: Pa?
LENA: Pa, popićemo kafu posle posla i to je sve. A sad idi po laptop.

U kancelariju ulazi Ignjat

IGNJAT: Jesam li sto puta rekao da se ne puši u ofisu?
DARKO: Izvini.

Ignjat priđe Leni i krene da njuška vazduh oko nje

IGNJAT: I ti smrdiš. A rekla si da ne pušiš.

Ignjat krene unazad. Otvori vrata i krene da ih pomera napred – nazad, ne bi li napravio neku promaju. Darko i Lena prsnu u smeh. Mrak
 

6.


Darkova soba. Darko i Lena su na podu. Odeća im je razbacana na sve strane. Pokriveni su ćebetom. Miluju se posle ljubavi. Pored njih je flaša vina. Sa zida im se smeškaju poster Korta Maltezea i plakat filma "V For Vendetta".

DARKO: Šta si ono rekla? Samo kafa i ništa više.

Lena ga mazno udari šakom po licu

LENA: Što si bezobrazan!
DARKO: Pa, dobro, moram malo.
LENA: Previše si se opustio.
DARKO: To je zato što sam do maločas bio prilično zategnut.
LENA: Itekako!

Ljube se

DARKO: Pa, nadam se da ti nije dosadno sa sredovečnim smaračem.
LENA: Hajde, nemaš još ni četrdeset.
DARKO: Samo što nisam napunio.
LENA: Šta hoćeš, da te hvalim? Jeste, super si u krevetu, nisi debeo, nisi propao. Nemaš probleme. Bar ne tu.

Uhvati ga između nogu. Darko blago jekne

DARKO: Mmm! A gde imam probleme?
LENA: Tu.

Lena spusti kažiprst na njegovo čelo a zatim krene da spušta prst niz čelo, prema nosnoj kosti i niže, prema usnama. On uhvati njen prst zubima i počne da reži. Lena se zaceni od smeha

LENA: Lepo sam ti rekla. Nisi ti sasvim čist.
DARKO: Kako to misliš?
LENA: Ne mislim da si lud nego da si sjeban. Kao i cela tvoja generacija.
DARKO Ne razumem.
LENA: Pogledaj tvoj stan, tvoje postere.
DARKO: Što, šta fali?
LENA: Sve je zarobljeno u vremenu i prostoru. Korto Malteze je opšte mesto i na zidu su ga držali klinci pre dvadeset godina. I dalje slušaš Nirvanu i Peperse.
DARKO: Pa?
LENA: Pa, tvoja gajba nije gajba nego muzej. Ovde su devedesete došle da umru.
DARKO: Okej, recimo da si u pravu. A "V For Vendetta"? To je film 21. veka.
LENA: Daj, ja sam prvi put dobila kad se pojavio taj film! Matoro, matoro, sve je matoro i sentimentalno, Sentimentolno!

Darko zgrabi flašu i potegne

DARKO: Okej, u pravu si.
LENA: Tačno znam šta ćeš da uradiš?
DARKO: Šta?
LENA: Glumićeš mi nekog uvređenog umetnika. Dramićeš. A onda ćeš da popiješ ono što je ostalo u flaši i da postaneš rasplakan i gnjecav.
DARKO: Ja ne plačem.
LENA: Dobro, ne ali ćeš krenuti da se prisećaš studentskih dana. Pa ćeš da pričaš o studentskim demonstracijama i petom oktobru i kako ste vi verovali u nešto.
DARKO: Ne, neću.
LENA: I onda ćeš da se rasplačeš.
DARKO: Neću.
LENA: Hoćeš. A onda ćeš završiti priču s tim kako smo mi gori od vas i kako smo se pretvorili u kompjutere i kako ne znamo ništa.
DARKO: Čekaj, Lena. Čekaj malo! Ja ti to ne bih rekao.
LENA: Ne bi? To je samo zato što smo se maločas smuvali.
DARKO: Jel' ti to smeta?
LENA: Ne, ali će smetati ako počneš tako da se ponašaš.
DARKO: Ej, ko god je on ja nisam takav, razumeš? Nisam takav!

Darko je zagrli. Ljubi je

LENA: I sad si melodramatičan. Mmmm!
DARKO: Mislim da ti se to dopada.
LENA: Mmmm, nemoj da prestaješ!
DARKO: Ne pada mi na pamet!

Mrak
 

7.


Ulica. Sleva dolazi Vik. Oprezno baci pogled preko ramena. Zdesna dolazi Ignjat

VIŠESLAV: I, kako ti se čini?
IGNJAT: Na Zapadu ništa novo.
VIŠESLAV: Darko?
IGNJAT: Pa, dobro je.
VIŠESLAV: Uzmi cigaretu.
IGNJAT: Ne pušim.
VIŠESLAV: Znam da ne pušiš. To je maska. Zapali.

Ignjat uzme cigaretu i pravi se da povlači dimove

VIŠPESLAV: S kim ja raidm, ljudi moji. Pa povuci, neće te ubiti dva dima!

Ignjat povlači i zakašljava se

VIŠESLAV: Hajde, još.

Ignjat uradi kako mu je rečeno. Višeslav vadi mobilni iz džepa i snima ga. Smeje se

IGNJAT: Joooj, dobiću emfizemu.
VIŠESLAV: To najmanje! Reci mi šta radi. Detaljno.
IGNJAT: Pa, sedi, kucka, sabira podatke. Zapisuje ideje. Rekao sam mu da ne zapisuje ništa na papir.
VIŠESLAV: Pametno.
IGNJAT: Bez USB-a i slanja materijala na druge mejlove. Proveravao sam ga. Sve je u redu.
VIŠESLAV: A mala?
IGNJAT: I nju sam proveravao. Sve je u redu. Mada...
VIŠESLAV: Šta je?
IGNJAT: Mogu da se opkladim da se krešu. I to od prvog dana.
VIŠESLAV: Ma nije valjda?

Višeslav krene da se smeje

IGNJAT: Šta je sad?
VIŠESLAV: Svaka čast Darko! Konačno da i ti opališ plotun iz stare tandžare! Jesi li ti siguran?
IGNJAT: Megasiguran.
VIŠESLAV: Ko bi rekao, onakav smotanko! I, jel' je dobro taslači?
IGNJAT: Pa, nisam siguran ali, vidim da je ona onako... Mnogo manje sarkastična nego inače. I lepše se oblači.
VIŠESLAV: Hehehe! Kreše, kreše. Ne kaže se džabe: "Hoće ga ko budalu ona stvar!"
IGNJAT: To zapravo nije tačno.
VIŠESLAV: Kako?
IGNJAT: Pa, ja sam član MENSE, imam IQ 156 pa sam opet abnormalno obdaren. Dužina dvadeset i četiri, obim petnaest.

Pauza

VIŠESLAV: I što ti to meni govoriš?
IGNJAT: Pa, zbog obaranja pogrešno iznesene hipoteze.
VIŠESLAV: Ma, jebala te hipotenuza! Šta si meni našao da mašeš spolovilom ispred nosa? Ako ti je toliki ti idi ća! Snimaj porniće, kuronjo! Ako može onaj mali debeli Ron Džeremi možeš i ti!
IGNJAT: On je, zapravo prestao da snima zbog srčanih problema.
VIŠESLAV: Vidim ja da će ponovo da radi tatin kaiš. Ajde marš odavde!

Ignjat odlazi nalevo. Višeslav ode nadesno. Mrak
 

8.


Kancelarija fiktivne konsalting firme. Sede, na starim mestima, Ignjat, Darko i Lena. Stoji Višeslav

VIŠESLAV: Kolege, imam lošu vest.

Pauza

VIŠESLAV: Stigao nam je revizor.

Darko i Lena prasnu u smeh

IGNJAT: Šta je smešno?
DARKO: Revizor, znaš, Revizor, od Gogolja.
IGNJAT: Od kakvog gomolja?
DARKO: Nema veze. Nije za gikove.
VIŠESLAV: Šalu na stranu, stvarno imam loše vesti. Savetnik premijera, naš ugledni biznismen, nebitno koji, uhvaćen je s maloletnom prostitutkom. Šta da se radi?

Pauza. Darko pročisti grlo

VIŠESLAV: Opet Darko. Najgori i najbolji od sve dece.
DARKO: Mislim da ovakva afera zahteva iskupljenje.
VIŠESLAV: Reč iskupljenje ne postoji u srpskom političkom rečniku.
DARKO: Pa, moraće da postoji jer, posle svih pedofilskih skandala u crkvi, mi nemamo druge nego da malo počistimo iza sebe.
VIŠESLAV: Kako, kako?
DARKO: Pa, dosta se dugo šuška o Trajkoviću koji je nameštao tendere za javna preduzeća. Zašto ne oživimo priču o malverzacijama, sklonimo jednog lopova i tako zataškamo celu priču.
IGNJAT: Ne zvuči loše.
LENA: Da, i ja mislim.
VIŠESLAV: Tako?

Višeslav udari pesnicom o sto

VIŠESLAV: Ne mislite vi ništa! Ovaj ovde ne misli ništa drugo nego da nas sabotira. Ugledni biznismen o kojem je reč je, to je javna tajna, kupio dosta firmi na tim nameštenim tenderima. A zašto? Jer mu je pomogao njegov drugar Trajković. Šta će biti ako pritisnemo Trajkovića? Otkucaće našeg velikog dobrotvora i totalno ga uništiti. Ako ga je pedofilska afera ranila onda će tenderi biti overa u glavu! Jel' tako, Darko?
DARKO: Ne, nije.

Pauza. Darko duboko uzdahne i ustane

DARKO: Pa šta i ako jeste? On je maloletnicu, ljudi, maloletnicu! Jel' vi shvatate šta to znači?
VIŠESLAV: To, sa stanovišta države, ne znači ništa. Maloletnih kurvi je bilo i biće. Bitno je da državni interesi ne trpe zbog njih.
DARKO: Ili crkveni. Mlate nas kandilom i zakonom po glavi. To je Srbija – zemlja ljudi čije su glavudže pokrivene čvorugama.
VIŠESLAV: Dakle, ti priznaješ da si hteo da izvedeš subverziju?
DARKO: Subverziju? Još postoji ta reč?
LENA: Reci da nisi.
DARKO: Svejedno mi je.
VIŠESLAV: Ovo je tako providan postupak. Darko, do daljnjeg si suspendovan. Vratiću te na staro radno mesto. Imaćeš, s obzirom na to da je tamo jako mirno i dosadno, vremena da natenane razmisliš o svojim greškama.
DARKO: Sa zadovoljstvom.

Darko krene prema vratima. Lena ga zaustavi

LENA: Čekaj, može još nešto da se uradi.
DARKO: Ne, ne može. Čula si ga.
IGNJAT: Idi igumane, ne brini za manastir.
DARKO: Ni za kaluđere pedofile.
VIŠESLAV: To je tvoj odgovor na sve? Bežiš od istine umesto da izazovu pogledaš u oči.
DARKO: Da, da, propustiću ceo život. Pitaće me starost gde mi je bila mladost i ta sranja.
VIŠESLAV: Možeš li da nam objasniš, pre nego što odeš, zašto si predložio to što si predložio?
DARKO: Ljudi, on je pedofil. On je bolestan. Jedini način da ga sredimo je ili direktna optužba, do koje verovatno neće doći ili posredno, preko mutnih poslova. Zar vam to nije jasno?
IGNJAT: Jeste, ali nije on prvi mutan tip kojeg spasavamo.
LENA: Darko, reci da nisi hteo da nas miniraš. Izvini se.
DARKO: Vik, ja sam radio svašta, ali nisam i neću spasavati pedofile.
VIŠESLAV: Humano. Eto ti vrata pa mi se javi kad se ohladiš.

Darko izlazi

VIŠESLAV: To smo sredili. A sad, da se vratimo na staro pitanje.

Mrak
 

9.


Kancelarija Popova – Prepotopova. Popov likuje i lista novine. Pljucka u prste i okreće stranice. Darko je sluđen. Poteže žestinu iz flaše

POPOV: Pa, rekao sam ti ja da ćeš omanuti. Ne može mladac kao ti tako brzo da se podigne. Potrebna je karijera, iskustvo, ehej!
DARKO: Da, u pravu ste.

Darko potegne

POPOV: Bio je tako jedan momak, Dragović. E moj Dragoviću, i ti si hteo da se uzdigneš. Da pretekneš vreme. Ali, vreme ne može da se pretekne. I kad ti se čini da te je preteklo ono je negde iza ćoška. Vreba te a kad naiđeš šutnuće te – pravo u oraje. Hehehehe!
DARKO: Da, u pravu ste.

Darko potegne

POPOV: A nije ni ono što je pokojni Firaunović rekao.
DARKO: Firaunović je umro?
POPOV: Ne, nije. Umro je Dragović. On je bio mlad pa je opet umro. Veselnik. On mi je rekao da je otkrio sve. I ko je kome sipao otrov u čaj i ko je povukao oroz ali, psssst, ništa o tome.
DARKO: Da, u pravu ste.

Darko potegne

POPOV: Čeprkao je po nekim fasciklama i posle ga, kao, udare kola. Bilo je to u vreme kad je drug Krcun otišao na službeni put s kojeg se nje vratio.
DARKO: Da, u pravu ste.

Darko potegne

POPOV: A vidiš, možda to nije bio Krcun nego neko drugi? Drug Leka? Drug Bevc? Možda Bakarič? Nisam siguran.
DARKO: Da, u pravu ste.

Darko potegne a zatim povrati

POPOV: Ili je to on bio u Zagrebu pa je čačkao po arhivi za vreme MASPOKA. A Zagreb je lep grad. Voleo sam tamo jednu Janu Kangrgu. Tako se zvala. Lepa devojka. Ličanka. Hrvatica al' dobra. Duševna.

Darko udara glavom o sto. Ritmično prati kraj svake rečenice koju izgovori Popov

POPOV: A ti, momak, zglajzao? Pa, šta ćeš, svako mora jednom da dođe do toga. Ali ja nisam a za to postoji dobar razlog, jer, kao što znaš, ja sam preživeo i Tita i Slobu i Koštunicu i Tadića i ove ću da preživim i tako, ponekad, zapitam se, jesam li ja večan? Jesam li, možda, ja živeo i u vreme kralja, u vreme knjaza Miloša, Cara Dušana, prvih naših kneževa, Višeslava, Prosigoja, Vlastimira? Ili sam bio na ovim prostorima i pre seobe Slovena, kao neka istorijska, civlizacijska konstanta? I bre, momak, što piješ kad ti škodi?
DARKO: To volim, to volim, to voooolim!

Mrak
 

10.


Darkov stan. Darkovo jaukanje, of. U njegovoj sobi, nervozna, cupka Lena

LENA: Hajde, hoćeš li skoro?
DARKO (of) : Joooj!
LENA: Mogu li da ti nekako pomognem?
DARKO (of): Ne.
LENA: Izađi odatle. Otkad sam došla ne izlaziš iz kupatila.
DARKO (of): Još samo malo!
LENA: Hajde već jednom. Počinješ da me plašiš.
DARKO (of): Evo, samo što nisam.

Dolazi, sleva, Darko sa mokrim peškirom na glavi

LENA: Šta ti je? Izgledaš kao da te neko prebio.
DARKO: Nisam ni slutio da će moj posao biti ovakva glavobolja.

Darko klone. Lena ga prihvati. Pomogne mu da sedne

LENA: Zaudaraš na alkohol.
DARKO: To je, verovatno, zbog toga što sam konzumirao isti.
LENA: Evo, počeli smo. Samosažaljevaš se i nalivaš. Budi srećan što imaš posao.
DARKO: Ti stvarno tako misliš?
LENA: Mnogi bi ubili za tvoj posao a ti izvoljevaš.
DARKO: Mnogi bi ubili i za manje. Nije u tome poenta već u nečem sasvim drugom. Ali, ti to ne kapiraš pa bolje da ti ne pričam.
LENA: Hajde, reci.
DARKO: Pa da ispadnem stereotipni matorac. Onaj koji uzdiše za propalim revolucijama.
LENA: Već sam imala jednog takvog.
DARKO: A kako se zvao?
LENA: Pavle.

Pauza

DARKO: Čekaj, govoriš o kom Pavlu?
LENA: Znaš ga?
DARKO: Znam mnogo "Pavala".
LENA: Na koga misliš?
DARKO: Onog što drži emisiju na televiziji.
LENA: Dakle, znaš ga.
DARKO: Ma, ne, samo, matorac je, kako kažeš, učestvovao je u protestima i poznat je.
LENA: Da, on je moj bivši.
DARKO: Stvarno?
LENA: Da, furali smo kratko pre tri godine. Za tri meseca mi je ogadio sve u vezi s vašom generacijom. Samo je vrteo neke citate, mleo o tome ko je sve izdao i svaki put bi spomenuo još nekog novog. Mislim da je na kraju došao do zaključka da su svi izdali vašu "revoluciju". I, znao je da zaćuti, da te sluša dok mu se ti ispovedaš. Mogla sam da pričam sat vremena a on ne bi rekao jednu jebenu reč. Ali, nije bio, ono, ćutljiv s razumevanjem. Osećala sam da me skenira, analizira od glave do pete. To me je izluđivalo. Delovao je tako superiorno.
DARKO: To sto posto liči na njega.
LENA: Ti ga ipak znaš.
DARKO: Ne, samo, gledao sam njegove emisije pa mi deluje kao takav tip.

Pauza

LENA: Dobreo. A sad da popričamo o tebi. Ne možeš više da se nalivaš na poslu.
DARKO: Ja, da upoznaš tog čoveka, to su priče Broja Jedan iz "Alana Forda".
LENA: Još jedna referenca koju ne razumem. Okej, šef ti je dosadan, matori smarač i pritom uticajan. Šta te briga za njega. Nađi novi posao.
DARKO: Koji novi posao?
LENA: Pa, tvoj stari.

Darko skine krpu s glave i besno ustane. Zatetura se

DARKO: Dobro sam! Nema teoretske šanse.
LENA: Ali, pričala sam s njim. On želi da se vratiš nazad.
DARKO: A šta traži zauzvrat?
LENA: Ništa, samo da se izvineš za ono što si uradio.
DARKO: Samo to?
LENA: Da.
DARKO: Sigurno?
LENA: Zašto pitaš?
DARKO: A da mu ti nisi ponudila nešto drugo? Onako, da zasladiš ugovor?
LENA: Misliš, da li sam se pojebala?! Pod jedan: ja to ne bih uradila ni za koga a pod dva: moja porodica je dovoljno krupna da ne moram da se jebem zbog posla.
DARKO: Drago mi je zbog vas.

Darko krene prema izlazu desno

LENA: Gde ćeš? Još ti je loše?
DARKO: Idem da se posavetujem s prijateljem.
LENA: Oko čega.
DARKO: Čućeš.

Darko odjuri. Mrak
 

11.


Kancelarija u konsalting agenciji. Na spojenim stolovima, tačno na sredini, sedi Višeslav. Kuckanje na vratima

VIŠESLAV: Da?

U kancelariju ulazi Višnja

VIŠESLAV: O, Višnja, bjenvenu, vilkomen! Svđa ti se?
VIŠNJA: Da. Lepo je.
VIŠESLAV: Ovo je naš specijalan envajorment za specijalnu klijentelu. Sort tu spik.
VIŠNJA: A čime se bavite?
VIŠESLAV: Mutljavinom, posipanjem pepelom po glavi, jajarenjem i murdarenjem. Ali, to nije bitno. Ono što je bitno je da tebi treba posao, zar ne?
VIŠNJA: Da, treba mi posao.
VIŠESLAV: I sve bi uradila za svoju porodicu i decu, ma koliko mrsko bilo?
VIŠNJA: Da. Sve.
VIŠESLAV: Slušaj, Višnja, mislim da sam promenio uslove primanja za ovo, odskora upražnjeno radno mesto.
VIŠNJA: Da?
VIŠESLAV: Sećaš li se, i očekujem iskren odgovor, kad si bila u srednjoj školi. Kad si se vozila u kolima. Onim velikim plavim. Vozio ih je onaj tip obrijane glave, Martin se zvao.
VIŠNJA: Ne sećam se.
VIŠESLAV: O, sećaš se. Kupio te za par pića. Drtina od trideset. A ti si imala petnaest. Sećaš se?
VIŠNJA: Ne, ja stvarno ne znam.
VIŠESLAV: A sećaš se kad je on prolazio malom uličicom posle škole. Prozor mu je bio otvoren. Tuklo je "Dvesta na sat" iz zvučnika. Ili neko slično smeće iz devedesetih. Sećaš se sad? Pazi, i ti si bila u kolima. Prozori su bili otvoreni, Višnja.
VIŠNJA: Možda, ja...
VIŠESLAV: I sećaš li se da je tad pitao mene: Dečko, jel' ovde ona smrdljiva gimnazija?
VIŠNJA: Ne. Kakvo je to pitanje?
VIŠESLAV: A, da, ne sećaš se. Tvoja glava je bila u njegovom krilu. Da ti kažem šta je radila tamo?
VIŠNJA: Nemoj.
VIŠESLAV: I pitao me je: "Jel' me čuješ ili se praviš Englez. Reci mi da te ne bih sad razvlačio po asfaltu ko slinicu." Jel' se sad sećaš? Ili si bila suviše zauzeta pušenjem njegovog kurca. Bila si trofejno meso, Višnja. I ja sam mu rekao, treća ulica desno. A ja nikome nisam rekao. Ne bi mi verovali. Tako lepa, tako pametna devojka, iz fine kuće. Ona nije profuknjača.
VIŠNJA: To je bio neko drugi.
VIŠESLAV: Onda je sad i ovo neko drugi. Klekni.
VIŠNJA: Nemoj.
VIŠESLAV: Moram da kaznim lažljivicu. Klekni!

Višnja klekne. Višeslav otkopčava šlic. Višnja mu pruža felacio

VIŠESLAV: Vidim da ti ovo, oh, poboljšava pamćenje.

Višeslav vadi mobilni telefon iz džepa i snima je

VIŠESLAV: A-a. Nastavi. Ovo mi treba za, recimo, dokumentaciju. Budi dobra prema meni i ja ću biti dobar prema tebi i neću poslati snimke tvom mužu. Ta-ko. Evo, snimio sam. Nastavi, šta si zinula.

Višeslav vraća mobilni telefon u džep. Melodija mobilnog telefona. Višeslav se, neometen, javlja

VIŠESLAV: Halo? Da? A, Lena, reci. Ne, ne ometaš me. Aha, kapiram. Otišao je? Zašto? Kod tvog bivšeg? Misliš? Kog bivšeg? A, TOG bivšeg! Da, mislim da znam šta pokušava da uradi. Dobro je što si mi javila. Dobićeš bonus. Vidimo se.

Vrati mobilni telefon nazad u džep

VIŠESLAV: Lakše malo! Imaš zube k'o dabar! Tako je već bolje. Hajde, gledaj me u oči dok to radiš. Nastavi.

Mrak
 

12.


Ulica. Pavle stoji i nervozno gleda na sat. S leđa mu prilazi Darko.

DARKO: Ne okreći se.
PAVLE: Ne okreći se sine, pucam ti u leđa.
DARKO: Jako duhovito.
PAVLE: Zašto se nalazimo nasred ulice? Mrzi te da obaraš stolove?
DARKO: Bravo, provalio si me. Nalazimo se na ulici jer mislim da me prate.
PAVLE: Ne prate te. Nisi dovoljno bitan da bi te pratili.
DARKO: Siguran si?

Pavle mahne rukom

PAVLE: Pogledaj oko sebe.

Darko istupi. Sad stoje jedan prema drugome

DARKO: Slušaj, radio sam u konsalting agenciji koja je maska za pravi posao a to je spinovanje vesti.
PAVLE: Ovo zvuči totalno uvrnuto.

Darko spušta ruku u džep i vadi nekoliko ispresavijanih papira

DARKO: Ovde su ti svi potrebni podaci o ljudima koji učestvuju u tome, o ciljevima, o gadostima koje treba zataškavati. Hajde, uzmi!
PAVLE: Darko, jesi li ti svestan koliko je to o čemu pričaš opšte mesto?
DARKO: Kako to?
PAVLE: Vesti se spinuju otkada znam za sebe.
DARKO: Da, ali je ovo prvi put u istoriji da znamo ko su ti ljudi koji spinuju vesti. Zar to nije vest?
PAVLE: Ja radim u kulturnom programu.
DARKO: I znaš ljude u malo preživelih nezavisnih medija. Znam da možeš da im proslediš. Uzmi. Ovo je jedini primerak.
PAVLE: Baš si melodramatičan.
DARKO: Uklapa mi se u profesiju. Uzmi!

Pauza

PAVLE: Dobro.

Pavle uzima papire i stavlja ih u džep

DARKO: Sve je baš tako kao što ti pišem. Sto posto.
PAVLE: Hajde, recimo da jeste. Znaš li šta će se dogoditi ako im staneš na žulj? Ja ne mogu da te branim.
DARKO: I ne očekujem. Slušaj, ja sve što će se dogoditi moram da primim s filozofskim mirom. Pokušao sam da jurišam na vetrernjače. Nije uspelo. Pokušao sam da napravim kompromis. Nije uspelo. Ostalo je jedino da uradim pravu stvar i slavno propadnem. Ili neslavno, što će pre biti slučaj. Ali, uvek mogu da pobegnem.
PAVLE: Gde?
DARKO: Madagaskar, Kabinda, Tuvalu...Gde god.
PAVLE: Dobro. Ja sad idem.
DARKO: Da li ćeš im proslediti ovo?
PAVLE: Čućeš.

Pavle ode. Mrak
 

13.


Darkov stan. Darko leži na podu. Grli ćebe. Razgovara mobilnim telefonom. Očajan je i pripit

DARKO: Lenaaaa! Dušooo! Pa ja sam, Darko. Da, znam da sam napravio glupost. Novine su pune vesti o firmi. Da, jeste. Ali, srce, ti moraš da me razumeš. Ja sam to uradio jer nisam mogao drugačije. Da se taj pedofil izvuče, ja nisam mogao. Negde moraju da se postave granice. Da se podigne rampa. Ako to ne postoji nismo ništa bolji od zveri, razumeš? Nisam matori moralista samo ne želim da se kurvam. Ne uvek i ne po svaku cenu što ne znači da... Ne, ne mislim da si ti kurva, daleko od toga. Samo ne shvataš. Ne želiš da shvatiš. Ne, nisi glupa samo hoću... Lena, znaš li šta sad radim? Grlim ono ćebe kojim smo se pokrili posle ljubavi. Dišem te, srce. Hajde, dođi. Nedostaješ mi. Ne, nije samo pripita nežnost. Popio sam malo to je tačno ali samo u terapeutske svrhe. Čitao sam komentare na netu. Pišu da sam izdao profesionalni kodeks i da, ako je onaj Amerikanac Mening dobio trideset godina robije što je razbucao zločince u armiji, mene treba... Čovek je uradio pravu stvar, javio Vikiliksu i oni su... Videla si Leno. Dakle, slažeš se s onim zlojebima. Mene treba obesiti za muda na Terazijama? A, samo suditi. Pa da. Duševna bol. Ti ćeš, verovatno, svedočiti za Višeslava. Pa da, da sačuvaš posao. Razumem te. Da, ne ne krivim te. Kučko. Ništa lično. Baj. Neću te više zvati. Neću, ne brini.

Darko se pokrije ćebetom po glavi. Zaspi. Počne da hrče. Škljocanje brave. Ulazi Višeslav. Prilazi mu na vrhovima prstiju. Vadi mobilni telefon iz džepa. Snima ga kamericom. Šutne ga nogom u dupe

VIŠESLAV: Ustaj vojsko! Idemo na Kosovo, da vratimo što je naše!

Darko se trgne. Vrisne. Višeslav prasne u smeh. I dalje ga snima

DARKO: Šta ćeš ti ovde?
VIŠESLAV: Ušao sam. Vrata su bila otključana.
DARKO: Ne, nisu.
VIŠESLAV: Da, jesu.
DARKO: Ne, nisu.
VIŠESLAV: Da, jesu. Šta je ovo, Monti Pajtonov skeč?
DARKO: Ti imaš moj ključ – daj mi ga.

Višeslav spušta ruku u džep i baci mu ključ

VIŠESLAV: Drži. Ionako imam par kopija.
DARKO: Gubi se iz mog stana.
VIŠESLAV: Ne tako brzo.

Višeslav spušta mobilni u džep a zatim iz džepa izvlači papir i baci ga Darku u lice

VIŠESLAV: Čitaj, o savesti druge Srbije! Čitaj! Ono sitnim slovima pod pet.

Darko uzima list i čita

DARKO: U slučaju otkrivanja službene tajne agencija će tužiti zaposlenog na sudu. Zaposleni će platiti sve troškove suđenja kao i nadoknadu za duševnu bol.
VIŠESLAV: Koja, sa sve troškovima, iznosi koliko i cena ovog tvog buđavog stančića. Koliko je to? Četrdeset hiljada evra? Mogu da tražim i pedeset hiljada ali će četrdeset biti sasvim dovoljno.

Pauza

DARKO: Okej, a sad mi se gubi iz stana.

Darko ustaje

DARKO: Ili ću morati da te lično izbacim.
VIŠESLAV: I robijaš zbog fizičkog napada?

Višeslav mu prilazi i pomazi ga po obrazu.

VIŠESLAV: Tako lep momak. Zagoreli krimosi u Zabeli će ti se baš obradovati.

Darko ga odgurne

DARKO: Ako budem živ do tada.
VIŠESLAV: Hahaha, šta? Sad mi pretiš samoubistvom? Pa ubij se, bš me briga! E, Darko, Darko! A tako smo lepo mogli da kuvamo ti i ja. Samo da si odbacio to glupo kajanje i predrasude.
DARKO: Onda ja ne bih bio ja.
VIŠESLAV: U tome i jeste problem. Šta sam ti rekao kad smo se videli na godišnjici mature? Ako imaš stan prodaj ga i idi odavde. Imaš izbor. Ti uvek imaš izbor. Ali, ti si hteo da ostaneš u ovoj našoj balkanskoj selendri i eto ti. Sad plaćaš ceh za svoju izdaju.
DARKO: Ti si sve vreme znao kakav sam.
VIŠESLAV: Jesam. Misliš da nisam uračunao i taj rizik u celu priču?
DARKO: Kako?

Višeslav se nagne i zgrabi ćebe. Onjuši ga

VIŠESLAV: Lepo miriše.
DARKO: Miriše na mene.
VIŠESLAV: Miriše na mladu pičku a mlada pička uvek lepo miriše.

Višeslav zavrljači ćebe na Darka

VIŠESLAV: Da li stvarno misliš da je bilo slučajno što si se tako brzo smuvao s Lenom? Onakvom devojkom? A? I, da li stvarno misliš da nisam znao šta ćeš da uradiš? Čudiš se? Dobar deo ljudi koje znaš mi ili nešto duguje ili radi za mene ili znaju ljude koji su moji ili, jednostavno, vole da cinkare. Ja sam sastavio tvoj profil koji će, ovih dana, biti razobličen pred javnošću. Reći ću im sve. I da si neostvareni pisac i da si propalica i da si sklon alkoholu i da ideš na onaj sajt, kako beše www.trueslutsfromdahoood.com. Ti si mali, perverzni Herostrat koji gleda da stekne slavu po svaku cenu.
DARKO: Tvoja agencija nije antički hram. Ukoliko nije posvećen nekom bogu gadosti i licemerja.
VIŠESLAV: Priznajem, grbavo poređenje ali, da li si stvarno mislio da ćeš me prevariti tako što si ko zna gde otkucao par pizdunjavih stranica koje si predao Pavlu. Zar stvarno misliš da to što kontrolišemo tvoj mejlboks, posete na internetu i mobilni znači da te ne pratimo i ovako, in vivo?
DARKO: Pratite, pratite. I, šta s tim?
CVIŠESLAV: Sad si nadmoćan. Misliš da si nas otkrio. A mi smo samo konsalting agencija. Nema zavere. Spinovanja. Samo medijskim kućama šaljemo svoj materijal. Ni jednom jedinom rečju nismo niti ćemo uticati na njih.
DARKO: Kako da ne.
VIŠESLAV: Tako stoji u našoj izjavi. Koju su podržali i Ignjat i Lena. Nema spinovanja. Nikad ga nije ni bilo. Postoji samo lajavac koji će ići na sud.
DARKO: I ponoviti ovu priču. Razbucao sam vas!
VIŠESLAV: Nije ti palo na pamet da si i ti, zapravo, samo jedan šrafčić u mom sistemu spinovanja? Razmisli samo. Potrošićemo te, reciklirati i ponovo reciklirati. Mediji će sledećih nedelju dana pisati samo o tebi. A za to vreme će im neke druge, mnogo krupnije stvari, promaći.

Pauza

DARKO: Hajde, reci mi.
VIŠESLAV: Da?
DARKO: Šta me sprečava da te sad ubijem?
VIŠESLAV: O, počeli smo s fizičkim pretnjama! Ti nisi taj tip. Uostalom, ja nisam uradio ništa kardinalno. Izgubićeš stan ali ne i život. Nećeš ići u zatvor. Ponovo ćeš živeti s matorcima. Postaćeš sredovečno džangrizalo, smarač koji radi sitne poslove i čeka da mu riknu matorci kako bi nasledio stan. A onda, kad oni konačno umru, ti ćeš biti toliko mator da ćeš poželeti da si umro dvadeset godina ranije. Ali, to je već neka druga priča.
DARKO: Lep scenario. Ali, ja nisam takav čovek.
VIŠESLAV: Nisi, ali ćeš postati.
DARKO: I, čemu sve to? Želeo si da mi se naplatiš za nešto što sam rekao dok smo išli u gimnaziju? Ili si samo bolestan psihopata?
VIŠESLAV: Ima nešto u tome. Volim da uništavam ljude koji misle da su pošteniji od drugih. To je tačno. Ali, protiv tebe lično nemam ništa. Čak si mi i simpatičan. To što si ujedno i neko ko sebe shvata mnogo ozbiljno je samo koincidencija koja je dovela do ovoga.
DARKO: Hoćeš li sad da odeš?
VIŠESLAV: Da, hoću. Ovde ionako bazdi i zagušljivo je.
DARKO: Vazduh će biti čistiji kad izađeš, veruj mi.
VIŠESLAV: A, misliš, ja sam đavo i zaudaram na sumpor. To?
DARKO: Ti bi voleo da si đavo, ali nisi. Ti si samo njegova bedna, isfrustrirana imitacija. Preispoljni smrad.
VIŠESLAV: Zgodno. Ali, pre nego što odem, želeo bih da parafraziram Orvela.
DARKO: Ti da parafraziraš Orvela!?
VIŠESLAV: Što da ne? Ja jesam okružen najgorim ološem naše politike, ali to ne znači da ne čitam.
DARKO: Ništa ti nisi naučio iz onoga što si pročitao.
VIŠESLAV: O, jesam. Orvel kaže: "Ako želiš viziju budućnosti zamisli čizmu koja zauvek gazi čovekovo lice." A Višeslav dodaje: "Čovekovo lice se gazi u medijima iz dana u dan i čovečanstvo oduševljeno tapše tom prizoru i stalno traži još". A ja sam tu da im to obezbedim. Tebi prepuštam statiranje ispod čizme.

Višeslav odlazi. Mrak
 

14.


Prazna ulica. Na sredini ulice, na žardinjeri, je gomila novina vezanih kanapom. Darko stoji pored žardinjere. Podigao je novine visoko iznad svoje glave

DARKO: Glasnik! Kupite Glasnik! Pokušao da se ubije a onda ubio komšiju! Obojica iskrvarili na smrt! Čitajte Glasnik! Ministar poljoprivrede ima dva penisa i tri vagine! Čitajte Glasnik! Glasnik, čitajte Glasnik! Mi znamo sve što drugi ne znaju! Prodajemo vam vaše smeće i ponosni smo na to! Glasnik! Čitajte Glasnik!

Prilazi mu Pavle

PAVLE: Darko, šta radiš ovde?
DARKO: Kako misliš šta radim? Pa, radim. Kolporterišem kao kompozitor Kol Porter. Glasnik, čitajte glasnik! Uhvatili pomoćnika ministra za saobraćaj u skupštinskom veceu! Nosio je tange i podvezice i ništa više! Čitajte Glasnik! Episkop koristio krstaču kao dildo! Sumnja se na ceo Sveti Sinod!

Pavle gleda oko sebe

PAVLE; Jel' ovo deo nekog performansa?
DARKO: Ne, ovo je zaista moj posao.
PAVLE: Čekaj, kako?
DARKO: Ne sećaš se šta mi se dogodilo?
PAVLE: Sećam se, ali....
DARKO: Ne, ne sećaš se. Izgubio sam stan na suđenju. Nemam posao i živim kod matoraca. Moram da se snalazim.
PAVLE: Žao mi je.
DARKO: Što ti je žao? Nisam umro. Glasnik! Kupite Glasnik! U tajnim laboratorijama na Torlaku stvoren sintetički virus crne kuge! Glasnik, čitajte Glasnik! Vraća se srednji vek! Svi ćemo da pocrkamo! Glasnik, čitajte Glasnik! Očekuje se invazija skakavaca u Mladenovcu! Prepodobni otac Pafnutije predviđa pomor prvorođene dece u Egiptu! Glaaasnik!
PAVLE: Kakve su to novine?
DARKO: Odvratne.

Pavle uzme novine. Prelistava ih

DARKO: Glasnik, kupite Glasnik!
PAVLE: Ti izmišljaš te naslove. Toga nema u novinama.
DARKO: I, u čemu je razlika? Glasnik, kurčevni Glasnik, ovde su novinari sve moj do mojega! Glasnik!
PAVLE: Zvao sam te sve vreme. Nisi bio dostupan.
DARKO: Ko kaže da sam sad?
PAVLE: Darko, hajde da ti pomognem.
DARKO: Šta, da prodajem novine?
PAVLE: Ne, da odeš kući.
DARKO: I napustim radno mesto?
PAVLE: Iskreno rečeno, ovo je blamantno.
DARKO: Pa ti onda nemoj da stojiš pored mene.
PAVLE: Hajdemo...
DARKO: A sad si progovorio? Sad želiš da pomogneš?! Šta 'oćeš?! Da me vodiš u ludnicu, jel' to? Nikad na liniji, nikad po ukusu i sad sam još i lud?! Možda i jesam i, znaš šta? Jebe mi se! Pusti me da jedem svoja govna. Tvoja te čekaju kući u frižideru. Moja su ovde, na ulici.
PAVLE: Čekaj, nemoj tako. Nisam mislio. Možda ti nađem neki posao.
DARKO: Gde? U rudniku govana?! Na govnarskoj televiziji? U govnarskoj školi? Da bih jeo govna moram prvo da ih serviram nekom drugom. Čarobni svet koprofilije!
PAVLE: Ja moram da idem.
DARKO: A ja moram da zadržim posao.

Pavle odlazi

DARKO: Glasnik! Čitajte Glasnik! Najnovija vest – serator zajebavao kolportera i pobegao niz ulicu! Glasnik! Najnoviji Glasnik! Prijemni ispiti su promenjeni! Primićemo samo one koji se nameste da ih jebemo i pritom mešaju guzicom! Pušagija se podrazumeva! Zainteresovani mogu da vežbaju blajvanje na konsultacijama! Ako budete imali problema s nalaženjem asistentske kitice daćemo vam lupu i pincetu! Glasnik! Glasnik! Glasnik!

Darko uzme Glasnik baci ga na zemlju i počne da ga rastura nogama

DARKO: Najnovija vest - poludeli kolporter pocepao Glasnik ko ludak novine!

Darko sedne na žardinjeru, zadihan. Vadi upaljač. Pali cigaretu. Primakne upaljač novinama. Papir počne da gori. Darko se ne pomera. Mrak

KRAJ

 - 16 -