Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Nove knjige ­

Majstor sa stilom

Za(š)to
Nikola Otaš, Slobodan Simić
Binder, Beograd - 2013

Nema greške. Među stotinama karikatura lako ćete prepoz­nati karikature Nikole Otaša. One su dobro nacrtana, čistog crteža, jasne poruke. Ta vrsta prepoznatljivosti opravdano se naziva stilom. Nikola Otaš ima svoj stil. A o dopadljivosti tog stila ubedljivo govore zaista brojne međunarodne nagrade na konkursima i festivalima širom sveta. Nikola Otaš je jedan od retkih ambasadora srpske kulture čije se delo razume, poštuje i nagrađuje u celom svetu. Tajna je svakako i u njegovoj veštini da univerzalnim jezikom crteža prenese svakom jasno svoje viđenje sveta oko nas. A svet je taj, naš i njegov, smešan a tužan, humoran a nesrećan, komičan a groteskan, i nekako baš idealan za karikaturu. Tako je Nikola Otaš, samo zahvaljujući tome što je suštinski portretista našeg vremena, postao svetski poznat umetnik. Oslonjen na bogatu tradiciju srpske karikature, pre svega Pjera i Klasa, čiji je neposredni učenik neko vreme i bio, Otaš je uspešno i ubedljivo dokazao svoj veliki i autentični talenat i postao danas ono što su nekad bili njegovi učitelji. Novu istoriju srpske karikature, zajedno sa vrsnim majstorima i svojim kolegama, uspešno piše i veliki Nikola Otaš.

Kada mi je Otaš ponudio da mu u novoj knjizi budem "ilustrator" prihvatio sam bez dileme, i sa radošću. Mnogo puta su karikaturisti bili ilustratori aforističarima i satiričarima. Došlo je vreme da neko uzvrati. Posebno mi je bilo zadovoljstvo da "ilustrujem" knjigu svoga dugogodišnjeg saradnika i prijatelja, i na neposredan način mu se zahvalim za njegove brojne ilustracije mojih priča i knjiga.

Sve-u-svemu, ovo je ujedno prva knjiga karikatura koja ima svoga "ilustratora" afo-rističara. Možda je to put ka novoj saradnji i zajedničkim nastupima toliko bliskih karikaturista i satiričara, braće po idejama, koji i inače stalno zajedno nastupaju na stranicama humoru i satiri naklonjenih novina i časopisa. Ilustratoru ove knjige bila je čast.

A nadam se da ste i vi, dragi čitaoci, uživali u čaroliji Nikole Otaša. Majstora sa stilom.

Slobodan Simić

_______________
Izvornik:
Pogovor za knjigu Za(š)to
Binder, Beograd - 2013


BUČIJEV SVET IZMEĐU

Aveti satire
Vladimir Bulatović
Presing, Mladenovac - 2013

"Duhovi satire" su, po redu pojavljivanja, druga knjiga mladog beogradskog pripovedača Vladimira Bulatovića. O važnosti druge knjige nije potrebno previše govoriti. Druga knjiga, naročito kada je reč o ovakvom, pretežno satiričnom viđenju sveta i sebe u njemu, nije ništa drugo do istrajavanje u literarnoj subverziji.

Čini se da na našoj humorističkoj i satiričkoj sceni odavno nije bilo svežijeg glasa, jer u njoj, na žalost, preovlađuje diskurs aforističkog podteksta u satiričnoj priči. Koliko se time odmaže razvoju kratke satirične priče, kao čehovljevskog nespornog znamena, vidljivo je upravo i po tome što se retko koji mlad i poletan autor danas okreće satiri.

Vladimir Bulatović jeste to dragoceno, novo seme za književno validnu kratku pripovetku. U njegovim tekstovima je prisutna ona laka, mladalačka nadmoć nad pojavnim stvarima, onaj vedri nezlobivi sarkazam i ironija koja predmet realnosti čini nama bliskim, ponovno prepoznatljivim, iako košmarno bolnim.

Njegove proze izmiču očekivanom tumačenju sveta jer je recepcija aktivnog subjekta u njima zasnovana na višeznačnoj paradoksno obojenoj fantazmagoriji.

Služeći se često hiperbolom u svojim pričama ovaj mladi autor kao da sve vreme poručuje da naš svet ne samo da nije najbolji od najboljih, nego, iako sazdan od pohlepe i pretvornosti, na žalost nije čak ni najgori.

Najgore tek dolazi, ako nastavimo ovako!

U jednoj od najboljih kratkih priča ove zbirke, u KAMENOLOMU taj vapaj upozorenja lebdi iznad beskonačne trake našeg nerazumevanja i ravnodušnosti – kao krik nove Gernike sveta.

Ali, pogrešno bi bilo pomisliti da je naš pisac sklon uopštavanju pojedinačnih malih životnih fenomena. Vladimir Bulatović je u svojim pričama uvek vrlo ličan i ne libi se nezahvalne uloge glavnog junaka u kakvoj nepodopštini, manje ili više tragikomičnoj. On se predaje svojim osećanjima gneva, razočarenja, propasti nadanja, znajući da je sve to bolje, plemenitije i učinkovitije od prepuštanja ovoj našoj društvenoj kolotečini u kojoj vladaju bedni supstrati uma i duše.

Svet Bulatovićevih junaka je uvek grbav, soptav, slabovid, drogiran, smradno nemoralan kao što je, čini se, i nad ovom našom malom domovinom stalna, neuklonjena provincijska sramota, greha i lutalačko beznađe. Zbog toga se junaci Bulatovićevih pripovesti često okreću životinjama, rizikujući da budu od okoline zarovašeni kao sakalude i vilenjaci. Ali, tom kontrastnom genezom u likovima, Bulatović nam ukazuje na potrebu da budemo čistija i čestitija bića a ne licemeri bez stida i srama.

Ako je zadatak svake ozbiljne satire da demaskira lažne svetinje i prljave protokole koji ih prate, onda se može reći da je Vladimir Bulatović na dobrom tragu.

Opor i, na momente, vedro, skoro poetski raskalašan kritičar i opservator, čini se da je Bulatović više naučio od Crnčevića nego od svog prezimenjaka Viba.

Milan Todorov

______________
Izvornik:
Predgovor za knjigu Duhovi satire
Presing, Mladenovac - 2013

- 7 -