Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Nove knjige ­

Preplet lirske osećajnosti i gorkih misli

Blagodet ćutanja
Ljiljana Sapundžić
GEA, Beograd - 2012.

Pred nama je osoben preplet lirske poezije i aforističkih opaski o širokom krugu tema – knjiga dvostruka zbirka: zbir­ka pesama i zbirka aforizama u jednoj knjizi. Ljiljana Sapun­džić istovremeno oseća potrebu da lirskom nežnoću obujmi sve drago svom poetskom i misaonom biću – porodicu, rod­binu, svoj narod; rodnu kućnu, uži i širi zavičaj, domovinu i svet... Osim ovih tematskih i poetičko-žanrovskih prožima­nja, pred nama su i prepleti raznih iskustava i perspektiva – lični uvidi i doživljaji se prožimaju i oplemenjuju istorijskom i lite­rarnom tradicijom, od neiscrpnog vrela naše narodne mud­rosti do lektire u rasponu od kolevke evropske civi­lizacije, antičke Grčke i Rima, do naših vremena. To je dra­matičan poetski i misaoni preplet, od lirizma do gorke ironije.

Suptilnu misaonost Ljiljane Sapundžić, njenu intuiciju da ne­ma prave spoznaje bez samospoznaje, naziremo već iz nje­nog stiha-poruke: "Odredi dužinu koraka svakog", a raskošno osvedočuju poetski dubleti, mahom poente pesama, kao i njeni tematski raznovrsni i značenjski višeslojni aforizmi, poetički više oslonjeni na književno-filosofski nego na naš savremeni satirični aforizam.

Evo nekoliko meditativnih lirskih distiha:
Lakoća postojanja: I ljubav bogomdanu / za sitniš krčmimo.
Život ljudski: Stvoren voljom drugih / bačen na početak.
Navika: Silom inercije / i smislu se otima.
Ćutanje: Dobro činilo / dok ne dosadilo.
Važna misao: Overena većinom / sumnjama odoleva.

U tom znaku su i sledeći aforizmi:

  • Dobro se meri veličinom obuzdanog zla.

  • Nama treba drugačija ptica Feniks.
    Ne da izleće iz pepela, već da nas pepelom posipa.

  • Lažna nada se nada da svaka ruka spasa stiže do dna.

  • Svi veličaju slobodu, svako umanjuje njeno breme – odgovornost.

Iz mnogih Ljiljaninih aforizama zrače dah i duh naše narodne mudrosti:

  • Ko uvek drži isti korak, nikada neće okusiti slast iskoraka.

  • Ko ne gubi nadu, i od magle napravi auru.

  • U mutnoj vodi samo mulj se penje i šepuri.

  • Kome smetaju drugi, i sebi je suvišan.

Evo dva Ljiljanina odgovara na sopstvene upitnike:

  • Zašto ljigavci žude za čvrstom rukom? Brže klize.

  • Zašto je toliko malo vrlina u svetu? Zato što se ne mogu ni prodati ni kupiti.

Evo kako Ljiljana kuša plodove sa neiscrpne duhovne trpeze evropske civilizacije:

  • Sokratovo "Znam da ništa ne znam" retko je koga izlečilo od sveznanja.

  • Diogen je imao veći vidik u buretu nego većina pod kapom nebeskom.

  • Sizif je dobro prošao! Mogao je da dobije zadatak da gura uvis ljudsku pamet.

  • Mitovi nas i danas nadahnjuju. Prolazeći između Scile i Haribde,
    umišljamo da smo Odiseji.

Tu su i novija upozorenja:

  • Kafka nas je uzalud opomenuo. Procesima nikad kraja.

  • Ajnštajnova relativnost ima sedam milijardi varijanti!

"Blagodet ćutanja" za Ljiljanu Sapundžić je ćutanje koje se daleko čuje, ono od kojeg i vladari strepe. Njeno poetsko i misaono biće priziva katarzu neposrednim suočavanjem sa moralnim dilemama. Otvorenog uma i srca i za samilost i za ironičnu distancu, postojano obuzeta čežnjom za mudrošću, ne iznenađuje što već prvom knjigom zavređuje širu pažnju.

Bane Jovanović


Ljubav kao telo i duša lepote postojanja

Amorovi aforizmi
Branislav Prelević
Partenon, Beograd - 2012.

Ko se lati Prelevićeve zbirke aforizama motivisan njenim nas­lovom, iznenadiće se. Naime, prva asocijacija pri pomenu amora je ljubav u užem, doslovnom smislu te reči, magija muško-ženskih odnosa... Mada kod Prelevića imamo sijaset suptilnih duhovitih primisli o ljubavi, tematski dijapazon njegove knjige je krajnje širok. On promišlja sve teme ovoga sveta. Odakle onda ovaj naziv zbirke, koji bi treba da pod­razumeva njenu tematsku okosnicu?

Pažljivim čitanjem ove osobene knjige uviđamo da je ovde amor shvaćen ne kao ljubav u užem, uobičajenom smislu te reči, već kao simbol principa života, kao elan vital, kao eros naspram tanatosa. Prelevićevi aforizmi su oda oda životu. A seme i životodajni izvor energije postojanja je amorov raison d' etre – eros, stvaralačko načelo i rodno mesto svih ljud­skih ema­nacija.

Kao pesnik sumatraista, uviđajući opštu vezu među svim fenomenima ljudskog unutarnjeg i spoljnog horizonta, Branislav Prelević je satkao knjigu krcatu asocijacijama i slojevima značenjima, a svojim filološkim, poetološkim i prevodilačkim darom, kao i širinom znatiželje, čarolijom igre reči i smisla, ovaplotio je čitavu kosmogoniju u malome, knjigu koja je istovremeno i prozor u svet i njegovo verno ogledalo.

Ako na bilo koji kutak ovog mikrokosmosa bacimo pogled, srešćemo se sa osobenim vrednosnim kotama i zračenjem smisla iz njih. Iako univerzalist po stavu, zagovornik gesla gens una summus, Prelević je moderan skeptik, daleko od naivnog optimizma i uverenja da se svet bliži harmoniji. Duboko je svestan razlike između poželjnog i stvarnog stanja ljudskog roda. Štaviše, on je svestan da su i sami pojmovi i vidici omeđeni već samom ljudskom percepcijom. Prvi aforizam ove osobene knjige glasi: Kada bih voleo onoliko koliko  želim, ne bih više želeo da volim. Dosezanje apsoluta ili ideala bilo bi kobno za dijalektiku života, omeđilo bi naš horizont, zatvorilo bi svet, a on je ljudski smislen samo ako je uvek otvoren za nove vidike i vrednosti. Isto to važi i za ljudsku motivaciju i sve vrste ambicija: Kada bih bio slavan, mojoj slavi bi došao kraj. Imamo, setimo se, u istoriji bezbroj ličnosti koje su zasluženo postale slavne, a neslavno skončale na bunjištu istorije.

Iako svedok mnogih zala diljem sveta, od ratova do ekološke ugroženosti planete, Prelević nije pesimista. Njegov optimizam u odbrani sveta čak prevazilazi i najpogubnije ljudske poduhvate, temelji se na ontologiji – samo biće sveta dovoljno je moćno da se odbrani: Seku šume, ali šume pošumljavaju seče. Život će pobediti, iz panjeva će nići mnoštvo mladica. Isečena šuma je rasadnik nove.

Prelevićevo bogato pesničko i prevodilačko umeće, svest da se u rečima krije celokupna tradicija i da se do dubljeg smisla dopire ako se reči i njihovi spregovi pažljivo oslušnu iznutra, iznedrilo je zbirku aforizama složenih značenja i raskošnog stilskog bogatstva, vatromet reči i duha. Amalgam koji sve značenjske i stilske niti ove osobene knjige drži u čvrstoj vezi je motiv amora ili erosa. Njegova snaga je tolika da je tanatos skrajnut na sam rub postojanja, na krajnju ivicu horizonta. To nam pesnik i aforističar, naoko ležernom igrom reči, a zapravo prizivom oduvek sudbonosne borbe biti ili ne biti, ovako dočarava: Nikako mi se ne umire zato što mi se svakako živi.

Ovaj mali osvrt poentiraćemo jednom suptilnom igrom reči, aforizmom koji ima doseg poruke: Ukoliko bilo šta učinimo blagovremeno, bilo šta će se pretvoriti s vremenom u blago.

Davno je uočeno da je kritičarski tekst mnogo siromašniji i bleđi od stilske lepote i značenjskog bogatstva umetničkog dela. Ukazujući, na primer, na neke značenjske kote ove osobene knjige, zapostavili smo njenu vrcavu duhovitost, njen smeh lekoviti u ovom smutnom i bolesnom vremenu.

  • Biti svestran kao Leonardo, širok kao Mikelanđelo i dubok kao Rubens –
    dovoljno je za početak.
  • Ljubav prema otadžbini meri se otadžbinom ljubavi.
  • Sve je dozvoljeno do određene granice, preko koje se određuju druge dozvole.
  • Rado ide Srbin u vojnike, ali i vojnici rado idu u Srbiju.
  • Kukavičluk je turska reč. U srpskom ne postoji.
    A reč kukavica odnosi se samo na pticu.
  • Oči su ogledalo duše, a duša oči ogledala.
  • Ko izgubi dušu, teško je može naći, jer je bezdušan traži.
  • Oči ne lažu osim kad lažu u oči.
  • Zavođenjem se bave oni koji misle da žene čeznu za vođom.
  • Tri najvažnija šahovska poteza: šah, šeh, šuh prate tri najčešća uzdaha:
    ah, eh, uh
    .
  • Ako nemate baštu, gajite cveće u mašti: šta god se poseje u njoj – nikne.

Vitomir Teofilović

- 7 -