Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Nove knjige ­

Dnevnik o drugima

Džepni kalendar
Ranko Guzina
Novosti, Beograd, 2012.

Džepni kalendar-  Ranko Guzina

Ranko Guzina je umetnik dvostruke vokacije - majstor je karikature i ugledno ime naše aforistike. Njegovi aforizmi zastupljeni su u više naših i stranih antologija i zbornika, a za karikature je dobio niz naših i međunarodnih priznanja. Ako imamo u vidu da smo i na jednom i na drugom polju u svetskom vrhu - nikad i nigde na svetu nije bilo takvog procvata aforizma kao kod nas poslednjih decenija, kao što nema svetske smotre karikatura gde naši umetnici ne dobiju neko od prestižnih priznanja, možemo slobodno reći da je Ranko ne samo uvaženo ime među nama već i umetnik svetskog renomea.

Iako je Ranko svestan da su i karikatura i aforizam, odnosno vizuelna umetnost i umetnost reči, samodovoljne, autohtone i integralne oblasti, u čitavom svom dosadašnjem stvaralaštvu osećao je potrebu da se o svim temama koje su ga opsedale izrazi i slikom i rečima. Izazovi sa kojima se suočavao u njemu su budili emocije, asocijacije i primisli kojima je svaki žanrovski prostor bio tesan, njegova energija mogla se osloboditi samo u višezračju, u govoru svih čula - kroz sinesteziju i multimedijalnost, kako bi to kritičari svojim žargonom naznačili.

Knjiga koja je pred nama je mali izbor iz ogromne građe - dnevnika koji naš pisac, pod skromnim naslovom "Džepni kalendar", već desetak godina piše u "Večernjim novostima", listu u koji je ugradio najveći deo svog radnog veka.

To je, međutim, specifičan dnevnik, vrlo različit od dnevnika u standardnom smislu te reči. U klasičnom dnevniku, kao što svi znamo, u fokusu pažnje je sama ličnost koja taj dnevnik vodi, a svi događaji, od intimnih i lokalnih do globalnih, predstavljaju samo uži i širi kontekst, pozadinu koja dodatno osvetljava karakter i sudbinu pisca dnevnika. Ovde je upravo obratno - pisac je krajnje diskretan, gotovo nevidljiv, u senci zbitija, ovdašnjih i dalekih, lokalnih i svetskih; okrenut svetu a ne sebi. Tu vrstu dnevnika, kakav je i sam praktikovao, kritičar Borislav Mihajlović Mihiz duhovito i paradoksalno je nazvao "dnevnik o drugima". Razume se, i on i mi znamo da tu nije (samo) reč o drugima već da je maksimalno pomeren fokus od ličnog i intimnog ka opštijem, od pojedinačnog ka društvenom. Duh i dah dnevnika kao lične beležnice osećaju se kroz izbor događaja koji se apostrofiraju, kroz ugao pod kojim se sagledavaju događaji i njihovi akteri, kroz govor između redova...

Kao trostruki hroničar pola stoleća naših zima i proleća - kao novinar uglednog i uticajnog lista, kao karikaturista i pisac satiričar sa bogatim životnim i umetničkim iskustvom i mnoštvom zanimljivih susreta sa poznatim i značajnim ličnostima - Ranko je mogao da ispiše i veoma zanimljiv i književno atraktivan klasičan dnevnik (možda će nas i njime obradovati), no njemu je ovde više stalo do slike vremena nego do autobiografske projekcije.

Slika vremena našeg koju nam Ranko dočarava svojom knjigom nije baš vedra. Naprotiv, u njoj preovladavajh tamni tonovi. Jedan od krivaca za Rankovu tamnu gamu je nezavidno stanje u kome živimo, tačnije rečeno: životarimo. Drugi krivac je priroda satire - tamno, dobro - loše... Satira "posluje" sa hiperboličnim metaforama, sa polarizovanim a ne relativnim kategorijama. U satiri nema poludobra niti poluzla; strog moralni stav je ne samo njena vertikala već i njen raison d'etre. To je i pozicija angažovanog pisca, kao što je slučaj sa Rankom. No, kao vrhunski aforističar, pisac nam svoje viđenje stvarnosti prelama kroz paradokse, kroz vratolomnu igru reči i smisla, kroz vatromet duha, čime postiže dvostruki efekat - efektnije osvetljava jazove između smisla i besmisla, suštine i privida, morala i nemorala, odnosno satiričnim rendgenom nam podastire dijagnozu stanja u kome smo, dok nas istovremeno humornom atmosferom razgaljuje, čime nam signalizira da je energija neistine i nemorala, makar koliko naizgled jaka, u suštini krhka i na klimavim nogama, jer nije zasnovana na istinskim temeljima čoveka i društva već na trenutnoj klimi i sticaju okolnosti.

Drugim rečima, pukotine smisla koje nam Ranko humoristički osvetljava ukazuju na nadmoć duha nad materijom, sistema vrednosti nad rđavom zbiljom. Da nije reč samo o iskonskom zovu nade, fatamorgane u pustinji, ukazuje i osećaj krhkosti i rovitosti gole moći i moćnika tame - na razne načine. To nam pisac pokazuje i večnim toposom zla i mraka: zlo ne vlada u ime svog identiteta već sa maskom (retorikom) koja iznutra, sama sa sobom, najavljuje pad, sa maskom - obećanjem svetlosti i dobrobiti za sve... Ukoliko su ta obećanja lažnija, utoliko je njihov pad dublji i porazniji.

Pod lupom humora i satire Ranka Guzine su svi činioci rđave zbilje, od nas samih koji svojim pasivnim stavom, nečinjenjem, ili obratno, nehumanim postupanjem uvećavamo polje tame, do takozvanih svetskih faktora, moćnika od globalnog uticaja. Kao vrhunskom satiričaru, Ranku je prevashodno na tapetu naša politička scena i (pod)smeh na svoj ceh. On je duboko svestan činjenice da je još uvek politika naša sudbina i otuda je politička elita posebno na tapetu njegovog oštrog pera. No, s obzirom da živimo u vremenu kad se svi mi, bar donekle i unekoliko pitamo, on je svestan i krivice svih ostalih društvenih činilaca, te s pravom identifikuje kao krivca u širem, posrednom smislu, i sve nas ostale.

Za satirične strele koje Ranko nemilosrdno odapinje mogla bi se upotrebiti replika na metaforu Džona Dona, u svetu poznata posredstvom Hemingvejevog remek - dela "Kome zvone zvona": Ne pitajte koga Ranko proziva - njegova satirična meta je čitav svet, od njega lično i nas njegovih prijatelja i poznanika, preko naših činovnika i političara, do vidljivih i nevidljivih moćnika širom sveta.

Shodno temama i problematici koja nas je opsedala tokom poslednje decenije, Ranko je svoju knjigu podelio na sledeća poglavlja: Tranzicija, Politika, Kriminal, Srbi i svet, Naša posla i Kultura i mediji.

Rankovim "Džepnim kalendarom" dobili smo knjigu izvanredne satire, reskih značenja i poruka, knjigu bodrog i raskošnog humora, knjigu koja nas mnoštvom svojih umnih opaski suočava sa krupnim pitanjima naše današnjice, prizivajući u nama čuvena pitanja Žana Rostana: ko smo, šta smo i kuda idemo.

Vitomir Teofilović


Riznica reči

Od reči do reči
Jelica Greganović
Alnari, Beograd - 2011

Zbirka kratkih priča Od reči do reči Jelice Greganović, u izdanju izdavačke kuće Alnari (2011), deluje kao bogom dano osveženje, koje pade na ove naše, prilično zaparložene, korovom obrasle  prostore. Kada se u vremenu sunovrata vrednosti, razgrađivanja svih obrazaca kulture i shodno tome predestiniranog delovanja: glorifikacije prostakluka, niskih strasti, primitivizma, jagme za jeftinom medijskom propagandom i uzurpiranim prostorom, koji otvara prohodnost - da stupidnost prodre što dalje i odjekuje što duže - dakle, kada se u takvom okruženju pojavi jedno iskričavo, razigrano, zanatski precizno iznijansirano štivo, teško je odoleti blagodeti i nadi da će ta lasta koja najavljuje proleće, rasterati tmurne oblake, koji kao da su zakupili autorska prava na položaj i mesto boravka. 

I upravo stoga što se autorka ne bavi razularenom stvarnošću, nego tek u retkim slučajevima, usputno provuče poneki detalj, koliko da naglasi atmosferu iz koje je želela da napravi distancu, iskorak ka životnijem i prirodnijem okruženju, ili barem onom koje nosi dašak vedrine, bilo da se provlači kroz vremenski tesnac uzduž i popreko, bilo da nabujaloj mašti otvara branu, pa iz prikrajka, kao neutralni posmatrač, prati njen tok.

Simulacijom tačke oslonca ona privid boji toplim bojama, darujući valere obogaćenog spektra, pogodnog za prenošenje smisla i umnožavanje znaka i značenja. Kada ništa nije kako bi valjalo da bude, sve se čini kao da je na svom mestu - od reči do reči. Zato, kao iskusni novinar, Jelica Greganović ništa ne prepušta slučaju, svaku priču iz ove zbirke obeleževa drugačijim kodom. Hodom kroz bremenito praskozorje, koje zablista i pored svrsishodno spuštenih roletni - da ne poremeti snove - svaka priča je brižljivo umivena, prefinjeno namirisana, suptilno doterana, svaka je podjednako dobroćudna i nasmešena, čak i kada neodoljivo podseća na fantazmagoričnu sliku projektovanog zadovoljstva.

S obzirom na to da je reč o pričama "iz porodičnog kruga" - mama, tata, deca, pas, mačka, teme su, dakle, prepoznatljive i gotovo svako bi mogao da se pronađe makar u jednoj priči. Ali poenta nije u prepoznavanju, nego u ličnom pečatu autorke, koja je napravila pravu riznicu metafora, hiperbola, eufemizama, neočekivanih obrta i igre reči i time ne samo što je pokazala majstorstvo u oblikovanju rečenica, nego i to da se i o „vrućim” temema može pisati lagodno a da pritom ne bude vulgarno ni banalno. Tako za primer možemo uzeti drugu priču u knjizi koja nosi naslov „Volim seks”, koja prvom rečenicom dovršava već proslavljeni aforizam Milana Beštića, Volim seks i rado ga se sećam. A seksa ima i nema, u zavisnosti od očekivanja publikuma, mada ni ljubitelji pikanterija nakon ovakvih „akrobacija” zasigurno ne mogu da ostanu ravnodušni ili da bez osmeha otprate "idilu":  

Uz to se shodno većem broju dece povećava i mogućnost noćnog prepadanja roditelja baš kad ne treba, zbog čega je bolje izbeći željenu aktivnost nego biti nateran u ozbiljan šok grupom koja se obrela pored vašeg kreveta i poslovno kopa po nosevima raširenih očiju, dok vi izgledate kao višeručna boginja Kali koju je napao zli pokrivač.

Virtuelni svet zove. Slika na zidu gubi dimenzije, nedefinisani prostor spaja i razdvaja svetove, inauguriše i poništava postojeće ikone; senke Platonove gube odraz u sumnjivom plazmatičnom odsjaju: svaka generacija ispisuje notu (o)sećanja, prkosi u nameri da sačuva trenutak koji možda nema baš istorijsku vrednost ali nadahnjuje.

Za razliku od nastojanja autorke da žovijalni ton udene u smutno svakodnevlje, pomalo uvredljivo zvuče recenzenti, koji u nedostatku vremena da se pozabave štivom o kojem pišu, ispisuju neadekvatne kvalifikative da se autorka zeza, sprda itd. Ne, Jelica Greganović to ne radi, ona veoma ozbiljno piše duhovite i tople priče, koje se u neverovatno kratkom roku razgrabe sa polica knjižara, o čemu svedoči i ova "razgrabljena" knjiga, koja će se uskoro pojaviti u obnovljenom i dopunjenom izdanju u Laguni.

Vesna Denčić

- 7 -