Početna Arhiva Kontakt
 
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Piše: Neven Šijakov


Lepa slaninica

Komedija u dva čina

LICA:
STEVA: (inspektor u policijskoj stanici)
MILEVA: (inspektorova žena)
KOSTA: (komandir u stanici)
ČEDA: (čuvar u stanici)
JOVA: (policajac u stanici)
MITA: (policajac u stanici)
STOLE: (policajac u stanici)
BOLE: (vojnik i brat blizanac policajca Stoleta)
RADOJKA: (pritvorena prostitutka)
AVDUŠ: (pritvoreni sitni lopov)

PRVI ČIN

(prva pojava)


KOMANDIR KOSTA: Požuri Čedo, trebaš mi! Bilmezu dolazi! Ako se za pet sekundi ne nacrtaš u mojoj kancelariji bićeš pritvoren, a pritvorenici će da čuvaju tebe! Nadrlj’o si Čedo ako si opet zadrem’o!
ČUVAR ČEDA: Ko da zadrema, je l’ ja?!
KOMANDIR KOSTA: Šta se čudiš, kad vidim da se još budiš?!
ČUVAR ČEDA: Ne čudim se vašem pitanju, nego vama. A zadrem’o nisam. Imam tolk’o zanimljiv pos’o, da se dremanje isključuje iz njegovog ličnog opisa.
KOMANDIR KOSTA: A što mi se čudiš? Je l’ mi nešto fali?
ČUVAR ČEDA: Juče ste rekli da vam fali jedan tačan rezultat na tiketu na kojem ste se kladili. Sve drugo vam je na mestu. Ustvari, ja vam se divim! Napunjeni ste sa pozitivnom energijom k’o tajkunski džepovi parama! Ma, nesalomivi ste, a ovaj pos’o mnoge lomi!
KOMANDIR KOSTA: Tačno je da mi fali jedan pogodak na tiketu al’ je na tvoju žalost tačno i to, da mi se uvek diviš kad nešto skriviš! Ajd’, bez ustručavanja reci meni, uvaženom, cenjenom, pametnom i poznatom komandiru, u čemu si danas zabrlj’o?
ČUVAR ČEDA:Ne bi se ja ustručav’o gos’n komandire, samo kad bi znao da ste danas dobre volje! Na žalos’, nemam tako poverljive informacije, a nisam ni vidovita Zorka il’ neki astrolog.
KOMANDIR KOSTA: Danas sam baš dobre volje. Tol’ko sam dobre volje, da ću da te nateram da mi izglancaš pet pari cokula koje dužim, ako mi ne odgovoriš na pitanje!
ČUVAR ČEDA: Imate čak pet pari službenih cokula?!
KOMANDIR KOSTA: Nisu to službene cokule, već cokule po službenoj dužnosti!
ČUVAR ČEDA: A ja jadan dužim samo ove jedne, isto službene, al’ sive i nenaviksane.
KOMANDIR KOSTA: E, zato sam ja komandir, a ti običan čuvar. Je l’ tako?!
ČUVAR ČEDA: Tako je, dabome da je tako, kad vi kažete da je tako! Tako, il’ nikako!
KOMANDIR KOSTA: Onda, da konačno čujem Čedo, šta si danas opet zabrlj’o?
ČUVAR ČEDA: Al’…
KOMANDIR KOSTA: Nema ništa al’! Odgovaraj na pitanje!
ČUVAR ČEDA: Ovaj, znate…
KOMANDIR KOSTA: Ne znam!
ČUVAR ČEDA: Ma znam da ne znate! Tek će da znate kad vam ispričam. Malo, al’ jako malo sam dremn’o. E, al’ sam vas ipak kroz san čuo! I eto, odma’ sam vam se stavio na raspoloženje i raspolaganje. To ćete da cenite. Ubeđen sam!
KOMANDIR KOSTA: Cenim, cenim. a posebno cenim što si drem’o za vreme radnog vremena! Al’ još ne mogu da procenim kol’ku i kakvu si kaznu zaradio? Međutim, kad bolje razmislim, to tvoje dremuckanje i nije baš neka velika tragedija.
ČUVAR ČEDA: Tragedija nije, al’…..
KOMANDIR KOSTA: Opet to tvoje prokleto al’! Šta još imaš da kažeš tim tvojim ustima iz kojih beli luk "ubija" svojim smradom?!
ČUVAR ČEDA: Ima’ da kažem da mi je samo jedan pritvorenik pobeg’o dok sam dremn’o, al’ sam pritvorenicu, baš smradom belog luka sprečio da beži!
KOMANDIR KOSTA: Šta kažeš?! Pobeg’o ti pritvorenik?!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Ma nisam mu baš pobeg’o, druže komandiru! Samo sam otključ’o bravu u kojoj je zaboravio ključ. Dok je drem’o ja sam skokn’o do trafike da kupim cigare! Evo, tek sad sam stig’o! Šta ću kad je pred trafiku gužva! Inače, stig’o bi ja mnogo pre!
KOMANDIR KOSTA: Jel' to taj koji ti je zbris’o, crni Čedo?!
ČUVAR ČEDA: On je!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Ja sam, al’ nisam ništa kriv! Samo sam se, drug komandir, dobro snaš’o! Treba da me povalite, ovaj, pohvalite što sam doš’o! Mog’o sam da šmugnem!
KOMANDIR KOSTA: Imaš pravo! Evo, povaljujem te… Ne, ne, ne povaljujem te! Pohvaljujem te zbog poštenja! Nego, kako se zoveš?
SITNI LOPOV AVDUŠ: Zovem se Avduš. Svi kažu da sam duša od lopova, ovaj, od čoveka!
KOMANDIR KOSTA: Sedi Avduše, da se siti ispričamo.
ČUVAR ČEDA: Gos’n komandire, svi ostali pritvorenici su u jednini. Tačnije, nisu u množini! Još tačnije, u pritvoru je trenutno samo jedna pritvorenica. Sve držim pod kontrolom!
KOMANDIR KOSTA: Sa tobom sam Čedo za sad svršio il’ završio, razumi kako ti je drago!
ČUVAR ČEDA: Draže bi mi bilo da ste sa mnom završili nego, da prostite, svršili!
KOMANDIR KOSTA: Ajd’, ajd’, Čedo na radno mesto! A ti kažeš da se zoveš Avduš?
SITNI LOPOV AVDUŠ: Tako drug komandir piše u moju ličnu kartu!
KOMANDIR KOSTA: Daj mi je da proverim.
SITNI LOPOV AVDUŠ: Nije mi trenutno tu!
KOMANDIR KOSTA: A gde ti je trenutno?!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Trenutno sam je izgubio, drug komandir’!
KOMANDIR KOSTA: Zašto nisi izvadio novu?!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Nepismen sam drug komandir, a ona tetka na šalter u SUP rekla, da ona neće da mi popuni one silne papire koji trebaju za novu ličnu kartu.
KOMANDIR KOSTA: Trebalo je da je bude sramota! Jel' tako Avduše?!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Valjda je tako, a možda je nju i bilo sram, samo ja to izgleda, drug komandir, nisam primetio! Da je bila neka fina, možda bi mi i učinila. Ovako….
KOMANDIR KOSTA: Ovako ti si ost’o bez lične karte i završio u pritvoru!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Čvrsto sam rešio da mi ovo bude poslednji put da budem bez lične karte i bez slobode!

(U kancelariju ulazi inspektor Steva.)

KOMANDIR KOSTA: Dobar dan gos’n inspektore.
INSPEKTOR STEVA: Da je dan jeste, al’ da je dobar i nije. Ko je ovaj ciga?!
KOMANDIR KOSTA: To mi je pritvorenik Avduš.
INSPEKTOR STEVA: Nije samo tebi Čedo pritvorenik, nego i meni!
SITNI LOPOV AVDUŠ: I vama sam drug inspektor, i vama sam!
KOMANDIR KOSTA: Eto vam Avduša pa ga ispitujte. Ako dopustite gos’n Stevo, ja bi’ da vrebam Čedu kad će opet da počne da kunja?!
INSPEKTOR STEVA: Idi vrebaj ga. Ako zaspi, pozovi me da ga šakom razbudim!
KOMANDIR KOSTA: To je već moja kompilacija il’ kompetetencija. Jebem li ga, tako to nekako kažu učeni ljudi.
SITNI LOPOV AVDUŠ: Oćete drug inspektor da zapalite jednu cigaru?
INSPEKTOR STEVA: Zapalio bi ne jednu, nego tri odjednom! Tol’ko sam unervožen! Al’ jebeš ga, ne smem da pušim! Imam visok pritisak i nizak nivo podnošenja dima od duvana.
SITNI LOPOV AVDUŠ: E, onda nemojte da pušite! A ja mogu drug inspektor da ispušim i tri kutije za jedan dan pod uslovom da sam tri puta nervozniji nego što sam inače nervozan.
INSPEKTOR STEVA: Ma nisam ja Avduše drug nego gospodin! Komunizam je odavno otiš’o u staro gvožđe.
SITNI LOPOV AVDUŠ: Gde je drug, gospodin inspektor to staro gvožđe?! Ajd’ da mi kažete, pa da to staro gvožđe prodam. Od nečeg mora’ da ’ranim ženu Saniju i decu.
INSPEKTOR STEVA: Ostavi sad to! Vidim da ne kapiraš. Nego, reci mi Avduše zbog čega si priveden?
SITNI LOPOV AVDUŠ: Zbog ništa, gos’n inspektor!
INSPEKTOR STEVA: Ako je ništa ovo što ovde pišu Avduše, onda sam ja lud!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Ma nisi ti gos’n inspektor lud! A šta tu u optužnici protiv mene pišu?
INSPEKTOR STEVA: Pišu da si nekom Marku Makaronoviću ukr’o motocikli marke Tomos i da je on pronađen u tvojem dvorištu! Gos’n Makaronović nam je dokaz’o da je to stvarno njegov motor!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Nemam ja gospodin inspektor nikakvi motor u kući, a još manje u dvorištu! Taj motor što su našli kod mene u dvorištu nisam ja ukr’o od tog Makaronovića, već moja bivša žena Sanija!
INSPEKTOR STEVA: Znači, priznaješ da je motocikl pronađen u tvom dvorištu?
SITNI LOPOV AVDUŠ: Ništa ja gospodin inspektor ne priznajem! Motor je bio kod mene u dvorištu al’ dvorište nije moje!
INSPEKTOR STEVA: Ček, ček, kako sad pa dvorište nije tvoje?
SITNI LOPOV AVDUŠ: Dvorište je od čika Žive! Kod njega sam u kiriji.
INSPEKTOR STEVA: Da nećeš da okriviš tog Živu da je ukr’o motocikli?
SITNI LOPOV AVDUŠ: Taman posla gospodin inspektor! Motor je ukrala moja bivša žena Sanija, koja mi se sveti što sam je ostavio i otiš’o sa drugom!
INSPEKTOR STEVA: S kim sad živiš?
SITNI LOPOV AVDUŠ: Sa ženom Sanijom i četir’ malu decu.
INSPEKTOR STEVA: Malopre si rek’o da si napustio ženu Saniju! Ti se Avduše sa mnom zajebavaš!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Ma taman posla, gospodin inspektor! Ne teram ja ni taj motor ni zajebanciju s vašu ličnost! I moja nova žena se zove Sanija, isto k’o i ona stara, al’ ima mnogo bolju dušu!
INSPEKTOR STEVA: E, tako kaži! Sad te razumem.
SITNI LOPOV AVDUŠ: Tako, tako gospodin inspektor ja pričam! Odma’ se vidi i sa zatvorenim očima, da ste vi pametan i dobar čovek. Ja baš i nisam puno pametan, al’ sam među moji cigani, jedan od najboljih ljudi!
INSPEKTOR STEVA: Gde je sad ta tvoja Sanija?
SITNI LOPOV AVDUŠ: Na koju misliš gospodin inspektor? Na onu staru, il’ ovu novu?
INSPEKTOR STEVA: Mislim na bivšu ženu Saniju.
SITNI LOPOV AVDUŠ: Ona je, kako sam čuo, na prinudni odmor.
INSPEKTOR STEVA: Gde je?!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Stara Sanija je trenutno na prinudni odmor, u zatvor u Sremsku Mitrovicu!
INSPEKTOR STEVA: Od čega se odmara?
SITNI LOPOV AVDUŠ: Odmara se od kriminalni lopovluk! Tako mi rekli moji ortaci iz kraja i iz biznisa sa koji’ se bavim.
INSPEKTOR STEVA: Sa kakvim se biznisom ti Avduše bakćeš?!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Otkupljujem od ljudi staro gvožđe, stari ‘kumulatori, radijatori, stare ’artije. Sve to prodajem na otpadu. Eto ti gospodin inspektor, to je moj biznis.
INSPEKTOR STEVA: Moji policajci te od ranije poznaju k’o majstora za sitne krađe!
SITNI LOPOV AVDUŠ: A gospodin inspektor, danas sam drugi čovek! Rešio sam da se bavim s pošteni poslovi! Tvoji panduri greše! Dobio sam pritvor, a da ga s ništa kriminalno nisam izazv’o! K’o naša zemlja što je dobila sankciju od zajednicu, mislim onu međunarodnu. Ko će da ’rani moju decu i drugu ženu Saniju ako ja pošten budem u zatvor?! Nemoj gospodin inspektor da me nosiš na dušu!
INSPEKTOR STEVA: Ajd’ nek’ ti bude! Slobodan si Avduše k’o ’tica u letu.
SITNI LOPOV AVDUŠ: Blagodarim ti do nebo gospodin inspektor na tak’u odluku!
Bog će da ti pomogne što si učinio dobro delo! Kad ti kažem!
INSPEKTOR STEVA: Ma pusti boga! Briši, dok mi se raspoloženje nije pokvarilo!
SITNI LOPOV AVDUŠ: Odma’ izlazim, a posle može i da se pokvari to vaše raspoloženje!
ČUVAR ČEDA: Imate gos’n Stevo da preslišate još jednu pritvorenicu.
INSPEKTOR STEVA: Dovedi je! Šta si blen’o u mene, k’o da sam striptizeta?!
ČUVAR ČEDA: Evo je! Nije striptizeta nego prostitutka koja rado daje, al’ za novce!
PROSTITUTKA RADOJKA: A ti bi za džabe, mustro prefirgana! Je l’?!
INSPEKTOR STEVA: Okani se svađe Čedo! Pusti nas da se ispričamo u četiri oka!
PROSTITUTKA RADOJKA: Oh gos’n inspektore, tako ste to muževno rekli.
INSPEKTOR STEVA: Muževan sam od rođenja i od glave do pete!
PROSTITUTKA RADOJKA: Ime mi je Radojka, a kad me skrate, zovu me Dojka.
INSPEKTOR STEVA: Je l’ znaš zbog čega si privedena?
PROSTITUTKA RADOJKA: Pravo da vam reknem ne znam i zbog tog’ mi je krivo!
INSPEKTOR STEVA: Privedena si zbog bavljenja prostitucijom! Uz to si se podžapala s nekim šoferom, koji kao nije ’teo da ti plati, za to što te klati. Je l’ a što se baviš tim i tak’im, da prostiš, kurvarlukom a tako si mlada i lepa?!
PROSTITUTKA RADOJKA: Bavim se njim’ samo malo do umereno, dok mi "ne uleti" neki teži i pošteniji pos’o. Za sad "mi uleću" samo mušterije. Al’ nek se zna da nikog nisam pokrala, a mnogim mušterijama sam, seksi užitak dala! Nevina sam k’o beli anđeo il’ labud!
INSPEKTOR STEVA: Čuj, nevina, a u’vaćena da se bavi sa rkekoke za novce! Zanimljivo.
PROSTITUTKA RADOJKA: Ma, u’vaćena sam ja za grudi, rukom nekog šibadžije!
INSPEKTOR STEVA: Ko je taj tip?
PROSTITUTKA RADOJKA: To je vaš pandur koji me je u’apsio! Ona šoferčina sa kojom sam se podžapala pobeg’o je i meni i vašem pandurčini!
INSPEKTOR STEVA: Je l’ bi mogla il’ znala, da prepoznaš tog đilkoša u uniformi, koji kalja ugled nas policajaca od morala?!
PROSTITUTKA RADOJKA: Mogla bi, ta kako ne bi mogla il’ znala, kad sam mu dan ranije, za sitne pare malo ljubavi dala!
INSPEKTOR STEVA: Znači, sigurna si da te je moj policajac seksualno drnd’o?!
PROSTITUTKA RADOJKA: Namerav’o je al’ nije mog’o! A mene je bilo baš briga jer mi se nije svđ’o, al’ su mi se zato sviđale njegove pare!
INSPEKTOR STEVA: Sisu im nji’ovu, sad ću da postrojim sve moje policajce! Ti ćeš da mi pokažeš koji je ’teo da te povali za pare i to još u policijskoj uniformi?!
PROSTITUTKA RADOJKA: Samo ih vi postroj’te, pa ih onda uštroj’te.
INSPEKTOR STEVA: Oj, Čedo dođi hitno! Narediću ti nešto bitno!
ČUVAR ČEDA: Evo me gos’n inspektore!
INSPEKTOR STEVA: Dovuci mi sve policajce koji su u stanicu.
ČUVAR ČEDA: Razumem, al’ ako budem mog’o. Ustvari, ima da im naredim da dođu!
PROSTITUTKA RADOJKA: Mogu li inspektore u WC jer ću se načisto upiškiti?!
INSPEKTOR STEVA: Možeš Radojka.
ČUVAR ČEDA: Evo ih gos’n insperktore, policajci samo što nisu.… mislim došli!
INSPEKTOR STEVA: Dobro! Šta stojiš? Beži na svoj pos’o!
ČUVAR ČEDA: Jasno! Bežim, bežim, bežim!
PROSTITUTKA RADOJKA: Jeste vid’li inspektore kako sam brzo obavila malu fiziološku potrebu?!
INSPEKTOR STEVA: Nisam gledao al’ sam primetio. A primećujem i vas gospodo policajci! Postrojte se jedan do drugog, po visini! U stroj i ti komandiru Kosta! Ajd’ Čedo i ti! Nemoj da se izvlačiš! Ako si čuvar, nisi izuzetak! Oni za koje se ne dokaže da su bludničili, odma’ nek’ idu na svoje radne a ne paradne zadatke. Je l’ jasno?!
POLICAJCI (u glas): Jasno!
KOMANDIR KOSTA: Šta ovo treba da znači?!
INSPEKTOR STEVA: To treba da znači da si i ti međ’ sumnjivim licima! Tražim onog jebivetra koji je obučen u policijsku uniformu hteo da seksualno iskoristi ovu mladu damu, al’ baš taj dan nije bio u ljubavničkoj formi!
POLICAJAC JOVA: Ja nisam sumnjivo lice!
POLICAJAC MITA: Nisam ni ja! To je nesumnjivo!
POLICAJAC STOLE: Ja sam porodičan čovek! Zbog tog’ me odma’ isključite iz kruga sumnjivih lica!
KOMANDIR KOSTA: Što se mene tiče, nisam sumnjivo lice, nisam oženjen, a ženske ne jurim! Al’ zato jurim dobitak na lutriji!
ČUVAR ČEDA: A tek ja nemam vezu sa kurveštijama jer sam vernik! Bože me sačuvaj od Sodome i Gomore!
PROSTITUTKA RADOJKA: Ovaj zadnji mi je sumnjiv! Od početka ga merkam!
INSPEKTOR STEVA: Ako si Čedo ti to sumnjivo i bludno lice, odma’ ideš pravo u deseti krug pakla! Je l’ on ’teo Radojka seksualno da te iskoristi?!
PROSTITUTKA RADOJKA: Ne, ne nije on! Onaj je im’o šira ramena baš k’o ovaj!
INSPEKTOR STEVA: Dakle, policajac Jova je taj grešnik!
PROSTITUTKA RADOJKA: On je čovek mog mladog i posrnulog života! Na žalos’ nije ni pokuš’o da iskoristi moje telo i moj ljubavni potencijal!
INSPEKTOR STEVA: Možda je ovaj, policajac Mita, ’teo da te povali al’ ondak zaključio da mu Vijagra fali?
POLICAJAC MITA: Al’ nisam ljudi ja taj sumnjivi šonja! Izem ti život kad grčevito moram da branim svoju moralnu i seksualnu čast! Ponavljam, nisam seksualni manijak, al’ priznajem da skoro o ničem ne mislim, osim o seksu!
PROSTITUTKA RADOJKA: On je sigurno!
INSPEKTOR STEVA: E Mito, završio si policijsku karijeru!
PROSTITUTKA RADOJKA: On je sigurno nevin inspektore! To sam ’tela da kažem!
POLICAJAC MITA: Ja nevin?! Nemojte seksualno da me potcenjujete! Nevinost sam izgubio još kad’ sam im’o trin’est godina i dvan’est dana, sa devojkom duplo starijom od mene!
PROSTITUTKA RADOJKA: Prvi put u životu čujem da se neko srdi što je nevin! A baš odlično čujem! Bože, baš svakakvi ljudi ima na zemljinoj kugli!
INSPEKTOR STEVA: U pravu je Radojka. Ma, smiri se Mito! Budi srećan što nisi krivac! Ne budi živac!
PROSTITUTKA RADOJKA: Ovaj je, čini mi se, koristio moje usluge al’nisam sigurna. Znate, kod mene je bila velika frekvencija mušterija, pa sam često radila i prekovremeno!
INSPEKTOR STEVA: Im’o si izgleda više sreće neg’ pameti, komandiru Kosta. Nevin si!
PROSTITUTKA RADOJKA: Tačno tako, dobro se sećam. Ovaj poslednji je bio u uniformi, u njegovo radno vreme i ’teo je da me "kresne", al’ mu to nije pošlo za "srednjom nogom"! Otkaz’la mu u ključni čas!
POLICAJAC STOLE: O čemu vi gospojice laprdate?! Optužiću vas za klevetu!
INSPEKTOR STEVA: Ćuti Stole! Pusti Radojku da svrši! Mislim na svedočenje.
PROSTITUTKA RADOJKA: Apsolutno se slažem sa vama inspektore! Mislim, u mišljenju!
INSPEKTOR STEVA: Je l’ nosio uniformu, dok je namerav’o da te obljubi za pare?
PROSTITUTKA RADOJKA: Jeste! Ma sećam se k’o da je danas bilo!
INSPEKTOR STEVA: Žao mi je Stole! Gospojica Radojka te je prepoznala! Nek’ te bude sramota, do kraja života!
PROSTITUTKA RADOJKA: Inspektore, al’ onda je bio u vojnoj, a ne k’o sad u policijskoj uniformi!
INSPEKTOR STEVA: Još se u vojnika kamufliraš Stole! Sad si ga najeb’o do daske!
POLICAJAC STOLE: E, tek sad mi je sve jasno!
INSPEKTOR STEVA: Ma nemoj?! A šta ti je to, pa sve jasno?!
POLICAJAC STOLE: U toj vojničkoj uniformi je bio moj jednojajčani brat blizanac Bole a ne ja! On je profesionalni vojnik, pa je sto odsto ’teo malko da se poigra sa dražima gospojice Radojke. Nema stalnu devojku, pa ga u celosti razumem!
INSPEKTOR STEVA  Nazovi ga na mobilni, da pod ’itno dođe u policijsku stanicu! Nek’ posvedoči tvoj iskaz. Ako te on ne spase, neće niko!
POLICAJAC STOLE: Pa ko će kog’ ako neće svoj svog’! Evo, zovem ga.
 

(druga pojava)


INSPEKTOR STEVA: Konačno smo sami skoro kao na pustom ostrvu. Ako Radojka nisi antiprotivna, mogla bi večeras da dođeš u moj stan?
PROSTITUTKA RADOJKA: Hm, hm, al’ kako ću, kad sam u pritvoru?
INSPEKTOR STEVA: To je bar lako! Ja ovde vedrim i oblačim! Dakle, oslobodiću te od optužbe da se baviš kurvarlukom za pare!
PROSTITUTKA RADOJKA: Oh, baš sam polaskana, od jednog pravog muškarčine i džentlmenčine kakav ste vi gos’n inspektore! Pri’vatam nepristojnu ponudu al’ vam kažem da vam neće sa mnom biti lako!
INSPEKTOR STEVA: Je l’ boga ti? A zašto?!
PROSTITUTKA RADOJKA: Zato što sam ja u krevetu, da ne kažem u seksu, veoma zahtevna, a vi gos’n inspektore niste više mladić!
INSPEKTOR STEVA: Po čemu nisam mladić?!
PROSTITUTKA RADOJKA: Niste mladić po godinama i po veličini stomaka!
INSPEKTOR STEVA: Prvo, godine nisu važne, a drugo ja i nemam baš tol’ko veliki stomak! Ima mladića ko šodera, koji imaju ovak’e ko moj stomak, pa i veće!
PROSTITUTKA RADOJKA: Tu ste mestimično u pravu, međutim……
INSPEKTOR STEVA: Međutim?!
PROSTITUTKA RADOJKA: Međutim, niste više mladić jer imate i sedu kosu, koju ustvari više nemate nego što imate!
INSPEKTOR STEVA: Kol’ko ja znam, ima mnogo šarmantno proćelavih mladića.
PROSTITUTKA RADOJKA: Ima ih proćelavih i tu i tamo prosedih al’ malo!
INSPEKTOR STEVA: To bar nije problem! Ofarbaću se u crno! A garantujem da se mnogi crni mladići farbaju, da bi bili sedi baš kao ja!
PROSTITUTKA RADOJKA: Na svaku moju primedbu imate odgovor. Mozak vam još uvek radi k’o kod nekih mladića!
INSPEKTOR STEVA: Ne radi mi samo mozak k’o kod nekih mladića, već i ljubavni organ! U to će da se uveriš večeras, kad budeš moja muza!
PROSTITUTKA RADOJKA: Oh, al’ ste vi gos’n inspektore neki nevaljalko!
INSPEKTOR STEVA: Nisam ja Radojka nevalj’o, već sam iskreno zaljubljen u svaki deo tvog tela!
PROSTITUTKA RADOJKA: Kad i gde da se sudarimo?
INSPEKTOR STEVA: Evo ti moja vizit karta. Čekam te doveče u devet, na ovoj adresi! Slobodna si Radojkice moja! Al’ da znaš, da ako se ne pojaviš, šaljem sve moje pandure da te u’apse! Znaš da znam gde stanuješ.
PROSTITUTKA RADOJKA: Znam da znate! Vidimo se u devet, a onda u krevet!
 

(Kraj prvog čina)
 

DRUGI ČIN

(prva pojava)


PROSTITUTKA RADOJKA: Dobro veče gos’n inspektore!
INSPEKTOR STEVA: Dobro veče, Radojkice! Izvoli!
PROSTITUTKA RADOJKA: Hvala gos’n inspektore.
INSPEKTOR STEVA: Sedi gde god želiš.
PROSTITUTKA RADOJKA: Joj gos’n inspektore, neko zvoni na vrata!
INSPEKTOR STEVA: Ostani tu! Ustvari, sakri se u taj stari orman!
POLICAJAC MITA: Dobar dan inspektore!
POLICAJAC JOVA: Nije Mito dobar dan, neg’ dobro veče!
INSPEKTOR STEVA: Što me uznemiravate?!
POLICAJAC MITA: Naredio nam komandir Kosta da vam dovedemo na uvid policajca Stoleta i njegovog jednojajčanog brata blizanca, vojnika Boleta!
VOJNIK BOLE: Dobro veče gos’n inspektore! Ja sam ’teo da obljubim onu fuficu, a ne moj brat i policajac u vašoj službi Stole!
POLICAJAC STOLE: Rek’o sam vam gos’n inspektore da nisam kriv!
INSPEKTOR STEVA: Baš ličite k’o jaje jajetu. Dobro, slobodni ste. I poručite komandiru Kosti da ću da mu se napijem krvi, kad ujutro dođe na pos’o! Mog’o je da mi javi na mobilni telefon da je Stole dov’o brata blizanca i da on nije kriv!
POLICAJCI I VOJNIK (glasno): Laku noć gos’n inspektore!

(Odlaze)

INSPEKTOR STEVA: Opusti se moja Radojkice, radodajkice!
PROSTITUTKA RADOJKA: Ko je bio?
INSPEKTOR STEVA: Oni moji tupani, panduri! Doveli mi na vrata onog vojnika koji je ’teo da te povali za sitne pare.
PROSTITUTKA RADOJKA: Je l’ onaj vaš policajac bio u tu vojničku uniformu? I je l’ kriv?
INSPEKTOR STEVA: Nije! Zaistinski ima brata vojnika, isti on! Ošacov’o sam obojicu!
PROSTITUTKA RADOJKA: Vi ste vid’li obojicu, a ja nisam vid’la vašu ženu?
INSPEKTOR STEVA: Nećeš ni da je vidiš. Nisam oženjen. Žene me nešto ne vole!
PROSTITUTKA RADOJKA: Oh, a šta sam ja?! Evo, ja vas volim! Možete sa mnom da vodite ljubav džabe! Usput bi mogla da vam pospremim po kući. Ako me zaprosite, možda vas i ne odbijem! Mož’svašta da bude!
INSPEKTOR STEVA: O tom nisam ni sanj’o, a kamo’li razmišlj’o.
PROSTITUTKA RADOJKA: Možda biste sanjali ako vam pokažem bele grudi il’ šta moje mlado telo međ’ nogama nudi! A, inspektore?
INSPEKTOR STEVA: U tom slučaju… uh,uh, uh, baš si k’o seks bomba Radojka! Al’ ipak, moj san i moje mišljenje o braku, će da ostavimo za drugu priliku. Nego, da l’ si za kiselo mleko, jogurt il’ kisele krastavce sa kafom? Sve ove poslastice sam već spremio u kuhinji.
PROSTITUTKA RADOJKA: Kak’a je to suluda ponuda?!
INSPEKTOR STEVA: Nije to suluda ponuda! Kiseli krastavci sa kafom su odlični za potencijalnu potenciju. A kiselo mleko il’ jogurt, seksualnu energiju oba seksaroša dižu do plafona! Ma kak’i do plafona, ovde je plafon nizak. Dižu je do neba, ma do vasione! To mnogi ne znaju!
PROSTITUTKA RADOJKA: Od kog ste to čuli gos’n inspektore?
INSPEKTOR STEVA: Od jednog vrsnog seksologa! Zapravo izvrsnog!
PROSTITUTKA RADOJKA: Onda mi donesite kisele krastavce sa kafom i jogurt.
INSPEKTOR STEVA: Evo Radojkice, don’o sam sve seksualne špecije!
PROSTITUTKA RADOJKA: Baš je ukusan ovaj krastavac. Podseća me, da prostite, na onu mušku stvar! A ni kafa nije loša, samo mi se čini da je malo zabiberena!
INSPEKTOR STEVA: Sigurno nisam dobro opr’o fildžan. U njemu sam pre drž’o biber! I ja ga osećam u mojoj kafi! Al’ biber kafi daje posebnu aromu. Je l’ tako?
PROSTITUTKA RADOJKA: Tako je! Gos’n inspektore, vi mi zabiberiste još pre seksanja!
INSPEKTOR STEVA: Sad ćeš da vidiš Radojkice, radodajkice kad ti inspektor Steva zabiberi svog ponosnog burgijaša međ’ noge! Imaš da vrištiš od uživancije! Uh,uh, samo da otkopčam zarđali cibzar na šlicu!
PROSTITUTKA RADOJKA: Gos’n inspektore, gos’n inspektore opet neko zvoni na vrata!
INSPEKTOR STEVA: Ko li je sad majku mu! Sakri se Radojka reprizno u taj stari orman i ni glasa ne puštaj.
PROSTITUTKA RADOJKA: Ma neću da pustim u ovaj orman nikog, a ne još i glas.
INSPEKTOR STEVA: O, ženo, ženo otkud, otkud, ti, ti?!
INSPEKTOROVA ŽENA MILEVA: Od mog službenog puta nema ništa! Odložili su ga za deset dana! A ti Stevo, kol’ko čujem, zamuckuješ i ponavljaš reči! Nisi mi se baš mnogo obradov’o! Je l’ Stevo?!
INSPEKTOR STEVA: Ma, jesam! To ti se samo čini da nisam. Neg’ me pos’o umorio! Nemoj Mileva u tu sobu. Bolje da sedimo u ovu drugu gde je televizor. Sad će da bude na program tvoja omiljena serija!
INSPEKTOROVA ŽENA MILEVA: To je repriza! Ne zanima me! Oću da sednem u ovu sobu gde je stari orman koji sam unela u naš brak k’o miraz. Šta će ti ovi krastavci, kafe i jogurti na stolu? Im’o si goste?
INSPEKTOR STEVA: Jesam! Posetili su me neki pajtaši sa posla.
INSPEKTOROVA ŽENA MILEVA: Uvek te posete neki pajtaši kad ja nisam tu! Baš zanimljivo. A zanimljivo je i sa čim si ih ponudio!
INSPEKTOR STEVA: Ti znaš Mileva da sam ja zanimljiv čovek! (Čuje se tihi smeh prostitutke Radojke iz starog ormana!)
INSPEKTOROVA ŽENA MILEVA: Zanimljiv je i ovaj smeh koji se čuo iz ormana! Baš me zanima da l’ je moguće da se garderoba smeje?!
INSPEKTOR STEVA: Čekaj ženo, čekaj!
INSPEKTOROVA ŽENA MILEVA: Aha! Ko ti je ova mlada droljica?! Da ti ona možda ne pre’stavlja te tvoje pajta še?!
INSPEKTOR STEVA: Čekaj, ženo, čekaj, ovo je samo nesporazum!
INSPEKTOROVA ŽENA MILEVA: Naš brak je gotov! Idem da podnesem zahtev za momentalni i neopozivi raskid braka!
PROSTITUTKA RADOJKA: Vi ste me gos’n Stevo lagali da niste oženjeni! Gadite mi se!
INSPEKTOR STEVA: Slušaj ti mala! Ako nastaviš da me vređaš, mogla bi stvarno da zaglaviš u zatvoru!
PROSTITUTKA RADOJKA: Oh, gos’n inspektore i sami znate da ja samo teram zafrkanciju!
INSPEKTOR STEVA: Kupi svoje prnje Radojka! Sutra u osam ujutro da si došla u policijsku stanicu! Kolegama ću da kažem da sam ti dao slobodan dan da odeš na svadbu, rođenom bratu. Je l’ imaš brata?
PROSTITUTKA RADOJKA: Slučajno ga imam!
INSPEKTOR STEVA: Onda ću još malo da te ispitujem, pa ću da te pustim! Moramo to da uradimo, da ne bi bili nikom sumnjivi. A sad idi kući! Zdravo!
PROSTITUTKA RADOJKA: Gos’n Stevo zdravo! Baš mi vas je žao!
 

(druga pojava)


INSPEKTOR STEVA: Dobro jutro komandiru Kosta! Zar se na randnom stolu jede, kol’ko mogu da vidim i osetim, ukusna slaninica i beli luk?!
KOMANDIR KOSTA: Izvin’te gos’n inspektore! Znate kak’a je glad?
INSPEKTOR STEVA: Ne znam! Al’ znam da redovno primamo platu i da glad u ovu policijsku stanicu još nije svratila! I sad ja treba da sednem za taj umašćen sto! Je l’ Kosta?!
KOMANDIR KOSTA: Evo gos’n inspektore, brišem ga! Biće čistiji neg’ što je bio!
INSPEKTOR STEVA: Je l’ Kosta, što si mi sinoć na stan posl’o policajca Stoleta, njegovog jednojajčanog brata blizanca Boleta i još ona dva pandura?!
KOMANDIR KOSTA: Mislio sam… ma, ’teo sam da se vi lično uverite da policajac Stole ima brata Boleta. Juče je Bole posvedočio da je on u vojničkoj unuformi ’teo da obljubi onu prosto proširenu prostitutku. To znači da naš kolega Stole nije prekršio pravilo službe!
INSPEKTOR STEVA: Što to svedočenje nisi ostavio za danas?!
KOMANDIR KOSTA: Tak’o rešenje mi nije palo na pamet!
INSPEKTOR STEVA: Ti i nemaš pamet, da bi ti na nju nešto palo! A što si prostitutku Radojku nazv’o prosto proširenom?!
KOMANDIR KOSTA: Pa, mislim gos’n inspektore da je prosta, jer voli prostakluk, čim je prostitutka. A proširena je, od silne upotrebe! Mislim na onu njenu žensku stvar!
INSPEKTOR STEVA: Imaš smis’o za humor al’ ga nemaš za pos’o koji radiš! Kol’ko je sati?
KOMANDIR KOSTA: Osam i tri minuta!
INSPEKTOR STEVA: Ajd’ Kosta, dovedi mi prostitutku Radojku! Treba da je već pred vratima kancelarije.
KOMANDIR KOSTA: Razumem gos’n inspektore !
INSPEKTOR STEVA: Gospojice Radojka tačni ste k’o švajcarski sat!
KOMANDIR KOSTA: I izbušena k’o švajcarski sir!
INSPEKTOR STEVA: Dosta Kosta sa tim tvojim upadicama!
PROSTITUTKA RADOJKA: A i ti bi Kosta nešto da kresneš, a?
INSPEKTOR STEVA: Marš Kosta iz kancelarije! Tu lepu slaninicu,’leb i beli luk ostavi na ovu stolicu kod mene!
KOMANDIR KOSTA: Razumem gos’n inspektore!
INSPEKTOR STEVA: Ništa ti ne razumeš! Da bi mog’o da razumeš treba da imaš mozak, a ti ga nemaš! Tornjaj se gulanferu!
PROSTITUTKA RADOJKA: Opet smo gos’n inspektore sami. Možemo da ćaskamo u četir’ oka, u dve glave i u dva polna organa koji se sinoć nisu spojili zbog zle sudbine.
INSPEKTOR STEVA: Sad ću Radojka kobajagi da se naljutim na tebe, pa ću da zaurlam da svi u stanici to čuju, a ti ćeš da poslušaš moje naređenje.
PROSTITUTKA RADOJKA: Uredu dragi i neprežaljeni gos’n inspektore.
INSPEKTOR STEVA: Idi u ćošak!! Da nisi mrdnula ni sa malim prstom na desnom stopalu, a kamoli sa velikim kažiprstom na levoj šaci!
PROSTITUTKA RADOJKA: Razumem! Al’moram šapatom da vas pitam, ’oćete l’ da me oženite? Eto, sad ste istinski slobodan čovek, jer ste sinoć rasturili svoj brak?
INSPEKTOROVA ŽENA MILEVA: E, sve ja čujem! Tak’a švalerčina i ne zaslužuje da za ženu ima poštenu osobu!
INSPEKTOR STEVA: Otkud ti Mileva?!
POLICAJAC JOVA: Evo gos’n inspektore, priveli smo još jednu unervoženu profuknjaču!
POLICAJAC MITA: Da, da gos’n inspektore! Znam da ste prezadovoljni što profesionalno obavljamo svoj pos’o!
INSPEKTOR STEVA: Joj, loše mi je! Dajte mi kocku šećera i čašu vode!
POLICAJAC JOVA: Izvol’te gos’n inspektore vodu, a evo i kocke šećera!
INSPEKTOR STEVA: Svi da ste izišli napolje, osim ove dve gospojice! Šta me gledite?! Kaz’o sam napolje!
POLICAJCI (u glas): Razumemo gos’n inspektore!
INSPEKTOR STEVA: Zar i ti Mileva da postaneš "radodajka", da ne kažem prostitutka, pored mene živog, potentnog i još zakonitog muža?
INSPEKTOROVA ŽENA MILEVA: Da i ja! Ti se Stevo odavno prema meni, u ljubavno seksualnom pogledu, ponašaš k’o prema mrtvoj prirodi! Još me i varaš sa ovak’im "droljicama" k’o što je ova što stoji u čošku!
INSPEKTOR STEVA: Bež’te obe, da vas moje oči više ne vide! Slobodne ste!
PROSTITUTKA RADOJKA: Zar inspektore više ne volite moje lepe butine?!
INSPEKTOR STEVA: Tutanj iz moje kancelarije!

INSPEKTOR STEVA (je ostao sam i počeo na glas da razmišlja.): E, nekad su mi se sviđale lepe butine moje žene, pa butine raznih ženskih, onda sam vol’o, nije da nisam, lepe butine ove poslednje prostitutke Radojke, a vol’o sam i restoran "Kod lepe Mare", koja je bila gazdarica, a imala je isto lepe butine. Posle ovog cirkusa koji sam pregur’o, jedino mi se sviđa ova lepa slaninica! Em je lepa, em ukusna, em sa njom nemam probleme k’o sa ženskama! Ona je uvek tu i spremna da mi se ponudi. Uh, baš je ukusna!

KRAJ

 16