Početna Arhiva Kontakt
 
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Piše: Goran Vučić


Car od morala

Komedija u tri čina

Lica:
Glas dna 1
Glas dna 2
Glas dna 3
Glas sredine 1
Glas sredine 2
Glas sredine 3
Glas sredine 4
Glas vrha 1
Glas vrha 2
Glas vrha 3
Stražar 1
Stražar 2
Stražar 3
Car od morala

Prvi drugi i treći čin se odvijaju u piramidi
 

Prolog


Niko ne zna kada i gde je nastala piramida od ljudi, na čijem se vrhu nalazi "Car od morala". U ovoj po žanru, komediji apsurda, simbolično su dotaknuti gotovo svi segmenti ljudskog života. Numerološka oznaka likova od dna ka vrhu, imala je za cilj da označi simbolično univerzalnu hijerarhiju karakterističnu za sva društva i zajednice od postanka, do danas. Horizontalna hijerarhija koja postoji među pripadnicima istog reda ima za funkciju selekciju ka vrhu ili ka dnu. Apsurd je sadržan u činjenici da na vrhu piramide vlada "Car od morala" koji je najveća kukavica. Prateći radnju ove drame kroz dijaloge "glasova dna, sredine, vrha i Cara" otkrivamo i pradavni nastanak ustrojstva piramide. Skok sa edenskih oblaka na kojima je živela idealna zajednica besmrtnih i apsolutno moralnih ljudi u "Ad" otkrićem pada kao metafore neopisivog zadovoljstva ali i greha. Samo onaj ko nije smeo da skoči, taj nije ni skočio. Tako je i Car od morala postao to što jeste, iz poraznog sukoba sa nesavladanim strahom.

Piramida, van vremena, prostora, sastavljena od ljudi koji su ugnjeteni i koji takođe ugnjetavaju druge. Možda će neko naći elemente "Epskog teatra" ili "antiteatra" ali namera autora je bila da sa rezignacijom i simpatijom konstatuje čoveka kao biće kome je dat život uprkos svemu.

Autor
 

PRVI ČIN


Na sceni piramida od ljudi. Svi se guraju, stenju i psuju.


Prva scena


Glas sredine 1: Ma ne mrdaj nilski (otegnuto) some, hoćeš sada da ti glavu slomim? Dokle ja da pričam? I kažem lepo puštaj tu kosu, to malo bede što imaš - Ne! Ja sam prirodno proćelav (imitira uz grimasu). Ti, ti si prirodan smrad od čoveka a ne ćelav. E pa evo ti sada na, na (udara nogom ispod sebe kao da se rita)... (zadihano) pa ćeš da naučiš kako se služi gospodaru. Svaki moj pokret ima da pratiš i da glavu podmećeš kuda se ja krećem (odsečno) Jasno..
Glas dna 1: Jasno gospodaru moj (kroz zube od bola)... guraju se ovde nisam mogao da držim ravnotežu...
Glas sredine 1: Dosta... i puštaj tu kosu inače uskoro nećeš imati iz čega da je pustiš. Neću da stojim na kamenjaru. Ooo, gde baš meni da dopadne ovakav skot.

dramska pauza, žagor

Glas dna 2: E moj kukavče, (lamentira) ti baš nemaš sreće sa tim debelim. Ako ovako nastavi ti ćeš pre potonuti nego što ćeš se popeti. A bogami takvu težinu  držati... to ni mnogo jači nebi izdržali. (brzo podmeće glavu svom gospodaru i idiotski se ceri)
Glas dna 1: Samo se ti ceri... Ali ovaj debeli se šeta, a to što stoji najviše na mojoj glavi... pa i budali je jasno da čovek boravi tamo gde mu je najprijatnije. Ove su koske izdržale, što su retko koje (ponosno pokazuje stomak)... i u njima, ima više slasti nego u celom našem redu. Koliko samo letova su one svojim prekaljenim čelikom obezbedile (zamišljeno) i svi oni... podsećaju na onaj veliki davni.
Glas dna 2: E pa ti nisi normalan! Hoćeš da te čuju ovi odozgo? Pa ceo red će nam gurnuti dole u šljam zbog tebe. Znaj da moj glas na skupštini nikad neće biti za to da ti ideš gore, nikada (viče)! Ti si lud i bez ikakvog morala.
Glas dna 1: De, de vidiš da su se zabavili gore ugađanjima onima na vrhu. A mi na dnu dok smo tu šta imamo osim sećanja i snova? Odakle ti, molim te lepo, crpiš snagu da se boriš i da izdržavaš sve ovo? I ti zeliš gore da bi jednom ponovo skočio zar ne?
Glas dna 2: O tome se ne priča (besno) Ja svoj položaj dugo gradim... Svoje obaveze uredno i na vreme izvršavam i...
Glas dna 1: I opet si na dnu ha ha ha... Pa ti izgleda uživaš u obavezama i servilnosti. Ti jadniče i nemaš cilj. Viđao sam ja takve među šljamom.. i dole oni oko sebe kao prave neki red. Dronjke preslažu po sto puta samo da bi to drugima izgledalo kao neki smisao.
Glas dna 2: Rad i red... moral. Znači li to tebi išta? Šta misliš kako ovo sve funkcioniše (širi ruke energično) Ovo nije piramida, ovo je mašina. Ovo ima zakonitosti koje moraju da se poštuju. U tome je lepota i smisao. Po tome se razlikujemo od zverinja van piramide koje proždire sve što ugleda... A kada voljeni car kaže (sa patosom): Podanici... nastane tajac, a onda, iz cele piramide, samo, Oo... Care... jedan glas. Meni uvek suze pođu a uz kičmu trne. Svi smo jedno, razumeš jedno biće. A o letu još jednom progovoriš, znaj da ću te ja lično reći starešini a i debelom.
Glas dna 3: (odaje znake starešinstva) Vas dvojica, kakva je to svađa? Kao starešina reda moram da vas upozorim, da ovde prepirke nisu dozvoljene. Ako to želite, izvolite među šljam pa tamo do mile volje. Ja sam već bezecovao odozdo i više od dvoje koji bi se ponašali moralnije od vas.
Glas dna 1: Ma samo se šalimo...
Glas dna 2: Razgovaramo, ko više voli cara (otegnuto).
Glas dna 3: Nemojte misliti da je horizontalna hijerarhija u piramidi manje bitna od one vertikalne. Ja sam taj koji je izabran (teatralno) čak iz srenjeg reda da vodim kurseve moralnog usavršavanja.
Glas dna 1: (u stranu) Zato tebe ovi gore i ne gaze, samo pljucnu ko govance.
Glas dna 3: Molim?
Glas dna 1: Ne, kažem to je zbog mudrosti i morala...
Glas dna 3: Pa naravno, i to je tretman (naduvano pokazuje gore) skoro kao sebi ravan...
Glas dna 2: Nije, nije to rekao... govance...
Glas dna 3: Štaaa ti tupavi (glasu 2) kako se to izražavaš, znaj da ja mogu bez skupštine da te ekspedujem u šljam, jel jasno...
Glas dna 2: Jasno, jasno...
 


Druga scena


Glas sredine 1: Vrlina, snaga, smisao... ljubav prema caru. Da li je čoveku nešto drugo potrebno sem tih visokih ciljeva? (zaneseno)
Glas sredine 2: Da, potrebno je.
Glas sredine 1: Šta sam zaboravio? (okret prema glasu 2)
Glas sredine 2: Ljubav prema voljenom biću. Osećanje. Kada misao ne ide nikuda nego njoj. Kada želudac boli od neizvesnosti, kada osećaš kako krv ide, kuda ide i inače ali sada topla kao letnji pljusak. Paralisan stojiš i neveruješ da te je sudbina tako pogledala i dozvolila ti da uzmeš u naručije voljenu... A ona trepti, željna i podatna upija se u tebe spremna da ti svoju dušu pusti na volju...
Glas sredine 1: Valjda telo...
Glas sredine 2: Šta telo?
Glas sredine 1: Pa mislim za uživanje, obostrano, telo daje, mislim ona...
Glas sredine 2: Neeee... telo pa telo. To je kofa koja nosi vodu, a šta je važno? Pa voda, voda je važna... Duh ljubavnika spojen iznad svega. Apsolutno prožet jednim bilom, jednim svetlom, natčulima, nadmirisima i nadmaterijom. Ne pominji telo kada govorim o smislu o najdubljoj emociji koja sama postaje život svojom energijom. Razumeš?
Glas sredine 1: Nažalost, ne. Nazirem o čemu pričaš. O davanju, o tome pričaš. O potpunoj predaji na volju drugoga. Za to je potrebno nemati straha. Poništiti sebe i skočiti u tu vodu o kojoj pričaš. U bezdan, bez razmišljanja vođen samo osećanjem lepote, bez odgovornosti prema bilo čemu i bilo kome, a što je najgore bez odgovornosti prema sebi, dostojanstvu. Precrtati sebe.
Glas sredine 2: Da, prijatelju moj, to je to. Ali zašto nažalost? Pa ti si prosvetljen, ti znaš šta treba.
Glas sredine 1: Šta treba? Treba ti voljeno biće. Eto šta treba, nadahnuto ispunjeno duhom i osećanjem kao što je tvoje. Ja nikada nisam sreo biće koje bi se približilo tom idealu. Zato sam sebi ugodio i zamenio duh za telo. Bezbroj roptaja zadovoljnih tela za sliku lepote, kompenzacija razumeš...
Glas sredine 2: To je, jako tužno.
Glas sredine 1: Da, tužno, ali održava u životu. Doduše, bivao sam i blizu, ali moj racio je uvek u kraju oka video tuđina, nepredatog, nesavršenog, nedostojnog, a onda bi sve dobijalo grotesknu formu i pucalo kao balon od sapunice.
Glas sredine 2: Taj tvoj racio, da nije isuviše strog? I mane voljenog bića su lepe ako voliš...
Glas sredine 1: Mane da, ali laž i licemerje ne i nikada. Pokušao sam i sam sebe da lažem ne bih li došao do blaga, pa sam govorio: Kada voliš, voli celim bićem do zadnjeg nervnog završetka... A kada najviše voliš, ostavi. Imaćeš zdenac iz koga ćeš uvek moći tugom i ljubavlju da se napojiš.
Glas sredine 2: Da, dobri moj prijatelju, ali to je čist sebičluk. Šta je sa onom koju ostavljaš? Tu nedostaje ono najuzvišenije, tvoja žrtva. Taj tvoj racio daje suviše pragmatizma, a on je kap otrova za emocije.
Glas sredine 1: Moraš biti rođen da bi voleo! Moj moždani sklop ne dozvoljava da se išta pretvori u emociju dok nije prethodno dobro osmotreno. I onda šta? Primećuješ detalje, sitnice, prikupljaš informacije da bi dobio sliku. Čista analiza a onda na osnovu premisa sledi zaključak.
Glas sredine 2: Mooooj prijatelju, pa tako ni kravu na pijaci ne bi kupio. Nema tu dedukcije, logika off. Vidiš... oči... plave, duboko, do samog srca, krv jurne, popucaju kočnice, nemaš težinu, levitiraš. Ende.
Glas sredine 1: Ja bih video čmičak iznad tog plavog oka...
Glas sredine 2: (grli ga) Rekoh ti, ne kofa, voda.


Treća scena


Glas sredine 3: Kako uspevaš da funkcionošeš sa tolikom težinom? Kada samo pomisliš koliko masti curi kroz tvoje krvne sudove, pa se taloži, a srce mučeno pumpa, pumpa da dobaci do svih, sve daljih krajeva... To je ceo sistem u vandrednom stanju, sve radi do krajnjih granica izdržljivosti i sigurno da zna da misli, jedva bi čekalo odmor.
Glas sredine 4: (uvređeno) Ja ne analiziram šta će jedna tako visokoumna glava na žgoljavom telu kakvo je tvoje, a jednim kvrc (pokazuje) bih mogao učinim da to dvoje neprirodnih saveznika, krenu svaki svojim putem.
Glas sredine 3: Ma prijatelju ne ljuti se, ja to samo onako gledam oko sebe i pokušavam da shvatim procese oko nas i u nama. Gledam gde je narušena harmonija i pravim poređenje sa društvom u kome živimo. Mi, slaveći našeg cara, živimo u savršenom društvu, je li tako?
Glas sredine 4: Tako je valjda. (prezrivo)
Glas sredine 3: Svi mehanizmi u piramidi funkcionišu tako da se svačije mesto zna. Ako poštuješ pravila svog reda i imaš pravilan odnos i prema gore i prema dole, tvoj put je siguran. Ići ćeš naviše. Naravno, ukoliko to želiš. Ali da bi neko, na primer, iz srednjeg reda otišao u vrh, neko odozgo mora da skoči ili da ga kao nedostojnog gurnu niže. Mora da se oslobodi mesto.
Glas sredine 4: Posle te intelektualne masturbacije sa faktima koji su svima poznati da li bi bio ljubazan da zaključiš...
Glas sredine 3: E, pa vidiš, organizam je vrlo sličan. Ako trpaš više masti nego što mu treba, doći će do zakrčenja. To je kao kada bi odmah nagurao mnogo tela u vrh piramide. Ili bi postala kocka, što je nemoguće ili bi se srušila. Znači da zaključim kao što si tražio. Ti, debeli, si nedostojan srednjeg reda. Ono što ne znaš je da si se zakačio sa novim starešinom srednjeg reda. Hteo sam odmah da te gurnem pravo ispod onih koje si kinjio, ali radost zbog mog naimenovanja mi je podarila blagost. Zato skači odmah dok se nisam predomislio i biraj tamo gde te ne znaju. Ta slast skoka, je moj poklon debeloj stomačini... (gura ga)
Glas sredine 4: Hvala na blagostiiii... (pada)
Glas sredine 3: (gleda dole) Au, debeli nije mogao da se zadrži ni na dnu, tras u najgori šljam. Nego, gde je onaj proćelavi koga je debeli gazio?
Glas dna 3: Vaša visosti, ja kao starešina dna bih se preporučio za upražnjeno mesto s obzirom na svoje zasluge...
Glas sredine 3: Kakav si ti starešina kada ne znaš da odgovoriš na jednostavno pitanje nadređenom. Gde je ćelavi, pitam ponovo?
Glas dna 3: Odmah, odmah, tu je negde, evo, javiće se...
Glas dna 2: Vaša preuzvišena milosti dok se ćelavi ne javi, ja bih se preporučio kao daleko moralniji. Taj ćelavi je grozan i nije zaslužio da ga pogledate. On besramno priča o padu i sigurno ne bi bio koristan kao ja sa svim informacijama koje vam mogu dati o svima...
Glas sredine 3: (besno) Ma šta je ovo? Ko je tebe šta pitao tunjavi? Ti ćeš da mi kažeš nešto o moralu, marš tamo, majku bi prodao. Starešino dna, guraj ovog u šljam, odmahhh....
Glas dna 3: Naređenje, izvršenje! (gura ga)
Glas dna 2: Ali neee, greška, ja sam za reeed...
Glas dna 1: Tražili ste me gospodaru!
Glas sredine 3: Gospodar je samo car, a ja sam milost, ali neka sada, vidim da si pametan, naučićeš, penji se.
 

Drugi čin

Prva scena


Na vrhu iznad oblaka, malo odabrano društvo.

Glas vrha 1: Koliko mi je trebalo da shvatim da su najvažnije i najvrednije stvari u stvari i najjednostavnije. Ambicije i želje su jako zavodljive. Kada si mlad imaš jak motiv da se dokažeš pre svega majci, ocu... da i ti nešto znaš, da vrediš. To radiš kao za sebe ali uvek zamišljaš njihov izraz lica na vesti o tvom neviđenom uspehu. A onda to prenosiš na sve žene koje te nisu primećivale a sada na vest o tvom neviđenom uspehu pohotljivo hrle ka tebi. U tom nekom putu ka samousavršavanju genija desi se da se neko zakači za fiziku, neko muziku, a neko bilo šta drugo. Jednostavno, u hodu se usvaja metodika koja gura u stranu prvobitne motive i onda jednog jutra sa pedeset godina sediš i spaziš svoju ruku. Gledaš je i zapitaš se: "Pa zar sam ovako neprimetno stigao dovde"? Šta me je odvuklo čak ovde a da se nisam okrenuo? Kada je počelo moje mirenje sa tokom? Kreneš da se sećaš i shvatiš da si imao samo dve bitne stvari, motiv, želja, nagon i alat to jest opšte prihvaćeni način kako do toga stići.
Glas vrha 2: Da, mi smo deca rutine. Sve te podržava u tome i kanališe. U korenu svega je nagon za sigurnošću. Čak i kada činiš najluđe moguće stvari, ti u stvari iz avanture zeliš da poneseš spomen... i naravno šta? Pa da se njim naslađuješ u svojoj maloj sigurnosti. Niko u rat ne ide zato što zna da će poginuti već da se vrati ovenčan slavom.
Glas vrha 3: Pa dobro ima tu malo i izmešane kolektivne svesti, pripadanje zajednici, pa viši motivi, čast. Ali opet, u pravu si, narod će u svom nezaboravu znati da ceni žrtvu i ime poginulog junaka spominjaće se duugo. Mala sigurnost zajednice će se sećati. Dobar termin, ha, ha, mala sigurnost.
Glas vrha 2: Ne bih ga potcenjivao dragi kolega. Čak bih ga nazvao krucijalnim nagonom svakog ljudskog stvora. Njega ima svuda gde su ljudi, u svakoj najbizarnijoj stvari svakodnevnog života i prosto samo onaj ko ne gleda to ne vidi. Pogledajte samo brigu svake porodice da obezbedi sve potrebno svaki dan. Tvrdim da najveći deo energije i muškarca i žene od jutra biva usmeren na hranu, odeću, dom. Ono malo što ostane troši se za odmor da bi se mogla sutra opet obezbediti "mala sigurnost".
Glas vrha 1: Ipak, treba se zapitati kada onda čovek i žena stignu da počine toliki nemoral! Pa po vama, oni samo popadaju u dubok san posle teškog rada? A ono rade poštari?
Glas vrha 3: I poštarke... ha, ha, ha.
Glas vrha 2: (uvređeno) Molim Vas da se ponašate dostojno vrha. Mi smo čak ovde stigli zbog naših moralnih osobina a jeftino ironisanje nije na listi moralnih vrednosti.
Glas 1. i 3: (uglas) Oprostite kolega, šala.
Glas vrha 2: Dakle zašto dolazi do nemorala a stalno se bori za takozvanu malu sigurnost? Zato što se hoće malo veća sigurnost.
Glas vrha 3: Znao sam (glasu 1)
Glas vrha 2: (besno) Hoće se leba bez motike kako kaže narod. Nije dovoljno da imaš da jedeš, obučeš se i spavaš u čistom. Neee, hoće se svakakva drndanjaaa! (viče) Žena hoće prvo više haljina, pa raznorazne kerefeke, pa na kraju da proba i tog poštara. I to nije kraj, posle bi probala celu poštu. A njen Vo hoće isto sve, kao majmun.
Glas vrha 1: Kolega molim vas tiše, čuće vas Car.
Glas vrha 2: Ma šta tiše, to je ogroman i skoro nerešiv problem. Zato carstva propadaju. Čim se najedu, napiju, počnu ludovanja. Ne prođe mnogo i ceo sistem ode. A sistem drži moral. To je malter. Znate li koliko ja dnevno moram da izdam naredbi koje samo struje kroz piramidu? Samo da ni sekundu ne bi zaboravili dužnosti. Dužnost... prema sebi pre svega, a onda prema vrhu i Caru.
Glas vrha 1. i 3: Znamo, znamo...
Glas vrha 2: Nije mene tek onako sam Car ovlastio da prenosim njegove uzvišene moralne misli.
Glas vrha 3: Da, kako je inače njegovo visočanstvo? Zaista ga dugo nismo videli. Osim Vas i njegove svite ostali ga viđaju samo za dan njegove mladosti, to jest rođendan.
Glas vrha 1: Da, stvarno zar ne bismo nekako mogli i mi da ukažemo naše veliko poštovanje našem visočanstvu?
Glas vrha 2: Pa Vi mislite da on ima vremena za kojekakve ceremonije i protokole. On neumorno radi. I gleda kao jedno veliko brižno oko celu piramidu. Za toliko posla što on uradi, trebala bi četa najvrednijih.
Glas vrha 1: Uvek vas molim da mu prenesete znake moje najdublje odanosti.
Glas vrha 3: I moje i moje, svakako najdublju poniznost.
Glas vrha 2: Hm, naravno, to uvek činim, a i sada ću (penje se kod Cara)
Glas vrha 1: Au, al planu čovek. Nikada ga nisam video tako besnog.
Glas vrha 3: Mene je skroz uplašio.
Glas vrha 1: Doduše, za tu malu sigurnost je u pravu. Znam ženu koja je mužu postavila samo jedan uslov u životu.
Glas vrha 3: Jel, a koji?
Glas vrha 1: Da radi od devet do pet i da nosi odelo i kravatu.
Glas vrha 3: Pa to su dva.
Glas vrha 1: Ne budite blentavi kada pričamo o državnim stvarima.
Glas vrha 3: Izvinite, još sam u grču od straha. Ipak on ima neku čudnu moć nada mnom. Kada me onako besno pogleda skoro me hipnotiše. Sav se ukočim i oblije me hladan znoj. Kao da je on sam Car lično.
Glas vrha 1: Da i ja ponekad zazirem od njega. Ima nešto mistično u sebi. Kao da nosi crni oblak sa sobom. Nikad ne znaš kada i gde će ga prosuti.
Glas vrha 3: A i to što samo on ide kod Cara, prenosi te sve naredbe... mislim daje mu više prava nego drugima na vrhu.
Glas vrha 1
: Pa to svakako. Znate, ja sam u retkim trenucima kada sam i mogao da se obratim caru nudio svoje usluge... ali Car bi samo blago pokazao na njega i to bi bio kraj. Onda sam se pomirio, velim, takvo je ustrojstvo. Ako bilo šta treba već ću dobiti instrukcije preko njega.
Glas vrha 3: A šta mislite ako on ustvari vlada umesto Cara? Ako su sve te naredbe njegove? Znate ja sam jednom pošao gore.
Glas vrha 1: Molim, ko Vas je ovlastio za to?
Glas vrha 3: Ma niko, nego sam čuo tresak i lomljavu i mahinalno sam ustrčao da vidim da se Caru nešto nije desilo. Znate potpuno bez razmišljnja, instiktivno...
Glas vrha 1: Vi znate da gore ne sme niko bez poziva, to je strašno...
Glas vrha 3: Niko me nije video, ovo Vama prvi put govorim.
Glas vrha 1: Uopšte, ovaj razgovor poprima vrlo opasan tok. Ovako nešto može biti kažnjivo, a ako se ne prijavi znate...
Glas vrha 3: Molim, ako Vas ne interesuje šta sam video gore u redu. Ali na bilo koju optužbu, ja ću reći što i Vama, velika trenutna briga za Cara me je prosto izbacila na vrh i ne žaleći svoj život...
Glas vrha 1: De, de, dobro, znam kako bi se oprali... Recite šta ste to videli?
Glas vrha 3: Ali samo za Vaše uši!
Glas vrha 1: Imate moju čvrstu reč.
Glas vrha 3: Dakle, prvo me je zapahnuo takav vazduh... prepun ozona i oči zabolele od svetla i belila. Trebao mi je koji sekund da dođem sebi.
Glas vrha 1: Da i....
Glas vrha 3: A onda sam video najneobičniji prizor. Njegova visost je stajala pored neke skalamerije koja je bila polusrušena i trljao okrvavljena kolena. Svuda okolo zraci su probijali plavičastu prašinu koja se slegala. Pored te srušene naprave stajali su ogromni zlatom vezeni dušeci.
Glas vrha 1: Aman čoveče, kakva prašina i dušeci, Car je krvario?
Glas vrha 3: Da i držao se bolno za kolena. Odmah sam zaključio da je skakao sa te skalamerije na dušeke ali je verovatno sve puklo i on je... promašio dušeke.
Glas vrha 1: Ma što bi Car uopšte pored svih državnih poslova skakao kao dete sa tako nečega? Slušajte ako je ovo neka provokacija ja ću lično..
Glas vrha 3: (hvata ga za ruku) Kunem vam se da je sve istina. U Vas imam neograničeno poverenje a i suviše dugo ovo nosim, moram da podelim sa nekim.
Glas vrha 1: Dobro, šta ste još videli?
Glas vrha 3: Onda sam čuo njegov urlik.
Glas vrha 1: Carev?
Glas vrha 3: Ne, gospodina od malopre.
Glas vrha 1: Zašto urlik?
Glas vrha 3: Pa vikao je na svitu i poslugu. Pritrčao je Caru, podigao ga i sve vreme bljuvao bes na nekakve nesposobne majstore, lenčuge. Hoćete da ga ubijete, idioti... U trenutku sam shvatio, da ako me iko primeti, mrtav sam. Kako sam ja inače vrlo plašljiv kada mi dođe do pameti, ukočio sam se. To me je verovatno i spaslo.
Glas vrha 1: Zašto, pa ne bi Vas valjda neko ubio?
Glas vrha 3: Bi, kao zeca. Kada je on odneo povređenog Cara nekim stepeništem u još višlje odaje, nastao je haos. Svi su trčali u krug, držali se za glave i jaukali. Tek kada se prašina malo slegla video sam na sredini jedan bunar. To je ako znate onaj kružni zid koji ide kroz sve nivoe do samog šljama a nalazi se u centru piramide.
Glas vrha 1: Da, nikada nisam znao čemu to služi.
Glas vrha 3: Nisam ni ja do tada. On se vratio, kada je Cara smestio. Ćutke, brzim korakom je došao do bunara. Tu je stajao mladić iz svite. Lep, visok mladić. Gledao je u bunar i plakao. On mu je bez reči prišao sa leđa, zavrnuo vrat i gurnuo u bunar. Kako je vrat pukao? Kao da se daska slomila u potpunoj tišini. Taj zvuk mi odzvanja u glavi i danju i noću. Od tada ne spavam. Trudim se da sve bude normalno i da niko ne primeti ali kako sklopim oči, vidim uplakanog mladića i čujem taj grozni zvuk.
Glas vrha 1: Strašno.
Glas vrha 3: Da, sada znate zašto sam nekome ovo morao da ispričam. Ne znam koliko dugo ću još moći ovako bez sna.
Glas vrha 1: Da li ste još nešto videli? Šta je on posle uradio?
Glas vrha 3: Onda je viknuo: Majstori... I svi su dotrčali i postrojili se. Pokazao je prstom na jednog a ovaj je istupio korak. Ti si mi sada odgovoran. Za tri dana da je nova skakaonica gotova. Jel to jasno. I cela vrsta u glas: Jasno gospodaru.
Glas vrha 1: Njega su oslovili sa gospodaru?
Glas vrha 3: Da. I ja sam hiljadu puta vraćajući se na taj događaj pomišljao, pa njega oslovljavaju kao Cara. A sa druge strane on se kod nas na vrhu ponaša kao ravan nama. Tek je to izazvalo panični strah u meni. Kako se dalje ponašati? Kako ga oslovljavati?
Glas vrha 1: Posle vaše priče i ja sam u nedoumici.
Glas vrha 3: Onda sam došao do zaključka da on i želi da tako komunicira sa nama. On vodi dupli život i dok ne bude želeo da bude drugačije, ne treba ništa ni dirati.
Glas vrha 1: Svakako, dobro ste postupili. A i hvala Vam. Mogao sam i ja nešto učiniti ili reći da padnem u nemilost. A kako ste se izvukli iz svega toga?
Glas vrha 3: Samim čudom. Lagano sam se spustio na kolena a onda odbauljao do stepeništa i skliznuo niz njih.
Glas vrha 1: Dobro, biće to naša tajna. Hvala Vam još jednom što ste je podelili sa mnom.
Glas vrha 3: Da, ali da li ste se zapitali čemu ta skakaonica, kako je on već zove?
Glas vrha 1: Iskreno ne. Od ovoga što ste mi ispričali još nisam sredio utiske.
Glas vrha 3: Vidite, ja o tome ne prestajem da razmišljam. Skakaonica sigurno služi normalno, za skakanje. Car je očigledno skakao. Ali zašto?
Glas vrha 1: Pa sigurno razonode, zabave radi...
Glas vrha 3: Tako je. Ali taj let na šta vas podseća?
Glas vrha 1: Ne mislite valjda...
Glas vrha 3: Pa naravno, na skok sa piramide. Skok u sumporisani ad greha. Podizanje utrobe, uživanje u telesnom grehu.
Glas vrha 1: Ne, nemoguće, to mora da ima viši smisao. Nešto što nama smrtnicima nije jasno. Car je svetlost i oličenje svega što je moral, red..
Glas vrha 3: Da, za druge.
Glas vrha 1: Nemam više snage. Ovo je previše za mene. Znate šta, ja idem gore. Ja moram da znam. Ako je život cena da saznam, platiću. Nadam se da razumete.
Glas vrha 3: Razumem, svakako... Sada shvatate kako je meni bilo sve ovo vreme. Idemo zajedno. Život u strahu i nije život. Osećam se divno, kao da sam skinuo svet sa leđa.

Penju se.
 

Druga scena


Skakaonica, dušeci, bunar, puno svetla...

Stražar: Stoj ko ide?
Glas vrha 1: To smo mi carevi podanici...
Stražar: Ko vas je ovlastio?
Glas vrha 3: Niko.
Stražar: (zbunjeno) Pa kako ste došli? Ja ću morati odmah da vas ubijem.
Glas vrha 1: Zar ne misliš da bi trebao prvo da obavestiš nekoga od pretpostavljenih?
Stražar: Ne, moram odmah da vas ubijem i gurnem u bunar. Takvo je naređenje.
Glas vrha 1: Pa ako moraš, ti radi svoj posao.
Glas vrha 3: Ma čekaj, imam poklon za Cara.
Stražar: Kakav poklon? Za to nemam uputstva.
Glas vrha 3: Evo ispod plašta, dođi da vidiš. Car bi te sigurno kaznio da ne dobije nešto ovakvo.

Stražar prilazi a Glas vrha 3 ga ubada nožem i ovaj uz urlik pada.

Glas vrha 1: Šta to radite?
Glas vrha 3: (brišući nož o Stražara) Pobeđujem strah. Sada je i onako svejedno. Krenuli smo ka istini a on je bio prepreka.
Glas vrha 1: (očajno) Niste morali da ga ubijete.
Glas vrha 3: Mi smo sada sa druge strane. Čim smo se nepozvani popeli gore, prekršili smo najznačajniju moralnu normu. Pa da li je bitno da li ćemo prekršiti još koju? Ne možeš biti napola kriv. Ili si kriv ili nisi.
Glas vrha 1: Da, dobro, vidim da ste se Vi odavno pomirili sa ovim što sada moramo činiti ali za mene je malo brzo.
Glas vrha 2: O, gospodo, pa koga to moje oči vide.

Tri Stražara ih opkoljavaju sa isukanim mačevima.

Glas vrha 3: Da, to smo mi gospodaru.
Glas vrha 1: Došli smo da Vas pozdravimo i razjasnimo neke stvari.
Glas vrha 2: (rukom pokazuje Stražarima da se sklone) Eto vidite kako prolaze oni vojnici koji hoće da koriste mozak. A zašta je bio obučavan? (viče na vojnike) Da ubije sve što se kreće. I šta je bilo? On je mrtav. Nosite ovu lešinu odavde i bacite je u bunar. Ti, zameni ovu budalu.
Stražar: Razumem, gospodaru.
Glas vrha 2: (glasno dok vojnici nose leš) Hvala Vam prijatelji što ste tako vešto izvršili probu gotovosti careve svite. Priznajem, bili ste u pravu. Car sa ovakvima nije dovoljno bezbedan. (pomera ih od izlaza grleći ih)

Vojnici pozdravljaju i odlaze ka bunaru.

Glas vrha 2: Vama... je sigurno jasno da Vas neću ubiti. Sada ste na pravom vrhu. Meni je mnogo lakše. Nisam više ni mogao sam. Doduše očekivao sam odavno i zamišljao jednog koji će se pojaviti. Dvojica, još bolje. Biće sada i ovde veselije.
Glas vrha 1: Moram priznati da sam potpuno zbunjen. Ja sam došao da saznam o toj skakaonici i...
Glas vrha 2: Stop. Hoćete da kažete da ste nešto znali o skakaonici ranije?
Glas vrha 3: Ne, ja sam mu ispričao i odmah smo krenuli gore...
Glas vrha 2: A odakle si ti znao?
Glas vrha 3: Pa, bio sam gore... kada je bio onaj prasak i...
Glas vrha 2: Niko te nije zaustavio, sve si video i vratio se netaknut?
Glas vrha 3: Da.
Glas vrha 2: (hvata ga za vrat) Kome si još lajao o ovome?
Glas vrha 3: (krklja) Nikome kunem se, samo njemu...
Glas vrha 2: Kuneš se, a?
Glas vrha 1: Sigurno, niko drugi ne zna. I meni je jedva rekao uz zavet ćutanja.
Glas vrha 2: Dobro, sada i vaši životi zavise kao i moj od te istine. Znate li šta bi se desilo kada bi procurilo o tome šta se ovde dešava?
Glas vrha 3: Pa mi još neznamo šta se dešava. Zato smo i došli gospodaru.
Glas vrha 2: Mani se toga gospodaru. Cela piramida stoji na tajni. Na neznanju šta se ovde radi. Što se manje zna to su veće oči koje gledaju u strahu prema gore. Šta mislite kada bi svaki šljam mogao da vidi Cara kada god hoće. Pa drugi dan bi već rekli da ima veliko dupe. Narod je stoka. Ceni se samo ono što je nedostižno. Ono što nikada ne može imati.
Glas vrha 1: Hoćete da kažete da celo ustrojstvo piramide počiva na strahu da se proveri šta je u stvari ovde?
Glas vrha 2: Ha, ha. Ko odavde sa vrha vrhova gleda, taj vidi sve nivoe. Na dnu su oni najžilaviji. Nemaju živaca mnogo da ulizivanjem i smernošću daleko doguraju. Čim se malo popnu, odmah skaču. Brza zadovoljstva, šta ćeš. Takvi, da su na vrhu odavno bi preplavili ovo gde smo mi sada. Oni ovim razmišljaju (hvata se za genitalije).
Glas vrha 3: Ha, ha tačno, tačno. Sredina ih ubi od maltretiranja.
Glas vrha 2: Sredina, ni tamo ni vamo. Nešto su stekli, ne bi da izgube a daleko im vrh. Dvopolna bića. Nema surovijih od njih prema dnu i nema poniznijih prema vrhu. Tipični ljudi sa svim svojim osobinama.
Glas vrha 1: A vrh?
Glas vrha 2: Pa to najbolje znate. Samo visokim moralisanjem se tu može stići. Najviše odricanja od telesnog. Ili kako bi narod rekao. Što mekša kita to bliže vrhu, ha, ha.
Glas vrha 1: Molim Vas, ipak Vaš rečnik.
Glas vrha 2: Ha, ha. Dobrodošli u istinu. Nema više glume. Sve je dozvoljeno. Od sada će i Vas dvojicu zvati kao i mene gospodaru. Kada sve budete shvatili i prihvatili, pomoći ćete mi u vladanju ovim carstvom. A vlast... pa to boli koliko je lepo.

Čuje se fijuk mača i glava se dokotrljava od ulaza do njih.

Glas vrha 2: Šta je ovo, Stražar...
Stražar: Gospodaru, pokušao je da se popne uz stepenište.
Glas vrha 2: I ti si ga odmah, a?
Stražar: Samo je promolio glavu.
Glas vrha 2: Tako je vojniče, je li nešto rekao pre nego što si ga opametio?
Stražar: Da, gospodaru.
Glas vrha 2: Pa šta je rekao, pričaj.
Stražar: Neka gospoda su otišla go.
Glas vrha 2: Valjda gore, majku mu.
Stražar: Nije se izrazio do kraja, gospodaru.
Glas vrha 2: Shvatam i zašto. Vojniče, sutra za tebe nagradna skakaonica.
Stražar: Hvala, gospodaru.
Glas vrha 2: Na mesto, od sada si komandir straže.
 

Treća scena


Glas vrha 2: Jednom davno ljudi su živeli na nebu. Zamislite ružičaste oblake koji plove nad plavom planetom. Potpuna sloboda, ravnopravnost, apsolutna moralnost. Sve je zaista bilo dozvoljeno. Čak ni život nije bio ograničen. Jednostavno, nije se starilo. Doduše ko je hteo mogao je valjda, ali naravno ko bi želeo da bude star? Tako da su svi bili veseli mladi i lepi.
Glas vrha 1: To vi nama pričate neku bajku?
Glas vrha 2: Ne, pričam Vam istoriju piramide.
Glas vrha 3: Mi smo pali sa oblaka?
Glas vrha 2: Na neki način ste pogodili srž. Vi ste sada suvladari, zajedno sa mnom. Vi morate da znate sve.
Glas vrha 1: Da li je to mislim zvanična verzija ili...
Glas vrha 2: Jedina i samo za vaše uši. Ovo znam ja, vi i naravno Car.
Glas vrha 3: Dobro dobro, pažljivo Vas slušamo.
Glas vrha 2
: Dakle, u tom savršenom društvu nije bilo nikakvih zabrana osim prirodnih naravno, da možete da radite sve osim onoga što nije prijatno drugima.
Glas vrha 1: Nije bilo nikakvog starešine?
Glas vrha 2: Ne.
Glas vrha 3: A kako se procenjivalo gde je granica, mislim te prijatnosti?
Glas vrha 2: Jednostavno, sve što je drugima smetalo nije se ni radilo.
Glas vrha 3: Pa zar niko nije pao u iskušenje da se bar našali sa drugim?
Glas vrha 2: Svakako, bar u početku, ali onda bi složna zajednica prestala da priča sa takvim. Posle nekog vremena on bi se promenio i nikada se više nije šalio.
Glas vrha 1: To je sigurno vrlo brzo postalo jako zamorno.
Glas vrha 3: Rekao bih dosadno.
Glas vrha 2: Tako je. Vidim da gađate pravo u metu. Baš mi je drago što ste baš Vas dvojica ovde sa mnom. Vi razumete ljude. Shvatate kako funkcionišu.
Glas vrha 1: Onda se sigurno desio neki incident, kada su svi završili na zemlji?
Glas vrha 2: Pa moglo bi se reći. U dugim danima dokolice dok su na harfama svirale devojke, mladići su igrali okupani suncem. Nije bilo takmičenja jer bi se neko uvredio ako bi izgubio. Ipak, neki mladići su bili privlačniji devojkama od drugih.
Glas vrha 3: A u tom grmu leži zeka?
Glas vrha 1: A neke su devojke bile privlačnije od drugih.
Glas vrha 2: Da. Onda su neki mladići da bi postali više popularni počeli da skaču praveći sve duže i odvažnije skokove, da bi zadivili devojke.
Glas vrha 3: I jedan je skočio gde nije trebalo, ha, jel tako?
Glas vrha 2: Baš tako, pravo u ambis.
Glas vrha 1: Recite nam konačno šta je sve bilo. Zar se drugi nisu uplašili od tog pada?
Glas vrha 2
: Da čudo bude veće niko se nije uplašio. Dok su sa ivice oblaka gledali kako je padao svi su čuli urlike fantastičnog zadovoljstva: Divotaaaaa. Morate se setiti da je najuzbudljiviji doživljaj za njih posle nedoličnog kijanja bio đipanje mladića koji su pokušavali da fasciniraju devojke. I sada šta? Čudo. Ostali su bez reči. Takav povik zadovoljstva nikada pre nisu čuli a ni videli.
Glas vrha 1: I onda su svi poželeli da skoče.
Glas vrha 2: Da, ali ne odmah. Celom zajednicom je zavladalo ćutanje. Svi su bili svesni da se desilo nešto o čemu se ne priča, nešto nedolično. Pa su normalno kao i ranije instiktivno zaćutali kao da će se mladić vratiti i tražiti izvinjenje.
Glas vrha 3: A ni njega, ni izvinjenja.
Glas vrha 1: A taj mladić, vi rekoste da su bili besmrtni...
Glas vrha 2: Tako je kolega, dobro razmišljate. Mladić je pao i ostao netaknut. Ispod oblaka su jasno videli kako im maše i šalje pozdrave sa zemlje. Ubrzo, kako je koje jutro dolazilo počeli su da nestaju mladići a i devojke. Prvo najhrabriji.
Glas vrha 1: Pa zar niko nije ništa progovarao o tome?
Glas vrha 3: Kako, kada su, lepo kaže čovek, najhrabriji prvi poskakali.
Glas vrha 2: Ne samo da su drage volje praznili svoju zajednicu na oblacima nego se to pretvorilo u festival zadovoljstva, beskrajnog đipanja.
Glas vrha 3: Dok na nebu nije ostala samo harfa, ha, zar ne?
Glas vrha 2: I Car.
Glas vrha 1: Zar on živi još od tih vremena, ustvari kada je sve to bilo?
Glas vrha 2: Da, on jedini živi još od tada. Kako, ne znam. Ali sigurno je, da on ima večni život a niko drugi ga nema. Zašto je to tako? Verovatno zato što on nikada nije skočio i predao se grehu.
Glas vrha 1
: Uvek sam znao da je on posebno i uzvišeno biće. Nikada nisam ni sekund posumnjao u to.
Glas vrha 3: Da, ja, doduše, ako već svi otvaramo srce i jesam malo.
Glas vrha 1: Molim, kako se usuđujete?
Glas vrha 2: Polako, polako. Među nama ne sme biti isključivosti. Potpuno je dozvoljeno razlikovanje u mišljenju. Doduše, samo među nama. Prema svima ostalima mora se poštovati forma i strogi protokol u ponašanju.
Glas vrha 3: Hteo sam da kažem, da kada sam cara video sa okrvavljenim kolenima kako se previja i jauče... nekako mi se učinio...
Glas vrha 2: Običan i kao jedan od nas.
Glas vrha 3: Da, baš tako.
Glas vrha 1: Ali molim Vas, on je ipak više biće, zar ne?
Glas vrha 2: Po onome što sam malopre rekao da. Ali po svemu ostalom, ne.
Glas vrha 1: Recite nam za ime Boga celu istinu. Pa kako ako ne velikim moćima drži ovaj savršeni mehanizam u funkciji. Ovde je svakodnevno potrebno voditi računa o hiljadu stvari...
Glas vrha 2: E, upravo ste došli do suštine. Car carstvom ne vlada, nego ja.
Glas vrha 3: Šta sam vam rekao dole (glasu 1) Znao sam, ustvari osetio sam nekako. Taj stav, to je bila čista moć. Vi nikada niste bili carev kurirčić, već alfa i omega svega.
Glas vrha 2: Vi ste kolega oličenje emotivne inteligencije. Pravi primer kako neko u životu ko, niti zna račun niti vlada psihologijom ili kakvim drugim društvenim alatima, može da stigne na sam vrh, jednostavno intuicijom. I da Vašeg sukoba sa strahom nije bilo ja ne bih ni dobio prijatelje u zajedničkom vladanju ovom piramidom.
Glas vrha 3: Hoćete akademski da mi kažete da sam glup kao crna noć ali da sam imao sreće....
Glas vrha 1: Ne, čovek je u pravu. Da nije bilo Vas i Vaše hrabrosti mi ne bismo bili ovde. Ja sam Vam vrlo zahvalan.
Glas vrha 2: Tako je moj učeni i logikom ovenčani kolega (glasu 1) Vaš analitički duh i visoki principi u potrazi za istinom su Vas takođe doveli ovde.
Glas vrha 3: Ala se ishvalismo... ovo bi mogao da bude početak jednog divnog prijateljstva (karikira)
Glas vrha 1: Ha, Šalu na stranu. Ako Vi vladate čemu onda taj kult Cara?
Glas vrha 2: Pitate da biste čuli odgovor koji znate. Car je besmrtan. Generacije nestaju a on ostaje. Pri tome on se uopšte ne meša u svoj posao. Njemu je to odvratno. Mislim da ga plaši sva ta gomila koja zuri u njega i jednom godišnje kada mora da se pojavi. Mesec dana pre toga je neraspoložen, bled i ćutljiv. Kada ceremonija prođe, raduje se kao dete.
Glas vrha 3: Kako ga uopšte naterate da se pojavi kada je tako.
Glas vrha 2: Mali trik. Stalno mu govorim da bi rulja nagrnula sa svih strana kada se on ne bi pojavio uplašena za carevo zdravlje.
Glas vrha 1: I šta on na to?
Glas vrha 2: Da se ne bi šokirali kada to budete videli, reći ću vam. On klekne i počne da mi ljubi noge.
Glas vrha 1: Štaaa...
Glas vrha 2: Kunem Vam se. Moli me da nikada ne dozvolim samo da rulja ne uleti kod njega, plače i moli.
Glas vrha 3: Bože, jadno biće.
Glas vrha 1: Slutio sam nešto ali ovo, ovo sam morao da čujem. Sada je sve jasno. Vi očekujete od nas da nastavimo tu sprdačinu sa narodom i da Vam čak pomognemo u toj groteksnoj laži. Zašto mislite da ću ja pristati na to? Moj ideal je uvek bio istina i Car...
Glas vrha 2
: A tog ideala više nema. Vreme je da odrastete i primite se posla jednog odgovornog čoveka od koga će zavisiti mnoge sudbine. Pomislite šta bi se desilo sa svima nama kada bi jednostavno otkrili istinu?
Glas vrha 3
: Nesumnjivo bi nastala anarhija i potpuni raspad.
Glas vrha 2: A posle, moj vidoviti prijatelju?
Glas vrha 3: Posle ne znam. Da li bi i bilo posle.
Glas vrha 1: Život u laži je nedostojan čoveka. Može li se tako živeti? Kako, sanjati, misliti, voleti? Čemu život ako nema nade? Ako nema uzvišenog cilja? To je gadno. Od toga utroba boli. Ne treba mi moć zbog koje bih se osećao kao crknuti tvor. Bolje je sve ognjem počistiti pa nek ostane jedna travka ali bar ona bi imala pravo da stremi ka nebu ka čistoj veri.
Glas vrha 2
: Straža!
Stražar 1: Da, gospodaru.
Glas vrha 2: Baci ovu budalu u bunar!
Stražar 1: Da, gospodaru.
Glas vrha 1: Neka samo čisto srce jutro božije dočeka...

Stražari ga odvode i bacaju u bunar.

Glas vrha 3: Grozno! Takav čovek, a ne želi da shvati... (drži se za glavu)
Glas vrha 2: Da, bunari su puni ideala...
 

TREĆI ČIN

Prva scena


Car: (peva) Ja sam Car i niko nije kao ja. Ja sam svetlost koja ljudima znači sveeeeeee... Mogu šta hoćuuuu, mogu kada hoćuuu (uzima knjigu) balaninus crv koji buši lešnik (peva dalje) Ja sam crvvvvv koji buuuuuši sveeee.
Glas vrha 2: (nakašljava se) Vaše visočanstvo!
Car: Daa...
Glas vrha 2: Imam čast da vam predstavim novog visokog podanika.
Car: Samo jednog. Zar dole nije bila gužva oko dvojice?
Glas vrha 2: Bilo je, ali je onaj drugi doživeo nesrećan slučaj.
Car: Kako to?
Glas vrha 2: Prolazio je pored bunara, okliznuo se a mi smo mu pomogli da uhvati zalet i skoči.
Car: Šteta, što je odlučio da baš tu skoči. Taj bunar je jako, jako opasan. Ali šta ćeš, nikada se neću načuditi u čemu su ljudi sve spremni da traže zadovoljstvo. A ovo je?
Glas vrha 2: Ovo je gospodin sa vrha. Od sada će mi u potpunosti pomagati u obavljanju svih državnih poslova.
Glas vrha 3: Vaša visosti Vaš sam odani sluga.
Car: Da li ste jako zabavni, malo ili nič?
Glas vrha 3: Nič.
Car: Hahaha. Odlično. Već mi se sviđate. Hoćete li i Vi morati po ceo dan da trčite po piramidi ili ćete imati malo vremena?
Glas vrha 2: Biće i Vama i meni od pomoći.
Car: Čim moram da ga delim sa Vama znam koliko će me zabavljati.
Glas vrha 2: Vaša visosti, njega sam doveo kao pomoć, zbog vesti da je jedna grupa planirala koliko juče da bane ovde.
Car: Šta, i to mi sada tek kažete?! Lepo sam vas zamolio da mi takve stvari i ne govorite. Je li to bilo jako ozbiljno?
Glas vrha 2: Letele su glave kao konfete.
Car: I, šta je bilo?
Glas vrha 2: Sada je mirno ali moramo biti jako oprezni. Zato sam i doveo gospodina da podeli sa mnom obaveze.
Car: Svakako, sigurnost mora biti na prvom mestu.
Glas vrha 3: Budite ubeđeni da ćemo sve učiniti da zaštitimo carstvo.
Car: Vi već i govorite kao on. Dobro, shvatam... Ipak da li znate neku dobru šalu... pre nego što krenete za poslom?
Glas vrha 3: Hmm, Vaša visosti pada mi na pamet samo jedna mozgalica...
Car: Pa dobro reci.
Glas vrha 3: Jedino pitanje na koje jedan mudrac nije znao odgovor je bilo: "Zašto si ti toliko mudar?"
Car: Hm, nije loše ali da li bi odgovorila lepotica na pitanje zašto je toliko lepa?
Glas vrha 3: Pa to može da ima veze i sa precima, odgojem, manirima, vrstom lepote...
Car: Da, mudrost nije nasledna a ni prelazna bolest, haha... dopada mi se. Slobodni ste i molim vas svratite mi što češće.

Glas vrha 2.i 3.se poklanjaju i odalaze.

Car: Mudrost, mmmmuuudddrost (krevelji se) Zašto bi neko bio mudar? Život prolazi, vreme ide i u neznanju. Možda i bolje, što manje znaš manje brineš. Čemu uopšte bilo kakva mudrost? Kada si mudar koju prednost imaš? Možda predvidiš opasnosti. Od čega? Pa od ljudi, stvari, pojava. Kada si budala samo te strefi i gotovo. Mudrac može da predvidi udarac, da se pripremi i izbegne ga. A udarci mogu biti strašniiii. Hiljade upalih očiju koje te gledaju, znaju da ne smeš... Kroz oči im se duša smeje... kukavica, kukavica... Vrište, pište im smrdljiva grotla... kukavica, ne sme. On nije rekao, mudrac car, nego samo mudrac. Ipak taj nije znao zašto je mudar pa nije hteo da poredi cara... sa nekim koji nešto ne zna. A ono nič... kao da se malo odmah opustio, koristi šalu koju koristi Car. Kao da smo drugari, intimnost, kao da se dugo znamo! Pa da njemu je dvojka ispričao sve... morao je, pošto će i ovaj sada da radi što i on. Odatle i dolazi ta prisnost. Zna svinja. Zna sve. Pih pogano, pogano leglo. Trebalo je da viknem straža (vikne).
Stražar: Zvali ste Vaše visočanstvo.
Car: Ma ne budalo, gubi se.

Stražar odlazi klanjajući se.

Car: Da naredim da mu obe noge slome. A kada pita, zašto vaša visosti? Ma to je nič, vaše svinjočanstvo. Sada možete da budete duhoviti i prisni sa vašim prijateljem dvojkom a ne sa mnom. Još ga zovem da mi pravi društvo... Uh, idem malo da vežbam skok. Moram da se smirim. Kako sam juče leteo i ništa, ništa mi nije bilo.
 

Druga scena


2. i 3. sede ispod skakaonice.

Glas vrha 2: Šta je po Vama dragi moj prijatelju najlepša osobina uma?
Glas vrha 3: Hm da vidimo, pronicljivost i analitika, verovatno. Kada kažeš um, pomisliš na to kako neko donosi zaključke na osnovu podataka koje ima. Što su zaključci sveobuhvatniji to je um bolje uradio posao.
Glas vrha 2: U funkcionalnom i pragmatičnom smislu svakako. Od dobrih sudova i procena zavisi život svakog čoveka. Umovanje je doduše teško razlučiti od osećanja i intuicije.
Glas vrha 3: Svakako, nagoni su impuls koji pokreće mašinu i puni je podacima. Strahovi, potreba duha za pobedom nad njima. To je stalni slom sile i rađanje nove sile.
Glas vrha 2: Lepo, to bismo mogli da nazovemo najkorisnijim osobinama uma ali da li su i najlepše?
Glas vrha 3: Pa od mnogobrojnih osobina koje um ljudski krase Vi ste se odlučili za neku?
Glas vrha 2: Šta kažete na "zaborav"? Šta mislite koliko bi mašina mogla da izdrži da nema te blagotvorne osobine uma da selektivno prepušta zaboravu sve što nije trenutno bitno. Šta mislite o intenzitetu strasti koju ste imali sa šesnaest da se sada pojavi u punom intenzitetu?
Glas vrha 3: Haha, ne bih silazio sa ove skakaonice.
Glas vrha 2: Ili recimo, svađa sa nekim koga niste videli godinama. Puna tenzija sada.
Glas vrha 3: Pukao bih. Moji krvni sudovi to ne bi izdrzali.
Glas vrha 2: A zamislite samo da se svi doživljeni osećaji bar na tren vrate u svojoj punoj snazi?
Glas vrha 3: Verovatno bi ostala samo košulja čoveka sa očima koje zure u prazno. Bila bi to implozija motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Glas vrha 2: Da, zato ja volim zaborav. On je čaroban jer donosi mir i praštanje...

Car skače i pada uz urlik na dušeke.

Car: Haaaaa...h. Neverovatno. Kakva hrabrost, lepota stil. Care naš voljeni hiljadu godina da živimo nešto tako odvažno sigurno ne bismo videli. Kada bi postojala veća titula od cara vi biste je ovim skokom zaslužili. Bravo, bravo i živ... (spazi dvojku i trojku koji sede i gledaju ga) Živeo narode moj... podanici... moji.
Glas vrha 2: Vaša visosti.
Glas vrha 3: Najdublji poklon.
Car: O, dobri moji saradnici pa kako ste mi danas? Da li ima možda nekih problema?
Glas vrha 2: Ne, Vaša visosti, stanje je toliko mirno da je prosto čudno. Nekako nisam siguran kada je ovako... kao da se nešto sprema.
Car: Pa šta bi moglo da se sprema, imate neke informacije?
Glas vrha 2: Ne, ništa.
Glas vrha 3: Vaša Visosti, možda je taj mir posledica jučerašnje oštre reakcije. Lično mislim da ko je god planirao da se popne ovde bez najave sada, će tri puta razmisliti pre nego pokuša.
Car: Vi znate da imate sva ovlašćenja da zaustavite rulju. Nemojte se ustručavati da ih koristite potpuno. Jasno!

Glas vrha 2 i 3: (uglas) Jasno, vaša Visosti.
Car: A, te Vaše slutnje molim Vas proverite. Ne volim iznenađenja, pogotovo ne neprijatna. Znate koliko se gnušam rulje, ne mogu, ne mogu da mislim, kočim se i parališem kada me okruže i onako me gledaju... to su milioni pokreta stotina ljudi koji svi od jednom idu ka meni i što brže hoću da pobegnem sve sam sporiji, teži. Reč mi umre i vazduh, vazduh nestane. Kao da je neki strašni gospodar stavio sve ovo u staklenu kuglu u kojoj svi lebdimo a on izvlači kiseonik ogromnom mašinom. Sve umire lebdeći... (klekne i plače)
Glas vrha 2: Nemojte visosti, nemojte se plašiti. Ja sam tu da zaštitim malog dečaka. Niko Vam nikada neće prići...
Glas vrha 3: I ja ću sprečiti... svakoga, zaista nemojte.
Car: O dobri moji, oprostite meni svom Caru (ustaje) ove nedostojne trenutke. (briše suze) Neke stvari su jače od ljudi pa i od careva. Nikada nisam mogao protiv tih strahova, nikada. Uvek će mi trebati neko. Jednom kada čovek pobegne od straha i ne suoči se sa njim, nikada više dušu ne može povratiti. Strah je đavo i gospodar a smrt je jedini lek... nažalost, na vratima smrti opet sedi đavo strah i ceri se. I u malom i u odlučnom on se pita.
Glas vrha 2: Besmrtni moj prijatelju. Ja ću uvek biti brana Vašem strahu. O smrti ne pomišljajte. Pa šta bismo mi onda? Gde bi naš smisao nestao?
Glas vrha 3: Tako je, na nas se možete osloniti. Svako ima neki strah. Ne mora beg od jednog biti beg od svih. Ljudi žive i kada izgube dostojanstvo... mislim pretrpljeni bol zbog poraza od straha kasnije ljude okuraži i da im snagu....
Car: Hvala Vam što se trudite. Znam da se može živeti i ovako. Stvarati slike, vizije nekoga i nečega drugog. Na kraju, svi nešto glume, pretvaraju se da su pametniji, požrtvovaniji, vredniji od drugih. Onda dođe sekund u kome život sina zavisi od hrabre reakcije oca protiv napasnika i... otac ne učini ništa. Uplaši se za svoj mali život. Sin je ubijen a otac je živ. Posle mnogo godina i nebrojenog vraćanja tog sekunda uvek se vraća pitanje: Da li bi otac ponovo postupio drugačije? Strah od smrti je posvećenost životu, i bolni životni trenuci su ipak život.
Glas vrha 2: Tako je. Sada više ne strahujem za Vaš život. Do sada nisam znao da Vi znate da je život najvredniji. Taj deo Vaše duše je za mene bio u mraku i plašio me.
Car: Prelomio sam. Predao sam se strahu. Potpuno ga priznao za gospodara. Ja sam najveća kukavica i zato i jesam car. Svi su skakali, skakali... slušao sam kako urliču od zadovoljstva. Ja nisam smeo. Sama pomisao na skok me izluđivala od želje da to učinim ali ne... Kada je piramida narasla do sadašnje veličine mislio sam da cela gomila odozdo hoće da me razapne jer kukavicama to i treba da urade, zar ne? Ali ne. O ljudska gluposti ti si ipak najčešća ljudska odlika. Oni su me proglasili za cara jer sam se ja jedini sačuvao od iskušenja! Ha, ha... Pa zašto da ih razuveravam? Dovoljno je da oponašaš soma da bi bio uspešan car. Ćutiš, mrko gledaš a oni... sve drugo naprave. Ja nisam samo car, ja sam CAR OD MORALA. O, draga iluzijo, ti vladaš svim svetovima.

Glas vrha 2 i 3 se klanjaju dok car odlazi.
 

Treća scena


Car skače sa skakaonice uz urlike zadovoljstva. Pada na dušeke a Glas vrha 2 i 3 ga dočekuju i pomažu mu da se ponovo popne za novi skok.

KRAJ

- 16 -