Početna Arhiva Kontakt
 
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Piše: Katarina Nikolić


Grčka mitologija
ili
I bogovi su nekada bili ljudi

(Komad za decu i odrasle)


Priča prva

Zevsov gnev

1.

NARATOR: Nekada davno, postojao je samo bog Kronos. Bog Kronos je imao tri sina: Zevsa, Posejdona i Hada. Zevs je postao bog zemlje, Posejdon bog mora, a Had bog podzemnog sveta. Međutim, gnev bogova je rastao. Svako je hteo ono što je tuđe.

Zevs zauzima svoje mesto na stolici. Hera ulazi.

HERA: Treba da te bude sramota, ajde što izbegavaš mene, nego ceo Olimp hoće sa tobom da razgovara. Pa ovo je strašna stvar Zevse!
ZEVS: Dosadna si Hero. Idi da hraniš ovce.
HERA: Samo ti nastavi tako sa mnom. Tvoj brat Posejdon će da poplavi celu Zemlju koliko je ljut.
ZEVS: Šta mu ja mogu kad je ljubomoran na mene.
HERA: Ha! Ljubomoran na tebe.
ZEVS: Šta se čudiš! Oduvek je želeo ono što je moje. Majka priroda je lepo podelila svakom po nešto vredno.
HERA: Ti misliš da si najvredniji od svih nas! E pa dosta mi je više!
ZEVS: Čuvaj se moga gneva, ženo!
HERA: Da, i sve dece koju si izrodio! Na svakom brdu po neka ljubavnica... Kad se otvori Pandorina kutija, ah bićemo svi sravljeni sa Olimpom! Mi, bogovi!
ZEVS: Ne kukaj tu. Idi i lati se posla. Dosadna si više!
HERA: A ono moje jadne troje dece, pate se silno, od kada si im zabranio da prisustvuju našoj gozbi.
ZEVS: Neće meni neko tek tako da pije nektar i jede ambroziju. Ne, ne...
HERA: Naravno, a zato će deca iz drugih brakova da kolo vode. Tvoje ćerke samo smišljaju pakosti.
ZEVS: Ljubomorna si na njih.
HERA: Ko ja? Ja da budem ljubomorna? Ni u snu! Atina, ide i smišlja kako da pomogne svima, brižnica nijedna, deli mudrosti za džabe.
ZEVS: Hero! Da si prestala odmah! Nema nektara za tebe ludo jedna! Proteraću te sa Olimpa i živećeš na Zemlji sa Amazonkama!
HERA: Šta? Sa tim ludačama?
ZEVS: Hero!!!!!!!!! (strašno se ljuti i besni)
Hera beži.


2.


AFRODITA: Slušaj Atino, kako stvari stoje najbolje je da se spakujemo i odemo.
ATINA: Gde?
AFRODITA: Kako gde? Sa Olimpa? U snu mi se javila jedna suđaja i rekla kako treba da odemo na zemlju i nađemo nekog princa.
ATINA: Oh, Afrodita sad kad te gledam, tako si lepa... što nisam bar upola tako lepa kao ti.
AFRODITA: Ti i ja smo kao jedno. Pamet i lepota moraju nekako da pronađu put i budu zajedno.
ATINA (smeje se): Baš si luckasta. Pred Olimpom jure Amazonke draga moja, Demetra dolazi sa svojim nimfama... Posejdon je gnevan... a otac, ah, otac... našao novu ljubavnicu.
AFRODITA: Ako je lepa, nije problem...
ATINA: Ti vidiš sve kroz lepotu Afrodita...
AFRODITA: Ti ne, sestro? Uostalom, Amazonke su tako srčane žene... prepune hrabrosti, mada previše ratoborne. A moj divan stric Posejdon me obožava. Pa Atina pobogu, ja sam se rodila iz vode...
ATINA: Budi oprezna sestro. Hera je zlobna, i zamrsiće konce.
AFRODITA: Ne brini se Atina. Idi mirno kod svojih ljudi, u svoj grad, čuvaj ga i štiti ga svojim vencem. Nerviraću Heru dokle god sam živa. Protiv svoje prirode se ne može. Primi ovaj poljubac draga...

Afrodita ljubi Atinu. Upada Artemida.

ARTEMIDA: Oh Atino, mudrosti sjajna, jedva sam uspela da pobegnem. Prvo sam krenula na njega polako, oprezno, luk i strela i bam bam... ali nikako da umre, neki jak bre... ja drugu stelu, pa petu, ništa... Mislila sam: gotovo sad ću da umrem... kad pukne grom... A on taman okreće glavu ka svetlosti, i ja bam bam... pravac u oko...
ATINA: De smiri se... Protiv koga si se borila danas?
ARTEMIDA: I ti pitaš svašta! Kiklopa, Atina. Kiklopa! Jedno oko! Ogroman je!
ATINA: Artemida draga...
ARTEMIDA: Taj grom, pa to je moj otac Zevs spasao mene! Došla sam da mu se zahvalim.
ATINA: Mislim da nije pametno da ideš njemu.
ARTEMIDA: Što? Šta je sad uradio?
ATINA: Baca sve sa planine, Hera ga nervira. Posejdon pravi probleme.
ARTEMIDA: Hahah... šta će da radi kad sazna da ga napolju čeka Amazonka sa svojim prijateljicama Amazonkicama... male Amazonke! Pa to je čudo! Stani, stani... To nije sve! Dolazi i Demetra sa svojim nimfama... Posejdonov gnev joj je uništio povrće i voće. Ljuta je ko ris! A ti znaš Demetru, ostaviće celu zemlju bez hrane, ako joj se ne ispune želje!
ATINA: A ja moram da idem... Afrodita kaže...
ARTEMIDA: Afroditu treba izlemati, ona ništa ne zna o životu.
ATINA: Moj grad je ostao bez zaštite. Nemaju ljudi šta da jedu. Zašto Zevs ne prihvati Posejdonove uslove?
ARTEMIDA: Šta? I da mu preda vlast! (smeje se)
ATINA: Ali...
ARTEMIDA: Svi ste vi mnogo naivni. Nema većeg boga od Zevsa!


3.


Hera seda. Ulazi Ares.

HERA: Oh sine, dobro da si došao! Ovde je prava ludnica. Zbog svađe tvoga oca i Posejdona, Olimp zamalo da se sruši!
ARES: Majko, slušaj me dobro. Ti znaš šta je pakao majko! Je l’ znaš?
HERA: Arese, pa šta ti je sine!
ARES: Celu zemlju ću da stavim na noge! Celu! Svima ću da dam koplja, i lukove i strele pa neka se kolju! Neka se kolju! Neka svuda bude krvi!
HERA: Ne budi na kraj srca sine! Zar si i ti protiv mene?
ARES: Nisam ja protiv tebe, već protiv Zevsa! Znaš šta je uradio! Znaš?
HERA: Sigurna sam da je nešto jako loše!
ARES: Naravno da je loše! Hoću odmah da me odvedeš njemu!
HERA: Sine, zabranio je da ga niko ne uznemirava! Artemida je upala unutra nepozvana... napolju je...
ARES: Majko da si me poslušala odmah!
HERA: Ali!
ARES: Odmah!
HERA: Bar mi reci u čemu je stvar! Šta ti je uradio!
ARES: Šta mi je uradio? Rođeni otac da me izda! Zar protiv boga rata?! Protiv Aresa?!
HERA: Reci više!
ARES: Poslao je grom i spasao Artemidu, i razljutio sve zveri kiklopske! Uništili su mi celu vojsku! Zar mene? Sina svoga da ne spase, a tu prevrtljivicu da ostavi u životu!
HERA: Ah, pa ti si se samo zbog toga naljutio?
ARES: Majko!
HERA: Idem, idem!


4.


ZEVS: Moja Afrodita... ona samo traga za ljubavlju. Ona je tako srećna...
ARTEMIDA: Da, da... znam...
ZEVS: Mogla bi i ti da se potrudiš da me ne nerviraš. Samo se boriš sa onim kiklopima, ko ih i napravi...
ARTEMIDA: Ali, oče!
ZEVS: Neću više da te spasavam! Više ne šaljem gromove da te spasu!
ARTEMIDA: Oče, ovo je bila posebna prilika... luk mi je polomljen...
ZEVS: Sećaš li se kada si bila mala i sedela mi u krilu.
ARTEMIDA: Da, pitali ste me koji dar želim, a ja sam rekla da hoću da budem kao Apolon, moj brat! Želim da budem lepa, ali da imam i luk i strelu.
ZEVS: I jesi dobila?
ARTEMIDA: Jesam.
ZEVS: I šta sam rekao?
ARTEMIDA: Da se čuvam!
ZEVS: Kakva je to buka?

Upada Demetra. Deca (male Demetre) galame i vrište. Postavlju se u krug i sedaju u turski sed, sa glavom zaklonjenom.

ZEVS: Demetra! Kakav je to upad! Vređaš najmoćnijeg boga!
DEMETRA: Ne presvetli oče! To gnev iz mene radi!
ZEVS: Gnevna si! Zašto?
DEMETRA: Tvoj brat, moj stric Posejdon, poslao je vodu na moje šume, moja brda...
ZEVS: Ti možeš da ga sprečiš boginjo!
DEMETRA: Ne mogu! I neću! Mene niko ne poštuje! Mene bogovi ogovaraju i prave mi zamke!
ZEVS: Pa ti onda zaigraj sa ljudima! (smeje se)
DEMETRA: Oče! Pazi se svojih reči!
ZEVS: Demetra, proteraću te!
DEMETRA: Oče to nije sve! Moćni Had mi je oteo Persefonu... moju ćerku! Moju milu ćerku! Demetra počinje da plače. Artemida joj prilazi...
ZEVS: Tako je moralo biti!
DEMETRA: Ali oče! Ti si rekao Hadu da je slobodno odvede! Dao si svoj pristanak! Kako si mogao to da mi učiniš!
ZEVS: Sumnjaš li u odluku najmoćnijeg boga?
DEMETRA: Bila sam uvek dobra prema tebi, davala sam sve što sam imala i bogovima i ljudima! I kako mi se vraća! Zlom!
ZEVS: Kažeš da je Zevs zao? Šta?
DEMETRA: Poštovala sam svoga oca i svaku njegovu odluku! Ali, moja mala Persefona, moja ćerka! Kako si mogao!
ZEVS: Zar hoćeš da se i Had naljuti na mene? Zar ne vidiš šta sve Posejdon radi! Boginjo, odstupi!
DEMETRA: E ako je tako onda ću učiniti i ja svoje. Moj gnev će biti još veći!

Deca ustaju.

DEMETRA: Sve biljke da prestanu da rastu!
DECA: Sve biljke da prestanu da rastu!
DEMETRA: Nema više plodova!
DECA: Nema više plodova!
DEMETRA: Samo glad!
DECA: Glad! Glad! Glad!!!!

Demetra brzo odlazi, za njom i deca.

ARTEMIDA: Zevse, pa ovo je tragedija!

Upada Amazonka sa svojim Amazonkicama. Hera za njima.

HERA: Šta radi ova ludača ovde? Vidi kakva joj je kosa!
AMAZONKA: Slušaj ti boginjo! Nemoj da i tebi napravim takvu frizuru!
HERA: Šta? Zar se tako priča sa božanstvom!
DECA: Mi smo ratnice! Ne može nam niko ništa! Jači smo od sudbine! Mogu samo da nas mrze, oni koji nas ne voleee.. (pevaju)
ZEVS: Šta hoćeš Amazonko!

Deca nastavljaju da pevaju. Zevs vikne.

ZEVS: Dosta!

Deca ućute.

AMAZONKA: Herakle umislio da je moćan pa krenuo na mene i moje ratnice! Ne može tako!
DECA: Ne može tako! Ne može tako!
AMAZONKA (prilazi Artemidi): Ko je ova?
ARTEMIDA: Boginja Artemida, i ja sam ratnica!
AMAZONKA: Ratnica kažeš?
ARTEMIDA: Ratnica!
AMAZONKA: Pomoći ćeš nam da se borimo protiv Herakla!
ARTEMIDA: Oče!
ZEVS (maše svojim skiptarom): Marš napolje svi! Marš napolje! Ili ću da na sve vas bacim munje! Neka vas udare gromovi probisveti jedni!

Svi beže! Zevs ih juri da ih probode! Deca vrište!


5.


AFRODITA: Dobro je da si došla Atina! Desilo se nešto strašno! Otac je proterao Demetru, Aresa, Artemidu, Heru, oterao Amazonke, a izgleda da će i nas...
ATINA: Nas? Ali mi nismo ništa loše uradili!
AFRODITA: Pa u tome je stvar! Svi nešto traže! A mi se držimo sa strane.
ATINA: Ali ti si rekla da odemo na neko vreme!
AFRODITA: Da, dok se strasti ne stišaju. Ali, verovala ti ili ne... napravila sam plan sa Herom.
ATINA: Sa Herom!

Ulazi Posejdon. Boginje mu se klanjaju.

ATINA i AFRODITA: Striče. Plemeniti Posejdone!
POSEJDON: Ne stajte mi na žuljeve boginje!
ATINA: Posejdone, zašto ne prestaneš da šalješ talase na ljude!
POSEJDON: Vaš otac! I Vaše sestre i braća! A ima ih, na vašu sreću preko stotine! Hahaha... Zevs pa ljubavnik! Koji crni ljubavnik!
ATINA: Pa šta hoćete više?
POSEJDON: Artemida, Demetra, Ares... pa to je ista sorta. Svi bi da ratuju i ubijaju moje kiklope! Hoću nazad svoje kiklope! Prevarila ih je bezobraznica jedna! Uzela mi je radnu snagu!

Afrodita i Atina se kikoću.

POSEJDON: Smejete se znači?
AFRODITA: Sačekajte striče. Imamo plan. Svako će dobiti ono što hoće!

U krugu su i nešto šapuću.


6.


Zevs leži na sceni i spava. Užasno glasno hrče, u rukama snažno drži skiptar. Afrodita ulazi na prstima polako, za njom Atina i Hera. Atina poslednja kao da se nećka.

ATINA (šapuće): Afrodita, da li je ovo pametno?
HERA: šššš!

Afrodita prilazi Zevsu.

AFRODITA: I šta sad?
HERA: Uzmi mu skiptar. Bez njega nam ne može ništa!
ATINA: Svi ćemo stradati... Uh...
AFRODITA: Vezaću ga! Atina, pomozi mi...
ATINA: Ja? Ali?
HERA: Ja ću.

Afrodita vezuje Zevsu ruke, a Hera noge. Zevs se za trenutak okrene, a one preplašene odskoče, ali se brzo vrate da ga vezuju. Zevs je vezan. Ulaze Demetra sa decom sa jedne strane stoje, a sa druge Amazonke. Potom, Artemida, Ares. Zevs se budi. Počinje da besni.

ZEVS: Štaaaa? Šta je ovo? Šta ste uradili svemogućem bogu!

Tišina.

ZEVS: Znao sam da ćeš me izdati Hero! Vrati mi moj skiptar.
AFRODITA: Plemeniti oče i slavni bože Zevse, dozvoli da ti tvoja ćerka kaže nešto.
ZEVS: Neću ništa da slušam!
AFRODITA: Ovo je bio jedini način da nas saslušaš! Moraš nekada i nas da poštuješ, a ne samo sebe.
ZEVS: Odvežite me! Vratite mi skiptar! Izdajnici! Svi ćete biti proterani!
DEMETRA: Hoću svoju ćerku! Hoću svoju Persefonu nazad!
DECA: Hoćemo Persefonu natrag!
ZEVS (predomišlja se): Biće tvoja pola godine!

Posejdon ulazi.

ZEVS: Brate?
POSEJDON: Hoću svoje kiklope! Tvoja deca me nerviraju! Kreteni jedni!
ARTEMIDA: Ma kome ti bre to?

Ares joj stavlja ruku preko usta da ćuti.

ZEVS: Znači ne želiš samo zemlju kojom vladam?
POSEJDON: Kad tad će biti moja!

Posejdon krene da ode, ali...

ZEVS: Amazonke? Želite da vas Herakle ostavi na miru?
AMAZONKE: Daaaa!
ZEVS: Onda, na Posejdona!

Amazonke krenu na Posejdona urličući, Posejdon beži.
Ares i Aremida počinju da se svađaju, Hera i Afrodita, Zevs pokušava da se oslobodi! Svi se svađaju.

ZEVS: Heroooooooooooooooooooo! (nastavlja da odzvanja)
NARATOR: I bogovi su nekada bili ljudi! Ili možda ludi!


Priča druga

Jabuka razdora

1.


Paris sedi spokojno, ulaze Atina, Hera, Afrodita sa jabukom u ruci. Stavljaju jabuku ispred Parisa.

HERA: Parise pošto si tako lep i pametan, Zevs naređuje da presudiš koja je najlepša od nas tri.
PARIS (uzima jabuku): Kako jedan prost kravar kao što sam ja može da bude sudija božanskoj lepoti? Podeliću jabuku na tri dela.
AFRODITA: Nipošto dragi moj, moraš da je daš samo onoj koja je najlepša.
ATINA: Ne smeš da ne poslušaš svemoćnog Zevsa!
PARIS: Dobro, neka bude.
HERA (istupi): Osmotri me dobro i zapamti da ću te, ako kažeš da sam najlepša, učiniti gospodarem Azije i najbogatijim čovekom na svetu.
ATINA: Slušaj Parise, ako imaš dovoljno zdravog razuma i presudiš u moju korist, učiniću te pobednikom u svim bitkama, bićeš najlepši i najpametniji čovek na svetu!
AFRODITA (prilazi Parizu zavodeći ga. Paris se okreće za njom): Pogledaj me pažljivo, molim te, nemoj ništa da propustiš... Zašto se ne oženiš nekom ženom kao što je Jelena Trojanska. Ona je prelepa, žena Spartanskog kralja Menelaja...
PARIS: Ali, kako, kad je udata!
AFRODITA: Ala si naivan! Ja upravljam takvim stvarima! Ja upravljam ljubavlju! Ja ću učiniti da se ludo zaljubi u tebe, Parise!
PARIS: Hoćeš li se zakleti u to?
AFRODITA: Časna reč!
PARIS: Onda tebi dajem jabuku prelepa boginjo Afrodito!
ATINA: Šta učini Afrodito?!
HERA: Objavljuješ rat ne samo ljudima nego i bogovima Afrodita!

Atina i Hera besno odlaze. U tom ulazi Lepa Jelena. Afrodita odlazi smejući se glasno za njima.


2.


NARATOR: Nekada davno u grčkom gradu Sparti, živeo je kralj Menelaj sa svojom prelepom ženom Helenom. Jednog dana, Lepa Jelena je srela Parisa, Trojanskog princa, i ludo se zaljubila u njega. Boginje su vodile nove bitke.

PARIS: Oh Jelena, prelepa si. Afrodita nije slagala.
JELENA: Vi ste?
PARIS: Ja sam Paris, princ od Troje.
JELENA: Kojim poslom dolazite?
PARIS: Kad biste samo znali!
JELENA: Šta?
PARIS: Koliko Vas volim!

Jelena se okreće od njega, on joj prilazi i stvalja ruku na rame.

PARIS: Tako su bogovi naredili.
JELENA: Ne znam zašto, ali imam osećaj kao da smo se već negde nekada sreli.
PARIS: Jesmo, sreli smo se! U snovima! Jelena! Da li hoćete da pobegnete za mene? U Troju?
JELENA: Prinče? Ja sam udata za kralja Sparte!
PARIS: Ako me volite učinićete to!

Paris daje Jeleni ruku i oni otrče.


3.


Izlaze boginje.

ATINA: Kako si mogla to da učiniš Afrodita! Zar ne shvataš šta si uradila?
AFRODITA: Samo ste ljubomorne!
HERA: Zevs je gnevan i ispaljuje gromove na mene! Ja neću da snosim posledice ovoga rata!
ATINA: Otac je gnevan na sve nas!
HERA: To je bila njegova želja. Uostalom, rekao je da neće nikome da pomaže u ratu. Ni jednoj ni drugoj strani.
AFRODITA: Šta?
ATINA: U pravu je Afrodita, i ja sam ga čula.
HERA: Takođe, zabranio je i svima bogovima da se mešaju u rat!
AFRODITA: Ali...
ATINA: O Afrodita, sestro mila, pa zar ne možeš bar jednom da shvatiš ozbiljnost situacije?
AFRODITA: Ja sam ovo zakuvala, i ne mogu da ostavim svog junaka bez zaštite! Paris će biti zaštićen mojom strelom.
HERA: Neka bude!
ATINA: Ne Afrodita...
AFRODITA: Moj brat Apolon i tvoj sin Ares Hero! Pridružiće mi se!
HERA: Izgubićeš!


4.


AGAMEMNON: Proročanstvo kaže da mora da se podnese žrtva! Kad bogovi budu zadovoljni, Sparta će pobediti u ratu.
KLITEMNESTRA: Kako je Menelaju?
AGAMEMNON: Kako da bude čoveku kome je oteta žena! Lepa Jelena je oteta.
KLITEMNESTRA: Da li si siguran da je ona oteta? Da nije sama otišla!
AGAMEMNON: Šta pričaš ženo!
KLITEMNESTRA: Samo mislim da nije oteta. Paris je mnogo lep.
AGAMEMNON: Ti uvek nešto misliš! Prekini da misliš!
KLITEMNESTRA: Još da prekinem da mislim! Nije ti dovoljno sve što si mi u životu uradio!
AGAMEMNON: Zar ćeš opet da izigravaš neku paćenicu!
KLITEMNESTRA: U pravu si, ja sam jedna velika paćenica! Ali ti si ubica!
AGAMEMNON: Ja sam ubica? Šta kažeš?
KLITEMNESTRA: I nasilnik!
AGAMEMNON: Nasilnik!?
KLITEMNESTRA: Zar ćeš poreći da si me naterao da se udam za tebe. Odvratni čoveče!
AGAMEMNON: Ideš mi na nerve!

Ulazi Ifigenija.

IFIGENIJA: Čula sam da pričaš o prinošenju žrtvi!
KLITEMNESTRA: Apolonu i Zevsu!
IFIGENIJA: Ali, oče? Veštice kažu da Zevs ne želi da se meša, a Apolon, on je na strani Trojanaca.
KLITEMNESTRA: Gluposti!
IFIGENIJA: Koliko volova će biti žrtvovano!
AGAMEMNON: Moj brat je sve ovo doživeo kao ličnu uvredu. On hoće da se žrtvuje žena!
IFIGENIJA: Oče!
AGAMEMNON: Neko iz kraljevske porodice!
IFIGENIJA: Ja ću oče! Ja ću! Ja ću učiniti nešto tako veliko i obezbediti vam pobedu! Oče!

Klitemnestra počinje da plače.

IFIGENIJA: Ja ću biti žrtva! Ja! (klekne ispred oca, ljubi mi ruke)
AGAMEMNON: Kćeri!
IFIGENIJA: Oče! Moram! Oče, to mi je dužnost!
AGAMEMNON: Ne... šta će narod reći!
KLITEMNESTRA: Šta će narod reći?
IFIGENIJA: Čitav život sam sanjala da uradim nešto veliko za svoj narod! Znaš, kad si rođen kao žena, nemaš mnogo mogućnosti da učiniš nešto svome narodu, osim da rađaš mušku decu. A ja se oče nikada neću udati!
KLITEMNESTRA: Ifigenija odmah da si prestala sa tim.
AGAMEMNON: Ali Ifigenija...
IFIGENIJA: Slušaj me oče. Slušaj dalje. Naša boginja rata, Artemida će me uzeti pod svoje. Suđaje su rekle svoje. Javile su mi se u snu. Rekle su: "Kćeri slavnog kralja žrtvuj se boginji rata i vetrovi će stati. Grčka flota će ispoloviti, Lepa Jelena će biti vraćena, a Paris ubijen..." Oče!
AGAMEMNON! U redu kćeri. Neka bude volja tvoja.

Ifigenija ljubi očevu ruku.

KLITEMNESTRA: Kćeri moja!

Klitemnestra prilazi da je zagrli.

IFIGENIJA: To je moja dužnost majko!
KLITEMNESTRA: Ah, Ifigenija dušo, zašto moraš da budeš tako hrabra.

Ifigenija istrči.

KLITEMNESTRA: Misliš da te bogovi neće kazniti? Osetićeš njihovu osvetu proklet da si!
AGAMEMNON: Ispred mene je stala vojska govoreći da mi je ćerka veštica.
KLITEMNESTRA: Artemida neće biti srećna, osveta će biti gorka.
AGAMEMNON: Artemida traži žrtvu! Šta ti znaš!
KLITEMNESTRA: Kako si mogao? Zar rođenu ćerku!
AGAMEMNON: Rođenu ćerku, za rođeni narod!
KLITEMNESTRA: Ubiću te.

Klitemnestra krene na njega, ali on je sruši na zemlju i ode. Klitemnestra ostaje da plače.


5.


NARATOR: Grci su bili ljuti. Trojanci su bili ljuti. Slavni junak Ahil, nepobedivi i najjači, pridružio se ratu i rešio da ubije Parisa!

Tri boginje stoje sa strane. Ifigenija na litici, nedaleko od nje Ahil.

AHIL: Šta radiš to?
IFIGENIJA: Pašću u ponor i oslobidiću svoj narod!
AHIL: Ti si obična ludača!
IFIGENIJA: Zar ćeš se suprotstaviti proročanstvu? Bogovima?
AHIL: Suprotstaviću se svima!
IFIGENIJA: Mislila sam da si pametan Ahile!
AHIL: I ja sam mislio da si ti hrabrija! Tvoj otac će te spasiti!
IFIGENIJA: Moj otac je divan kralj, ali nije bog!
AHIL: Ludačo jedna, daj mi ruku!

Ifigenija je na litici, zamalo da padne. Ahil je hvata za ruku.

IFIGENIJA: Moja majka je plakala, otac nije. Otac je bio srećan.
AHIL: Tvoj otac je idiot a majka ti je slinavica.
IFIGENIJA: Nemoj tako!
AHIL: Pustio bih te da padneš, ali bogovi će se okomiti na mene. Neću dozvoliti da me Atina, Hera i Afrodita nasamare kao Parisa. Videće svi oni ko je Ahil.
IFIGENIJA: Ti si znači nepobedivi junak Ahil?
AHIL: Ja sam glavom i bradom!

Ifigenija počne da se smeje ludački i skače. Ahil počinje da se viče i brzo ode. Dolaze Hera, Atina i Afrodita.


6.


ATINA: Zvala sam te draga Afrodita, u ime ljubavi i lepote...
HERA: Ja sam oduvek govorila da je Afrodita nepromišljena i bezobrazna kad zagusti.
AFRODITA: Šta ste se okomile na mene? Da čujem šta je bilo.
ATINA: Hero, Zevs je ljut... već osećam da ćemo biti sve tri kažnjene.
AFRODITA: Nema razloga... ako se ne sećate ovo je on odobrio. U stvari, ti si Hero sve počela...
HERA: Ne znam o čemu govoriš!
AFRODITA: Da nisi bila toliko ljubomorna, ne bismo se susrele sa Parisom, ne bismo ga pitali da odabere najlepšu...
HERA: Da, ali ti si varala!
AFRODITA: Nisam!
ATINA: Ništa sada ne vredi svađa... Ovo je sve komplikovanije i komplikovanije...
AFRODITA: Ja ne mogu da se odreknem Parisa... Pa, ja sam mu obećala Jelenu, a sada će da strada zbog toga...
HERA: Zevs se više brine za Ahila, nego za tog neposobnog kraljevića...
ATINA: Ahilov gnev je veći od boga, snaga mu je neizmerna...
AFRODITA: Ja moram da ostanem pri svome. Inače bih i samo bila lažljivica.
HERA: Neka, bude... rat se bliži kraju...
ATINA: Čujete? Čujete li ga? Ahilov bes juri kilometrima!

Boginje se pomeraju sa strane.


7.


Upada Ahil. Izlazi Paris.

AHIL: Upropastio si mnoge sudbine, i Grčke i Trojanske! Zaslužuješ da umreš!
PARIS: Zar sam ja kriv što se jedna žena zaljubila u mene!

Ahil juri na Parisa, mačuju se. Hera i Atina likuju, Afrodita prilazi i viče.

AFRODITA: Parise, Parise, budi junak, a ne kukavica!

Ahil je jači od Parisa.

AFRODITA: Parise, Parise, budi junak, a ne kukavica!

Atina i Hera se smeju jako glasno. Paris odjednom uzima luk i srelu i puca u Ahilovu nogu. Ahil pada!

AFRODITA: Junače!

Hera i Atina prilaze Ahilu i tužno ga maze po glavi. Jelana prilazi Parisu.

NARATOR: Slavnog Ahila pogodila je Parisova strela u petu, njegovo jedino ranjivo mesto. Nepobedivi Ahil otišao je kod bogova! Lepa Jelana i Paris uspeli su da prežive nastrašniji napad!

AFRODITA, ATINA I HERA: Zbog ljubavi! Zbog ljubavi! Zbog ljubavi!


Priča treća

Podezemni svet ili Dobrodošli u pakao


Euridika leži. Polako se budi, pored nje Persefona je neguje.

EURIDIKA: Kakva je to muzika? Je l to moj Orfej svira? Je l to moja ljubav? Moja jedina nada?
PERSEFONA: Euridika draga, tvoj Orfej je gore, na zemlji.
EURIDIKA: Šta? Ko si ti? Šta hoćeš od mene? Ne prilazi mi!
PERSEFONA: Oh Euridika, oh. (seda i počinje da plače)
EURIDIKA (prilazi joj i viče): Gde sam ja? Gde sam ja?
PERSEFONA: Euridika, tvoja sudbina je tako tužna... Ja te razumem. Ja verujem kao i ti u ponovno rođenje! Ja nisam kao Had. Ja ne verujem samo u smrt. U groznu smrt!
EURIDIKA: Ako je ovo podzemni svet... onda.... onda... (počinje da plače) Orfeju! Orfeju! Gde si! Vrati se! Vrati se!
PERSEFONA: Euridika draga, moraš biti mirna. Moraš da razumeš...
EURIDIKA: Orfef je bio najveći pevač na svetu.
PERSEFONA: Znam, muziku je nasledio od majke.
EURIDIKA: Svi su ga obožavali...
PERSEFONA: Da, svi ga obožavaju. On je živ Euridika.
EURIDIKA: On je živ, a ja sam mrtva!
PERSEFONA: Nisi mrtva! Ne! Ne govori tako! Ti sada živiš drugačijim životom.
EURIDIKA: Šta će mi ovakav život bez Orfeja! Oh, Orfeju dragi! Oh!

Pojavljuje se Ehidna, pola lepa žena, pola pegava zmija.

EHIDNA: Kakva je ovo zemlja! Ovo je sramota! Ovo je jad i beda.
PERSEFONA: Ko ste vi? I šta tražite ovde?
EHIDNA: Ja sam Ehidna, boginja mora!
PERSEFONA: Kako ste dospeli ovde?
EHIDNA: Kako sam dospela ovde? Kako sam dospela ovde? Šta? To me pitate? Persefona, ćerko Demetrina, užasna sudbino, da li si to ti?
PERSEFONA: Ja sam, Ehidna. Ja sam.
EHIDNA: Sedela sam u svojoj pećini, i mazila svoje zmije! Čekala sam pravo vreme za obrok. Mmm. Već sam ogladnela.
PERSEFONA: Tiše Ehidna, tiše. Ako čuje Had, neće imati milosti.
EHIDNA: A onda sam čula neku buku. Znala sam da je Zevs kriv. Zatvorio je svoju braću, i džinovi su se pobunili. Uzeli su kamenje... urlikali, trčali ko omamljeni, i u jednom zamahu bacali kamenice na Olimp, gađali nebo... i crna kiša je počela da pada. Sve se okrenulo tumbe. Ja... ja sam dospela ovde...
PERSEFONA: To je znači bio potres.
EHIDNA: Da. Da nije moga sina Kerbera, mamin sin lepi...

Euridika skoči.

EURIDIKA: Šta? Vaš sin je taj odvratna životinja koja me je sprovela ovde, ovde bez Orfeja.
EHIDNA: Šta kaže ova?
EURIDIKA: Znači, volite zmije? Jer ste i sami zmija! Ah... da nije bilo vaših zmija...

Euridika krene na Ehidnu. Persefona ih razdvaja.

PERSEFONA: Ne, ne... smirite se.
EHIDNA: Još miriše na krv. Ovde je tek stigla?
PERSEFONA: Razumi je draga Ehidna, ona je izgubila život. Tamo gore. Ujela je zmija.
EURIDIKA: Zmija me je ujela... za to si ti kriva.
EHIDNA: Preko Stiga treba da je pošalješ, da se utopi nesrećnica.
PERSEFONA: Ne, ne, draga Ehidna, ne govori takve grozote.
EURIDIKA: Šta je rekla? Gde treba da idem?
PERSEFONA: Ništa Euridika, smiri se. Ispričaj mi svoju priču do kraja.

Euridika se smiruje.

EHIDNA: To je smrtonosni otrov, ti ženo. Reka Stig.
PERSEFONA: Dosta. Moja pelemenitost ima granica. Volim da se družim sa svakojakim, moja najbolja drugarica je veštica Hekata, ali sve ima svoje granice. Ispričajte priču, ako Had upadne, raskomadaće te Ehidna.
EHIDNA: Ma da vidim! Nisam ja kriva što sam takva... Umesto da šalje ljude da ginu, može slobodno da ih pošalje meni za obrok. Da se ne mučim. U moju pećinu slabo ljudi zalaze. Mmm, ljudsko meso...
EURIDIKA: Kako odvratno. Fuj... Ona jede ljude. Ona je monstrum.
EHIDNA: Svako je monstrum na svoj način, draga.
EURIDIKA: A njen sin je troglavi pas iz Pakla. Kerber? Ah, onesvestiću se.

Eurudika pada u nesvest.

PERSEFONA: Ehidna! Prestani!
EHIDNA: Tvoja majka Demetra se svađa sa Zevsom. Možda će uspeti da ga natera da te Had pusti.
PERSEFONA: Zevs je naredio pola godine sa majkom, pola godine sa mužem, sa Hadom.
EHIDNA: I nemate dece?
PERSEFONA: Nemamo.
EHIDNA: Šteta.
PERSEFONA: Ah, kamo sreće da me je oteo Kron i odveo na Jelisejska polja. Tamo je uvek sve lepo, tamo je uvek sreća.
EHIDNA: Pa, to je odmah tu. Odmah do podzemnog sveta. Možeš da odeš.
PERSEFONA: Niko nikada ne sme da ode. Sudbina je tako htela. Suđaje su tako htele.
EHIDNA: A ne bogovi?

Ehidna se smeje. Euridika se polako budi.

EURIDIKA: Orfeje, Orfeje, jesi li to ti?
EHIDNA: Ne, ovde Ehidna! Pola žena, pola zmija.
EURIDIKA: Iš od mene. Iš!
EHIDNA: Mnogo je uobražena. Šta joj se desilo?
PERSEFONA: Ujela ju je zmija. I umrla je.
EHIDNA: I zbog toga pravi ovoliku galamu? Svakom šta zalužuje.
PERSEFONA: Ehidna, budi malo blaga.
EHIDNA: Ne mogu, nije mi u prirodi.

Ehidna seda sa strane.
Persefona stoji do Euridike i blago je miluje po glavi.


PERSEFONA: De, de... samo se opusti. Navići ćeš se. Kada je mene Had oteo, plakala sam... želela sam da budem sa svojom majkom. Moja majka je tako divna.
EHIDNA: Neka kaže već jednom šta joj se desilo. Zaspaću ovde.
EURIDIKA: Kada sam dospela ovde, Orfej je tugovao. Svirao je tako lepo, i patio. Priroda se stopila sa njim. Žalila ga je. Sve je počelo da vene. Pevao je o meni. O mojoj ljubavi.
EHIDNA: Pa znao je čovek šta je dobro. Dobar ste plen.
PERSEFONA: Ehidna!
EURIDIKA: Čak je i Sizif ostavio svoj mukotrpni posao, da bi čuo deo te prelepe melodije. O ljubavi.
EHIDNA: Nisam ni sumnjala da nije stao. Taj Sizif, prokletnik jedan!
EURIDIKA: A onda...

Euridika naglo ustane i kreće se po pozornici kao da se seća nečeg. Ehidna i Persefona je gledaju.

EHIDNA: Poludela je načisto.
PERSEFONA (prilazi Euridiki): Oh, Euridika draga...
EURIDIKA: Ne, ne! Ti si znala! Ti si znala! Ne!

Euridika je gura od sebe.

PERSEFONA: Euridika draga...
EHIDNA: Šta se ovde dešava? Ha? Odgovarajte.
PERSEFONA: Ja sam se sažalila na svirača Orfeja.
EHIDNA: Hvala bogu. Znači ova paćenica ide kući? Biće živa? Koliko ima sati? Zar ne treba da Kerber dođe po mene i pokaže mi put nazad? Kerbere! Kerbere! (Ehidna ide po pozornici i viče)
EURIDIKA: I šta se desilo? Pokušavam da se prisetim. Ali...
PERSEFONA: Sažalila sam se draga Euridika, Hadu sam sve ispričala i on je pristao na sve što sam htela... Rekla sam Orfeju da te vrati...
EURIDIKA: Znači, živa sam! Živa sam...
EHIDNA: Ala je glasna. Probušićeš mi bubne opne ženo. Kerbere! Kerbere!
EURIDIKA: Jesam živa ili sam i dalje samo sen?
PERSEFONA: Oh draga Euridika, samo sen... samo sen... tvoja sudbina je tako tužna.
EHIDNA: Nije je spasio? Znači, lažov neki?
PERSEFONA: Pozvala sam ga i rekla mu "Uspećeš da odvedeš Euridiku u gornji svet, ako se nijedanput ne okreneš dok je budeš vodio. Ti ćeš ići ispred nje i ako se jednom osvrneš da je pogledaš pre nego što prođeš vrata podzemnog sveta – Euridika će zauvek ostati ovde."

Ehidna se smeje pakosno.

EURIDIKA: Nije uspeo. Pogledao me je?
PERSEFONA: Užasno mu je bilo da korača u tami. On je samo čovek. U početku si sve vreme bila za njim, ali... nije mogao da izdrži... i video tebe... kako padaš nazad u beskrajnu tamu...

Euridika plače.

PERSEFONA: Mila moja Euridiko...
EURIDIKA: Sad se sećam... sad mi je sve jasno... Zato sam ležala i svuda osluškivala njegovu muziku. Oh... Orfeju...
PERSEFONA: Ne tuguj draga...
EHIDNA: Kerbere! Kerbere!
PERSEFONA (ljutito prilazi Ehidni i hvata je za ruke): Ti berozbraznice jedna! Misliš da će ti Kerber pomoći! Ne! Nikada!
EHIDNA: Šta pričaš to! On je moj sin!
PERSEFONA: On je tvoj sin, ali neće nikada sebi dozvoliti da se suprdostavi Hadu.
EHIDNA: Ali, Had će razumeti... Ja sam ovde došla slučajno. Ovde nije moje mesto.
PERSEFONA: Zaboravila si koliko je Had opak.
EHIDNA: Pa šta!
PERSEFONA: Zaboravila si koliko ga ostali bogovi mrze... koliko mu se sklanjaju sa puta?
EHIDNA: Jaka stvar.
PERSEFONA: Zaboravila si da Had nikome ne dozvoljava da napusti zemlju Podzemlja?

Ehidna ćuti. Persefona se odmiče od nje.

PERSEFONA: Zaboravila si da Had ne dozvoljava nikome od svojih podanika da pobegne? Zar misliš da niko od nas nije pokušao!!!!! Ah...
EHIDNA: Persefona, pomozi. (pada na kolena) Molim te, pomozi!
PERSEFONA (klekne): Niko ne sme da napusti ovo grozno mesto da ne bi mogao da opiše toliku strahotu!

Persefona počinje da plače, zagrli je Euridika.

EHIDNA: Kerbeere!

KRAJ

- 16 -