Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Nove knjige ­

Gola istina

Isterivanje gole istine
Neško M. Ilić
Udruženje pisaca Srbije, Beograd, 2011.

Neško M. Ilić  - Isterivanje gole istine

Nekoliko godina posle tragično prekinutog stvaralačkog i ži­votnog puta renomirane trojke užičkih satiričara Nikitovića, Sokića i Tucovica, sa zadovoljstvom možemo javiti pokloni­cima ETNE da je u erskom kraju zabeležena obećavajuća renesansa ovog, nekada, respektivnog aforističarskog ra­sadnika, koja daje nadu preostalim članovima čuvenog užičkog PAUKA (Simiću i Jovanoviću) da će legendarni Božji dar er­skog kraja – duhovitost i domišljatost uspeti da zadrži pres­tižno mesto u vrhu srpske satire. Ovu nadu uveliko bude dve kvalitetne knjige: "Sačekuše" doktora Milorada M. Mirkovića iz Užica i "Isterivanje gole istine" Neška M. Ilića iz Požege. Za početak, pokušaćemo da vam predstavimo lik i delo Neš­ka M. Ilića, koji ovim prilogom doživljava prvu pravu promo­ciju među renomiranim kolegama saradnicima Etne, a čije "Is­terivanje gole istine" predstavlja relevantnu pojavu, ne samo među autorima prve knjige, već garantuje zapaženo mesto i među brojnim renomiranim aforističarima naše zemlje.

Ova knjiga u izdanju Udruženja pisaca Srbije, pored mišljenja troje recenzenata (Jasmine Bukve, Zorana Nikolića Zozona i Dragana Danilova Jovanovića), svoj kvalitet duguje i nesebičnoj pomoći Aleksandra Baljka, koji je u početnoj fazi rada na knjizi autoru nemerljivo pomogao svojim izuzetnim uredničkim i autorskim iskustvom koje je uveliko pomoglo Ilicu da napravi knjigu ujednacenog kvaliteta sa strogim izborom ponuđenih aforizama kao i njihovom literarnom i sadržajnom nivou, zavidnom za početnika.

Od prvog do poslednjeg aforizma Ilićeva knjiga je jedan iskreni apel čitaocima da se, u minut do dvanaest, probude pre nego što sasvim ostanu bez snova, protrljaju oči, i razmisle o Njegoševoj poruci "Što je čovjek, a mora bit’ čovjek!" Ilićeva knjiga je velika zbirka recepata za preživljavanje u državi koja nema dovoljno lekova, ali ima previše ljudi sa imunitetom. Naravno, sve vreme "vrišti" upozorenjem da je naša tragedija što nemamo leka za glupost, a još je veća što za to imamo recept, ili, kako to autor aforizmom dijagnostikuje: KOD NAS JE NESTAŠICA HRANE VEŠTAČKA, A NESTAŠICA PAMETI PRIRODNA POJAVA!

Mnogi aforizam Neška M. Ilića potvrđuje tragičnu istinu da je trenutno srpski narod u ratu sam sa sobom, jer nikako ne uspeva da potroši istoriju po kojoj je Srbija tamo gde su srpski grobovi, što podrazumeva nesposobnost da shvati da je Evropa tamo gde je život. I stoga nije nikakva senzacija što u ovoj knjizi dominiraju reči lopov, krađa, lukavstvo… To je samo posledica toga što u čuvenoj Balkanskoj krčmi, koju smo napravili od Srbije, oni koji kradu, korumpiraju, otimaju imaju sve osim imena i prezimena. Naravno, Ilćevo objašnjenje za sve to je jednostavno: SITNI LOPOVI TRAŽE RUPU U ZATVORU, KRUPNI U ZAKONU!

Naravno, tu je i neizbežni Ali Baba sa dvadesetak lopova koji su vrh države u kojoj radnici kradu Bogu dane, političari kradu izbore, birokrate kradu firme. U njoj đavo može doći samo po svoje, jer su tajkuni već izneli sve ostalo. Nema potrebe da posebno ističemo da se sve odvija po zakonu u prisustvu brojne policije koja umnogome doprinosi mišljenju mnogih građana da Srbija nije policijska već lopovska država. Dodamo li lepo oslikanu pojavu profesionalnih poltrona koji su pravi majstori svog multistranačkog sluganstva i ponašanja vezanog za rajinsku prošlost našeg čoveka, više nego tragikomična je slika političkog trona od koga slabijima nema spasa u ovoj vladavini haosa i nasilja. To Ilić poentira kratkim dijagnosticiranjem: KO OVDE NE POLUDI, NIJE SAM!

Budite ubeđeni da autora, mnogo više od lične povređenosti i beznađa, boli kolektivna pojava odsustva elementarnog prava na spoznaju istine i dijagnosticiranje naše trenutne bolesti, od koje ostaju neizlečive rane nastale redukcijom sredstava informisanja, koju nije bilo teško promovisati u zemlji u kojoj je doskora bila prava retkost da se među poštenim novinarima nađe pokoji živ. Takva pospana atmosfera sa demfovanjem i spinovanjem relevantnih, po državu i građane, zbivanja dovela je istovremeno do izuzetno popularnog hiperbolisanja zasluga i postignuća aktuelne vlasti koja je, nažalost, izložena kritici jedino u srpskoj aforistici, na sramotu svih ostalih književnih formi. Ilić to, naravno, obilno koristi da bi na jednom mestu ustvrdio: TEŠKO JE NARODU UGODITI, JER JE SUVIŠE NIČEGA POČELO DA MU ŠKODI.

Izlišno je govoriti da je "Isterivanje gole istine" prilično opširan priručnik za suočavanje sa konfuznom stvarnošću. U eri naučnog i tehničkog progresa naša maštanja i planovi se svode na ambicije kako da ostvarimo uslove života koje su realizovale ostale države u dvadestom veku. Naravno, brojne organizacije respektabilnog kadrovskog potencijala maštaju o još svetlijoj budućnosti vezanoj za dostignuća iz perioda 1389. godine, sve sanjajući zlatne kašike i istoriju koja se ponavlja. Takva atmosfera pogoduje autoru da se nonšalantno posluži značajnim brojem duhovitih nagoveštaja na sve naše zablude i lutanja vezana za popularne teme: slavoljublje i vlastoljublje, koje je iskazao kroz otvoreno nemirenje i nepristajanje na tu vrstu zabluda pa i kritički otpor. To se eksponira u aforizmu-apsurdu: MI MOŽEMO I NEMOGUĆE – DA IZGUBIMO I ONO ŠTO NEMAMO!

O našem vremenu i ljudima pisaće i istoričari i hroničari, Ali je pristup Neška M. Ilića vredan zbog svoje osobenosti i životnosti, ali i kritičnosti u isti mah. Ilić je poslovično oprezan u nastojanju da ne povredi relevantne istine i činjenice kao i karaktere pomenutih ličnosti. Autor sa neuobičajenom lakoćom i literarnom doteranošću, uz umerenu dozu ironije i sarkazma, manipuliše našim manama bez primisli zlobe ili tragova mržnje.

Sve to prezire nadajući se, opravdano, da je uspeo da istera istinu, uz našu želju da u sledećoj knjizi, pored isterivanja istine, uspe i da UTERA strah u kosti junacima svoje knjige. Kako bi to on rekao proročki: AKO BUDEMO IMALI JAJA, GAĐAĆEMO IH KAMENJEM!

Rade Jovanović

- 7 -