Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 

 

 


Piše: Dragutin Minić Karlo

NACIONALISTIČKA GEOGRAFIJA

Kanada

IMA NEŠTO SRPSKO U DRŽAVI KANADSKOJ

Svi ti Kanađani: i Eskimi, i Englezi, i Francuzi, i Indijanci i Srbi, mirni su,
vredni, pedantni i gostoljubivi. Ni nalik na južne susede

Kad čovek iz američkog Detroita, tunelom ispod reke, pređe u kanadski Vindzor, kao da je došao na drugu planetu, a da nije prošao ni celi kilometar. Od haotičnog Mototauna (grada automobila i muzike) gde zazireš od svake grupe skitnica, nađeš se u mirnom zelenilu ulica i porodičnih kuća, gde svako gleda svoj posao i gde si spokojan kao u švajcarskom parku.

Malo frke ima samo kad "Vindzors Srbs", igraju protiv nekog drugog fudbalskog tima, pogotovo hrvatskog. A igraju odlično, kao što je igrala Zvezda još u prošlom veku. Posle utakmice je okupljanje u restoranu: pivo, rebarca i priče... "Gde si, brate Srbine!"

A ima Srba svuda po Kanadi. Najviše oko Toronta i jezera Ontario. Kažu da ih je oko 80 hiljada samo tu. Malo li je, kad se zna da u Kanadi, koja je po veličini gotovo kao Evropa, ima samo 32 miliona stanovnika: najviše Kanađana, pa Engleza, Francuza, Indijanaca, Eskima, Ukrajinaca... Ima, bogami, dosta i Hrvata, ali su miroljubivi i ne teraju Srbe da pale traktore.

Oko Toronta su čeličane u Hamiltonu, pa me Srbi podsećaju na Ruse iz filma "Lovac na jelene". Ima ih i u Kičineru (valjda po onom čuvenom lordu), gradu koji se nekada zvao Novi Berlin, jer su ga osnovali Nemci. A Srbi ne bi bili Srbi kad ne bi u tom gradiću podigli dve crkve. Jednu raskolničku, drugu "državnu". I braća se podelila, ne govore, jer jedan ide u jednu, a drugi u drugu. Bio sam baš 1992. godine kad su se mirili, pa čak išli na bogosluženje jedni kod drugih. Doduše, oprezno, ali išli su i pravili zajedničke priredbe. E to je tek bio šou, a za mene šok. Klinci i klinceze u besprekornim srpskim nošnjama sviraju harmonike i frule, a kolca igraju, zemlju ne dodiruju. Tresu se šajkače i šubare. Na kraju priredbe sam hteo da popričam sa njima, ali avaj, jedva poneki zna srpski. sori, mister. I ja sorim, šta ću. Mnogo sorim.

U Hamiltonu me je jedan plećati sveštenik, rođen negde oko Knina, gledao sumnjičavo. "Dobro, dobro, sinko, zemljače, u redu je, novinar si, ali ne zameri, meni su svi koji dolaze iz Beograda sumnjivi. Svi, bre, radite za Udbu. Valjda morate." A nit sam imao kožni mantil, nit pištolj, nit sam mu čupao bradu, a nisam ni pomislio da ga jašem.

A na kanadskoj strani Nijagarinih vodopada, Srbi drže sve poznate restorane. Jedan Krajišnik me vodio u svoj topli dom, sa spoljnim i unutrašnjim bazenom, sa ogromnim kaminom i kožom belog medveda, sa Dalijevim crtežima na galeriji, sa svakim komadom nameštaja koji odiše sofisticiranom rukom. Kad ono, žena Poljakinja, lepa i prava dama, intelektualka, prešla u pravoslavlje i naučila srpski, onu jekavicu. "Ja ti nemam vremena, zemljače, da se bakćem oko kuće, sve to žena. Ja samo biznis. Evo, juče mi nudili tri miliona dolara za jedan komad zemlje, koji sam pre dve godine kupio za milion i dvesta. Neću. Čekam da dođe na pet, a doći će sigurno."

Ko je tada sanjao da je sve to moguće, da će i Rusi doći da pokupuju sve na Crnogorskom primorju.

Ima nešto srpsko u državi Kanadi. I nekadašnja prva dama, gospođa Malruni, je Srpkinja, ali iznad nje je Elizabeta Druga. Tako je to: parlament bez kraljice, ne valja. Nisu Kanađani džabe ginuli u britanskoj vojsci u oba rata. Ne računam ovaj iz devedesetih prošloga veka, u njemu su bili samo kao mirovne snage na Kosovu i u Bosni, gde su čuvali Srbe od – Srba.

Mada i kod njih ima separatista: ovi iz provincije Kvebek, hoće da budu Francuzi na francuskoj zemlji, ali stalno im na referendumu fali koji procenat, mada ih u Montrealu i, uopšte u pokrajini Kvebek, ima 80 odsto. Moraju da idu na školovanje kod Šiptara, ako misle nešto da urade po tom pitanju.

A i davne 1976. godine baš sam bio u Montrealu, na Olimpijadi, kada smo osvojili srebro u košarci i kada je ona avetinja od Pedra Gamara prebila našeg Beneša. Onako, nizašta, ništa mu čovek nije skrivio. Tada još Venecuela nije imala Čavesa, taj sigurno ne bi dozvolio svom bokseru da prebije nekog iz socijalističkog bloka.

Kanada jeste uredna i mirna zemlja, sve funkcioniše besprekorno, ali uhvatio sam ih dvaput u nekim stvarima. Odem u samouslugu i obradujem se: na polici "oridžinal serbien čiz", originalni srpski sir. Okrenem pozadi, kad tamo piše: "Made in Bulagaria". Pa, bratko, bre, ako si nam uzeo Kraljevića Marka i pesmu Elena, nemoj u sir da nam diraš. Zatim, odem u odeljenje konfekcije da kupim onu čuvenu kariranu košulju kanadskih drvoseča. Dopadne mi se jedna, ali poučen ranijim primerom, proverim zemlju proizvodnje: "Made in Romania". Pa se posle čudimo kako su obe zemlje ušle u Evropsku uniju. Majstorija koze pase, akademski rečeno.

I da vas više ne zadržavam, ova lepa i široka zemlja otvorena je za svakog. Zato naši mladi tamo hrle, na čuđenje stare emigracije što im ništa nije sveto: ni kralj, ni Tito, ni Sloba, ni Tadić. Ni tri prsta. Hladno je tamo, pa se ne vade ruke iz džepova.
 


Karikatura - Špiro Radulović

Knjigu ilustrovao Špiro Radulović


- 15 -