Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Intervju

 Književnica  Milica Jeftimijević Lilić

Simbolika poetskih nagoveštaja

Poezija je potrebna radi mentalne higijene,
ona ospoljava Biće i za to će uvek naći načina da Bude

Milica Jeftimijević Lilić

Milica Jeftimijević Lilić rođena je 28.08.1953. u Lovcu kod Banjske na Kosovu i Metohiji od majke Ilinke i oca Tomislava Jeftimijevića. Završila je Filozofski fakultet, Odsek za jugo­slo­vensku književnost i jezik, u Prištini. Radila je na Univer­zitetu u Prištini u zvanju profesor više škole.
Bila  urednik Redakcije za kulturu u Televiziji Priština, dugo­go­dišnji urednik u Televiziji Beograd i tv kritičar. Autor je brojnih značajnih emisija iz kulture i književnosti i serijala o proteranim piscima sa Kosova i Metohije pod nazivom "Usudom razvejani".

Objavila je zbirke pesama: Mrak, izbavljenje (1995) KOV, Vršac, Hibernacija, (1998) KOV, Vršac, Putopis kože (2003) SKZ, Beograd i poemu Čaranje (2007) "Panorama", Priština, Beograd, zbirku proze Siže slučaja (2002), "Prosveta", Beograd, kao i knjige kritika: "Poetika slutnje" (2004),  Književno društvo pisaca Kosova i Metohije, Kos. Mitrovica i Epistemološka osvetljavanja (2007), "Mali Nemo", Pančevo, Odvijanje svitka, sabrane i nove pesme (2009) "Društvo pisaca Kosova i Metohije i Raška škola", Kritički temelji i dometi, studija o Simi Cuciću,  Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2011.

Piše i priče za decu koje su objavljivane u "Dečjim novinama", "Jedinstvu" i drugim glasilima. Zastupljena je u mnogim antologijama i zbornicima.

Dobitnik je nagrada: "Treća nagrada" za objavljenu priču na konkursu lista "Jedinstvo", "Grigorije Božović", "Lazar Vučković". "Pesnička povelja Sokolica", Zmaj Ognjeni Vuk", "Kondir Kosovke devojke", "Bronzani Orfej" dodeljen u Frankfurtu na Majni, "Zlatni beočug" za trajni doprinos kulturi Beograda, "Povelja Raških duhovnih svečanosti" za izuzetan medijski doprinos...
Pesme i kritike su joj prevedene na: ruski, engleski, francuski, italijanski, arapski, mađarski, makedonski, turski, nemački...

Živi u Beogradu  od 1999. Majke je dve kćeri, Dragane i Ivane Lilić.
Zamenik je predsednika Udruženja književnika Srbije.

* * *

ETNA: Ova godina je bila prilično uspešna na ličnom i profesionalnom planu, kolika je to čast i obaveza?

Jeftimijević Lilić: Jesen je po prirodi stvari plodna, a ja sam eto stigla do tog životnog doba, pa se ponešto nakupilo. Ova godina je počela u znaku izbora za potpredsednika Udruženja književnika Srbije što sam doživela kao posebno priznanje za dugogodišnji rad od svojih kolega. To je, naravno i obavezujuće. Ima mnogo problema u našem društvu koji utiču i na književni život, dosta nezadovoljnih… Mi u novoj Upravi ćemo nastojati da ponešto postavimo na druge osnove, da učinimo da se pripadnost Udruženju književnika Srbije oseti na suštinski način. Već smo imali više aktivnosti u tom pravcu.

Naročito ćemo nastojati da unapredimo međunarodnu i međuregionalnu saradnju. Postoji ideja o balkanskom glasilu koje bi se zvalo "Drum", jer je to reč koja se u nekoliko zemalja na Balkanu isto izgovara i da nam to bude tačka dodira da bismo se još bolje upoznali i zbližili kroz stvaralaštvo. Takođe i Dunav kao metafora unaprediće našu saradnju sa zemljama kroz koje prolazi ta reka i biće veza za umetnička prožimanja i saradnju.

ETNA: Dugi niz godina radili ste na Televiziji i uradili dosta zapaženih projekata iz oblasti kulture, pa ipak, odlučili ste da se povučete. Koji su razlozi?

Jeftimijević Lilić: U radio–televiziji sam provela više od dvadeset godina, prvo u Radio-Prištini, potom u Televiziji Priština gde sam obavljala dužnost urednika Redakcije za kulturu, potom deset godina u Televiziji Beograd u zvanju urednika složenih projekata i poslednjih godinu dana u Redajciji Digitalnog programa. Bile su to godine plodnog i napornog rada, budući da sam sve vreme predano delovala i na polju književnosti. Uradila sam dosta značajnh emisija iz kulture, naročito TV feljtona o važnim stvaraocima iz svih oblasti kulture, pre svega, književnosti. Da pomenem samo neke: o prof. Novici Petkoviću, to je inače njegov poslednji intervju dat za života. O Milovanu Danojliću, Miodragu Pavloviću, Slobodanu Rakitiću, Miru Vuksanoviću, Novici Tadiću, Kajoko Jamasaki, seriju o piscima proteranim sa Kosova i Metohije, pod nazivom “Usudom razvejani” koja je naišla na veliki publicitet…

Volela sam tu vrstu posla, vrlo kreativnog ali koji je tražilo potpunu posvećenost i to me je dosta zaokupljalo. Moja poezija je naravno trpela. Kritiku sam negovala ustrajno, to je bilo delom u okviru televizijskog rada, međutim osetila sam potrebu da se sa više energije i vremena posvetim poeziji, I to zaista i činim od kad sam otišla iz televizije, poslednjih godinu dana.

Uskoro će iz štampe izaći moja nova zbirka, pod nazivom Tetovaža uma, druga paralelno nastaje.

Takođe bi trebalo u dogledno vreme da se pojavi i knjiga izabranih i novih pesama na makedonskom jeziku u prevodu Ilije Betinskog, koja će biti štampana u Strugi.

ETNA
: Dakle, poezija! Prva i najveća ljubav, koja vas je od malih nogu očarala. Kako je sve, ustvari, počelo?

Jeftimijević Lilić
: Poezija je moja velika strast, moja najveća ljubav i naravno ona čini sav moj život. No, često je trpela zbog okolnosti koje joj uglavnom nisu bile naklonjene. Kao dete sam počela da pišem, u mladosti sam takođe usput pisala ne znajući da će mi to biti zanimanje. Kad sam završila studije književnosti i jezika, radila sam kao profesor, kratko vreme u školi, potom na Univerzitetu u Prištini, na Višoj pedagoškoj školi u zvanju profesor više škole, bavila se pomalo naukom, zatim vrlo predano književnom kritikom, ali poezija je strpljivo čekala da joj se vratim. Ima neke simbolike u nagovešajima u našim životima koje mnogo kasnije shvatimo.

U osnovnoj školi sam za neku pesmicu dobila prvu nagradu, knjigu vrlo simboličnog naslova "Skriveni cvet". Ispostavilo se da je poezija kao taj skriveni cvet (a reč je bila o plodu ljubavi za koji se nije smelo znati) bujala i rasla u meni dok nije došlo vreme da se na pravi način sretnemo.

Kad je život krenuo tragičnim tokom, ona je bila tu da spasava… Došlo je materinstvo, karijera, i čini mi se tak sad vidim najdublji smisao svega proživljenog kao osnove za poeziju, pravu svrhu svih mojih napora.

ETNA
: Kako vidite budućnost poezije?

Jeftimijević Lilić: Poezija traje od kad je govora. Ona je izraz čovekove duhovnosti, potrebe za simboličkim govorom, za spoznajom Logosa.

Mnogi joj predviđaju zaborav, smrt… međutim, ona je vitalna, a facebook je pokazao da ona ume da bude i prilagodljiva… Ona je potrebna radi mentalne higijene, ona ospoljava Biće i za to će uvek naći načina da Bude. Imam utisak da se piše više nego ikad. Čovek se kao duhovno biće opire tehnologizaciji, svođenju na mehanizam. Ona je glas iskona i pratiće ga u svim iskušenjima i transformacijama.

Ove godine, a to su verovatno svi primetili, za praznike sam dobila toliko onih smešnih (često čak banalnih) čestitki u stihu, pa i od nekih ozbiljnih ljudi što me je zapanjilo… to je ta često i nesvesna potreba za uređenom formom koja ima svoj ritam, poruku, unutrašnji sklad, čemu teži svako biće a toga najviše ima u poeziji

ETNA
: U Vašoj impozantnoj bibliografiji  na­lazi se više od stotinu stavki književnih kritika. Kakva je uloga i da li u današnje vreme, kada je sve pomalo familijari­zo­va­no, kritika ima nekog značaja?

Jeftimijević Lilić: Naravno da ima kao posrednik između knjige i čitalaca, ona ipak krči put knjizi. Periodika je, uprkos maće­hinskom odnosu države, veoma živa, o knjigama se piše i to književni svet čita, prati, prosuđuje. To sam najbolje osetila ka­da sam iz Prištine došla u Beograd, na­kon izgona, uoči Vidovdana 1999. Videla sam da mnogi znaju za moj rad koji su pra­tili preko književnih časopisa.

Inače, što se famijalijarizovanja tiče, to je problem celog društva, sve se svodi na uže krugove koji se drže vezani zajednič­kim interesima, forsiraju, televizije idu to­me na ruku, pogledajte koliko je tu ljudi koji se kao dežurni glasnogovornici odre­đe­nih ideja, šetaju iz studija u studio ponav­ljajući iste priče…

ETNASlično stanje je i sa nagradama, žiriranjem itd. S obzirom na to da ste i sami radili u nekoliko žirija, mislite li da kvalitet može da ispliva ispod taloga? 

Jeftimijević Lilić: Književni život je deo ukupnog društva te se i tu vide sve bolesti tog organizma… Žiriji čine uglavnom isti ljudi shodno interesnim skupinama. No, nije sve tako crno kao što se čini. Ima i vrlo ozbiljnog rada i napora da se najbolje stvari nagrade. Ono što meni smeta jeste gomilanje nagrada istom piscu, kao da su nekim nagradama potrebna potvrđivanja uz određena imena.

ETNA: Da li u današnje, demokratsko vreme, politika ima uticaj na kulturni milje?

Jeftimijević Lilić: Naravno da ima, čini mi se više nego ikad. Celo je društvo interesno podeljeno i ništa ne može da se desi ako nema političku podršku. Čudan obrt u demokratiji. Šta to behu umetničke slobode…. Ko stoji iza siromašnih umetnika što danonoćno rade na delu koje ne mogu prodati, a država niti vrednuje taj rad niti joj to treba… Intelektualna svojina kod nas nije ni cenjena ni zaštićena… o njoj često odlučuju ljudi bez pravih znanja i kompetencija. U sveopštoj bedi koja je zadesila našu zemlju najlakše se zakida kulturi. A kultura je ono što nas u svetu najbolje predstavlja i obezbeđuje neko poštovanje. Koliki je njen stvarni značaj, najbolje se vidi baš tamo gde je nema!!!

ETNA
: Šta mislite o satiri: aforizmu, poeziji, prozi?

Jeftimijević Lilić: Sartira je vrlo moćno oružje i sada je za nju bogomdano vreme. Šta bismo znali o pobuni intelektualaca u prošlosti da nije bilo satiričara Domanovića, Glišića, Nušića… Danas njihova uloga pripada Dušanu Kovačeviću, Čotriću, Erdeljaninu i drugima. Ona je otpor savesti i pokazuje da ovo “mrtvo more” može da iznedri i po koju ajkulu…

Poezija u tom smislu ima važnu ulogu. Mnogi pesnici je neguju i njome se brane spasavajući obraz prilično malodušnoj javnosti koja trpi poniženja kao što su siromaštvo, guranje na marginu, pristajanje na zaglupljujuće TV programe koji plasiruju neukus, vulgarnosti, jeftin humor… I sama nastojim da od toga nešto uvrstim u svoju poeziju.

Aforizam je satkan od mudrosti i mere. Oduvek me je privlačila ta snaga sažetog iskaza. Ponekad i sama napišem po neki, a vrlo ih rado čitam.

Prozu čitam pasionirano, češće domaću nego stranu jer pišem o njoj i ne ostaje mi mnogo vremena za ono što bih volela, recimo za hispanoametičku prozu u kojoj posebno uživam.

Radeći u nekim žirijima, morala sam da pratim tekuću knjižvnu produkciju. Piše se dosta. To je valjda neki beg od stvarnosti. Nešto će od toga preživeti.

ETNA: Pored najavljenih knjiga poezije, sa čime ćete obradovati Vaše čitaoce u narednom periodu?

Jeftimijević Lilić: Završavam i knjigu književne kritike, pod nazivom Egzaknost tajne koja bi trebalo da izađe iz štampe ove godine. Stoje mi neobjavljene i priče za decu koje sam davno napisala a nisam stigla da se time pozabavim. Imam i ideju da publikujem intervjue koje sam snimala za televiziju… posla je dosta, vremena malo…

Ovih dana sam naročito angažovana na pripremi Međunarodnih susreta pisaca koji će se odvijati od 8. Do 12. U Beogradu, a potom nekoliko dana po Srbiji. Dolazi oko tridesetak pisaca iz sveta i dvadestak iz zemlje. Svečano otvaranje biće 9.9.2011. u 11 h u Sava centru, gde će goste pozdraviti Ministar za kulturu Predrag Marković, u 15 h je prijem u Skupštini grada, uveče međunarodno veče u 20 h na Kolarcu. Sutradan se organizuje šetnja Dunavom kako bi gosti razgledali grad sa reke, a onda je veliki Miting poezije u 13 h na Dunavskom keju i drugi programi. Pozivam sve da nam se pridruže, a Vi biste mogli tome dati medijski doprinos uz RTS koji je medijski pokrovitelj susreta i druge.

ETNA: Poruka ili preporuka za kraj: čitaocima, kolegama, političarima itd. ili svima zajedno?

Jeftimijević Lilić: Nek svako preuzme deo odgovornosti za posrnuća koja svakodnevno gledamo, za kriminal, moralnu i duhovnu bedu, siromštvo koje je tako ponižavajuće, da se ne podilazi nekusu, da se vrati ugled znanju, profesionalizmu, kvalitetu, da se svet sledi u onome što je napredno a da se sačuvaju i vekovima potvrđene tradicionalne vrednosti: poštovanje rada i reda, porodica, ljubav prema bližnjem, kultura govora i pisanja, dobrosusedski odnosi i poštovanje Drugog…

Razgovor vodila:
Vesna Denčić
 


Karikatura - Keti Radevska

- 8 -