Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Nove knjige ­

Omča ili bukagije

Presovanje senki
Predrag Ž. Vajagić
Štamparija Stanišić, Bačka Palanka, 2011.

Predrag Ž. Vajagić: Presovanje senki

Eseji Predraga Ž. Vajagića nemaju intencije da nam "ob­jaš­njavaju" svet oko nas; uzroci i posledice već odavno svojim hokejaškim letećim izmenama derogiraju svaki logički smisao brišući i najmanju razliku između causa i consequentia. To što se naivčine uvek ponadaju da je dosegnuto dno i da ne može dublje – đene đene; muka je što se uvek iznova čuje neko grebanje odozdo.

A Vajagić to čuje malo bolje od ostalih...

Tekstovi objavljeni u ovoj knjizi vraćaju Njegovo Veličanstvo Apsurd na velika vrata, širom ih otvarajući za žestoku in­di­vi­dualizaciju percepcije fenomena zvanog "život"; egzis­ten­cijalističko "milosrđe" odavno je sahranjeno: ostaje samo princip "pobune". I baš zato samo prividno nadrealno deluje dovoljno realno u deskripciji paradoksa sa kojima se sva­kod­nevno sudaramo; samo što se u balkanskim sudarima - umesto sa polisom osi­gu­ra­nja – iz kola ne izlazi bez ručne dizalice...

U toj jezički pitoresknoj komunikaciji psovka postaje kondenzovana emocija, lelek i jauk se pretvaraju u liriku sa magistrala, primitivizam i glupost prerastaju u epsku poeziju, a naše sudbine počinju da pišu eseje. Pod uslovom da postoji neko ko ume da sluša i beleži...

E, to već Vajagić zna mnogo bolje od ostalih...

Sve ostalo je egzekucija! Pravo na cinizam par exellence stiče se ironijom koja počinje od samog sebe; odatle se čudnim putevima sarkazma širi...

Vajagić ima oko iskusnog "rašomonca"; preciznosti njegovih metafora ne bi se postideli ni svi "viljemtelovi" ovog sveta, iako junak našeg doba gađa niže, taman koliko treba da jabuka apsurda bude ogoljena do jaja - pardon: do semenki (...) Međutim, naš autor ume i ono što drugi ne znaju: da svakom tekstu podari "ono malo" duše, koliko god se - mi, oni, mi i oni, svejedno - trudili da je duboko zakopamo. Uprkos žigosanju bezobalnih gluposti – čega nemaju nameru olako da se odreknu – ovi tekstovi su čvrsto usidreni u onoj nikad mirnoj, a tako neophodnoj luci ličnih uspomena: samo pod tim uslovom, bizarnosti ne deluju toliko zastrašujuće, a Vajagićev humor – privezan za omču ili bukagije, izbor je velikodušno prepušten čitaocu - leže kao melem na ranu sva­ki­daš­nji­ce...

iz recenzije Saše Stojanovića Čarlija


Reč autora

KLJUCANJE SATIROM U MOZAK

Pisci koji, između dva naklapanja, u često teškim uslovima sklapaju satirične tekstove znaju koliko ih je ponekad glavolomno pisati. Neprestana uronjenost u stvarnost (iz koje se keze i kuljaju klovnovska ili nakazna lica kojima nas život iskušava) ima draž banjanja u kužnim isparenjima. Neko iz te dekadentne zabave izađe čitav, a neko poprilično i ne! Ali, svako je normalan, dok (naoružan ili goloruk) ne pokaže suprotno.

Nakon višegodišnjeg brušenja (zlobnici bi rekli tupljenja) pera u Vremenu, Peščaniku,  E-novinama, Think Tanku, Etni, Balkanskom književnom glasniku, Bestseleru i na mnogim književnim internet portalima, među kojima posebno treba istaći sajt www.marginalac.org Predrag Ž. Vajagić, koga neki vikaju i "zlim bratom blizancem Borisa Dežulovića", najzad je svoje tekstove sručio u knjigu koja se još puši od štamparske prese.

Priče i eseji grupisani su u pet celina:

Podlivi sreće, čarape boje senfa i ostale vežbe iz otrežnjenja
Hologrami nostalgije
Timarenje navika
Krmeljave spoznaje i
Tragom pocepanih džepova.

Autor u kratkoj i prepotentnoj izjavi objašnjava svoj pristup i najavljuje (ukoliko stvari krenu naopako, a truli paradajz još više pojeftini) odstup s književne scene:

"Odrediti žanr ovoj knjizi teško je koliko i ne smočivši gaće preplivati sve vrtloge fenomena koji nas okružuju u državi koja uzgaja sve manje onih u stanju da se pred bilo čim postide. Ima plićušnih pričica koje su duboko intimne ispovesti o odrastanju, kratkih eseja s dugom žaokom, humorističnih razbijenih ogleda(la), dobro nabijenih sarkastičnih tandžara, igâra rečima od kojih izgara pamet, iskrenih pastiša bliskih svakom čoveku "koji se smije na bol", kako bi to rekao Toma Bebić.

I dalje se dvoumim da li je najtačnija reč kojom bih opisao maglenu suštinu ovih tekstova - pripovodljivi ili pripodvodljivi eseji. Bavim se "šifrovanim oštroumljem" aluzija, a pošto je politička satira moje mesto za narativnu ispašu, deo knjige sa ovakvim tekstovima kipi od parodija, travestija, kalamburskih klokotanja i perverznih inverzija. Presovanje senki je delce koje bi svako ko imalo duhovno sliči meni mogao napisati, ali ja se bas ne bi previše džapeljao oko tog statusa."

Knjigu, koja inače ima 220 strana, možete po ceni od 400 dinara (autor galantno plaća poštarinu) naručiti na imejl adresu enivaj@gmail.com

Predrag Ž. Vajagić

- 7 -