Početna Arhiva Kontakt
 

 

 


Piše: Jelena Milošević


Obećana zemlja

(drama)

lica
STVARNA:
Otac, nepoznatog broja sinova i kćeri, usled povremenog odricanja očinstva
Majka, koja je kriva za sve
Ćerka, koja ide iz ruke u ruku, neumorno tražeći Kosovo
Sin–monah, bivši bludni sin
Sin-gej umetnik, za koga se provereno zna da je gej, ali se još uvek ne zna umetnost kojom se bavi
Kum, koji je tu u slučaju da nema stranih plaćenika

VIRTUELNA:
Zgodni muškarac, koji je od boga nasledio svojstvo svudaprisutnosti i još poneka svojstva
Kurva plava, kurva crna; kurva crvena, sve su one ipak samo sitne kurve
Jugolina i njena usta, pevačica s kojom se valja buditi

Radnja se odvija od večeri do jutra jedne noći ili jednog dana jedne godine ili jedne decenije, a možda je ipak u pitanju jedan milenijum. Mesto radnje je kovčeg. U toku je rijaliti šou koji prate članovi porodice, a za koji se ne zna kada je počeo ni kada će se završiti.

Scena u mraku. Čuje se glasno hrkanje više različitih glasova, zatim svetlost prodre odozgo, zaškripi poklopac - to Ćerka ulazi nazad u kovčeg, uskačući odozgo tako da joj se haljina u kojoj je prevuče skoro preko glave.

ĆERKA: Tata! Mama! Braćo!
KUM: (Umilno) Ovamo, dušo, ovamo (Uz stenjanje) U sunce ti...
ĆERKA: Ups, pa ja sam te to zgazila kume! (Spušta haljinu s glave na dole)
KUM: Nema ups! Ti si sada velika devojčica, a velike devojčice zaslužuju veliku kaznu! (Uzima je za ruku i vraćajući joj haljinu preko glave stavlja je na sebe)
ĆERKA: Kuuuume!
KUM: (grli je i ljubi svud) Kumče moje.
ĆERKA: A šta ako se neko probudi?
KUM: Neće vala spavaju ko zaklani!
ĆERKA: A ipak... kako ovako dok mi je čitava porodica na okupu?
KUM: Kumče, kumče! A šta smo se mi dogovorili?!
ĆERKA: A ono znam, pa ipak...
KUM: Šta ipak, šta ipak?! Kako misliš da savladaš mit o ulasku u Evropsku Uniju ako nisi u stanju ni malo da se povataš pred svojim biološkim precima?
ĆERKA: Ipak, kum si mi!
KUM: Tačno! Baš zato! Reko sam ti već sto puta da bez mene nema izdajstva familije, a naročito oca koji te drži ovde.
ĆERKA: Znam, ali...
KUM: Šta ali? Ili si ti opet zaboravila sve što smo naučili, a naposletku i to da kum nije dugme!
ĆERKA: Pa to se valjda na tatu odnosi!
KUM: Na njega, na majku, na sve! U jednoj pravoj patrijarhalnoj porodici nema razdvajanja već svi za jednog jedan za sve!
ĆERKA: Da, ali, zar nisam baš ja ta koja povremeno proverava kakvo je stanje napolju?
KUM: A ko bi to umesto tebe? Ti si devojka, pa moraš biti Kosovka, šta bi još drugo i mogla biti?!
ĆERKA: Znam, znam... (tvrdeći pazar) ali, mogla bih ja nekad i da se ne vratim. Nisi razmišljao o tome kume?
KUM: Jesam.
ĆERKA: I onda? Ne bojiš se da jednom ne ostanem iznad?
KUM: Pa i ne baš! Prvo, gde god da odeš ti ćeš biti ispod, a drugo, idući tako od ruke do ruke, nikad i nećeš stići daleko, a do Evropske Unije nikako.
ĆERKA: (oborivši nos) Ja od ruke do ruke idem po informacije, a ne onako, što hoću.
KUM: Znam ja, znam, al' opet, tako je. Zato i kažem da ti je bolje da se vratiš, bar dok sam i ja još ovde. Nego da nastavimo mi gde smo stali (nastavlja da je obljubljuje)
ĆERKA:A kume...
KUM: (mumlajući) šta sad?
ĆERKA: Kume, meni nešto ne ide u glavu.
KUM: (ljubeći je i dalje) A šta to kumče moje?
ĆERKA: Pa to, kako si ti tako pametan još uvek ovde?!
KUM: (uozbilji se) Stvari domaćih izdajnika i stranih plaćenika nisu jednostavne da se mogu svakome objasniti.
ĆERKA: Dobro, dobro kume! Ne ljuti se odmah!
KUM:Jel Miloša Obrenovića propitivala kuma pre no je smaknuo Karađorđa?
ĆERKA: (sa izrazom dosade) Oprosti kume...
KUM: Ti bi da me isprovociraš je li! Da ustanem na svoga kuma pre no je za to došlo vreme?!
ĆERKA: (mazeći se) Karaj me kume, zaslužila sam, karaj me!
KUM: Da te karam ili da te karam?
ĆERKA: Pa da me karaš kume!
KUM: U što volim srpski jezik! Evo sad ću! Na! Evo na! Na!
MAJKA: Ja sam budna sine.
KUM: (ne obazirući se na Majku, obljubljuje Ćerku i dalje) Uh, što si nešto narasla u međuvremenu!... (svlači Ćerki haljinu sa glave)
ĆERKA: (sleže ramenima gledajući Majku) On me je nagovorio mama!
MAJKA: (istim, patničkim glasom) Znam sine, sve znam.
ĆERKA: Mama ja sam tvoja ćerka.
MAJKA: Znam sine.
SIN-GEJ: (đipivši sa poda, jogunasto) Mama zar se nismo već dogovorili da ćeš prestati da me zoveš sine. Ja sam greškom ispao muško i ne zaslužujem da me zato kinjiš!
ĆERKA: (Kumu) Eto, šta sam rekla - priključiće nam se cela familija (ustaje sa kuma i vadi lilihip iz gaća) Sigurnije je meni da ližem moj lilihip!
SIN-MONAH: (oblačeći na sebe svešteničku odeždu) Zar ga još nisi polizala?! Ili ti to uvlačiš neke spoljne elemente u ovaj kovčeg, a?! Kazuj ili ima gaće da idu dole!
KUM: Ja glasam da gaće idu dole!
ĆERKA: Ama jel ovde uopšte neko i spavao?!
MAJKA: Sine ne uzbuđuj se, opet ćeš osatati trudna.
KUM: Neće, ovaj put je prebrzo prešla na lili-hip.
SIN-MONAH: (stavljajući kamilavku na glavu) Ja lepo pitam zašto se dovlače svakojaka strana tela u naš kovčeg?!
ĆERKA: Nije brate strano, domaće je. (Naceri se ka Kumu)
SIN-MONAH: Ja tebe koja se kadiš na đavoljoj kadionici trpajući svašta u ta svoja praznoslovljiva usta ništa ni ne pitam, nego majku svoju pitam.
MAJKA: A majka ne zna, oče.
SIN-GEJ: E u ovoj se porodici dakle stvarno ne zna ko je s kim u kakvom srodstvu!
OTAC: TIŠINA!

(Za trenutak nastane pometnja, zatim tajac)

OTAC: Ko se usuđuje da budi Oca familije, pasji sinovi?!
SIN-GEJ: (Sinu-M. i Ćerki) Ja vam lepo govorim da mi nismo njegovi! (Gladi svoju nauljanu kosu) Ili se ta množina ipak odnosi na mene, u smislu persiranja i nekog naročitog uvažavanja moje persone. (kvazi-razneženo, potrči mu u zagrljaj) Tatice!
OTAC: Kuš!
SIN-GEJ: (zaustavi se na pola puta do Oca i kao rastužen, okrećući zadnjicu) Bio sam loš dečko, zaslužujem da dobijem preko guze!
OTAC: (Majci) Za ovo si ti kriva!
MAJKA: (glasom koji više nije patnički, već vojnički) Znam, druže.
OTAC: Kad znaš onda mi ga vuci s očiju!
SIN-GEJ: Odvući ću se, ali samo ako mi dovedete par hiljada policajaca, ja sam ne mogu nigde!
OTAC: (besno cikne i tresne majku po glavi) Eto ti!
MAJKA: (padne od udarca) Zahvaljujem druže!

Otac pljune u stranu, namešta kaiš oko pasa.

OTAC: Ne zahvaljuj, nego daj od komšijine crknute krave malo proprži džigerice, ogladneo sam od udarca!

Majka se diže s poda, brišući krvavu usnu i odlazi u stranu, Kum odlazi za njom i malo zatim dok ona sprema hranu, počinje da nasrće na nju od pozadi.

OTAC: Mala dođi vamo!

Ćerka vadi lili-hip iz usta, popravlja haljinu.

OTAC: Brže to brže!
ĆERKA: Evo tata, evo!
OTAC: Jesam li ja reko da me ne zovete tata, već gospodine tata?!
ĆERKA: Zbunila sam se tata, ovaj gospodine tata!
SIN-GEJ: Meni nikako ne ide u glavu kako možeš za mamu biti drug, a za nas decu gospodin.
OTAC: To je zato što ti glavu koristiš za dupe, a da malo poznaješ istoriju svog naroda razumeo bi sve.
SIN-MONAH: (ulizivački) Gospoda su od Gospoda, a drugovi su od ružnih sećanja, jel tako gospodine tata?
OTAC: Tako je sine moj, obraze moj!

Sin-monah cveta od radosti.

SIN-GEJ: Kad ti je obraz kao đon, gospodine tata.
OTAC: Kuš!
SIN-GEJ: Zaboravio si da si se tokom tih bezbrižnih godina drugarstva odrekao svog vrlog sina od gospoda.
OTAC: Kuš i tačka.
SIN-GEJ: Zaboravio si da sam i ja nekad bio tvoj obraz tata, dok sam kao dete crtao najlepše crteže partizana u čitavoj školi.
OTAC: Kuš, kuš, kuš! (krene ka njemu da ga odalami)

Ćerka pritrči i ispreči se između njih, zagrlivši Sina-geja.

ĆERKA: Najveća je žalost za bratom!
OTAC: (počeša se obrazu) Auh, kad me zatekneš s našom epikom, ne mogu ti ništa.
SIN-GEJ: (izvirivši iza Ćerkinih leđa) To je lirika!

Ćerka ga mune laktom u stomak da ćuti i vojnički pozdravlja oca.

ĆERKA: Kosovka devojka javlja se na raport gospodine tata!

Otac otpozdravi.

OTAC: Raportiraj devojko kosovko.
ĆERKA: Gospodine tata, situacija je sledeća - svugde sam bila i svugde sam se raspitivala, na sve strane tražila, ali od Kosova i dalje samo glasa, ali traga nigde!
OTAC: Baš ni traga?!
ĆERKA: Tako je druže tata, ni traga. O našoj obećanoj zemlji još uvek samo glasine kruže i to vala iha, na pretek ih ima, ko i pre.
OTAC: (zabrinuto) Ne valja. Ne valja.
ĆERKA: Glasine kažu da valja. U glasinama Kosovo je još lepše i veće i bolje no ono na koje mi čekamo!
OTAC: Jel?
ĆERKA: Jeste druže tata. Priča se da je Kosovo Srbija. Ja doduše još uvek ne znam šta je to Srbija ali sam upamtila tu reč, možda će tebi nešto značiti.
OTAC: Srbija... kažeš?
ĆERKA: Srbija gospodine tata. Glasine glase da je Kosovo Srbija pa ti sad protumači. Ja ko što rekoh ne znam šta je.
OTAC: Srbija je dušo telo naše obećane zemlje, telo našeg srca.
ĆERKA: Kosova?
OTAC: Pa imamo li još obećanih zemalja?!
ĆERKA: Pa ja znam da nemamo, ali možda ne znam dobro.
OTAC: (odmahuje glavom) Vidi se da si se prekasno rodila.
ĆERKA: (sa žalosnom nadom) Prekasno da odrastem van kovčega?
OTAC: Prekasno da išta razumeš.
ĆERKA: Nisam ja kriva što sam se rodila, već nakon što je obećana zemlja bila obećana.
OTAC: Nisi, tačno. Zna se ko je kriv! Ženoooo!

Dotrčava Majka noseći na leđima kuma i sto sa hranom.

OTAC: Brže to brže!

Majka zbaci sto sa leđa, a kum joj ostaje na grbači, tako da kad posedaju za stolom, ona ostane ispod stola, a on za stolom.

MAJKA: O-ruk!
OTAC: Ajde, pa da posedamo!

Porodica poseda za sto, izuzev Sina-geja koji čučne malo podalje stola i sklupča se poput psa. Tokom jela Otac i Sin-monah bacaju kosti koje on skuplja i jede.

OTAC: Srbija je dakle telo Kosova!
SIN-MONAH: (ulizivački) Naše obećane zemlje!
OTAC: Tako je, obraze moj! Naše obećane zemlje, našeg Kosova! Ali ko što kaže gospod, duša je pretežnija od tela, te tako duša je ono što nam ostaje, a telo je ono što propada.
SIN-MONAH: Tako je tata!
OTAC: Tako je obraze moj! Srbija je dakle smrtna, a Kosovo besmrtna zemlja!
SIN-MONAH: Tako je tata!
OTAC: Tako je obraze moj! Srbija je prolazna, a Kosovo večna!
SIN-MONAH: Tako je tata!
OTAC: Tako je obraze moj! I šta dakle treba da biva?
SIN-MONAH: Šta treba da biva tata?!
OTAC: Srbija treba da bude preobražena!
SIN-MONAH: Preobražena tata!
OTAC: Preobražena u nama obećanu zemlju Kosovo!
SIN-MONAH: U Kosovo! U Kosovo!
OTAC: Ali šta pre toga preobraženja prvo treba da biva?!
SIN-MONAH: Šta tata, šta tata?!
OTAC: Treba Ero s onoga sveta da zavlada svetom!
SIN-MONAH: (cereka se prodebilno) Ero s ona sveta! Ero s onoga sveta!
SIN-GEJ: I da iz sveg glasa, triput umesto amin zaurla: Bori se! Bori se! Bori se!
OTAC: Tada će... (zbuni se, Sinu-monahu) ajde ti dovrši, previše sam reko na prazan želudac!
SIN-MONAH: (sav važan zausti da odgovori, ali ga Kum preduhitri)
KUM: Tada će ceo svet da bude uništen, zarad Kosova!
SIN-MONAH: (cikne od muke) Tata to sam hteo ja da kažem!
OTAC: Reci onda još jednom sine!
SIN-MONAH: Jel celu rečenicu?
OTAC: Celu sine!
SIN-MONAH: (nakašlje se) Srbija je telo svoje duše, svoga srca Kosova dok se ne preobrazi sva u njega, a kad Ero s onoga sveta zavlada svetom i poviče triput: Bori se, svet će za tren oka biti uništen, osim Kosova i tako će Kosovo postati planeta cela i naša zemlja obećana!
OTAC: Au što ga zakomplikova sine obraze!
SIN-MONAH: (pokunjeno) Nisam ja kriv tata, nisam ja.
KUM: Kriva je Evropska Unija!
OTAC: Amerika!
SIN-MONAH: NATO agresija!
KUM: UNMIK! KFOR! OEBS!
OTAC: Obama! Buš! Klinton! Buš! Regan! Karter! Ford! Nikson! Džonson! Kenedi! Ajzenhauer! Truman! Ruzvelt! Huver! Kulidž! Harding! Vilson! Taft! Ruzvelt! Mekinli! Klivlend! Harison! Artur! Garfild! Hejz! Grant! Džonson! Linkoln! Bjukenan! Pirs! Filmor! Tejlor! Polk! Tajler! Harison! Bjuren! Džekson! Adams! Monro! Medison! Džeferson! Adams! Vašington!
SIN-MONAH: Kriv je Vuk Branković!
KUM: Vuk Karadžić!
SVI: Vuk! Vuk! Vuk!
MAJKA: (izviri ispod stola) A ja?!
OTAC: Oni su krivi pojedinačno, a ti si kriva za sve! (odalami je po glavi, tako da se ova zatetura ali ostane na nogama)
MAJKA: Tako je druže!
OTAC: Ti si kriva za raspad stare Jugoslavije! (odalami je još jače po glavi, ova se opet zatetura ali ostane na nogama)
MAJKA: Tako je druže!
Odalami je još jače, ona jedva stoji na nogama.
OTAC:Ti si kriva za raspad nove Jugoslavije!
MAJKA: Tako je druže!
OTAC: Ti si kriva... u što me zabole ruka, dosta ti je bilo batina za danas.
MAJKA: Nije dosta, nikad nije dosta.
OTAC: Dobro, dobro, videću kasnije malo, al prvo da odmorim. Daj mi uključi televizor da vidimo šta ima novo u rijaliti šou-u!
MAJKA: Odma druže, odma!

Teturajući se od udaraca prilazi televizoru i pali ga. Na bimu se pojavi jako zgodan muškarac srednjih godina, ali sede kose. Muškarac se osmehuje i pozira svestan kamera koje ga okružuju sa svih strana. Nalazi se na plavom mostu, a oko njega su tri kurve, jedna plava, jedna crna, jedna crvena, sve su obučene jadno i jeftino kako i dolikuje njihovom zanimanju.

ZGODNI MUŠKARAC: (sav nasmejan) I, drage moje kraljice mostova i trotoara, kako ide posao ovih dana?
PLAVA KURVA: Poso ko poso, nikad nije bog zna šta!
CRNA KURVA: Nije bog zna šta?! Ma poso nam nije za ništa! Pokupe nas, izjebu da prostiš i odu, a ti onda kupuj pelene.
ZGODNI MUŠKARAC: (sav uviđavan) A imate decu?
CRNA KURVA: Imam bebu tri meseca, to oće i da sisa i da piša, a ja ne postizavam toliko.
CRVENA KURVA: Šta je, šta se žališ bre, jedno ima pa ne postizava! Šta ja treba da vi kažem?!
ZGODNI MUŠKARAC: A koliko Vi imate dece?
CRVENA KURVA: Deset deca imamo, deset deca!
ZGODNI MUŠKARAC: Desetoro dece?!
CRVENA KURVA: Deset, deset deca, pa ti sad vidi gospodine!
ZGODNI MUŠKARAC: Pa bravo! Bravo! Vi zdušno radite protiv bele kuge! (direktno u kameru) Dragi moji sugrađani ugledajte se na ovu dragu ženu, ovu kraljicu mostova i trotoara. Za nju nema ni zime ni proleća, samo su joj deca važna!
CRVENA KURVA: (gura se uz njega da se i ona uslika, kezi se) Ja sam ta, ja sam ta!
CRNA KURVA: (gura se i ona) Al tvoja sva velika već, a ja što bebu imam pa je nosam svuda, pa na ovu ciču zimu sa mnom na poso da me čeka.
ZGODNI MUŠKARAC: Da, da, svakako i Vi ste jedna hrabra i odvažna majka!
PLAVA KURVA: (ne zna šta će, pa se kao zaplače) A ja sam noseća!
CRVENA i CRNA KURVA: (zgledaju se pa pogledaju u nju) Otkada to?
PLAVA KURVA: (jecajući) Od juče.
CRVENA KURVA: Lažeš kurvo juče nisi imala mušterija!
PLAVA KURVA: (u neprilici) Ali... ja sam juče tek saznala da sam noseća, a noseća sam odavna.

Crvena i Crna kurva joj se smeju.

CRVENA KURVA: (Zgodnom muškarcu) Ma laže kurva prevejana!
ZGODNI MUŠKARAC: Dame umirite se, sve ste vi posnos naših mostova i trotoara!
CRVENA KURVA: (prkosno) E nismo sve! Ako ja imam deset dece, a ova kurva ovde laže da nosi jedno kopile to nije isto!
PLAVA KURVA: (podboči se) Ma kome ti kažeš da je kurva?!
CRVENA KURVA: (počupa plavu za kosu) Ma što si kurva i neka si nego što si nerotkinja a vamo oćeš da se slikaš!
PLAVA KURVA: A ti kad si se narađala, onda evo ti (šutne Crvenu kurvu u stomak)
CRVENA KURVA: (zastenje) U kurvo... jebem li ti sunce.
CRNA KURVA: Joj sestre pa uživo nas snimaju.
ZGODNI MUŠKARAC: (samo glas se čuje) Ja bih sada želeo da se obratim našem narodu... (nakašlje se, kamera se usmeri na njega i tokom monologa čuju se u pozadini psovke, uzvici i krici tri kurve koje se makljaju) Dok naše drage dame razmenjuju svoja međusobna iskustva, ja bih istakao svo njihovo požrtvovanje koje pokazuju proteklih tranzicionih godina i svu revnost sa kojom se zalažu za sveopšti perporod našeg društva, naročito podvučenu ovom zdušnom borbom protiv bele kuge.
CRVENA KURVA: (izviruje iz gomile i penje se na ramena Zgodnog muškarca) Deset deca, deset deca!
ZGODNI MUŠKARAC (je otresa sa sebe s gađenjem, zatim pošto se seti da ga snima kamera, blago je pomazi po kosi i nastavlja svoj monolog): Dakle, dragi sugrađani ja vas za ovo uključenje sve pozdravaljam i ljubim sa našeg lepog plavog mosta! Ne zaboravite da me gledate ponovo, ja ću vas svakako odvesti na neko novo mesto, jer ja idem svuda i posećujem sve, za mene nema nepremostivih razdaljina ili malih događaja, a kamoli malih ljudi, tako da vidimo se uskoro vi i ja u društvu sa nekim drugim stubovima našeg društva! I još samo nešto, ako želite da vaš omiljeni rijaliti šou potraje još dugo, onda glasajte za mene, glasajte za mene, glasajte za mene!

Program nestaje, ostaje šuštanje na ekranu.

OTAC: (drekne) Gasi!

Majka pritrčava televizoru i isključuje dugme.
 
OTAC: Tako, a sad daj malo da se drema!
MAJKA: Zar opet, do malopre smo spavali.
OTAC: Da li ja to čujem protivljenja?
MAJKA: Ne druže, samo i ti si juče rekao da nema odmora dok traje obnova!
OTAC: Ah da! (počeša se po guzici) Al juče je bilo za juče, danas je za danas! A danas kažem da se još malo pridrema!
SIN-MONAH: Da se pridrema, da se pridrema!
KUM: Kume kad ti kažeš, onda - da se polega! Ti kume ko i uvek i ko što dolikuje na čelo sanduka, ti bludni sine do njega, ti mamin sine do majke, a ti ćero dođi vamo do kuma!
ĆERKA: (koja je sve vreme lizala lilihip, vadi ga iz usta) E,taman sam i ja polizala svoj lilihip!
KUM: Taman, taman! Ajde da se polega!

Svi se nameštaju kako je Kum rekao. Zavlada tišina, zatim hrkanje Oca; koji trenutak kasnije, Sin-monah se pridigne u sedeći položaj. Dok ovaj dijalog teče, Otac hrče.

SIN-MONAH: (prekrstivši ruke, tišim glasom) E sad lepo, dok tata odmara, ja bih da razjasnimo ono malopređašnje "bludni sin".
SIN-GEJ: O ne, opet!
SIN-MONAH: To što opet moram da zamoljevam za istu stvar samo još većma svedoči o postojećoj zabludi koja je ovde na snazi.
KUM: Ma izvini kumče moje, pa ti znaš da ja to onako od milja!
SIN-MONAH: Od milja ili od zbilja ja ne znam, ali malo-malo pa ti se potkrade, a meni je vala više dosta da ćutim i trpim dok se takva neistina meni prišiva!
SIN-GEJ: Koliko se ja razumem u crkvene stvari trpljenje je jedna od glavnih vrlina, pa ne znam zašto tebe onda tako muči da ćutiš i da trpiš, brate oče.
SIN-MONAH: Čuj ko me uči crkvenim zakonima! Bolje bi ti bilo da ćutiš kolko si se usmrdeo od svojih bludnih grehova!
SIN-GEJ: Naravno da sam se usmrdeo kad gospodin tata u svom kovčegu nije predvideo kupatilo.
ĆERKA: Vala baš. A što u svetu ima lepih kupatilaaaa, može čovek vek u njima provesti ko mi što ga provodimo u ovom kovčegu.
SIN-GEJ: Jesi se kupala u đakuziju nekom sestro?
ĆERKA: Ne znam šta je to, mada ovako mlada tražeći Kosovo na svakakva sam nailazila. Mislim kupatila.
SIN-GEJ: Jao sestro slatka, ako nisi probala moraš. Pazi hidro masaža celog tela i naročito...
SIN-MONAH: (prekida ga) Ma mene ovde neko zajebava. Kakva sad lepa kupatila. Kume, da se ti i ja razjasnimo ko ljudi jednom za svagda oko tog bludnog sina.
KUM: Kumče pa ja to zbog onog pokajanja! Ti si naš najbolji pokajnik!
SIN-MONAH: Razume se, razume se, samo neću da mi se to stalno spočitava. Hoću da se kajem na miru, bez pritisaka, onako po slobodnoj volji.
KUM: Dobro de, kako vi to crkvenjaci kažete, oprosti.
SIN-MONAH: Oprostiću ako mi se više ni jednom ne obratite kao bludnom sinu.
KUM: Evo neću, ni ostali neće! Jel tako da nećete?!

Svi viču da neće samo da bi Sin-monah najzad zaćutao.

SIN-MONAH: I još da naglasim...

Uzdasi negodovanja.
 
SIN-MONAH (nastavlja) Ja samo želim da naglasim da sam se ja za svoja bezbožništva pokajao i da sam se preobratio odavna i da sam dovoljno pamtim sva ta đavolja mučenja kojima sam bio podvrgnut dok sam bio na drugoj strani zakona...
SIN-GEJ: A ako baš i ti ne pamtiš, pamte onda oni koji su bili žrtve tvojih džeparenja, dilovanja, kurvarenja i kojekakvih prljavih radnji...
SIN-MONAH: Kume, pa on mene stvarno zajebava!
SIN-GEJ: Zajebava. Zajebavati. Hm, čudno. Ne sećam se da sam naišao na tu reč u svetom pismu, možeš li mi je rastumačiti brate, oče.
SIN-MONAH: (ustaje sa namerom da ga bije,r azdere se) E sad ćeš ti da vidiš svoga boga!
OTAC: Ko se usudio da deluje bez mog znanja?!

Sin-monah se trgne u neprilici, ostali se umire i zaćute.
 
OTAC: Ko to stoji?
SIN-MONAH: (bojažljivo) Ja tata.
OTAC: Ti sine?
SIN-MONAH: Ja tata!
OTAC: Sine?!
SIN-MONAH: Tata!

Pohitaju jedan drugome u zagrljaj i zaplaču se obojica.

OTAC: Što sam te se uželeo sine dok sam spavao!
SIN-MONAH: I ja tebe tata!
OTAC: Red je opet da ti i ja muški porazgovaramo.
SIN-MONAH: A jel da nalupam šamare ostalima da ih uspavam ili neće ni razumeti naše važne razgovoranije?
OTAC: (za trenutak kao da razmišlja) Nalupaj ih!

Sin-monah se saginje nad poleglu porodicu i bije ih, ovi stenju i ciče, naposletku se čuju samo udarci. Sin-monah se zaustavi u batinjanju, osluškuje.

SIN-MONAH: Jedva dišu!
OTAC: Dobro je sine! Opet si mi osvetlao obraz!
SIN-MONAH: Jao što sam ponosan tata.
OTAC: Jao sine i ja sam.

Opet idu jedno drugom u zagrljaj i muški se izljube, čak opet malo i zaplaču.

OTAC: E, a sad da posedamo.
SIN-MONAH: Da posedamo.

Sednu obojica jedan do drugog. Duboko se zamisle.

OTAC: Znaš sine, oni su ti.
SIN-MONAH: Koji ti?
OTAC: Ti.
SIN-MONAH: Ja?
OTAC: Ama, ne, ti, oni
SIN-MONAH: Koji oni?
OTAC: Oni koji.
SIN-MONAH: Kako da znam da su oni ti koji su ti, a pritom znam sigurno da nisi ti?
OTAC: Čekaj, čekaj, kako sad ja?
SIN-MONAH: Ne, ne, rekao sam da nisi ti.
OTAC: Uh, sve si iskomplikovao. Idemo ispočetka, oni su ti.
SIN-MONAH: oni su ti.
OTAC: Oni su dakle ti.

Obojica se zamisle.

SIN-MONAH: A kako znam da nismo mi oni, a oni možda mi?
OTAC: Zrelo razmišljanje.
SIN-MONAH: Hvala tata.
OTAC: Nažalost bez poente.
SIN-MONAH: Ali kako?
OTAC: Tako.
SIN-MONAH: Nećeš mi objasniti?
OTAC: Zar da gubimo vreme?
SIN-MONAH: Zar ga ne gubimo sve vreme?
OTAC: Znaš šta, mnogo mudruješ.
SIN-MONAH: Gladan sam.
OTAC: Malopre si jeo.
SIN-MONAH: Krvi.
OTAC: Malopre si tuko.
SIN-MONAH: I opet bih.
OTAC: E zato su oni važni.
SIN-MONAH: Zato što će mi dati da bijem?
OTAC: Ne, zato što će ti dati da biješ na miru.
SIN-MONAH: Da li su to oni koje čekamo?
OTAC: Mi nikog ne čekamo.
SIN-MONAH: Pa ipak, rekao si.
OTAC: Mi samo čekamo da dođe čas kad će biti pronađena naša obećana zemlja Kosovo. A oni, oni čekaju na nas.
SIN-MONAH: Da ih oslobodimo.
OTAC: Da ih uništimo.
SIN-MONAH: Gladan sam krvi tata.
OTAC: Znam sine, znam, strpi se još malo.
SIN-MONAH: A hoćemo li mi na njih kidisati iako oni ne budu na nas, čak iako ne budu pružali nikakav otpor?
OTAC: I tada ćemo sine, i tada, jer njihovo ponašanje iritara našu prošlost.
SIN-MONAH: Tako je tata, ima za sve da nam plate.
OTAC: Za sve, za sve.
SIN-MONAH: A za šta su nam sve krivi tata?
OTAC: Za sve! Za sve! A i da nisu, jednom bi postali!
SIN-MONAH: Tako je tata. Nego, tata, a ko su to beše oni?

Otac ga pogleda pa se zamisli malo.

OTAC: Pa - oni.
SIN-MONAH: (kao da mu je sad sve jasno) Aha, oni!

Obojica počinju da se smeju. Smeh im prekida glas Zgodnog muškarca koji se odjednom začuje, jer se televizor sam upalio.

ZGODNI MUŠKARAC: U slučaju da niste sa mnom i mojim prijateljima, ja i revnosna ekipa rijaliti šou-a je osmislila kako da nam se ipak priključite, korišćenjem vaših virtuelnih TV priključaka. Poznavajući mentalitet i dušu našeg naroda, nisam mogao a da ne zaključim da će ga jako obradovati da posredstvom malih ekrana TV prijemnika prisustvuje koncertu kom sam danas došao da prisustvujem. (u pozadini se čuje lumperaj) Dragi moj napaćeni narode, nije to što je u pitanju koncert jedne od najeminentnijih ličnosti estrade, već što ja na ovaj način svojim prisustvom potvrđujem dobrosusedske odnose i međusobnu saradnju dve bivše republike. (jedna ogromna Usta pa za njima i pevaljaka Jugolina staju pored Zgodnog muškarca)
USTA: Zdravo dobri moj narode!
ZGODNI MUŠKARAC: A eto i nje (grli je oko struka).
JUGOLININA USTA: (smeju se) Ajme mene.
ZGODNI MUŠKARAC: Znaš, ti možda i ne znaš...
JUGOLININA USTA: A šta to Zgodni?
ZGODNI MUŠKARAC: Pa... da se ja često budim s tobom.
JUGOLININA USTA: (kroz smeh) Ajme meni, pa lipo je čut. Al čekaj, što često, što ne stalno?
ZGODNI MUŠKARAC: Ajme meni Jugolina, da je sreće, nego ima još toliko zemalja kojima se treba uvući u dupe, a i one imaju svojih pevačica i svašta nešto, ma ne pitaj.

Jugolina se sneveseli.

ZGODNI MUŠKARAC: (uštine je za obraz) Ali ne brini, ti si meni omiljena Jugolina, a i da nisi bila bi.

Jugolina ga pogleda u čudu.

ZGODNI MUŠKARAC: Ono što je važno jeste da sam ovde, baš kao što ću već sutra biti na nekom drugom mestu, jer ja idem svuda i kud me zovu i kud ne, i kud mi dužnost nalaže i kud me noge nanesu, ali ne, dragi moj narode, neću otkrivati gde ću to biti sutra. Ostavljam vas u ne znanju, da bi bilo zanimljivije. A vi dotle svakako glasajte, glasajte za mene, glasajte za mene i rijaliti šou ima večno da nam traje!

Televizor se gasi.
Otac i Sin-monah malo još poćute.

SIN-MONAH: Tata?
OTAC: Molim sine obraze moj?
SIN-MONAH: A jel se i tebi čini isto što i meni?
OTAC: Otkud znam kad ne znam šta se tebi čini.
SIN-MONAH: (zausti da kaže, pa se predomisli) Ja bi reko, ali, bojim se da me ne shvatiš pravilno.
OTAC: Ono što je pravilno se samo po sebi razume, ono što nije nema potreba da se razume.
SIN-MONAH: Pa jeste... nego mene nešto kao da brine...
OTAC: A šta to brine obraze moj?
SIN-MONAH: Pa to... koliko smo mi već ovde u ovom našem sandaku?
OTAC: Pa šta znam, par godina.
SIN-MONAH: Jedanaest tata, jedanaest.
OTAC: Pa dobro sad koja godinaca gore dole.
SIN-MONAH: Bogme, one samo gore idu, dole ko da se ne vraćaju.
OTAC: (namršti se) Pa dobro nek je i tako, šta s tim?
SIN-MONAH: Ništa tata, ništa, samo ponekad mi se učini da sanjam i da se sve ovo i ne dešava.
OTAC: Dosta spavamo, to je zato.
SIN-MONAH: Nije samo zato tata. Nekako muči me sumnja oko našeg čekanja.
OTAC: Kakva sumnja?
SIN-MONAH: Pa to da mi ovde uzalud čekamo da nam Kosovo padne s neba, dok se iznad nas život odvija.
OTAC: Zar te samo to brine sine obraze?
SIN-MONAH: Samo to tata. (Gleda ga)
OTAC: Ma zar stvarno samo to?
SIN-MONAH: Samo to.
OTAC: Sine!
SIN-MONAH: Tata!

Zagrle se i izljube.

OTAC: Sad će tebi tata da ispriča priču!
SIN-MONAH: (trlja ruke) U što volim kad ti pričaš tata!
OTAC: Naravno da voliš sine moj obraze kad svaka moja priča ima tužan kraj... (zamisli se malo) ajd biraj neku.
SIN-MONAH: Jao pa ja sve tvoje priče volim tata!
OTAC: Ajde, ajde.
SIN-MONAH: Znam. Ispričaj mi priču o anđelu koji je nas odabrao za produžetak života na obećanom Kosovu!
OTAC: Tu sam ti pričao sam već toliko puta.
SIN-MONAH: Ta mi je omiljena!
OTAC: Znam sine moj obraze, ali imam ja još lepih i naočitih priča.
SIN-MONAH: Molim te, tata.
OTAC: Dobro ajde, slušaj: Jednog dana, dok su bombe padale izbacivane iz aviona stranih plaćenika i domaćih izdajnika, dogodi se tvome tati jedna prelomna stvar.
SIN-MONAH: (oponaša avion) Jesu ovako leteli tata?
OTAC: Tako sine obraze moj.
SIN-MONAH: Joj tata!
OTAC: Elem, tvome je tati u posetu došla ko? Najuvaženija od najuvaženijih uvaženih glava i to baš glavom i bradom lično!
SIN-MONAH: (zapljeska rukama radujući se kao dete) To, to-poseta. Ko je to bio, ko je to bio tata?!
OTAC: Njegova me je nebeska veličina odmah svog obasjala. Sav u zlatu i brilijantima, premda je to prvenstveno bila jedna duhovna veličina.
SIN-MONAH: Tako je tata, zlatna a duhovna.
OTAC: Odmah sam znao da je to predamnom nijedna druga do sama glava posečenog nam cara Lazara.
SIN-MONAH: Da, da glava.
OTAC: I pre no što je bilo šta prozborila, ja sam odmah znao šta će mi reći, jer ta glava ne boli tek tako bez velikih razloga.
SIN-MONAH: (trljajući ruke u ushićenju) Joj tata!
OTAC: Joj sine obraze! I tako, glava je tom svojom lepotom od istorije piljila u mene i sve mi je rekla, sve mi je od a do š rekla, mada zapravo usta svoja ni jednom nije otvorila, jer istina nije stvar ovoga sveta već se samo i može objaviti kroz mistična ćutanja.
SIN-MONAH: (umudri se znalački) Mistika je to tata!
OTAC: Mistika nego šta! Znao sam da smo ja i moja porodica ta izabrana družina da se čovečanstvo jednom nastavi, onakvo kakvo i treba da bude, bez ma ičeg drugog na svetu do našeg nam Kosova!
SIN-MONAH: Tako je tata, bez Kosova, bez Kosova!
OTAC: Ama šta to bulazniš, ne bez, nego sa.
SIN-MONAH: Jeste tata, zbunio sam se. Sa.
OTAC: Pa da. Ne bez nego sa! I više se neće zvati Zemlja, već će se zvati planeta Kosovo!
SIN-MONAH: Planeta Kosovo!
OTAC: Eto to mi je objavila znalačka glava cara Lazara.
SIN-MONAH: A posle? A posle tata?
OTAC: Posle je tu još bilo i nekih palih anđela koji su mi dolazili kad smo već bili u kovčegu da potvrde istinu.
SIN-MONAH: E to, pali anđeli tata, ko su to bili?
OTAC: Ah, pa ne sigurno četa cela, neka bezlična masa kojekakvih palih anđela, već dvojica izabranih.
SIN-MONAH: E da, mom tati dolaze samo izabrani pali anđeli!
OTAC: Razume se. I to da me ne bi svojim različitim pojavama zbunjivali, ta su dvojica došla iz dva sveta - jedan iz sveta mrtvih, a drugi iz sveta živih!
SIN-MONAH: A obojica pala!
OTAC: Razume se. Prvi taj iz mrtvih, kao kakav anđeo ljubavi ponavljao je stalno: Volim i ja vas, volim i ja vas!
SIN-MONAH: Volim i ja vas.
OTAC: A drugi, ovaj živi pali anđeo ćutao je isto kao i glava cara Lazara, pa ipak u očima sam mu mogao pročitati sve, a naročito to da on uvek sme da nas pogleda u oči!
SIN-MONAH: Taj pali anđeo imao je oči kao sova.
OTAC: Da, da, sine moj obraze.
SIN-MONAH: A sva trojica objavljivala su isto - da planeta će biti sva od Kosova!
OTAC: Od Kosova dabome i od nas i našeg potomstva.
SIN-MONAH: Ajoj tata, al će biti rodoskrvnuća!
OTAC: Nego šta će, kad ste mi vas dvojica sve zakuvali, pa sad moram svu nadu na žensku pamet da polažem! A sad me podseti... (okrene se ka umakljanim preostalim članovima porodice) Šta čekaš, navaljuj sine obraze!
SIN-MONAH: Jel ko i obično tata: ja tebi jebem mater, a ti meni jebeš sestru?!
OTAC: Kao i obično sine obraze!

Navaljuju obojica na Majku i Sestru, ove stenju.

OTAC: Da nam se seme ne zatre...
SIN-MONAH: (nastavlja) Za život Kosova!

Najzad, svršivši posao, obamrli klonjavaju, ispruže se i zahrču.Sin-gej ustaje, staje u stranu i pali cigaretu.

SIN-GEJ: I posle mene optužuju da sam nastran.

Ćerka gura Oca sa sebe. Majka je pasivna.

ĆERKA: Majko, zar nećeš da poskidamo očeve sa sebe.
MAJKA: Lako je tebi, na meni je ipak sin.
ĆERKA: Razumem, al vreme je da pustimo i kuma da nas izjebe!
MAJKA: Au, ono jeste, na kuma sam skroz zabravila. (gura Kuma koji još u nesvesti leži do nje) Kume, kume!
KUM: (trzajući se) Jel došlo vreme za mit o Evropskoj uniji?
MAJKA: Sad će kume, al prvo ti ima da posvršavaš stvar.
KUM: Jel tako?

Ustaje, protegne se, odgurne Oca koji hrče sa Majke.

KUM: Koja će prva?
MAJKA: Na mlađima svet ostaje!
ĆERKA: Al majka je ipak majka svima.

Kum se malo kao zamisli.

KUM: Obe ste iznele prave demokratske argumente, bez navijanja za sebe, te stoga red je da vas jebem naizmenično.
MAJKA i ĆERKA u glas: Tako je kume!

Kum se penje čas na jednu čas na drugu.

SIN-GEJ: U ovom kovčegu se dakle stvarno ne zna ko koga jebe!

Kum završava, ustaje, zakopčava se.

KUM: E sad, pošto smo se lepo rasteretili svih patrijarhalnih subjekata, možemo da pređemo na mit o Evropskoj Uniji.
ĆERKA: Da, kume, da pređemo.
MAJKA: Ja sam malo umorna a i stara, al slušaću, jer ja ionako ni na šta neću uticati a biću za sve kriva.
SIN-GEJ: A ja znam da sam neizostavni faktor mita, ali sada više nisam zainteresovan.
KUM: Kako sad pa nisi zainteresovan kume?
SIN-GEJ: Tako lepo, nisam. Vi bi mene samo da iskoristite, a ja ne ću da dajem svoje dupe tek tako.
ĆERKA: (razneženo) Brate.
SIN-GEJ: Ništa brate! Pristajem samo ako i meni daš da ti napravim dete.
KUM: Vidi malog što je postao račundžija!
SIN-GEJ: Ne, nego ću da budem budala. Za šta vi mene smatrate? Kad možeš da nosiš dete dva oca i jednog kuma, pa možeš valjda i jedno moje. A ja ću ti ga posle i onako usvojiti.
ĆERKA: Pa kako ću brate, još ni njihovu decu nisam rodila!
SIN-GEJ: Ne mari. Mogu ja da čekam.
KUM: Al ja ne mogu. Dok vi ovde trabunjate koješta, mit o Evropskoj Uniji postaje sve veći. Ako odmah ne počnem da ga pričam, pući ću, pa vi vidite onda šta ćete.
ĆERKA: Pričaj kume, a mi ćemo se već dogovoriti brate.
SIN-GEJ: Dobro, de, pričaj.
KUM: (nakašlje se) Dakle. Bila jednom jedna Evropa koja je bila jako i stalno gladna. Da bi se prehranila ona je morala svakoga dana da pojede što više država i tako je postajala sve veća i veća. Tu nije bilo nikakvih problema, jer sve su države gotovo same hrlile u njena ogromna usta, budući da im je ova tako obezbeđivala neograničen protok svakojakih blaga kao što su napredak, razvoj, usavršavanje, saradnja, tolerancija, stabilnost, mir, ipak, najveće od svih blaga, obezbeđivala im je protok jedne materije poznate kao evro. Evropa je svojim velikim ustima sve više progovarala na engleskom, a ipak je sve manje jela, jer hrane je nažalost bilo sve manje. Kriza joj je pretila, ipak tad joj se učini da vidi nešto. To nešto bila je Srbija.
ĆERKA: Jao to mi je poznato od nekud. Čekaj, pa danas sam čula da je Kosovo Srbija ali nisam znala šta to znači, jer nisam znala šta je Srbija.
KUM: E, u tom grmu i leži zec. Niko zapravo to ni ne zna.
ĆERKA: Tata je rekao da je Srbija telo Kosova, odnosno da je Kosovo srce Srbije.
KUM: To je samo jedna pretpostavka, jer o Srbiji se još ništa sa sigurnošću ne može reći. Postoji zapravo niz pretpostavki o tome šta Srbija jeste.
SIN-GEJ: Ja znam samo da od kako sam se rodio, ta je u govnima!
KUM: Tačno, to je jedna od vrlo dobrih pretpostavki, kume, o tome šta je Srbija. Nekakvo čudno mesto gde samo govna uspevaju!
ĆERKA: Ju što je to gadno, kume. Ima li neka lepša pretpostavka?
KUM: Ima dušo, ima ih kolko voliš. Jedna je na primer da Srbija nebeska.
ĆERKA: Da, to već malo bolje zvuči.
KUM: Ta je inače ta koju zagovaraju tvoj otac i brat, a po kojoj Srbija prvo treba da odleti u vazduh da bi potom postala.
ĆERKA: I onda se stvorila nova planeta Kosovo?! E pa kume, sad mi je sve jasno.
KUM: Ništa tebi mala moja nije jasno, jer nikada nikome i neće ništa biti jasno kad je u piatanju Srbija. Ostaje dakle samo niz nagađanja. A mi imamo naše koja nas upravo vodi mitu o Evropskoj Uniji.
ĆERKA: Auh što se komlikuje. Ta Srbija je baš kompleksna stvar!
SIN-GEJ: Zajebana sestro, zajebana!
KUM: Srbija je dakle izrazito plodna crnica na kojoj uspevaju sve malopre pomenute stavke koje voli Evropa a i još mnoge druge, kao što su pamet, inteligencija, nauka, umetnost, sport i još da ne nabrajam.
ĆERKA: Au kume što je to lepo. Ali zašto onda ta Evropa čeka da pojede tako lepu Srbiju.
KUM: E tu sam te čekao. U toj Srbiji dakle uspevaju svakojaka čudesa, ali za jednim se još uvek traga.
ĆERKA: A koje je to?
KUM: To strašno čudo, sa čijeg drveta niko još ploda nije okusio, to strašno čudo je dakle – sloga.
SIN-GEJ: Sad je meni jasno zašto su nas od malena učili samo sloga Srbina spašava!
KUM: Tačno, to je nauka koja se prenosi evo već vekovima s kolena na koleno, čak se tu i tamo zapiše na po koje od važnih mesta, al od nje još ni traga ni glasa.
ĆERKA: Pa to je da čovek stvarno izludi. Pa šta ćemo kume?
KUM: Ništa, pošto je već nema, zašto bismo mi onda bili baš ti koji su je pronašli.
ĆERKA: Nećemo mi da budemo najgori.
KUM: Razume se da nećemo.
ĆERKA: A, kume a šta ako je ipak, onako greškom pronađemo?
SIN-GEJ: Nemojte samo opet preko mog dupeta, imam i ja svojih prava.
KUM: Nećemo kume, ti ćeš nam trebati u kasnijoj fazi. Za početak sam najvažniji ja.
ĆERKA: Ti si kume uvek najvažniji jer kum nije dugme.
KUM: Baš tako, bez mene možda za Srbiju i ima nade da nađe tu slogu. Al dok je mene, od toga nema ništa!
ĆERKA: E onda, blago nama!
KUM: Blago, nego šta. Jer dok je mene Evropska Unija ostajaće i postajaće sve lepši mit o kome je moja demokratska dužnost da ga stalno i iscrpno zagovaram, a da ga nikada zaista i ne ostvarim.
ĆERKA: Ali zašto kume?
KUM: Kako zašto? Pa zato što je lepše lepo pričati nego delati. A i lakše je, da priznam.
ĆERKA: (uzdahnuvši) Priznajem da se povremeno zbunim od svih tih čudesnih priča.
SIN-GEJ: (prezrivo) A posle se samo meni prišiva zbunjena orjentacija.
ĆERKA: Šta je na kraju naša dužnost kume?
KUM: Da zagovarate svoja prava.
ĆERKA: A koja bi bila moja prava kume
KUM: Pa kako koja, žensko si valjda imaš neka prava.
SIN-GEJ: Ja imam mnogo prava, daću ti neka ako ne uspeš da nađeš za sebe neka.
ĆERKA: Hvala maco! (pošalje mu poljubac)
SIN-GEJ: (uzvrati joj poljubcem) Molim kuco!
ĆERKA: Jel ima još nešto što terba da radimo kume?
KUM: Ima. (zamisli se malo) Treba da stalno vičete bori se, bori se!
ĆERKA: Da bi nas neko čuo?
KUM: Da ne biste morali vi sami da se borite!
ĆERKA: (pljesne rukama) Jao što je to lepo! Šta još kume, daj nam još neki zadatak.
KUM: Treba svakoga dana da marljivo uzgajate vrbe i grožđe.
ĆERKA: (razočarano) Pa kako ću kume, ja sam savremena žena, kako sad pa da kopam?!
KUM: Vrbe i grožđe su naročito važni za razvoj mita o ulasku u Evropsku Uniju!
SIN-GEJ: Meni se dopada! Konzumiranje grozdića u masi dobrih komadića!
ĆERKA: Joj, ako baš mora.
KUM: Mora. Pa onda kad Evropa otvori svoja velika usta da proguta Srbiju, mi onda kažemo kad na vrbi rodi grožđe e mi ćemo tad u Evropsku Uniju!

Ćerka i Kum zapljeskaju rukama.

KUM: Tiše, da nas ne čuju!
MAJKA: Ne brini kume, za sve ću ionako ja biti kriva!
ĆERKA: A kume, meni opet nije jasno, zašto ako i mi ni oni zaprvo nećemo u uniju, u čemu je suština tvoga izdajstava?
KUM: Jao meni s vama. Pa kako zašto, kako zašto?! Mi se dijmentralno razlikujemo.
ĆERKA: A jel?
KUM: Pa nego. Razlikujemo se po načinu na koji nećemo. Jer dok oni to neće na način jednoumlja i mraka, mi to nećemo na demokratski način!
ĆERKA: A pitanje Kosova nije za moju mladu žensku glavu, jel tako?
KUM: Ma to je pitanje koje nas uopšte ne zanima!
ĆERKA: Oh kume, kume, karaj me al opet sam se zbunila!
SIN-GEJ: To vidiš ni ja kume ne razumem. Dokle ćemo prihvatati da nas patrijarhalna koncepcija zadržava u ovom kovčegu?!
KUM: E stvarno, teško meni s vama. To što nas pitanje Kosova uopšte ne zanima, ne znači da ne treba da se trudimo..
ĆERKA: Da počne da nas zanima!
KUM: Ne glupačo, nego da deluje da nas zanima! Naš omiljeni mit o Evropskoj Uniji neće biti tako lep ako se na svojim hvalospevnom jeziku od demokratskih manira odreknemo priče Kosova.
SIN-GEJ: Hej, nešto se čuje, mislim da se bude!
ĆERKA: Ma oni hrču! Vidi to se kovčeg otvara!

Zgodni muškarac uskače u kovčeg, kroz televizor, malo ugruvan nađe se na zemlji ali se vrlo brzo snađe, ustaje i osmehujući se svima govori.

ZGODNI MUŠKARAC: Dobar vam dan dragi moji ukućani kovčega! Zbog velikog interesovanja koji je moj narod pokazuje za gledanje rijaliti šou, ja sam počeo da idem po kućama.
MAJKA: Ali ovo je kovčeg.
ZGODNI MUŠKARAC: Ma ništa zato, stižem ja svuda! A za to si ionako ti kriva.
MAJKA: Onda dobro.

Prilazi svakome od njih i rukuje se.

ZGODNI MUŠKARAC: Kako si kume?
KUM: Na korak do izdaje, Zgodni.
ZGODNI MUŠKARAC: Vrlo dobro. A imaš li u rukavu naredna izdajstva, jer bitno je za prvim odmah usledi i drugo, pa treće i tako redom, bitno je da se sa reformama ne staje.
KUM: Ma kad ja krenem da izdajem tu neće biti kraja!
ZGODNI MUŠKARAC: Odlično! Kako si ti Kosovko devojko?
ĆERKA: Tražim Kosovo svaki dan i dalje, al od njega ni traga.
ZGODNI MUŠKARAC: Neće ga ni biti, al samo ti nastavi spokojno da tražiš!
SIN-GEJ: Jao što ste zgodni!
ZGODNI MUŠKARAC: Ah, ma nije to ništa. Mada mogu ti dati par korisnih saveta koje kreme da koristiš.
SIN-GEJ: Jao super!
ZGODNI MUŠKARAC: A sad, pomozite mi da probudim oca i sina obraza mu!
ĆERKA: Jel baš neophodno?!
ZGODNI MUŠKARAC: Da, da, neophodno je, ja moram sa svima da popričam, svakog da upoznam, svakome ruku da stegnem i pitam za demokratsko zdravlje, nema mi druge.

Zgodni ćuška Oca i Sina-monaha.

OTAC: (budeći se) Ko je Srbin i srpskoga roda, a ne došo na boj na Kosovo... od ruke mu ništa ne rodilo!
SIN-MONAH: (nastavlja) Rujno vino ni pšenica bjela!
OTAC i SIN-MONAH: (gromoglasno) Nek mu rađa samo rakija! (skoče probuđeni istovremeno)
ZGODNI MUŠKARAC: (pružajući im ruke) Kako je oče i ti sine obraze, čuvaš li obraz svoga oca?

Otac i Sin-monah ga gledaju u čudu otvorenih usta, ne progovaraju ništa.

ZGODNI MUŠKARAC: E pa dobro, pošto sam vas sada pozdravio sve, vreme je da krenem.
ĆERKA: Oh zar već!
SIN-GEJ: A priče iz kozmetičkih salona!
ZGODNI MUŠKARAC: (zastane malo razmisli) Pa bravo! Sad znam gde mi je sledeće otići! (hvata se za televizor) Zdravo mi ostajte verni moji ukućani kovčega!
ĆERKA: Mi se vidimo gore Zgodni!
ZGODNI MUŠKARAC: Svakako, svakako! A ako želite da vam ponovo dođem, vi samo zaželite i eto mene!
MAJKA: Pa sad nismo želeli.
ZGODNI MUŠKARAC: To vam kažem. Kako ću tek da dođem kad zaželite, a do tad, ajmo svi: bori se, bori se, bori se!

Maše im i nestaje u televizoru.
Par trenutaka svi ćute.

SIN-MONAH: (zblanuto) Tata!
OTAC: (isto ko sin) Sine!
SIN-MONAH: (uzbuđeno) Tata!
OTAC:(isto ko sin) Sine!
SIN-MONAH: (na ivici ekstaze) Tata!
OTAC: (isto ko sin) Sine!

Pohitaju jedno drugome u zagrljaj, izljube se, na ivici su suza.

SIN-MONAH: Jel ovo bio..?
OTAC: Jeste sine!
SIN-MONAH: Ma Ero s onoga sveta, tata?
OTAC: Pa ko bi drugi bio sine?
SIN-MONAH: (ushićeno) Joj! A tata, tata, a šta ako ipak nije on, tata?
OTAC: Kako može da nije? Jel mi čekamo na njega?
SIN-MONAH: Na njega, na njega.
OTAC: Jesmo li već siti čekanja?
SIN-MONAH: Siti tata, siti, a gladni krvi.
OTAC: Dakle, jel vidiš da sve govori u prilog tome da je to bap Ero s onoga sveta!
SIN-MONAH: Kako si ti pametan tata!
OTAC: Jesam sine moj obraze!
SIN-MONAH: A šta ako se ipak ispostavi da on nije on, tata?
OTAC: E u tom slučaju mi ćemo mu reći da jeste.
SIN-MONAH: Joj, tata! A kada, kada?
OTAC: Pa baš pitaš svašta, pa kad ga budemo tukli sine moj obraze!
SIN-MONAH: Joj što sam srećan tata!
OTAC: Joj i ja sine obraze!

Uhvate se u kolo. Zapevaju.

OBOJICA: Amerika i Engleska biće zemlja kosovska!

Opet se grle i ljube.

OTAC: A nije mi što će meni planeta da bude kosovska, nego što će njima da bude!
SIN-MONAH: Njima da bude! Njima da bude! Tata, a šta će sada da bude?
OTAC: Rat sine obraze moj, rat!
SIN-MONAH: Au tata, pa jel počeo već?
OTAC: Pa gde će početi bez nas?

Grle se i ljube. Zatim stanu da makljaju ostale.

MAJKA: Udri, jer ja sam za sve kriva!
ĆERKA: Joj, majčice a ja ću ti pasti nevina u lakat!
SIN-GEJ: Čekaj kume! A mit o Evropskoj Uniji?!
KUM: Šta ću! Ubijaju nas u skladu sa demokratskim pravilima!

Kad ovi popadaju mrtvi, Otac otvara poklopac kovčega!

SIN-MONAH: A oćemo sad protiv celog sveta tata?!
OTAC: Ne isplati se drugačije sine moj obraze!
SIN-MONAH: Joj što te volim tata!
OTAC: I ja tebe sine moj obraze. Ajmo!

Nestaju s druge strane kovčega.

KRAJ

- 16 -