- ETNA -


Nove knjige

Sumnjivo okupljanje reči

Aleksandar Baljak, 
Gutembergova galaksija, Beograd, 2000.


Sumnjivo okupljanje reci - Aleksandar Baljak

Kad reči postanu sumnjive i kada povrh toga počine sumnjivo okupljanje, onda bi to svakako moralo prestavljati znak za uzbunu. Uzbunu u nekoj normalnijoj zemlji i u nekim moralnijim glavama. Kome se to onda Aleksandar Baljak obraća svojom novom knjigom "Sumnjivo okupljanje reči"? Kome se, ustvari, on obraća poslednjih 20 godina, okupljajući svoje ubojite monumentalne minijature u četiri samostalne zbirke aforizama i dve antologije? Do onih kojima su "reči" upućene očigledno ne prodire, u suprotnom barem neko bi se zamislio nad paklom koji je na zemlji i u zemlji stvorio. Ostaje, dakle, ona fina profilisana publika istomišljenika, publika koja bi možda nešto slično rekla da ima talenat Aleksandra Baljka. 

Kada se reči sumnjivo okupe u jednoj knjizi i kada ta knjiga dobije nagradu "Radoje Domanović" za najbolju knjigu u 2000. godini, logično je zaviriti pod korice - spomenika lepe reči: 

Nagrađena knjiga je užasno dosadna, 
ali se članovi žirija nisu dali zavarati. 

Sposobnost pravljenja "viceva" na sopstveni račun, koja se provlači u svim Baljkovim knjigama, opovrgava tezu da su satiričari mračni tipovi, cinici, koji samo drugima pronalaze mane: 

Žene me seksualno zlostavljaju. 
Stalno me izbegavaju.

Šala na sopstveni račun po pitanju žena, nažalost nema uporište u šali kada je u pitanju vlast, pa bi se na pitanje da li se knjiga Sumnjivo okupljanje reči razlikuje od prethodnih Baljkovih knjiga ili je samo nastavak započetog ciklusa, moglo odgovoriti dvojako: i jeste i nije. Satiričar, kao hroničar vremena u kojem živimo, beleži i ismeva svaku ljudsku glupost, bilo da ona dolazi od strane vlasti ili običnog malog čoveka. Problem je što običan mali čovek ne može napraviti štetu širih razmera, pa shodno tome karikiranje karaktera češće ostaje u domenu duhovite primedbe, dok se prema onima koji odlučuju o pitanjima života i smrti upućuju otrovne strelice, čak i pod pretpostavkom da ih one nikada neće stići - što ne znači da ih ne treba zabeležiti: 

Nisam zlopamtilo.
Ja sve beležim.

Pošto nije zlopamtilo, Baljak beleži mnogo toga - jer živi na izvoru gluposti. Talenat ovog naroda za pravljenje gluposti, nije ništa manji od talenta Aleksandra Baljka koji ume da je prepozna i apostrofira: "Valja pisati tako opasne satire, u kojima niko neće smeti da se prepozna.", zabeležio je 1987. godine u knjizi U granicama demokratije. Od tada do danas granice demokratije su se pomerale, ili bolje rečeno viđenje demokratije se pomeralo:

Rakete koje dolaze 
iz zemalja sa razvijenom demokratijom
još u toku leta pretvaraju se
u humanitarne pošiljke.

Dakle, pored standardnih tema: Vođa, vlast, policija, premlaćivanje, rat, ratni zločini, itd. "obradovani" smo i bombardovanjem. Taj ciklus nije bio tema prethodnih Baljkovih knjiga, i po tome se ona najviše razlikuje od ostalih. Sada, nakon okobarskih promena, ostaje nada da je taj ciklus završen, mada...

U našoj tradiciji je
da svaki čas raskidamo sa prošlošću.

Vesna Denčić


- 7 -

 

ETNA | Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13

Vesna Dencic © ETNA, Beograd - 2001. Sva prava zadržana